Pritezati opanke
Vršiti konačne pripreme za neizbežan odlazak ili put.
- Šta to bi, sestro slatka, između tebe i onog tvog?!
- Kako šta bi?! Nema dalje, pritežem opanke!
- Nije valjda dotle došlo?
- Jeste! Ne mogu da ostanem! Kako posle svega onoga što mi je rekao?!
- Uh! Pa, šta ti je rekao?
- Rekao je, citiram, "Odlazi, neću više da te vidim, kurvo raspala, kako si mogla sa trojicom da se pojebeš iako si sa mnom u vezi"!
- Auuuu, zamisli primitivca!
- E, ali ima još! Sačekam ja par dana da se on smiri, lepo ga i kulturno pozovem da mi se izvini, a on... Prvo se histerično smejao, pa se krstio i na kraju mi samo zalupio vrata ispred nosa toliko jako da bi mi obrve otpale da ih ne crtam!
- Kuku, kakav progresivni balkanoid zaostali!
- Ma, nema, bre. Stoka šovinistička, zaostalo to! I još se pitamo kad ćemo u EU! Bože me sačuvaj više ludaka, kakav sam ja magnet za budale!
Dobro se ljubi
U svoj nezanimljivosti same floskule, zanimljivo je da je od muškarca čuti nećeš. Oni optuženi da razmišljaju kurcem kurcem ne razmišljaju ništa više nego li šačica presudi umaklih manevrista, ali svoje rašlje u potrazi za lučenim tečnostima ne kriju iza paravana sledbeništva Majakovskog, već prosto u gaćama. A i to samo zato što već ispod 20°C nije svejedno. Međutim, njihova novopridošla spoznaja različitosti od berača cveća i čuvača druge polovine žvake/Mozart kugle/sarme u džepu ipak ih utoliko hendikepira, što u uspostavljanju jedinog kriterijuma da partner za razmenu tečnosti tečnost zaista i luči, u sunovrat padaju sva ostala očekivanja od života kojima ga inače sebično uslovljavamo - jer, zaimeboga, spavati je toliko različito od živeti.
Zašto pisači pesama svoju težnju ka nevremenskom i zarobljavanju visokih perceptivnih sintaksi u ispod nokta svojih života iz svakog svog udisaja sele još i u seks, a zašto krkači praseta ispred televizora i razumevači cikličnosti života odbijaju da svoja nadahnuća i svoje snove uključe u ma koju ćeliju tkiva koje između seksa i promišljanja u osami ritmično raste i truli, ostaje na budućima da odgovore. U međuvremenu, okupimo se nad "kako", jer oni koji to ne iskušavaju, ne iskušavaju ga jer znaju šta je i sebi to ne žele, dok ga preostali proživljavaju čitavim duhom, a strahujući od koračanja stranom puta za manjine - te ne pominjući ga. Strana A ili strana B, diskvalifikacija dogme ploče u celosti odjekuje:
da se ljubi ne ume niko.
U nekom trenutku, sretnete se na istom pravcu. Malo je više da a malo manje ne, kao i sve druge. Godinama si zaljubljen u nju, ili si je upoznao pre četiri minuta, to ne igra ulogu; poljubac ima sopstvenu dinamiku i vremensku jedinicu. Porineš ka njenom potiljku kroz nju samu, ili pretopiš topli dah u skliz preko usana, a skliz preko usana u izjavu kojoj će uslediti feedback. Ti pomiluješ, ona ugrize i ne puštajući izdahne. Ti je priljubiš uza sebe i udahneš, ona rasprsne grč i razlije ti se po naručju. Dotakneš joj jagodice na prstima svojima i brzo legneš na njeno mesto, odgurujući njen torzo ka nebu u diminuendu. Ti se pridigneš i pomiluješ, ona ugrize. Ti hoćeš regal iz IKEA-e, ona antičku komodu. Ti se odseliš da bi stizao na oba posla, ona ipak shvati da joj ne znači baš toliko kakvi su vrtići i pridruži ti se sa decom. Ti hoćeš u Rusiju, ona iznajmi ceo serijal "House MD" i ostane kod kuće u subotu uveče sa kokicama i psom. Ti umreš, ona te još voli.
"Meeeni je važno da se dečko dobro ljubi, i jebiga, TAKVA sam!"
