Obavezni predmet na medicinskom fakultetu.

Жан Пол Сартр (фр. Jean-Paul Sartre; 21. јун 1905 – 15. април 1980) је био француски филозоф, романсијер, есејист и драмски писац, творац атеистичког егзистенцијализма и, наравно, нема никакве везе са употребном вредношћу ове дефиниције. Србима је, ваљда, увек било интересантније његово презиме од целокупног његовог стваралаштва - 'Сартр' = сатирање = јебање = вођење љубави. Мудра дедукција, нема шта.

Начин кретања девојака са искуством коришћења штикли тањим него саме штикле.

Osoba nevidljiva za sve u svom okruženju.
U izuzetnim trenucima kada se njeno prisustvo uoči, obično izaziva veliku pometnju, slično panici nakon uočavanja neidentifikovanih letećih objekata.

Iznenadno shvatanje bliske ili dalje budućnosti koje dobijamo sublimacijom informacija iz neposredne okoline. Obzirom da ne možemo objasniti na koji način smo shvatili šta će se desiti, pripisujemo to shvatanje viziji koju nam upućuje Viša sila u koju verujemo.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Biti spreman na kompromise.

Број мушкараца који се окрене након проласка добре рибе.

Predstavnik za odnose sa javnošću devojaka za odnose sa javnošću.

