Izlazak na ulice
Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.
U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.
Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.
Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.
Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.
Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!
Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.
Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.
A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.
Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.
Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.
Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima.
Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta.
Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...
I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!
Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.
Životinjski dan
Mnogo zajeban dan.
Ustaješ ujutru na posao umoran k'o pas. Pokušavaš da upališ auto, kad ono neće. Setiš se da si ispao som što sinoć nisi natočio gorivo. Treba imati pamćenje kao slon pored onakvog posla.
Pravac na autobus. Jedva ulaziš, stisli se ljudi k'o prasići oko krmače. Naravno kasniš na posao. Ulaziš u kancelariju, kolege blenu u tebe k'o tele u šarena vrata. U tom ulazi šef šepureći se kao paun i počinje da sere k'o foka. Pita te što kasniš, ti kažeš da si spavao kao jagnje i da si hronično umoran, kao konj. Potom ti kaže da nema opravdanja i da će ti sledeći put skinuti 20% od plate.
Dosadan je kao muva. Pitaš se dokle ćeš biti crna ovca u toj kancelariji.
Ceo dan radiš kao mrav da bi se opravdao. Zabio si glavu u papire, k'o noj u pesak. Ne ideš čak ni na pauzu iako si gladan k'o vuk.
Konačno, kraj radnog dana. Istrčavaš k'o zec da bi stigao na autobus, koji naravno uvek pobegne, pa pobesniš kao ris. Čekaš drugi autobus k'o kvočka na jajima. Konačno se pojavljuje. Lešinari oko tebe su zauzeli sva sedišta. Ni komarac ne bi više mogao da stane. Zadnja stanica, vučeš se kao kornjača do kuće. Stižeš kući i vidiš da ova ćurka tek sad stavlja ručak. Odlaziš pod tuš jer smrdiš kao puma. Posle tuširanja ležeš k'o mečka u svoj krevet. Dolazi ti žena i kaže da do ručka ima vremena da se malo poigrate mačke i miša. Džabe, kad ne može da se digne patka...
Doš'o konobar
Крај. Шта си урадио, урадио си, цех си направио и сад ти је време да га платиш. Ево га и дечко који ради у објекту да ти тај цех наплати. Помоћи ћеш и себи и њему ако се што мање буниш, кукаш и остало, јер колко год мислио да си покраден или да можеш да побегнеш а да не платиш, то је само одраз твог неискуства. Конобар ће ти кад - тад своје потраживање наплатити, само што теби може да буде још горе ако ти наплати са каматом.
- Синко, устај, дошо конобар!
- Какав бре конобар бре, пусти ме да спавам жено!
- Што си спавао, спавао си. Дошли да те воде за трафику што си обио!
-------------------------------------------------------------
- Ајде, момци, затварамо, ево га и рачун!
- Чекај бре, одакле три иљаде?! Па јесмо ми нешто јели бре?! Ај да се саберемо.. Колко си ти имао пива?...
- Момци, то вам је цех, после може само да порасте ако вам га Мики Гајтан буде наплаћивао!
------------------------------------------------------------
- Сине, зови попа!
- Што бре попа, нема слава скор...
- Гуши ме нешто, осећам да долази конобар полако. Позови попа да се исповедим, да макар мало смањим рачун. Ајд сад, трк!
Celivaj bludišu
Пуши курац, у црквеном сленгу.
- Каква мужеложничка мантија, оче Комуналије!
- Целивај ми блудишу, Хегемоније!
Država duradi nešto
Како живимо у јако организованој држави, ово је реченица коју смо небројено пута имали прилике да чујемо. Наравно, после тога, нужно иде јебем ти државу. Наиме, колико год да смо сами криви за срања у која упадамо, држава остаје као последња инстанца коју можемо увек да окривимо. Такође може да послужи као одлично оправдање.
-Јеси видео брате, колко на правном има риба?
-Ма видео сам, ништа ми не причај.
-А код нас на филиозофији, све неке даркерке.