Ae važi. A ja sam strelac i volim plavo, šta?
Cezar salata
Ceđena pomorandža među hranom. Sobranje cigarete su socijala naspram ovog superkul jela. Moderno kao Fajv žvake. Naručuje se sa sladostrašćem u ustima, kao kada izgovaraš "Evian"! Kada bi postojale modne marke u ishrani, ovo bi bila savršena kreacija udruženog tima Gučija, Prade, Kavalija, Galijana i Pako Rabana.
Za pobornice cezarizacije, jela kao što su pljeskavica, pica, sarma, su čist smrtni greh. Sigurna propusnica za deveti krug pakla. One su ekstremniji slučaj "ne jedem jagnjetinu" devojaka. Postoji li zaista nešto tako dobro, kao što je zelena salata ukusa stiropora, piletina teksture sunđera i hleb vrste prošlomesečni? Plus, sve to, po simboličnoj ceni nečije dnevnice. Divno! Jedući ovo, dolaziš do zaključka da Snežana Dakić treba da ti preda pravo na vođenje emisije, a Makica Mateus ni za čet'ri života neće postići tvoj trenutni nivo trendizacije.
Jedeš, osećaš se tako moćno, dok ti se vlakna piletine i salate zabadaju u karijesom pojedene zube, a hleb zauzima mesto gde je nekada bila gornja leva četvorka. Paziš da ne upropastiš sjaj, ili kojim slučajem sa mesta ne poremetiš plave lenjir šiške. Na ovom luksuzu pozavidela bi ti i Paris lično. Posle obimne klope, ispijaš svoju pomorandžicu, plaćaš mesečnim džeparcem i odlaziš srećna, što si celih sat vremena živela na visokoj nozi.
-Meni ćete dati jednu komplet lepinju sa pršutom i molim vas natopite je što više, da curi...i jedno...ma dva kisela mleka uz to!
-Jaoj, kako možeš to da jedeš, fuj, nemam reči! Meni ćete jednu Cezar salatu!
-Jel te malo žulja praziluk u predelu dupeta? Na Zlatiboru smo, ne preseravaj se, nego jedi što i sav normalan svet, kukaćeš mi noćas da si gladna, a u apartmanu imamo samo slaninu.
-Jaoj ne, ne mogu to ni da slušam! Donesite mi i Evian vodu, molim vas!
Boldovani svetac
Rang ispod crvenog slova u pravoslavnoj hijerarhiji, ali zato, u narodu izjednačene pa čak i veće važnosti u pojedinim slučajevima.
Prilikom primanja hrišćanstva kao monoteističke religije, Sloveni, do tada politeisti, su pokušali da u novu vjeru prenesu što više elemenata stare i da nastave sa poštovanjem drevnih bogova kroz hrišćanske svetitelje, pa su tako resore prvo podijelili crvenim slovima (Perunovo ministarstvo grmljavine dobio je sv. Ilija, sv. Nikola dobio je mornaricu...), a kad je njih ponestalo, sa prve postave prešli su na klupu, pa je tako i boldovani sv. Trifun postao sekjuriti za vinograd, a sv Petka zaštitnica žena.
Zajedničko za ove svece je da ne valja raditi u polju na dane posvećene njima jer ćeš navući nevolju na vrat i od boldovanog podjednako kao i od onog sa crvenim slovom.
Petak veče:
- Sinak, sutra u pola šest ti je buđenje! Idemo na selo da kosimo livadu.
- Ne može sutra, sutra je svetac!
- Je l'? A, koji to?
- :*vadi crkveni kalendar*: Prepodobni Toma Maleni!
- Je li taj boldovan?
- Nije, ali...
- Paljba u krevet, da mi se nacrtaš u pola šest! Nemo' da te ja budim!
Subota veče:
- Dobar si bio sinak, dobar! E, još sutra da pokupimo sijeno...
- E, sutra nećemo! Sveti Prokopije! **BOLDOVAN!** Na njega ni muslimani ne rade od straha! A, još i nedelja!
- Tačno. Ne rade. Al' ćemo zato nas dvojica, boga se moleći...
- Ma, koga boga, komunjaro???
Sneža, the Frizerka.
