prvo teskom mukom postane lovacki pas, ili neka druga vrsta dresiranog psa, ali u svakom slucaju visoko obrazovan pas, pa ga gazda izgubi i nadje ga neki vukasin i tretira ga kao obicnu dzukelu koja ni 4 razreda osnovne nema, a kamo li da mu da neki posao u profeisiji, pa taj vukasin pocne da ga kulira i uvaljuje malom retardiranom neci koji ne zna ni od brace mitrovica sam da se odbrani nego tegli cigle zbog njih u rancu, pa ga mali retardirani neca izgubi i nadje ga eva ras pa on tu taman pocne bar da odmara lepo ako vec od posla u profesiji nema nista i onda ga nadje mali retardirani neca sa komsijom sto mu zivi iza ormara i onda on trazi simu nazad, a kad je dolazio originalni simin vlasnik i pri tome vrlo korektan poslodavac neca i vukasin mu nisu dali simu, a sad neca govno licemerno oce simu iako mu nikad nista dobro nije ucinio i dobije simu kao da je sima neko privatno vlasnistvo a ne visoko obrazovan pas kome je neca sjebao zivot, a eva ras se smuva sa komsijom sto zivi iza ormara pa kao moze da obilazi simu i to je kao neki srecan kraj a sima ostao bez posla i jos mora da trpi malog retarda

Fraza predstavlja bezopasnu, bezazlenu stvar koja obično eskalira u ozbiljan problem ukoliko se na trenutak nađe ostavljena bez kontrole; problem enormnih granica. Na prvu loptu, nesaglediv i malo verovatan.

A onda **BUM**. Primetiš da se stvar širi kao hlamidija u studenskom domu i da nemaš mnogo sredstava kojim bi mogao da je suzbiješ.

Налицкани фенси хомосексуални ретардирани млађи брат говнар кафане.

Зна се шта је кафана: мало мезетлука, ракија, вињак или пиво, евентуално шприцер, има и са роштиља понегде и а у курац више. Цене синдикалне, све благо штрокаво, двојка или евентуално седам осмина са звучника, фригијска лествица. Попијеш па се усереш, а не примети ти се јер си усран и дошо у кафану, није битно шта си обуко. Од риба дебела конобарица Синђа у педесетим; све је видела и све зна. Углавном, све како Бог милује и заповеда.

Али курац.

Васколики педерлук што чупа обрве, има твитер и облачи се кежуал ко пазарски шофер за сунет пре неког времена је почео да се ложи на ћирилицу: као, то је оно наше, тиме ми јебемо, тиме смо ми тако урбани а опет тако своји, СЕРБИА БРЕ! И онда је решило да поткреше урођени празилук из гузице, не да га чупа ко до сада, него нако да га фазонира машиницом на двојку, да то изгледа свецки а наше. И онда је створило клабане.

Клабана је дакле геачка фузија КЛАБИНГА и кафане. Недовољно хардкор за кафану, недовољно урбана за КЛАБИНГ. Метиљава као и гости који долазе у њу, што цитирају самониклог кантаутора, сина Титовог амбасадора Јована Балашевића и слушају Фрајле или ова говна. Име јој је обавезно шаљиви цитат из неке песме или враголаста игра речи ("Она моја", "Моја бивша"). Пиће скупо ко отров, ако наручиш ракију питаће те оћеш ли од боровнице. Музика такође метиљава, јер звуци Нина или Шемсе гостима изазивају осип. Разбијеш ли чашу, одма стиже обезбеђење да ти физичком снагом покаже да је чаша купљена код Вицка. Све сређено и чисто. Пичке сређене и чисте. Мушкарци који би се нежно волели са другим мушкарцима сређени и чисти. Столњаци такође сређени и чисти.
НЕ СМЕ БРЕ ТО ДА БУДЕ СРЕЂЕНО И ЧИСТО МАЈКУ ВАМ ЈЕБЕМ У ПИЧКУ!

Зајебана нација.
У обданишту свирају клавир, виолину и носну флауту. У пубертету склапају суперкомпјутер од дигитрона, кваке и руске салате. Кад добију 10 на испиту поништавају и траже комисију. Ако не испуне очекивања директора Ђунићира, самоубијају се јер су осрамотили претке до Косова.
Професионалци до коске. Њихова алтернатива извршеном задатку је још боље извршен задатак.
Не једу много и могу да стану у креденац.
То свака кућа треба да има.