-Мајке ми јеботе, држава би требала да уради нешто поводом тога. Типа, да уведе да мора да се прима миниму 70 посто риба на факс, па ће ваљда да нас укења.
--------------------------------------------------------------------------------------
-Идемо код Дралета вечерас?
-Идемо, само ми је јавио да се не зајебавамо са лифтом, не ради.
-Не ради? А јеботе, он је на другом спрату, ко ће да пешачи?? Стварно, држава би требало да нађе неку алтернативу тим лифтовима.
----------------------------------------------------------------------------------------
-Е опет сам пао тикет, јебем ти и кладионицу, и ко ме натера да уђем, сад немам Мири за поклон.
-Ма брате, јеби га немој да се коцкаш више.
-Ма шта који курац, и те кладионице на сваком кораку, вуку те унутра. Требала би држава да реагује некако, да се то смањи мало. А у курац више...
Diplomirani kurac
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Чьто?
EKV-sekta
ЕКВ је одлична група.
Њихова музика је изванредна, нешто сасвим другачије и - хм, ајде-де - паметније од онога што се овде конфекцијски производи. Као таква, ЕКВ је зацементирана као мајлстоун у овдашњој музици и верујем да је то став свих који их воле.
Е, курац! То није довољно!
Ви који имате овакав став показујете колики сте медиокритети, мали људи, затворени за Архиестетику, Архихармонију, Архиметафизику и нејасно је како се усуђујете да кажете да "слушате ЕКВ" а да тиме не скрнавите Миланов и Магин Свети Лик!
Ви, људи једни најобичнији, не разумете и никада нећете разумети све валере и нијансе Миланове Поезије! Видите, ЕКВ се не "слуша", ЕКВ се ЖИВИ.
Ако сте то разумели, стоко са најпримарнијим емоцијама, да наставимо даље.
На овом свету не постоји, нити је постојао, нити ће постојати нико - НИКО - ко је паметнији, интелигентнији, начитанији, једноставнији, а опет тако компликованији од Милана, који није био човек, како то ви мислите, него Надбиће.
Ако не разумете зашто је то тако, нема сврхе ни говорити, то знају наше Изабране Душе у које је ушла Светлост. Милан је непогрешиви Пророк, свака Његова Реч одише Мистичном Маглом Нејасноће из које израња Смисао - авај! - тек кад се догађај који предвиђа догоди.
Такође, ако вам се његова музика чини монотоном и досадном, то значи да би требало да се терате у пичку материну и јебо вас Бајага, што ћемо вам гласно добацити у себи.
А ако не разумете ниједну Њихову песму, нема вам места међу Нама, који разумемо чак двадесетину Опуса. Стравично ћемо се намрштити на вас ако кажете да је Милан умро, јер Он НИЈЕ умро, него је једноставно извршио Апотеозу!
Још ако помислите само да се Маги овердозирала, онда ћемо се на најужаснији и најокрутнији начин избечити и преврнути очима јер Ју је заправо Милан позвао!
То што тражимо улицу за Милана је Наше искушење да бисмо дошли чисти пред Његове Очи, то је најмање што Му припада и доћи ће дан када из сваког звучника и са сваког екрана гледати на Нас Његово Свето Дело а ви, стоко несловесна, ћете гледати у Нас - Мудраце и нећете Нас више зајебавати због Наших нескладних лица и због Нашег Девичанства (које чувамо за Милана, а не зато што смо "уображени скрндељи и искомплексирани смарачи")!
Мислим да су сви имали бар једном у животу сусрет са Изабранима.
Srpski kompjuter
Наша политичка ''елита'' гледана кроз призму рачунарског хардвера и софтвера. Па да отворимо кућиште...
Матична плоча - Отаџбина и народ наш намучени. База целог система. Неуспешно оверклокована у више наврата. Чудна једна и веома комплексна табла са безброј различитих компоненти. Мистерија и за експерте.