Duga i dosadna definicija zadovoljava dva uslova. Prvi je da je duga. To znači da u njoj ima puno teksta, ali ne samo to: ona je i fizički duga, i to po vertikali. Da bi definicija spadala u ovu kategoriju njena vertikalna dužina mora biti veća od horizontalne. Tj. mora biti viša nego što je šira. A to znači da udaljenost od njene najgornje tačke do najdonje tačke mora biti veća od udaljenosti od njene najljevlje tačke do njene najdesnije tačke. Dakle ta definicija ima oblik uspravno postavljenog pravougaonika. Uzgred budi rečeno pravougaonik je četvorougao kome su svi uglovi pravi, tj. imaju tačno 90 stepeni, odnosno 1/2 * pi radiana, ili tačno sto gradi. E sad, definicija nije duga samo u prostornom smislu, nego i vremenski, njeno čitanje iziskuje utrošak relativno dugog vremenskog intervala. A kao što znamo vrijeme je novac. Dakle, takve definicije su štetne po vaš budžet. A takođe, znamo i to da su ljudi lijeni. A pošto su lijeni, mrzi ih da se posvete bilo kojoj aktivnosti koja iziskuje mnogo vremena. To je vjerovatno zbog toga što imaju kratko trajanje pažnje. Dakle njihova pažnja obično skače sa jedne stvari na drugu, koja im se već u tom trenutku učini zanimljivijom, ili ako hoćemo da se izrazimo kroz internacionalizam, interesantnijom. Ako niste znali, za samo pet minuta čitanja neke duge i dosadne definicije (a i bilo koje druge definicije ( a uostalom i za pet minuta bilo kakve aktivnosti )) svjetski rekorder može da pretrči preko dva kilometra! A to je čak preko 6561 stope! Inače, ako niste znali broj 6561 = 3 na osmu. Dakle osmi korijen iz 6561 je 3! E sad, ta definicija, da bi se mogla zvati dugom i dosadnom definicijom, mora, jelte, biti i dosadna. Nije svaka duga definicija dosadna. Naprotiv, ima i zanimljivih dugih definicija. Po nekim autorima, takve definicije, dakle, zanimljive i duge, su pravi rariteti. Neki se ne slažu, i misle da su duge definicije čak uglavnom zanimljivije od kratkih. Eto vidite, sto ljudi sto ćudi, sto mišljenja. Elem, dakle, moraju da budu dosadne. Što bi braća Englezi rekli BOOOOOORRRRING! Ili, u našem slikovitom slengu: "Brate, te definicije SMMMAAAAAARRRRRRAAAAAAAAAJUUUUUUU!"
E u čemu se dakle sastoji njihova dosadnost, iliti smornost? To je dosta ozbiljno pitanje i ne bi si smjeli dopustiti da ga olako rješimo. Ima tu dosta elemenata dosadnosti, a neki od njih se i donekle međusobno preklapaju. Kao prvo (a prvo uvijek dolazi prije drugog), u takvim definicijama se često određeni elementi, misli ili teze nabrajaju, npr. koriste se izrazi poput: "Kao prvo, kao drugo, kao treće, itd." To kod čitaoca osim dosade izaziva i nadrkanost, jer ih to nabrajanje podsjeća na čitanje bukvice, i oni mogu empatično da saosjećaju autorovu nadrkanost dok je tu definiciju pisao. Ali oni su rijetki, većina ljudi te definicije ni ne pročita. Kao drugo, u tim definicijama, jedne te iste misli se često ponavljaju, drugim riječima, na razne načine, itd. Dakle, uprkos velikoj količini teksta, takve definicije sadrže malo informacija. Drugim riječima, autor mnogo priča (tj. u ovom slučaju piše, a malo kaže - u tome donekle podsjeća na političare, diplomate i demagoge). Kao treće duga i dosadna definicija dosadna je samo čitaocima, ali ne i autoru. On je drži za krajnje zanimljivu, a pošto ima veliki ego on smatra da su njegovi kriterijumi zanimljivosti univerzalni, te da će i ostali tu definiciju da smatraju zanimljivom, uprkos činjenici da se često puta u prošlosti desilo da su mu čitaoci za neke od njegovih ranijih definicija rekli da su dosadne. Kao četvrto, u tim definicijama se ponekad skreće sa glavne teme, pa autor ode u ozbiljan offtopic. Za neupućene, offtopic je termin koji se koristi na internet forumima za postove koji su skrenuli sa teme. Eto vidite vi koliko anglicizama ima u našem jeziku. Ako ovako nastavi uskoro ćemo svi pričati engleski ili bar neki srpsko-engleski koji će biti gori i od srpskog i od engleskog. To će biti neka mućkalica, ali ne Leskovačka. Kad već spomenu LEskovačku mućkalicu, nešto sam ogladnio, a nemate pojma kakve sam ćevape juče jeo. Boli glava, znači, vrh! I to veliku porciju sa još jednom dodatnom lepinjom. Ali ipak sam se malo preždero, što jes, jes. Ne valja toliko jesti, udeblja se čovjek, a može i šećer da dobije, ili srce da mu strada. Kad smo već kod tih boleština, jedan moj drugar iduće sedmice operiše krajnike. To i ne bi bio toliki problem da me o tome ne smara već zadnje dvije sedmice. Ali i bodu ga penicilinom brate previše. Što jes, jes. Mene da su toliko boli ne bi imao na čemu sjediti, a i postao bi otporan na antibiotike, pa bi me onda svaka gnojna angina satrala. Onda bi se i ja morao operisati. Eto vidite, možda baš zato on mora da se operiše jer je od silnih antibiotika koje je primao, oslabio mu je imunološki sistem, i sad fata svaki virus i dobija upale krajnika. No dobro, da se vratim ja dugim i dosadnim definicijama. Kao peto, pošto su te definicije mnogo duge, do kraja pisanja definicije autori često zaborave šta su napisali na početku definicije, pa onda to ponovo pišu, često čak i istim riječima. Kao šesto, (a šesto uvijek dolazi prije sedmog), u takvim definicijama se često određeni elementi, misli ili teze nabrajaju, npr. koriste se izrazi poput: "Kao prvo, kao drugo, kao treće, itd." To kod čitaoca osim dosade izaziva i nadrkanost, jer ih to nabrajanje podsjeća na čitanje bukvice, i oni mogu empatično da saosjećaju autorovu nadrkanost dok je tu definiciju pisao. Ali oni su rijetki, većina ljudi te definicije ni ne pročita. Kao sedmo, i autor definicije često na kraju bude zbunjen i izgubljen i prestane pisati u pola misli, pa i uprkos njihovoj ogromnoj dužini te definicije često ostaju nedorečene. Nederočenost je zeznuta stvar i frustrira čitaoce koji tada kažu:" Jebem li ti mamu, šta si toliko pisao, kad ne znaš šta..." Ma ne znam ni ja.