Živa legenda svakog komšiluka, vlasnica lokalnog frizeraja-bjuti salona-solarijuma-buvare® i žena mističnih godina koja je šišala tvog dedu, tvog oca a otkad znaš za sebe šiša i tebe i stara se da u svet ne ideš izgledajući k'o šiptar ili, još gore, kao student Filozofije. Zapravo, svaki ortodoksni muškarac ima svoju Snežu i svojoj Sneži se uvek iznova vraća, kao što se Lesi vraća kući, pijanac kafani a ranjeni orao Slobodi Mićalović. To je taj neki odnos konstalacije tipa doktor↔pacijent, konobarica↔stalni gost - prefamozni krug poverenja koji ostaje za ceo život, momenta k'o kad zapatiš tazbinu...samo bez nedeljnih ručkova u tišini zveckanja srebrnim escajgom i nekog olinjalog diska Ćopavog Smrada od Panonije.
*Zašto Sneža?*, pitate se vi koji posećujete NJKV Panjkovića i plaćate tri tisuće za jedan pramen. Verujte - tako nešto se ne pita. Jer Sneža je ta koja me je ošišala kad sam kretao u 1.razred, pravila mi mini-val za obe mature (izvor: deky_aod), stavljala mi gel kad sam vodio Jasminu u Kinoteku na "Petra Pana" a Tamaru na koncert Sinana, lepila mi kosu s poda kad sam se ono prepio na Bir Festu pa dozvolio drugarici da me unakazi, rebnula na "nulu" kad sam izgubio opkladu da će Jugoslavija tući Argentinu...i u sijaset drugih prilika bila delom mog života a da za to često nikad nisam ni platio. Kakvi kurac stilisti, modelari kose, titanijumske makaze, češljevi od kornjačinog oklopa, pičke materine. Sa mašinicom u jednoj i cigarom u drugoj ruci, ta uvek nasmejana žena oblikovala je moju i kose generacija likova pre mene a da ja niti jednom nisam rekao koliko i kako da me ošiša...ili, eto, nije znala drugačije.
Što bi rek'o Sandi Cenov "...ima drugih, ima boljih, ali nebo zna, samo ti si jedna SNEŽANA."
- Ćao, Snežo, 'el može neki friz na brzinu, ovo-ono?
- Heheh, mali, pička ti materina, ne umeš da nazoveš telefonom, a? 'Ajde, nema veze, imam još samo ovog deda-prdonju da spičkam, pa ću tebe na brzaka, mašinicom. Može?
- Može, može, super!
- Sedaj tu, sine, a ako si gladan ima još malo gibanice što sam danas pravila, ostalo pojele mušter...A TI, DEDA, GLEDAJ PRAVO I NE MRDAJ SE, INAČE ĆU UVO DA TI OTFIKARIM, JEBEM TE U ĆELU ĆELAVU DA TE JEBEM JA!!
Ubica je...
Igra bezobraznih čitalaca krimi romana koji, kad pročitaju neki, ladno na prvoj strani ispišu ime ubice. Jedino gore od toga je kad to napišu negde na pola romana... Isti likovi kad se pomene neki novi film odmah izblebeću kako se isti završava što ubija želju za gledanjem.
- Jesi gled'o ovaj novi film sa Nikolasom Kejdžom gde samo njegov sin preživi na kraju?...
- ??*###!!(:
Kako sakriti da si nevin?
Doslednost. Kao u filmu 'Memento' zapisuj šta si sve pričao i kome i drži se priče. Ako si jednom rek'o da si opalio dve ribe opalio si dve i kad te ćale nonšalantno priupita o seksualnom životu dok cepate drva i kad se naločeš sa ortacima.U suprotnom nećeš moći da povataš kog si šta lagao. Drži se niskih cifri, da si stvarno jebač epskih razmera saznalo bi se. Kada te pitaju koje su arčene srećnice nikako neiskusno ne izgovaraj 'Ma, ne znaš je..'. To prolazi samo kod morskih golova u gostima, i to samo tad koristi. Kaži ime neke koju ljudi znaju iz viđenja...dalekog viđenja. Baš će oni da dođu kod nje da je pitaju 'Izvini,Slavice, jel' te treskao Marjan?'. U detalje ne zalazi, jer pobogu, nemaš pojma o detaljima. Pornići? Šamarao si je...ma daj. U priči se drži jedne marke kondoma, to je marka koju koristiš, ostali ti jednostavno ne odgovaraju. Imaš stav o tome. Obavezno ubaci jedan detalj kad si ispao smešan. Npr. ispao si iz kreveta tokom akcije. To i zbunjena faca prolaze. Kaži da ti se jednom nije digo. Stres jebi ga, svima se desi. Uvek iz topa izbacuj odgovore ne razmišljajući. Ako razmišljaš, lažeš. Koje boje gaće je nosila? Žute ko sisa vijetnamske kurve koja ima hepatitis. Jel je bolelo? Ne ! Jesi skinuo čarape? Ne! Jesi nevin? NE!!!