Процесор - Срце рачунара. Кад он рикне, или га убију, машина јебено багује и прети да уруши цео систем. Можеш ти га мењаш, да се дркаш са АМД-ом или Интелом, али све зависи од матичне плоче. Неће слонче у лонче. Дакле, мора бити компатибилан неки лик. Видећемо како ће овај нови да се понаша, мислим, кад Рус то измисли и направи...
Радна меморија - Радници. Срећници који имају посао. Код приватника. Убише се од посла. Брзо страдају, али се зато лако и мењају. Веома доступни. Средња класа. Сходно томе, добија од система средњи прст. Али се деси да хоће целу руку, онда је систем у страху. Пада! Глуми лудило плавим екранима.
Хард диск - Дачић. Шта је кроз њега глупости и бљувотина прошло - не зна се. Он то само обрише, дефрагментише и трпа опет. Застарели модел од цца 500Мб. Лако се пуни и још лакше заборавља. Мада остају трагови у регистру, ископаће тебе неки хакер, ја ти кажем.
Монитор - Борис. Има слику, али ништа остало не фукнционише. Јел' може монитор да буде процесор, питаш? Запитај се још једном. Уосталом, видео си, остали само дугмићи.
Тастатура - То су ти ови саветници, портпароли, они што пишу говоре. Јер не можеш ти и да будеш на власти и и да мислиш и да будеш писмен у исто време, ало. Мислим, ипак смо само људи, иако смо Срби. Да ли смо? Будимо, рече пок. Патријарх. Покушајмо, кажем ја.
Звучници - Телали, добошари и остала васколика јавна гласила и медији. Врло важан шраф у овој пакленој машинерији. Гебелс је знао зашто. Често зажалим за временом када смо имали само први програм. Добро, и други од 3 поподне до 11 увече.
Миш - Чедица и Перишић: по(т)казивач, издајник, тужибаба, увлакач, миш од човека.
Штампач - Вучић. Стално маше неким папирима. А и периферан је.
Камера - Буљави Коштуније. Само снима и тићу.
УСБ - Расим. Слот за сваку прилику. Фали ти министар социјалне правде, науке и технологије, спорта или здравства? Опусти се, Процесоре, Расим је на стенд-бај, ни драјвер не треба.
ЦД/ДВД ром - Тијанић. Превазиђени начин преноса информација. Ваше право да га не користите и баците у смеће.
Мрежна картица - Спољни утицаји. Важан део, без овога је коалиција са другим рачунарима немогућа. Даљинско управљање. Опрез, уноси вирусе погубне по систем!
Графичка и остале картице - то су ови за једнократну употребу, сваки нови апгрејд их чини бескорисним. Ил' је даунгрејд? Како за кога.
Оперативни систем - Функционери и радници јавних служби. Без њих - ништа. Дакле, ништа.
Апликације - Ђилас, Мрка и тако та екипа. Кад они склепају мост на Ади, то само НАТО мож' да скрља. Јок и неће.
Мајкрософт офис - Америчка амбасада у Београду. Но комент.
Базе података - УДБА, БИА и остали ДБ-ови. Ако си унутра, значи да си се ''снаш'о''.
Драјвери - Мишковић. Мислим све је то лепо, ал' треба неко дуправља зар не? Хардвер не ради без тога, нажалост.
Е, па корисниче, у здрављу да те служи. Рестарт!
Stadijumi zagorelosti
Последице које сексуална апстиненција оставља на ум мушке јединке. Сврстано у неколико шематски описаних фаза.
Уводни стадијум
Ниси ништа, заиста дуго времена, што проузрокује стрес који те омета у свакодневним активностима. Шириш круг риба, које су по теби прихватљиве за сексуално општење. Редовно млатиш мајмуна. Сексуалне фантазије ти се своде на прсате плавуше, поред базена. Не морају све рибе да буду баш манекенке. Ипак, не би јебо ружне, дебеле и рибе са сељачким именима.
