Povratak u realnost, čitaj užas. Dan bez snage i inspiracije. Dan bez volje.
Kad bi ponedjeljak bio šala, vjerujem izlazio bi iz usta Ivana Ivanovića.
Kad bi bio kolač, bio bi onaj na slavi pregaženi ispod stola.
Kad bi obukao dres, pisalo bi mu Šćepović na leđima.
Kad bi bio akord, bio bi odsviran rukama Dejana Cukića. Još bi bio ispraćen neartikulisanim vibracijama glasnih žila istog.
Ponedjeljak je poraženi Đoković.
Ponedjeljak kao kurva radio bi oko mosta na Adi.
Ponedjeljak je lanac na bajku koji spada svakih dvije minute.

Ponedjeljak je Hrvat.

Glavni razlog za poraz. Mesec je pun, Jupiter se nalazi u liniji sa Neptunom i Venerom, tabure se nalazi u samom ćošku sobe dok je kauč okrenut ka istoku. Galaktička mantra je zadovoljena, či kroz feng-šui je u balansu ali pored svega toga poraz je ipak zakucao na vrata.

По неком неписаном правилу кажу да сваки мушкарац има само две жеље:
-Да добије возачку дозволу
-Да му је врате ако му је којим случајем одузму
Али проклети здравствени преглед је ноћна мора коју је неопходно одсањати до краја и представља спону између човека и возачке дозволе. И сваки пут је исто.
Одеш савршено здрав, имаш око соколово попут сопствене жене кад са 15 метара види црну женску длаку на црном сакоу, мирноћу неурохирурга и крвни притисак новорођенчета. Али чим болничарка на пријему каже колико коштају та четири мрљава печата падне ти мрак на очи; руке ти се тресу као шејкер у скупштинском ресторану а притисак скочи као цена нафтних деривата после избора.

Drevni naziv za bend Megadeth, naziv koji je lakši za izgovor dok u pijanom stanju pokušavaš da naručiš neku pjesmu na pijanci.
Naziv je izveden u slavu naših prađedova koji su (kako je dokazao institut u Švedskoj) uživali u guslarskim rifovima pjesama Tornado of Souls, Pis Sels, Rast in Pis, Sinfoni of Distrakšn, i mnogih drugih. Blejali su uz vatru, gusle, šljivu i lozu, hedbeng i bake darkerke dok su se krili od Turaka po šumama i pokušavali da sačuvaju viševjekovnu tradiciju.

Sleng za neki kurac koji smo, eto, imenovali, iako blagog pojma nemamo šta je. Avaj, to nas ne sprečava da se zbog istog tog kurca odreknemo uživanja, ljubavi, seksa, poroka, ama u stanju smo da se samouništimo zbog potpune nepoznanice. Ljudi su stvarno čudna sorta.

Самоникла култура лоцирана са стране лобање, неретко покривена слојем косе. Није она чеона, треће око, нити нека гадна наусна мајовитара. Ова је латентна, хипстерајка, која постепено нараста са повећаним уносом транс масних киселина класе печења, подтипа хрскавог крмећег.

Примећујеш је додиром, осујећеним налетом чешља или услед немогућности да навучеш капу, која је до тада била кнап таман.

Неискусно процењујеш да је узрела и решаваш да је пожњеш. Нехајним потезом изводиш сусрет два кажипрста на њој и угледаш блесак. Рески бол који се шири аркадом, захвата предњи режањ и претвара се у гласне дамаре. Крв сукља ко да си убио стеоног комарца, а глава на том делу добија отвор достојан самоубилачке прострелне ране. Запушаваш рупу најближом тканином, док ти се постепено враћа вид.

Poznata vrsta rakije koja se u stvari zvala "Guslar", a ovo ime je prepoznatljivo u narodu, jer je njen tvorac izvesni Miroslav Živadinović Zoza a.k.a Ludi trovač. Čovek nije smatrao ništa loše ako etil zameni metil alkoholom (jebo jedno slovo), e sad što od jedne čašice možeš oslepeti, a od nekoliko crkavaš ko otrovan pacov, to je već druga priča. Zoza je uspeo ubiti 43, dok je otrovao još 56 ljudi.
Urbana legenda je da je pri loženju kazana i pečenju "Zozovače" pevušio pesmu "Poison" od Alice Cooper

Поступак који се примењује након обилатог јела, као својеврсно одавање признања кувару на изврсном оброку. Врши се тако што се откине комад леба, па се остаци хране у тањиру омажу истим.