Doslednost...I zaboga...Idi jebi nešto.
Ja sledeći lažem!
Iznervirani uzvik koji se upotrebljava kada ne možete više da slušate nečije uporno laganje
Baron:Ljudi,napala me juče trojica na splavu,kad ono uletelo pola splava za mene,hehe,zna se ko je šmexy
Iznervirana osoba:Ja sledeći lažem!
Gligovdan
или "идиотски дан". Дешава се с времена на време. Назван вероватно по неком Глигорију из непознатих разлога, можда баш због тог Глигорија.
Устајеш из кревета у понедељак ујутро, сат си снузовао десет пута и касниш. Провизорно одбијеш крмеље, уредно свим укућанима кажеш добро јутро.
- Добро јутро свима.
- Добро јутро, Глигорије.
Ти се не зовеш Глигорије.
- Који Глигорије?
- Па ти, Глигорије.
Излазиш из куће вртећи главом и идеш на посао/у школу/у пичку материну. На улици се људи окрећу за тобом. Чујеш њихов шапат: "Глигорије... Глигорије..." Какав Глигорије који краснодар? У пуном аутобусу ти устају људи да седнеш и бојажљиво те гледају. "Глигорије!" Деца почињу да плачу. Контролор се мршти али не сме да ти каже да изађеш, сам сконташ и изађеш. Успут наилазиш на своју девојку, која те гледа згађено врисне: "Глигорије, фуј!" и побегне. Стижеш на посао одакле те избацују.
- Зашто?!
- Ми смо озбиљна фирма! Не треба нам неки Глигорије!
Седиш у парку као Мита Пантић. Пролазници те гледају, неки сажаљиво, неки забезекнуто. Сви кажу само једно: "Глигорије". Прилази ти неки чикица са шаховском таблом под мишком.
- Јесте ли за партију, Глигорије? Могу ли да Вас зовем "Глишо"?
- Ама какав Глигорије, човече?
- Па ви, младићу.
- А по чему то?!
- Па пише Вам на челу да сте Глигорије.
- МА КАКАВ ГЛИГОРИЈЕ? ШТА ТО ЗНАЧИ ГЛИГОРИЈЕ?!
- Не, стварно Вам пише на челу. Говнетом.
Римовано наравоученије: Пијеш вињак, а гладан - сутрадан је Глиговдан.
Džim Džarmuš režija
Школски пример јаке алијенације људи. Одсуство речи, ћутање које говори много, бледи погледи испуњени непријатношћу и ишчекивање самоће. Самоће од које бежиш, коју мрзиш, али којој се увек изнова и радо враћаш.
- Наручио сам ти кафу.
- Ако си.
...Погледима шетају по локалу, зауставе се на кафи. Кад се случајно сретну, следи осмех и брзо скретање погледа у страну.
- Имаш нешто да ми кажеш?
- Немам.
- Сигурно?
- Сигурно.
...Гледање у под, плафон, у страну. Благо свиркање непознате, вероватно измишљене мелодије у себи.
- Добра им је ова кафа. Слажеш се?
- Да, добра је.
...Опет погледи упрти у кафу, лупкање прстима о сто, опет уз неку непостојећу ритмику.
- Знаш шта добро иде уз кафу? Цигарете.
- Да, цигарете.
...Гледање у цигарете на столу, опет у кафу, опет у цигарете...
- Ох, већ је три. Морам да идем.
- Зар већ?
- Имам обавезе.
- Штета. Ништа, видимо се. Ћао.
- Ћао.
Један одлази, други остаје, обојица са истом мишљу - да су побегли од непријатности. Остало је само да из неког угла изађе Џим и викне: "Кат!"
Rodjak iz Nemacke
Osoba na koju se pred pocetak baronisanja pozivaju oni koji zele da dokazu tvrdnju da je Srbija sranje.