Amfilohije Raka Radović, inače poznat široj javnosti po tome da kune Dukljane 3 puta i bača satelitske anateme 3000 'iljade puta, vjerovatno bi široj javnosti ostao nepoznat da nije jedan od najjačih Gokuovih fanova na Balkanu.

Priča počinje jednog novembra, u Budvi (inače kraljici Jadrana), đe je Amfi upoznao Gokua jednog dana na petrovačkoj plaži dok je ovaj sa metal detektorom tražio ona Zmajeva muda. Vidjevši da je junak umoran od teškoga posla, ophrvan kaišima koji su mu se usijecali u široka pleća, pozva ga Amfi da počine, da se okrijepi, da podijele dvoboj i progovore jednu, do dvije maksimum.

Goku prihvati. Sjedoše na terasu jednu, dođe konobar i nazva im dobar dan. "Dobar dan!" odgovoriše junaci, poručiše piće i počeše priču. Prvi na potezu bješe Amfi koji izvadi magičnu kartu KOSOVO i poče da zbori kako je neshvaćen na ovim prostorima. Napad bješe dosta jak ali Goku ne izgubi sve životne poene. Na kraju, Amfi ostavi jednu neotkrivenu kartu i završi svoj potez za vrijeme kojeg ga je Goku pomno slušao ispijajući mohito.

Dođe konobar da naplati jer se desilo da mijenja smjenu i tu se dvoboj iznenada prekide. Stvori se neobično prijateljstvo i kada iđahu put kuće Goku mu reče da nijedan dvoboj nije nezavršen ostao i da će se oni opet sresti i da slijedi teška bitka đe će se morat dignut kuka i motika da ga brane dok on ne svrši svoj ultimejt potez. Amfi reče "Nema problema fratello!"

I bogomi prođoše 3-4 mjeseca a Gokuu ni traga ni glasa sve dok nehotice, jedan mladi popić neki, ne biva otkriven kako u crkvi gleda MBC TV. Tu Amfi poče neku priču tešku kako ne valja gledati TV i ta sranja ali i on baci pogled na taj prozor u svijet i ugleda crtani film u kojem glumi niko drugi do Goku sami, drugar njegov. Amfi se obradova konačno viđe svoga dobroga prijatelja sa kojim je ispijao mohitooe, sjede, zavali se i odgleda epizodu a to je bila ona kad je Gokuu trebala spirit bomba da bi skenja Majin Buu-a u narodu poznatog kao "Opasni Decxko". Kad viđe Amfi da je Gokuu potrebna energija on urgira sve popove sve sestre po crkava da se dignu u ponoć, da dignu ruke, dignu obadve, da dignu ruke od svega jer nemaju za kartu do Prištine i dadnu to malo energije što treba Gokuu. Tako Goku pobedi zlog čovjeka, a sve uz pomoć svog velikog prijatelja Amfija.

I dan danas se mogu vidjeti ta dva događaja od ljudi kako sjede dolje put Budve i maltretiraju konobare dok ispijaju mohito.

Babin trip. Poruke prekora, upozorenja, hvaljenje, a nekad i reči koje podsećaju na konvezaciju između babe i TV-a, kojima baba telepatski želi da pomogne svojim junacima.

Нигде није мед и млеко, пусти ти то што се прича. Читао си шта пишу таблоиди, испада што више пара - већа несрећа. Гледаш филмове и серије, па више проблема у животу има мачо-тајкун него параплегичар-бескућник! Истина је проста и важи за све: живот функционише по принципу рада обичне клацкалице у паркићу: час си горњи, час у средини, час доњи, и тако у круг. Е, сад, наиђе тај период, неком често, неком мало чешће, када формула Марфијевог закон ферцера стопроцентно само у корист твоје штете.

Реченица која се врти кроз америчке филмове и понавља се кад год неки батица шпијун тајни агент упадне у неку зграду обучен као њено особље и ту налети на некога од тих људи који су толико глупи да не знају ни ко су им колеге, нити могу да осете било какву неправилност, као ни да питају дотичног из којих је кућа и преко које везе је добио посао гурача колица са вешом у којем се крије његов партнер са узијем. Један од многих доказа неоригиналности у седмој уметности преко Баре.

Последњи гутљаји вопса са дна дволитре.