Небо се отвара и несебично дарује! Зрак душевног просветљења пада нам на убога лица! Осећате ли како се горчина градског живота претапа у еликсир парасимпатикуса у котлу Ваше натмурене свакодневице? Осећате топлину? То се отчепљује тобоган ког су наслаге културне и материјалне корозије и чамотиња рутине одавно блокирале. А тај тобоган је пут ка нирвани, пут ка хедонистичкој оази, склониште од опште лелемудије и душманлука с којом имамо част да се дружимо на дневној бази.
Да поновим, небо се отвара и несебично дарује.

Дарује нам електронско-механичког месију, решење за одрпане нерве и жуљевите шаке: пречистача, не само ваздуха, већ и похабаног разума и ослабљеног духа. Он јонизује! Не само сићушне честице, него и саму нашу појаву. Кришом нам краде електрон из последње љуске личности и претвара нас у крајње позитивног непоколебљивог стоика сазданог од теста оптимизма. Ноћно светло кажете? Пре бих рекао свеприсутни светионик, дуго ксенонско светло на аутопуту ка избављењу, или чак скромни скелеџија преко Хадове реке.

Зар све ово у једном пакету?

Колико год невероватно звучало, истина је. Овакав склоп постоји и поносито се смешка са телевизијског екрана. Функционалност какве нема у три система Млечног пута. Чедо инжењера и индијанских врачева, проткано простошћу алпске чобанице, може бити Ваше за симболичну количину дуката, у четири једнаке месечне рате.

Та, зашто бисте се премишљали и ускратили себи портал ка димензији у којој сте Ви једини ковач и једини архе, једини узрок свега и једини циљ свега? Набавите јонизатор озонизатор ноћно светло и уздигните се на ниво старих Маја и свевидећег ока.

Sudeći po reklamama, izuzetno jaka psihoaktivna supstanca. U kontaktu sa decom izaziva realistične psihofizičke halucinacije cvetnih livada, snežnih dolina i mirisnih polja, nakon kojih nastupa omamljivanje praćeno teškim snom...

Legendarno bespotrebna knjiga u kojoj gosti nekog hotela, kluba ili restorana kao i posetioci nekih institucija, upisuju utiske o svom boravku na tom mestu da bi neko možda to pročitao i video kako je to mesto divno, lepo i idealno za odmor ili zabavu.
Naravno, kao i sve drugo što se zamisli da funkcioniše na jedan način, totalno ode na drugu stranu i ta knjiga služi ljudima za sprdnju, idiotske crteže ili pljuvanje po mestu u čiju se knjigu upisuju. I dalje ostaje nejasno zašto osoblje jednostavno ne skloni tu knjigu negde jer je totalna anti-reklama tog mesta.

Stavka koja se poteže u 95% mećal rasprava. Ona nije argument koji neko poteže u svoju korist. Ona je onaj krajnji smirivač situacije. Finalno slovo mira.

Mejdeni su Mejdeni je izraz toliko jak i postojan, da svaka metal glava mora se prikloni toj izjavi i zakopa ratnu sekiru što je ponela iz moš pita da se raspravlja sa svojim mećal kolegom koji ima malo drugačije poglede ka istoj temi.

Postoji narodno mećal verovanje da, ako se ne smiriš kad ti neko kaže Mejdeni su Mejdeni, da će ti se Edi najebati svega milog i dragog, živog i mrtvog sledeće večeri.

Jednostavno, nešto što absolutno i uvek smiruje negativu i nervozu.

Dođe, tako odjednom, ispuzi iz nekog ćoška za koji nisi ni znao da postoji u tebi, i ujede te podmuklo, hinjski, tako da ne možeš da je dohvatiš i otarasiš se napasti.
I nije joj to dosta, jok.
Nastavlja da te jede i jeducka, svaki dan sve više, gustirajući tkivo tvog uma.
I ne možeš joj ništa, ič.

Ti je nazivaš nepravda.
Ti je nazivaš njihovo neshvatanje tvoje ličnosti.
Nazivaš je i kolektivna mentalna reduciranost drugih.

A ona hrani sve te nazive u tebi, hraneći se tobom samim, za nju savršeno bezimenim...

proizvođač raznoraznih električnih uređaja, u Srbiji poznatiji kao
DŽI-VI-SI, ili jovica.

ne daj bože da neko čita tačno, tj. džej-vi-si.
Nisam ni ja blesav, naravno da je jovica dživisi.

Najtipičniji i najpoznatiji predstavnik pojave koja se može opisati kao "J'ooo, vidi onaj R.A.T.M. š'o je dobar, 'ajmo i mi tako, iako nemamo ni ideju, a ni koncept, pa čak ni kontekst, a kamoli filozofiju ili iskrenost, talenat ili izgled, a o mozkgu da i ne govorimo...'.