- Kako me nervira ovo renoviranje Gazele, 100 godina im treba.
- Moj rodjak iz Nemacke kaze da kod njih mostove rade po tri dana, i jos placaju odstetu svima koji se zaglave u guzvi prilikom prelazenja.
- Najzad, prva plata. Cetiristo evrica, nije nesto, ali mora od necega da se pocne.
- Moj rodjak iz Nemacke je za prvu platu dobio dva i po soma plus sluzbena kola... A radi kao baba sera tamo.
- Vidi ovu staru sliku, iz 1938. Moji prababa i pradeda ispred sinagoge na Zelenjaku.
- Moj rodjak iz Nemacke kaze da su u to vreme svi koji dodju u sinagogu u Nemackoj dobijali po sto maraka, radi podsticanja medjuverske tolerancije.
Njihalo strave
Prangija enormnih gabarita. Kurčina koja se ponosnom vlasniku njiše izmedju nogu kao klatno na babinom zidnom satu. Slično kao što na tom satu kukavica kuka kad odzvoni pun sat, tako kuka i partnerka kojoj je odzvonilo posle susreta sa ovim pendrekom. Onaj koji poseduje njihalo strave naziva se tronošcem. Pri njihanju proizvodi zvuk k’o lajt sejber iz Ratova zvezda.
-Kako sam navrnuo komšinicu sinoć na svoje njihalo strave, propeler zviz varijanta, kao u Popajevom crtaću. Ogletovao je vazelinom, pa nacedio limuna, da se stegne! Danas je vidim, hoda k’o šestar.
-To, raskrečatoru!
Imena FIAT-ovih automobila
Sinonim za nešto sklepano preko kurca, bez neke posebne želje da se ostavi utisak autetičnosti, originalnosti ili barem neke kuloće u imenu. Dok se drugi naprežu da automobilu daju upečatljivo, originalno, moderno ime koje će predstaljvati to auto u pravom svetlu, fiatovi mislioci su se posvetili imenu dok su bile kratke uvodne reklame u kalču izmedju predstavljana timova i samog početka utakmice.
- Ekipa ajde ima li neko ideju za ovaj naš novi model automobila ?
(FIAT IDEA)
- E reko diša da nam nije ono baš bilo najbolje ime. Dajte neko sa stilom.
(FIAT STILO)
- Evo vam ga novi model. Smislite neko moderno ime za ovaj tip automobila.
(FIAT TIPO)
-Ajde jednom da smislimo neko dojajno ime.
(FIAT UNO)
-E ekipa jeste čuli za brejnstorming. Ajde samo lupajte pa će valjda nešto da izadje
-Šta da lupamo ?
-Šta god vam padne na mapet, bilo šta što vidite u kancelariji, kad kažem stop to je to
STO, STOLICA PLAZMA, LUCIJA, SISA, KRAVATA, FASICKLA, ZID, VRATA, KVAKA, BRAVA stop.
(FIAT BRAVA)
- Evo vam ga novi model u firmi. Smislite neko ime za ovaj kupe.
(FIAT COUPE)
- Jebem vas mutave popićemo svi otkaz. Zatvoriću vas ovde dok ne smislite neko dojajno ime i tačka.
(FIAT PUNTO)
- E imam ideju kako da smislimo ekstra ime. Šta kažete kad neko nešto uradi spektakularno ?
- Do jaja.
Frančesko govedo jedno. Pa neće se naš novi auto zvati FIAT DO JAJA. Mora nešto nevulagrno, al opet moderno. Evo sad ću ja da šutam sa ovim papirićima u korpu i svaki put kad pogodim vi govorite nešto al da nije do jaja
TO CARE, MAJSTORE, DO JAJA, VRH, EKSTRA, ŠPIC, MAČKO, BOGOČE, BRAVO!
(FIAT BRAVO)
- Ljudi, braćo, stoko žabarska. Ajde jednom u životu da smislimo neko jebačko ime. Ovo je blago rečeno prejadno. Sad imamo i limuzinu. Ponos naše firme. Auto u kojem će da se vozaju guzonje. Molim vas da budete originalni jer je ovo naša najjača linija automobila.