Прилично зајебана евентуалност за овог нашег кукавног престолонаследника.

Институција. Светиња. У самом врху критеријума, ту негде после нета и прозора у клоњи, кад тумараш по граду са хрпом Хало огласа у руци тражећи гајбу за студентски живот.

Повад за ситне сате. Буџиш хероја, гледаш обдарен-младић-геј-стоп видео чет на локалној телевизији јер због собне антене не хваташ ни РТС 1, или очајнички чекаш Радуљицу да пређе границу 2,5 за сома, а лик седи на клупи и чеше јаја. Срећан јер не мораш да будиш маторог за ауто да одеш до пумпе као у вукојебини одакле си, устајеш, облачиш јашу и прелазиш улицу да узмеш пљуге, кекс и црвени клакер, вирнеш радници у сисе која, сморена, по десети пут чита исти број "Блиц жене".

Незаобилазни одевни предмет јунака старовремских књижевних дела.

Да ли је у питању алкохолисани батлер који пише дневник после завршене друге смене, алжирски вицепремијер док у кућној радиности прави противавионску ракету или пензионисани српски потпуковник у априлском рату, кафтан је ту да одржи тензију пре кулминације догађаја и крешендо ситуације.

Odgovor prodavaca u malim prodavnicama na upite kupaca o artiklima koje nemaju u ponudi.

Sofisticirana verzija "jebem mu mater", mada se nedostatak ove psovke neretko u potpunosti kompenzuje ostatkom rečenice. Često korišćena za melodramatično završavanje misli.

Ово неко трик питање, а?
Зар није очигледно? Оно - митоза, мејоза, настављање лозе, огњиште, сећање на прадедину споменицу, патријотизам, небески народ, пензиони фонд, још мало огњишта? Добро то, то је по дифолту, мајка му стара. Али, има још тако пуно "за", мање сакралног карактера, да човек просто пожели да залиху кондома напуни водом и промптно пофрља на пролазнике. И баци се на посао. Како који посао? Еее, ово је последњи пут да ти показујем.

- Сам назив (тата, ћале, отац, ћаћа) јебе маме. Буквално, фигуративно, како год. Моћно је. Плодни папе, машина за производњу потомства. Ћале си. Легенда си. Родитељ. Тата-мата. Творац. Боготац! Маћори. Аутор.

- Можеш да немилосрдно патишпањишеш уоколо и изиграваш фацу, нарочито ако ниси матор. Као: "Јеботе, што је скочио педеве. А баш ми ћера јутрос каже 'Тата, можемо ли да купимо хрчка'". И онда сви као "Имаш дете?" "Ма, да" - одговараш на кулијанском наречју, "ја то онако успут, то ти је ништа. А возим и голфа тројку, тјунован, шампањ боја".

- Пред женским светом си цар. Падају на то: пажљив си, родитељ тааако сwатког детенцета. Види му сааамо распар чарапице... Упамти: "бући-бући дете" лако прелази у "бући-бући вршњак". Обавезно опет помени голфа.(Жено, ако читаш ово, не настављај, шалио сам се... Јесте, глупо је, да жао ми је, знам - на каучу... Е, пази сад, читаоче, 'начи све је сува истина! Настављај.)

- Можеш да се под плаштом детета провучеш за милион ствари.
Клопаш све редом, шатро да пробаш, па да провериш рок, па не може оно, болеће га тииииба. Легитимни Чоколешник, ало! Први новогодишњи пакет је твој, нарочито ако је беба рођена крајем године! Јер тада не може из њега ништа да хаса (евентуално му дај да глође кутије, згодно је за прве зубе). А и касније се уграђујеш онако момачки, ко Ђинкић у приватизацију.

- Игрице, цртани. То је посебан одељак. Ти им само помажеш. Ти испробаваш. Ти само прелазиш неки тежак ниво, скењаваш боса, јер мора да се искомбинује пет раштрканих тастера плус скрол на мишу. И играш, жртвујеш се - шта ко може да ти каже. Исто и за цртане. Сад можеш до миле воље да турираш све: од Блуфонаца до Бетмена. Глуми ту колатералну штету, а овамо пуца ти стојан.

Има још тога онолико, али сконтао си ваљда срж, носачу мошница, сапатниче по полу. Зајебавај се док можеш, а после... Па, наставићеш да се зајебаваш, дакако. Ћале.