Стадијум "Висока резолуција"
Са класичне редтјуб варијанте прелазиш на скидање порњаве високе резолуције. Када си у друштву, коментаришеш сваку девојку која прође. На позадини твог телефона постављена је слика, обнажене, вампир-фуфе готичарке. Иако твоји критеријуми у стварном животу драстично опадају, у паралерном свету твоји укус и машта се развијају. Фантазије ти садрже, савршено обликоване црнке и риђокосе на дивљем пропланку. Зар је битно како се девојка зове? Јебо би Радојке и Живадинке. Не би јебо дебеле и ружне.
Стадијум "Активно ангажовање"
У својој машти додељујеш позу и локацију, свакој девојци која прође. Твоја потреба за пичком, постаје сразмерна наркоманској кризи те губиш и задње клице стидљивости и повучености. Дрско и нападно стартујеш гомилу риба. Услед недостатка социјалних вештина, испадаш будала. Нема везе, најбоље се учи из искуства. Одлазиш кући, пушташ вести Б92 и дркаш на Роксанду Ђорђевић. Замишљаш прљаве секси амазонке, које за потребе твоје фантазије имају обе сисе, у некој чудноватој џунгли. Ако су дебеле, боље да љуља него да жуља. Не би јебо ружне и циганке.
Стадијум " Нервни колапс"
Имаш колекцију од 148 гига порњаје на компу. Примећујеш да она матора са другог спрата, која стално претура по подруму има добро дупе. Устајеш у рану зору, како би га издркао. Дркаш док ти се муда не претворе у суве шљиве. Сексуалне фантазије укључују киборг-рибе, секс робиње у некој футуристичкој грађевини. Јебо би и ружне, али да имају оба ока. Не би јебо баш ружне, бабе и циганке.
Стадијум " Емоционално везивање за трсиони објекат "
Заљубљујеш се у рибу која изгледа, као да су је пустили из млетачке тамнице. Машташ о томе како је дрндаш, док од ње само кости не остану. На вест да је умро матори комшија помишљаш:"Ау, жена му је сада сама. Биће тршње!". Сексуалне фантазије постају све бизарније и укључују рибе са две пичке, у какакомбама испод Јерусалема. Коме је битно на шта личи риба? Теби није, јер би трсио и рушевине које су под заштитом УНЕСКА. Не би јебо циганке и бабе.
Предфинални стадијум
Јебо би и циганке.
Финални стадијум
Још неутврђен. Незванично се доводи у везу са бабама.
Di-džej na kućnim žurkama
Изузетно незахвалан посао. Покушавање увођења било каквог реда у хаотичну репетитивно силовану плејлисту равно је седењу замраченој соби и покушавању удевања црног кончића у иглу која је већи део своје (игласте?) егзистенције провела у муљавој фиоци међу шрафовима, алаткама и дуплерицама Памеле Андерсон из деведесетих година прошлог века умрљаних моторним уљем.
Која год песма буде пуштена, у маси ће се увек наћи неки незадовољник који ће почети гласно да негодује против избора музике варијацијама реченице: "Jа сам пијан и мени је лепо и хоћу своју музику, ко јебе остале металце/шабане/репере/дабстепере/хипхопере/електронце итд".
Расправа је безнадежна, најбоље решење је заузети хладнокрван став и манире нацисте из Нирнберга:
"Ја само пуштам песме које су ми речене да пустим, а ти, алкохолисани хомосапиенсу, би требало да схватиш да сам ја само експресија воље овог колектива и самим тим сам деперсонализован и недоступан за било какву међуљудску комуникацију осим наручивања песама од стране других алкохолисаних хомосапиенса. Другим речима речено, ја обављам племенити посао менаџмента музичких жеља заједнице изнетих под утицајем легалних и нелегалних опијата, и аутодеструктивно је бунити се против истог, јер он представља рефлексију саме колективне персоне у датом психофизичком стању, а део колективне персоне си и ти, што опет имплицира да си и ти деперсонализован и да живимо у добу гушења индивидуализма и појединачних слобода индивидуе, што је трагично, и сматрам да би једина филозофија која би могла да нас издигне из бесловесног крдо- менталитета јесте управо Ничеова теорија Надчовека, која се управо залаже да се систем моралних вредности окрене наглавачке, и жеље заједнице потчине жељама појединца. Али пошто ја заступам теорију Свечовека владике Николаја Велимировића, бојим се да твоји захтеви не могу бити испуњени, осим ако ниси спреман да решимо филозофску битку између Ничеа и Велимировића физичким конфликтом, и самим тим доведемо до есхатона овог колектива и ове релативно угодне вечери?"