(FIAT LINEA)
- Sigurno ste čuli da ja, vaš šef, odradjujem otkazni rok. Zato recite neko ime za ovaj tip automobila, pa da rahat gledam utakmicu
-Može šefe panda, meni su one baš med, onako pendave.
- Ma može, boli me kurac šta god Lucija srećo. Al ako odeš po pivo dok ne počne dela Madonina.
-Jeeee oću šefe, hvala vam.
(FIAT PANDA)
Epska fanatika
Највиши степен обожавања епске фантастике. Кад ти се фантастика увуче у сваку пору, па деду зовеш Изилдуром, кад уђеш у кафану, не тражиш пиво ко нормалан свет, него власника у поверењу питаш - Крчмару, си видео Гандалфа негде, реко ми овди да га чекам. Па му намигнеш. Дакле, губиш везу између реалности и онога што то није.
И док је због патријархатских темеља на којима друштво почива за курату популацију такво понашање прихватљиво, за жене није.
- Ђес матореј, како је, шима?
- О, Чичак. Ео ниш, тамо вамо. Котебе?
- Ња. Како цура, јебе ли што?
- Е, не знам, коми верујеш...
- Како?
- Ма раскинуо сам ту везу, има две недеље.
- Споради чега?
- Споради тога што сам почео да страхујем за свој живот.
- Сереш да имала неког џована што те сад јури?
- Ма јок, него ти знаш да је она мало фанатична била за Игру престола? Курац мало, лудо бре! Упала ми неку ноћ у собу премазана медом, каже - Лижи сужњу, крв ти јебен! Ја сам твоја КАЛИСИ! Ја гледам штакојкурац, а она брале довати јатаган што ми прађед сково да јурим цверглане по Крњаку, па кад ме ошину са стране... Недо бог ником.
- Ау, матореј, па шта си урадио?
- Ништа, реко сам јој – Спакуј своје ствари све, однеси пољупце са мене ти. Мало јој тешко пало, шта да се ради...
- Сте остали бар у добрим односима?
- Каки курац односи, некој дан ми стигло писмо, кае – Мој Зоране, нека, нека, дугачак те арак чека.
Je l' to zato što sam s Kosova?
Домаћа верзија прекоокеанског "Из ит бикоз ајм блек?" Изговара се у тренутку када сматраш да ћеш испушити, и да ти је једини излаз вађење на косоварско порекло.
- Жао ми је колега, више среће у следећем року.
- То зато што сам с Косова?
- Јао, па не, ни случајно. Можемо Вам признати и овај одговор, био је само половично ретардиран, а друга половина је била чак и нетачна...
===============================================================
- По последњи пут! Не дам! Схвати већ једном!
- Је л' то зато...
- НЕ! Није зато што си с Косова него зато што смараш! А чак ниси ни с Косова јебему матер! И, не, не важи се што ти је прабабина стрина живела у Призрену.
Šamar zvani Srbija
На самом почетку јасно мора да се болдира: **Државо пропала, не можеш ти да нам сервираш толико гована колико ми можемо да поједемо, не можеш ти толико да нас шамараш колико ми можемо да провоцирамо и трпимо и не можеш ти толико да поскупљујеш намирнице колико ми можемо да платимо и ћутимо!**
"*Да ли сваки народ има у подсвести урезано да је баш његова земља најгора за живот?*" и "*Зашто на сваком кораку добијаш доказе да ово прво заправо има потврдну конотацију?*", само су нека од питања што муче појединца који се приклања оном што мисли већинско гласачко тело па се накнадно "једе" у себи јер схвата да ништа не може променити у укорењеној, постојећој хијерархији. Опростите на изразу, али јебу нас како стигну и ко стигне. И може им се. А и ми се нешто много не цимамо, већ само наместимо дупенце и чекамо да нас оплоде.
Сећам се да сам једном приликом, негде око предизборног лудила, упитао свог деду зашто уопште излази на гласање кад и сам верује да су све то иста говна, само други скринсејвер. Одговорио је: "*Веруј ми, немам појма*". Моја знатижеља се није ту завршила већ сам полако почео да откопавам старе рушевине у нади да ћу саградити нешто што ћу пратити у својој "вожњи кроз будућност". "*Стани, видиш да сви политичари музу краве, рукују се са свима, свуда иду. И сви знају да је то само тренутно, док га не изгласамо. Онда више никог не виде. А опет људи иду као манијаци по кампањама, машу оним њиховим обележјима и урлају гласније од осталих*", рекао сам помало љутито. "*Знам ја све то, али ето. Обећали су да ће да асфалтирају наш крај, да ће да споје две месне заједнице. Да ће млади сутра имати посао, да ће зарађивати*", одговорио је тужним гласом. Ту сам схватио да од човека/људи нема већег зла. И похлепе. Највећи човеков проблем је човек, он иницира којекакве "сеансе", сервира пакост, лупа шамаре...