Nema šanse. Nikako. Ni za živu glavu.

Krajnji izraz odbijanja bilo čega što smatraš da nikada nećeš reći ili uraditi, jer u principu i nemaš ništa vrednije od života, ma kakav on bio.

Možda ne kulji izraz od, ni za brdo karamela i od, ni za hektar gibanice, ali svakako stariji.

Можда ти играш кладионицу стално и бачаш паре, али последња утакмица коју си одгледао није била ништа млађа од 2000. године кад су нас Холанђани нагузили 6:1 и кад нам је Клајверт набио четири комада, а Овермарс два, мајку им јебем фашистичку....
Него да се вратимо на тебе, ти си тумор о'ђе.
Дакле, зашто се ти бакћеш тиме уопште? Зашто би се правио да си навијач и да волиш спорт, кад је најспортскије од свега што радиш трчање за аутобусом ујутру?

Кад се до скоро причало о фудбалу тебе је болио курац, одмахивао си руком и срао по коментарисању будалаштине у којој 22 будале трче за једном лоптом, а гле' чуда, јуче је Суарез дао два гола из слободних удараца и ти си одмах потрчао да ставиш слику ЈУЛ НЕВР ВОК АЛОУН! на свим социјалним мрежама и данас нам отвараш главу како је Ливерпул машинерија од екипе и како ти навијаш за њих већ дуги низ година.

Дај бре, то што је неко дао два гола из слободног, није разлог да се навија за тај клуб и да нас смараш како си ти у ствари стари навијач, иди кући, гледај малу невјесту и пушти причу.

И ти...
Никад те нисам видио на било којој утакмици Југославије или Србије и Црне горе, а гле' чуда, од 2006. године си на свакој са својим црвеним обиљежјима и пјеваш ружну химну, пљујући оне за које сам ја навијао.

Највећи подухват репрезентације ти је побиједит' Србију и исписат' на фејсбук да ти душмани пуше курац. Сад се лижеш са Шиптарима и Хрватима, а мрзиш оне који су некад били права репрезентација.
Што више политичких обиљежја и парола, што више мржње према репрезентацији Србије и према свима што навијају за њу, то је право навијање.
За репрезентацију се не навија срцем и душом већ мржњом према другој репрезентацији и исполитизованим усклицима, браво.

Ох, побиједила је Црна Гора, супер, сад иди кући и грли се са Љавером и Ваљбоном и пођите у собу па се гузите и изродите мале хибриде ка' што сте ви.

Лик који је класична џиџалица, може се рећи солидан кошаркаш и полу шмекер. Јебему матер, оде у јебени НБА, и смува фазон, најјачу пичку на планети и притом заради шоу пара. У неком праведном универзуму цирко би са Короманом и Сашом Илићем на Фристајлеру, игро за Хемофарм и имо рибу деведесето.

Кључан сегмент дугометражних реклама производа који људима из темеља мењају живот. Било да је реч о медицинским средствима као што су магнетни мидер против рака и екстракт лемурског белог бубрега против дијареје или насушним асесоарима: силиконском држачу скротума и електронској штипаљци за нос, ништа не може заменити препоруку искреног гласа спашене душе која вам преноси своје искуство.

Najprefinjeniji, i ujedno biološki najprihvatljiviji razlog za odjeb. MHC molekuli su vam oni što zajebavaju kada vam treba transplantacija, pa ne možete sebi da nakačite bilo čiju jetru ili parče mozga. A, da, parčići mozga još ne mogu da se prišivaju. Biće. Elem, zato se kao potencijalni donori prvo proveravaju vaši dragi bliži rođaci tipa Gramzi-Baginsa koji vole da banu nedeljom popodne nenajavljeni, jer oni imaju najsličnije MHC molekule vama. A kako nam je koliko-toliko urođeno da za patnera sa kojim ćemo praviti nove šok trupe tražimo nekog ko ima genetski da ponudi što više drugačijih stvari nego mi, neki naučnici smatraju da je to glavni razlog zašto između nekog finog čkodea i devojke nema varnica, ali zato ima između nje i nekog debila. Nema to nikakve veze sa tim što se tako fin pretvoriš u najbolju drugaricu i aseksualno biće za tu ribu, ne, ništa ti nisi kriv što si smotan, sve je to zbog biodiverzitetskog imperativa.