Životni moto pod kojim žive ljudi koji iznenada dobiju priliku da se susretnu sa nečim sa čime nisu da tada. Ne znaju kako to da koriste, ne znaju šta će im, čemu to uopšte služi, ali znaju da jednostavno moraju da ga imaju. Posle to nešto samo skuplja prašinu i privlači pažnju i traži hranu.

Najveći sin srpskog naroda i narodnosti. Od majke Srbije i oca Sporta srpskog.

Već kao mali pokazivao je sav svoj raskošni talentat. Svi su ga voleli. Svi su želeli da ga gledaju. Bio je broj jedan. Glavno mudo. Svako selo je zbog njega izgradilo svoj fudbalski teren. Sve su ribe vlažile na njega. U međuvremenu, opila ga je slava. Novac mu je udario u glavu. Počeo je da izlazi po inostranstvu. Vreme je provodio uz političare, lopove i slične. Propadao je. Pao je na najniže grane. Kao klošar iz kraja. Svi ga znaju i sećaju se kako je nekada žario i palio, a sada je duboko u mraku koji je sam stvorio.

Za vreme njegovog lumpovanja druga deca gore pomenutih roditelja su počela da se probijaju. Starija ćerka Košarka je oduvek bila vredna, pametna i uspešna, ali na nju nije toliko obraćana pažnja. Uvek je bila odličan đak, ali Fudbal je bio ljubimac roditelja. Međutim, kada je on dotakao dno života, Košarka je postala ponos oca i majke. Na nju se ugledala i mlađa sestra Odbojka, kao i najjači član porodice, brat Vaterpolo. Nizali su uspehe na svim nivoima. Donosili su radost u kuću, što i dalje čine, a što je od skora počeo da čini i klinac zvani Tenis.

Međutim, majka i otac se sa suzom u očima još uvek sećaju uspeha najstarijeg sina, i nadaju se da će on opet biti očev ponos i majčina dika, da će opet koračati uspravno, sa visoko uzdignutom glavom i rušiti sve prepreke pred sobom. U njega se i dalje polažu najveće nade, iako to nije zaslužio. Svi potajno žele da se trgne i ustane iz kome u koju je zapao svojom krivicom i nepažnjom.
Nekada uspešni sin Rukomet je prolupao i davno pobegao od kuće, i od tada se ne zna ništa o njemu.

Čovek koji i u Engleskoj vozi desnom stranom puta.

Od nule do pičke za samo 3.2 sekunde.

Za razliku od tehnološki hendikepiranog japanskog đaka, ovaj anarhični đak ima svu slobodu sveta o kojoj ostala deca mogu samo da sanjaju.

Polaganje uslovnog ispita u oktobru dva.

Трошење двадесет динара + ПДВ по минуту на нешто што ће те сваки народ частити сваки дан.

Kratak siže: u početku Gabrijela živi u štali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siromašna. Nema za hranu pa mora da jede šljunak.
Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i čuje. U 120-toj epizodi izraste joj noga. U 150-toj epizodi postaje direktor banke.
U 250-toj epizodi dobija napad slepog creva, svi muskarci u seriji plaču. U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, očuha, jetvru i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi muskarci u seriji plaču. U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla čim se rodila. Svi plaču, naročito se u tome ističu muški likovi.
Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona plače, svi u seriji plaču. Plače i režiser i scenarista i koscenarista.
Ta epopeja traje cirka 20 epizoda.
U 340 epizodi vraća se do štale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaže da ce imati sreće u životu. Plače Gabrijela, plače gatara, plaču svi muskarci u seriji, plače moja baba koja prati tu seriju, plačem i ja jer je Gabrijelu konačno krenulo.
Na kraju, posle 500 epizoda proročanstvo se ispuni, moja baba počinje da prati drugu špansku seriju u kojoj, na početku, Lusinda živi u štali, nema jednu nogu, gluva je i slepa...

Правац који се јавља као одговор на саговорников надреализам.

Najviši čin u srpskoj vojsci.