Варијације и цитирање горенаведене реченице би требале да буду сасвим довољне да бунтовник добије фацијалну експресију "живуљка на путу гледа у ФАП-ове фарове", и да се удаљи уз збуњено "Блаааргх".
Једна од бенефиција диџејинга јесте што он увек седи, и (ако је могуће) једе и пије. Самим тим велике су шансе да ће отићи кући трезан, сит и напит, док ће остатак масе пеглати по клоњама, улицама и двориштима.
Хајде мала да правимо лом - Шабан Шаулић
Металац: Ћелава сељачина хахахахаха Шабан Шапке Шапкееее брееее ко крава да муче хахаахаахах какви сте ви сељобери ја не верујем хахахахаха дај Слипкнот бре!!! Дуалити је најметал песма икад!!!
Љаљан: То бреееееееееее где ме нађе јооооооооој дај виски јоооооооооој!!!
Ди-џеј: Добро, ево Дуалити следећи на плејлисти.
Љаљан: Какво је ово секташко срање брееее, знате ви ко сам ја бре ало бре? Металци смрдите, секташи одвратни, мењај песму бре!!!
Металац: То бре!!! Само метал!!! Џои најбољи бубњар икад!!! Дркам на њега!!
Ди-џеј: *Дај да смирим ове будале, ево им нека психоделија што претвара неуроне у гњецаву смесу. Кришом убацује песму у плејлисту *
Рава којој крећу сузе низ бутину на Цвију и Слободана Васића: Срцееее, ајде ми пустиш Дару и Цвију, Ноћ за нас??? Мооооолим те мва мва мва...
Ди-џеј: Може, али тек после 15 песама.
Рава: Ај ми помериш мало горе? Плииииз...
Ди-џеј: Срце, ја сам само асексуална експресија колективне воље овог скупа, тако да твоје умиљавање и набијање сиса у мој врат и горњи део леђа има толико ефекта колико Маријан Ристичевић има шансе да буде вицепремијер. Просипај своје заводничке форе неком другом. Мва.
Gde ste lopate stigao Alija Sirotanović
Najsamouverenija rečenica koju može da izgovori šmeker kad upada među pripadnice ženskog pola. Bez sumnje nagoveštava karanje sa bar nekoliko mladih gospođica.
San i strava
Onaj tako čest trenutak kada vas iz dubokog sna probudi neka vika ili lupanje.
san
"Sedim pored vode..izgleda da sam na pecanju...sunčano je ali sam ja u debelom hladu...spuštam ruku niz naslon lezaljke nešto hladno..Pivo jebote.Natezem ...Odjedanput niodkuda pojavi se čovek koji je za ruku vodio neku devojku.Ne mogu da verujem !!!Njega ne znam ali nju...glavom i bradom Siena West.Staju ispred mene.Ja ne mogu da progovorim...
neznanac: Da li bi ti draga moja oralno zadovoljila ovde prisutnog Ranisana?
ona: Da!
neznanac: Mikrofon je vaš, prioni...
ona:paa...
on:pa sta pa ? "
PA TRI SKOČKA PIK JEBEM TE U TO DUPE GLUPO, SOMULJO JEDNA!
Skačem iz kreveta, unezvereno gledam oko sebe...ćale ceprka nos i gleda slagalicu..