- *Министарство финансија и ЕПС предложили су Влади Србије да струја од јесени поскупи за 30%. Предлог да се увећају рачуни последица су чињенице да ће Србија морати да увози струју и да то унапред плати.*
• • •
- Министар Вујовић тражи: "*За 10% смањити плате и пензије! Ако би сви плаћали акцизе, царине и порезе, уштедели бисмо око 100 милиона евра.*"
**ЧИСТО ИНФОРМАТИВНО**: Нови гувернер НБС, Јоргованка Табаковић, пријавила је Агенцији за борбу против корупције нови МЕСЕЧНИ ПРИХОД на тој позицији од **679.174 динара**.
Онда су је нешто напали да смањи себи плату јер је сувише велики износ (ма јок, уопште!), а њен одговор је да ће то учинити у што краћем року.
**ЧИСТО ИНФОРМАТИВНО 2**: Јоргованка Табаковић себи, ипак, није смањила плату!
**ЧИСТО ИНФОРМАТИВНО 3**: Минимална зарада у Србији, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, износи 115 динара по сату. То значи да минимална плата у Србији износи 20.010 динара и на том је нивоу од пре две године.
• • •
Стопа незапослености у Србији никад већа, а послу се у овом тренутку нада чак 792.888 грађана. До краја године назапосленост до 30%.
• • •
Можемо да хранимо пола Европе, али смо лане у иностранству набавили 45.000 тона свежег поврћа. Не штедимо девизе ни за лук, пасуљ, купус, ***ШЉИВЕ***, јабуке.
Е, ВАЛА, ОЈ СРБИЈО МЕЂУ ШЉИВАМА!
„Dan državnosti“
Српски римејк филма „Independence day“ (1996)
Премијера: 2016
Режија: Радош Бајић, Драган Бјелогрлић
Трејлер:
12. фебруар
Сцена 1: Млади капетан Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, ромске националности (у даљем тексту капетан Ромо) буди се из сна у породичној кући у Краљеву. Ромо излази на улицу да баци ђубре, пролази поред успаничених комшија и враћа се у кућу. Тек случајно бацивши поглед кроз прозор примећује огроман ванземаљски брод изнад родног града.
Сцена 2: Општа узбуна на аеродрому Лађевци. Пилоти 241. ексадриле „Тигрови“ трче преко писте ка својим Орловима.
Сцена 3: Краљево у пламену. На разарајући напад ванземаљаца надовезује се земљотрес који уништава оно што је преостало од града.
Сцена 4: Председник Србије Томислав Николић се укрцава у „Land force one“ (МКШК-а број 1) и упућује на тајно командно место у Жаркову, Ратка Ресановића 1.
13. фебруар
Сцена 5: Ваздушна битка између Краљева и Крагујевца. Напад 101. и 241. ескадриле не даје резултате. Ванземаљски брод је нерањив због енергетског штита, српски авиони бивају оборени. Остатак Витезова и Тигрова се повлачи ка Батајници.
Сцена 6: Капетан Ромо обара ванземаљску борбену летелецу у бесомучној јурњави кроз кањон реке Увац, али при томе и његов орао бива уништен. Капетан Ромо се падобраном спушта крај ванземаљца кога линчује локално становништво са вилама и мотикама.
Сцена 7: САД позивају обе стране да се суздрже од прекомерне употребе силе.
Сцена 8: Жене у црном организују протест на Теразијама због ратног злочина над заробљеним ванземаљцем.
Сцена 9: Крагујевац у пламену. Фијат напушта Србију и поред обећања министа Динкића да ће добити додатне субвенције.
Сцена 10: Врховни командант Николић проглашава општу мобилизацију.
50 000 војника и 700 000 припадника цивилне заштите спремају одбрану Београда.