Koncept pesama Linkin Parka je sledeči:
jedan lik se krajnje iritantno dernja u pokusaju da peva i glumi valjda neke melodik pank pevače, a kada se umori od toliko naprezanja, u pomoc uskače drugi lik koji smiruje situaciju nekim, kao, repovanjem. U stvari je njegova uloga izuzetno korisna posto služi kao prevođenje vrištanja koje je usledilo pre njegove deonice.

Primer:
lik 1: - KAKO SAM SE SMORIOOOOO, AL' SAM SE SMORIOOOOO!!!!11ONE
lik 2: - on se smorio, al' se smorio...

Ovaj primer takođe predstavlja interesantan metaforicki pristup pisanju tekstova Linkin Parka. Ovde se radi o svojevrsnoj socijalnoj kritici, alegoriji koja odiše jednostavnošću i iskrenošću (al' sam se smorioooo).

Što se tiče muzičke podloge u umetnickom radu Linkin Parka, ona uključuje gitare koje moraju da pište i vrište bez nekog preteranog smisla, a ako smisla ima, obično se radi o gitarskoj izvedbi popularne melodije "Na kraj sela, žuta kuća" ili pak "Danas nam je divan dan". U obzir dolazi korišćenje pragova samo preko 12-og (ukljucujuci i 12.) jer gitara u muzici "Linkin Parka" ima svojevrsnu ulogu, a to je da se takmiči u iritantnosti sa glasom lika 1, što ipak ne uspeva.

Гробљанска думчина. Најспорији правац у метал музици. Уколико си бубњар у оваквом бенду, дрмнеш једном по добошу, одеш у парк севнеш пола гајбе "Мерака" и испурњаш целу паклу крџе, вратиш се после 45 минута грунеш по чинели, а вокал и даље испушта онај исти грол са почетка песме, мешавину беса и очаја, као да је затекао кеву у догисталј пози са Јеховиним сведоком који је при пампрчењу дави краватом и рецитује молитву.

Ваља и за стонд на некој гајби. Песме трају и по пола сата, па не морате онако наварени сваки час да чачкате по системским фајловима и Касперски антвирусу покушавајући да опет пустите музику.

Ректор универзитета:
Прескаче високе зграде из места, моћнији је од локомотиве, бржи од метка, хода по води, уређује Божју политику.

Декан факултета:
Прескаче мање зграде из места, моћнији од обртног мотора, брз таман кол'ко метак, шета по води ако је море мирно, разговора са Богом.

Професор:
Прескаче зграду са кратаким залетом и при повољном ветру, скоро је моћан као обртни мотор, може да испали метак, хода по води у затвореном базену, разговора са Богом, ако је одобрен посебан захтев.

Ванредни професор:
Уме да очисти и среди кабинет, губи у надвлачењу конопца са локомотивом, опали по некад, плива добро, повремено му се обраћа Бог.

Доцент:
При покушају да прескочи зграду, показује известан ентузијазам, прегажен од стране локомотиве, понекад може да рукује пиштољем без самоповређивања, зна да користи педолину, разговара са животињама.

Апсолвент:
Затрчава се у зграде, препознаје локомотиву (два од три пута), нема дозволу за држање оружја, може да плута на површини уз ваздушни прслук, разговара са зидовима.

Бруцош:
Пада пред вратима при покушају да уђе зграду, каже ''Види Ћира! Ћуу-Ћуу'', искваси се кад користи пиштољ на воду, ваља се у блату, мумља са собом. Понекад зна да покаже где зека пије воду.

Радница у студентској служби:
Диже високе зграде и шета под њима, једним ударцем избаци локомотиву из колосека, хвата метке зубима и једе их, замрзава воду једним погледом, седи с'десне стране Богу.

Чистачица:
Бог лично.

Čest pridev za nekog našeg prvog nešto.
Za neke pozicije stvar je jasna, dok je za druge mrtva trka...

Основа сваког српског оброка. Сув леба. Полубели. Шупљикав. Лебац ражени. Погача. Црни. Лепиња. Врућ. Намазан. Сомун. Векна. Од јуче. Препечен. За попару. Буђав. Свињама.
За леба данас мора да има, а за слеба ћемо се већ снаћи.

Jedini način da nam običnu krpu prodaju kao magičnu.

Zasto li kažu "fiber vlakna", kada fiber znači vlakno?
Zašto kažu "najsitnijih mikro"? Zar postoje i ogromna mikro vlakna?
Zar baš moraju naglasiti da ih ima na milione, kao da je moguće napraviti krpu od samo dva-tri vlakna?