ćale:"Koji je tebi kurac ?Aj idi po kofu uglja ugasi se vatra..."
Srce
Пумпа, за коју је Тоше тврдио да није камен, Шеки да има два комада, Лепа да јој је виолина, а навијачи га оће на терену.
- Па наравно да није камен, кад је пумпа. Ал си пглу. Био. То је као да ја сад узмем да певам „Пиксла није душек“.
- А ми нападамо Тачија да тргује органима. Шеки, масончино!
- Лепа, ово твоје нећу ни да коментаришем. Уствари оћу. Серем ти се на метафору.
- И ја сам чуо да је добро као ђубриво, тако да вас навијаче подржавам. (Вас не смем да дирам да ме не бијете шипкама у главу, ал ви сте у суштини најмање надарени, да не кажем најретардиранији)
Piše sastav penkalom
Večiti seronja. Od deteta je bio serator. Svi uzmu lepo hemijsku olovku a on uzeo ono penkalo i zajebava se, musavi papir i tako. Ne zna ni on zašto. Od tada je ostao serator. Svi uzmu sladoled od čokolade, on jede mango. Svi treniraju fudbal, on trenira karling. Svi pojebu na ekskurziji devojčice iz razreda, on jebe Italijanku. Svi piju vinjak, on uzme pelinkovac. Svi kupe benzinca ili dizel, on kupi električni auto. Svi zovu decu Petar, Milica, Dule, a on Jutro i Hrast. Svi idu u kafanu, on ide da planinari. I kad ga sarane traži beli grob. Samo da bi bio seronja.
-Šta ćeš od priloga u pljesku?
-Susam, al kuvan. I ruzmarin.
-Jao, kako pišeš penkalom! Stavi luka i ne seri.
Lolokvijum
Колоквијум на који си изашао, а да притом ниси такно књигу.
Комедија. Пишање. Лол.
Добијеш папир с питањима, а на њему све енигма до енигме, мађија до мађије, енкриптоване формуле, све уз објашњења на старогрчком. Притом је градиво које си некад, у својој славној прошлости и знао, анатемисано, па су веће шансе да се међу испитним питањима нађе Минимаксов тестамент, годишњи рачун Адвентистичке цркве, сажета биографија Јована Ћирилова или рецепт мелема за чир од гвинејског шипурка.
Мош да се смејеш, ил да плачеш. Боље да се смејеш и дислоцираш са територије надлежног факулета, него да улудо силујеш ганглију и траћиш своје време.
-Поштовани студенти, с обзиром да пратите веб страницу овог предмета, познато вам је да је на данашњем испиту дозвољена употреба једино хемијске оловке и абакуса са жигом антикварнице "Петровац". Шести задатак је, као што је најављено, насумично извучен из збирке Аркадија Јевнушенка, издање Краснојарск 1936. Са срећом, и не заборавите да на полеђини вежбанке испишете основна начела неоплатонске филозофије представљене у енциклопедији Иквана ал-Сафе.
Lav
Kralj životinja.
Kralj životinja?
Kralj životinja???
Ova 250 kila teška copina je ustvari najveća pičkurina koja je hodala na 4 noge. Šatro zver iz porodice mačaka je jebeni lešinar, slina i balega, koji 5/6 života provede u snu (spava 20 sati dnevno). Jebačke performanse su mu nikakve, jer je „kralj“ brzosvrš par ekselans. Priča se da jednom jedan lav izdržao 5 sekundi dok se nije stropoštao preko lavice. Toliko o tome, sjebao je i zeca. Lovačke sposobnosti su mu još gore, jer je gotovan prve vrste. Celokupni proces lovine obavljaju nesrećne lavice, dok ova sisetina eventualno može da ulovi mrtvu impalu i retardiranog klovna u cirkusu. Za razliku od ostalih faca iz porodice mačaka (jaguar, leopard, tigar...) ovaj nesrećnik živi u čoporu, jer je toliko nesposoban da bi kao izolovana jedinka crk'o posle 10 dana. I na kraju krajeva, frizura. Jebena kombinacija Nina, Galeta Kerbera i rumunskog carinika. Ko može takvu životinju ozbiljno da shvati?
