Jer je ona, ona prava.

Офанзива је била у пуном јеку. Праштало је на све стране. Више није био сигуран са које стране долећу гранате и меци. Зарио је главу међу колена и једном руко чврсто притискао шлем. У другој је стезао бројаницу.
''Само да прође, само да престане'', мислио је. Људи су викали, било је прометно у рову. Учинило му се да се њему неко обраћа, али, у магновењу, није разазнавао речи. Дуго су били на овом положају и у рову се осећао сигурним.
У међувремену, капетан је наредио напад и наједном је остао сам, још чвршће стискајући бројаницу.
Његова чета је извршила јуриш, била одбијена и сада се већ, десеткована, хаотично повлачила. Војници су прескакали ров, прво мања, па онда већа група. Звук борбе је бивао све слабији, док сасвим није ишчезао. Не зна колико је прошло пре него што се коначно усудио да се усправи.
Мирис иловаче помешане са мирисом свеже крви је постао несносан и пожелео је да што пре изађе из те живе гробнице.
Горе, на ледини, све је изгледало другачије. Скидајући шлем и отресајући прашину са лица, на хоризонту је угледао велики храст. ''То мора да је запис'', помисли, и подиже поглед ка ведром небу. Удахну дубоко, те затвори очи. Није више мислио ни о чему.
Да јесте, приметио би непријатељски позадински вод који је пратио своју јединицу у надирању. Крупни кувар је опалио кратак рафал из шмајсера.

Док је неконтролисано падао натраг у ров, имао је времена само за једну мисао:
''Штета што раније не изађох из рова. Дан је тако леп. Био...''

- A, neće više ovako, ne, ne, od sutra se okreće novi list, pa da vidimo šta će biti! E, vala, ima da bude sve kako treba!
-Brate, ne seri više! Milion puta si okretao novi list ali džaba kad ti je rukopis isti.

Kome smeta – gej zajednica organizuje upis novih članova, pa put pod noge.

-Ћао, ја сам Влада.
-Добрисавка, драго ми је.
-Добрисавка... мМм... Лепо име...

А: јбт, јеси сконтао Мају на рођендану?
Б: да, брате... Риба је сјајна, можеш с њом и да причаш!

-Ма да, са Наташом сам..није нам лоше, скроз је добар лик.
-То, знам ја њу из краја, куповала нам пљуге док смо били малолетни.

- Ћао, ја сам Игор.
- Ја сам Тамара, драго ми је.
- Лепо име, хе хе хе.
- Није ни твоје лоше. Излазиш често овде?
- Јок, није ово моје место.
- А је л’? А чиме се бавиш?
- Правом.
- Зар и ти? Баш је много студената права у последње време...
- Много је веверица, али само је један Ципирипи.
- А?!
- Ја сам дипломирао, положио правосудни, а отворио сам и фирму скоро.
- :вилењачки сјај у очима и пар набрзину скованих планова: Јеси за неко пиће? Ја частим...
__________________________________________________________________________

- Ана, ја знам да смо ми другови и све то, али стварно ми се свиђаш, а и секс с тобом је б...
- Опусти се бре. Све сам ја испланирала.
- Па бре, како?! Има још момака, а ја бих да се осигурам!
- Много је веверица, али само је један Ципирипи.
- Сад те тек ништа не разумем!
- Пуно је другова, али само један има повластице. Само настави добро да јебеш и нема зиме за тебе.

-Dogovorili ti se Ivan i ja da idemo u neku kafančinu da se opijamo ko ljudi, dokurčile nam više ove diskoteke, odem ti ja kod njega a pita nas njegov ćale “Je li momci gde ćete?”, ja rekoh idemo u onu kafanu “Oračeva sreća”, i tu ti on kaže nama “Jao, pa ja tamo nisam bio 10 godina”
-Ne seri da je ćale krenuo s vama?
-Ma ćuti, nije to najgore, odemo ti mi tamo, kad Šomi sa curom i sestrom
-Šomi dileja?
-Upravo on, zapeo on da sednemo kod njih, i mi ti sednemo, krenuše Ivanov ćale i Šomi da se opijaju, a Ivanu glupo da se opija pred ćaletom, a meni glupo da ja pijem a on da ne pije. Tu ti Ivanov ćale pozva nekog kolegu koji živi tu blizu da dođe, i čovek dođe i dovede ženu, i taj njegov kolega se napi, kao i Šomijeva riba. Njih četvoro pijani, Šomijeva riba ne zaklapa, a seka mu neka darkerka i celo veče pije guaranu, reč ne progovara, i sve nas osmatra, samo čekam kad će da izvadi neki nož da nas pokolje onde sve, ovi počeše da razbijaju čaše, ona žena se zgrozila, a ja i Ivan sedimo i pijemo sok.
-Ahahaha ludilo, koja ekipa, pa vas kao Pižon da je sastavljao...

Понедељак: Усисај собу.
Уторак: Дижи се и склони ове чарапе, ће нас потепају.
Среда: Узми учи.
Четвртак: Или поједи ово или баци, пушта ти корење на столу.
Петак: Ко те роди да ми је знати, не улази ми патикама у кућу.

Недеља, устајеш мамуран док ти у глави одзвања.
-Сад ћу да ти набијем ове чарапе у дупе у тандему са помијама што их ниси склонио, затим да те ишамарам са патикама са све овим говнима на њима. Усисај собу и узми учи нешто, антихристе што ми џигерицу поједе.

Pada kiša ko konj.
Crta ko konj.
Svaki dan ide na svirke ko konj.
Zima loše utiče na Jocinog mladjeg brata, koji boluje od leukemije ko konj.

Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето

Stiže drugi prvijenac, jedna prazna čašica stoji na stolu. Konobar porudžbinu postavlja na sto i poseže za prazno čašicom.
- Ne, ne, sine.
Gost presipa sadržaj nove čašice u staru.
- Žene i čaše, ne valja mijenjati.

Točeno pivo, bokal i dvije čaše. Sredina razgovora, sredina ispijene čaše. Jedan kreće da dopunjava.
- Ahahah, čekaj da ispijem, polako...
- Ma ljepše kad je puna čaša kume, da te podsjeća da je načneš.
- Kume, zapamti: čašu nikad ne dopunjavaj i ženu nikad ne dojebavaj! Sačekaj da ispijem.

Postoji i par onih za koje se smatra da smo rođeni sa njima. Nazdravljanje, 'cukanje' čaša mora biti praćeno gledanjem u oči pa da mu jebeš mater. Ako svi piju, piješ i ti. Ako si umoran od posla, ako raniš sjutra, ili ako ti se jednostavno ne pije, nisi trebao ni da dolaziš. Ako si okasnio, a društvo je već u modu bratimljenja i kumovanja, uzimaš prečicu u vidu vinjaka ili rakije. Kada piješ za nečiju dušu, u redu je da prvo prospeš par kapi po podu, trpi to kafana. Ako ima žive muzike, nemoj da si sisa da naručuješ pjesmu bez da častiš muzikante. Pevaljkama poseban tretman. Papirnjača u grudnjak i štip ili blagi ujed za dupe. Ako si gadljiv, nisi dovoljno pijan, peder si, ili jednostavno nisi za kafanu... Gazdi naruči turu. Gazda, ako je pravi, ima da vrati. I zapamti, glasan si onoliko, koliko imaš para.

1. Nemoj. Znači, u startu, svaki put kada misliš da si došao do nekog pametnog zaključka - nisi, i ne pitaj "šta nemoj", samo nemoj.

2. Znači, jesi... Uplela te je u mrežu, i iako ti drugari to slikovito objašnjavaju u kafani (svake večeri sve kraće, doduše...), ti znaš da si slobodan čovek, i da se rukovodiš svojim odlukama. Ok... Objasni joj da se TV pomerati neće, samo zato što remeti Feng-Šui. Stan je tvoj, i to je racionalni predlog sporazuma. U svemu ostalom joj daješ slobodu, uostalom!

3. Navikao si se da gledaš TV u podrumu? Super. Drugari te zezaju, ali bitno je da ga još uvek imaš. Sada će ti postaviti jedno pitanje: "da li me voliš". Odmah da ti bude jasno, večeras seksa nema, ali ima valjanog, drugarskog razgovaranja, i nijedan odgovor nije pravi. Reci joj da je ne voliš.

4. Naravno da si joj rekao da je voliš...taj ispit još ni Manda nije prošao. Na njen feedback "lažeš", ti se uskobelja da joj objasniš koji su sve pokazatelji da je to istina. Nemoj je zaprositi, ima drug Paja broj one sa medicinskog faksa, biće pičke sutra!

5. Nisi izdržao... Ok, tvoje učaurivanje u papuču je gotovo okončano, pre nego što dođe brak, imaš još jednu manje radikalnu priliku da se iskobeljaš. Ovo što dolazi već nije za mlađe od 14... Povedi nju, njene drugarice i svoju ekipu na večeru u fensi restoran, sa tihom muzikom. Uhvati njenu najbolju drugaricu za sisu. Znam da si zbunjen... Ali, povratićeš divljenje svojih drugara, i čak ga udvostručiti! Mala će pizdeti sat-dva a onda će početi da cvili, jer je zbunjena; uspostavi kontrolu, i zadrži je do kraja života! Bonus: i drugarica, kada sve ove reakcije vidi - 'teće.

6. Nisi, znam da nisi...ali ne brini, samo zato što si pička, ne znači da ne zaslužuješ da živiš, jel' tako? Još uvek imaš TV, podrum i onaj CKM iz 2007. sa 3D naočarima. Uzmi sikiru. Ubij je. Posle nećeš imati srca zbog dece...

7. Ok, nije zakonito, oklevao si previše...ali je blaže od onoga što sledi. Kroz dve godine ni sikira ti više i ne vredi - jača je. CKM ti je davno bacila, a i gajba piva je nestala pred rat, a kauciju da platiš - nemaš. Upiši faks, matora...ko kaže da je kasno? Sam si, pičiš svoje, svet se divi tvojoj istrajnosti, a biće i finansijskih rezultata! S' vremenom ćeš je sve manje viđati!

8. Niko nije očekivao da ćeš upisati faks, ne brini...i srednju si jedva otaljao, a kad je nisi ubio, jasno je da nećeš ni matematiku raditi. Postaje kasno... Mazni neku kintu, kupi Aston Martina, raštrkaj grudni bestid kroz šes' cola rozle košulje, u'vati neko besvesno piče, i kod Paje u Australiju, ionako te zove svakih mesec dana! Za decu ne brini, imaju babu i dedu, a i slaćeš pare.

9. Za ovo niko nema opravdanje, ni objašnjenje, ali nisi... Pa, dobro. Kupi sebi čamac, jebao je Tupperware.

10. I sa 60 godina, i dalje je jača... Ništa, matori. Sada stvarno jesi stigao u sigurnu luku. Nit' imaš šta da dobiješ, nit' šta da izgubiš. Sve joj vrati, jebi joj majku, nauči mađarski da bi je bolje psov'o, sramoti je pred unucima, napij se u Sremskom Banoštoru i umri u jarku kraj puta zimi, da bi se sekirala dok je živa.

Zato smo rod muški, zato što, ultimativno, svim srcem verujemo da smo pobedili, čak i kada nismo! Živeo sindrom "kriv je sudija"!