14. фебруар
Сцена 11: Велики свемирски брод се примиче Космају. Ракетне јединице и противградна заштита покушавају да успоре напредовање ванземаљског брода.
Сцена 12: Саветовање водећих политичара на тајном командном месту председника Николића. Александар Вучић предлаже хапшење најбогатијих грађана да би се умирила јавност. Ивица Дачић пристаје на реконструкцију Владе. Војислав Коштуница предлаже скупштинску резолуцију о „НЛО агресији у функцији независног Косова“. Чедомир Јовановић тврди да је напад ванземаљаца последица промашене политике из деведесетих и тражи да се призна реалност. Јовановић напушта састанак и прелази на страну ванземаљаца.
Сцена 13: Капетан Ромо од председника Николића и министра одбране Вучића добија задатак да зарази свемирски брод најновијим вирусом, који је разрадило 1000 домаћих стручњака из ИТ центра код Лесковца (заједнички пројекат Србије и Уједињених арапских емирата).
15. фебруар Сретење
Сцена 14: Капетан Ромо у заробљеном ванземаљском ловцу стиже на базни брод у орбити Земље. Преноси вирус и поставља експлозивну направу (шестомесечна производња Крушика из Ваљева). Док се свемирски брод распада у експлозији капетан Ромо успева да се домогне Србије и слеће на нишки аеродром.
Сцена 15: Узлеће целокупна српска авијација. Јединим преосталим Мигом-29 пилотира председник Николић. Прате га преживели мигови 21, орлови, хеликоптерске јединице као и авиони за запрашивање комараца. Ласта 95 пада при узлетању.
Сцена 16: Битка у ваздуху. Стотине ванземаљских ловаца, сада без енергетске заштите бори се против српског ваздухопловства.
Сцена 17: Председник Николић лансира ракету која погаћа улаз у ванземаљски брод. Експлозија. Делови агресорског брода падају на Рушањ.
Сцена 18: Председник Николић у кокпиту Мига-29. Суза му креће из ока док окреће авион на десну страну. У крупном кадру остаје Таковски крст на левом крилу.
Крај
Zastavnik
Најлуђи лик у касарни. Он је на крају каријере, види на шта је страћио живот, зна да је касно, прошао воз, то што није хтео да се гузичи још четири године по Војној академији га је коштало две и по собе при додели стана, упола мање плате, а за годину-две и пензије, и константног зајебавања од стране официра који би могли да му буду синови. Доживљена спознаја изазива различите психичке поремећаје.
За дозволу за излазак, најбоље је ипак питати баш заставника...
Заставник А, Смедеревска Паланка - Туретов синдром ограничен на реч "курац":
- И шта курац, ти мени курац, по петнаести пут уваљујеш дежурство, курац, на КПС-у курац. А ти курац, мислиш да ја нисам видео, како ти и онај курац Коле крадете бензин из Пинца курац?
- Господине Заставниче...
- Шта је који курац!?
- Је л' можемо да изађемо у град?
- Терајте се у курац!!!
Заставник М, Сента - делта алкохоличар, задњи стадијум:
- А за Лађом, тудом тудом... Мађарица млаааада... Де сте јебачи...
- Господине Заставниче, је л' можемо у град?
- Само ако ће да јебете пичке. Је л' оћете?
- Хоћемо, господине Заставниче!
- Доообро! Ал' доообро да их јебете да вас запамте! Ништа ниси урадио ако те ХИК, не запамте. У дупе је јеби, о завесу га бриши и истерај је напоље ГОЛУ хехе...
- Разумемо, господине заставниче!!!
- Ај Мађарице свршим ти на лице, ој Зоро Зорицеее...
Заставник Ж, Ниш - Диогенов синдром:
- И тако ја отишо на одмор и они заменили фекалну пумпу, а стару БАЦИЛИ! А реко сам оном педеру да ми таква треба за наводњавање на плацу! Шта 'оћете вас двојица? У град можда?
- Па је л' можемо Господине Заставниче?
- Можете, само прво имате једну гомилу црепова и оне старе олуке што су мењали да ми утоварите у Ладу, питао сам команданта да узмем. И кад се враћате, неко је оставио бојлер поред контејнера на раскрсници, па ми и то понесите.
ś
Slovo koje su Crnogorci izmislili da bi konačno mogli da śednu kako treba... sjedenje je valjda žuljalo.