Sa druge strane, titula kralja mu savršeno pristaje, jer je opšte poznato da barem 90% nosilaca krune nije umelo ni sopstvene sline da obriše, a kamoli da vodi državu. Jebeni nepotizam
- Uh, dragi, pravi si lav u krevetu.
- Mrš, pička ti materina.
Svi su bili nešto do jaja u prošlom životu
Neverovatna pojava da ljudi koji veruju skroz ili onako pomalo veruju u postojanje prošlih života, svi do jednog znaju da su u prošlom životu bili velike vojskovođe, prinčevi, princeze, čuvene dvorske lepotice, naučnici, muzičari, slikari, pisci, kraljevi, plemići, hrabri vitezovi ili čuveni ratnici bilo koje vrste koja je tada postojala, i kako god nađu neki test ili neko ozbljno štivo koje se bavi time da nekome kaže šta je bio u prošlom životu, postoje samo te neke velike stvari i onda se zapitaš ko je u prošlom životu bio svinjar, prljavi i izmetom premazani prosijak, gubavac, ružni čuvar tamnice sa velikom čirčinom po sred nosa, plašljivi dezerter kog su zbog dezerterstva i streljali, kmet koji je savijao kičmu na polju i plaćao skoro sve što zaradi kao porez plemiću na čijim poljima radi, siromašna pralja sa grubim rukama koja je dan-noć prala veš u potoku, rob kog su šibali po leđima ceo dan, lopov, dželat, prostitutka, dečačić kog su karali u Staroj Grčkoj feminizirani političari, običan stražar na kapiji zamka koji je imao kući desetoro musave dece i jedva je uspevao da ih prehrani od plate koju je dobijao za službu, neki nebitan rimski vojnik kog je ogromni brkati German probo kopljem i niko mu ni ime nije zapamtio, a verujte mi ovih drugih je sigurno bilo daleko više nego onih prvih.
- Matori bio sam kod Ljube Belog Vrača i kaže mi da mi je ovo probadanje u stomaku za koje mi lekari tvrde da je na nervnoj bazi ustvari rana koju sam zadobio u prošlom životu, dok sam vodio svoju vojsku u osvajanje Egipta ili Sirije. Nije baš siguran. Uglavnom kaže mi da sam bio veliki vojskovođa, a znam da jesam jer imam te liderske kvalitete i sada u sebi. Tačno sam znao i pre nego što mi je rekao.
- E baš šteta što si u ovom životu vozač đubretarskog kamiona pa liderske kvalitete možeš da vežbaš samo na romulanskim jedriličarima, ali oni kažu da si pravi Napoleon i da imaju veliko poštovanje prema tvojim taktičkim sposobnostima da odrediš koji kontejneri treba prvo da se istrese. Ajde sikter bre, svi ste vi bili nešto do jaja u prošlom životu.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Znaš mnogo sam se bavila prošlim životima i čitala o tome. Pronašla sam šta sam ja bila u prošlom životu. Bila sam čuvena dvorska lepotica na dvoru Marije Terzije i svi Prinčevi, Grofovi, Vojvode i uopšte plemići su se lomili oko toga koga ću da izaberem. Na kraju sam izabrala Prestolonaslednika ali jedna ljubomorna dvorska dama mi je zatrovala večeru i tako me ubila. Zato i sada u ovom životu ne volim da večeram.
- E baš šteta što sada radiš kao kurva u Picin-parku, a ovih deset evra ti nisam dao da mi pričaš o prošlom životu, nego da mi baciš blajv na brzaka i da bežim odavde, ovaj kontejner užasno smrdi i ubija mi sve više želju za tim. Ćuti i puši.