Deca sveća
Pripadnici onih generacija koji su sredinom 90-ih, za vreme restrikcija, bili klinci koji su večeri provodili uz sveće uglavnom igrajući karte.
Tenisko psovanje
Dozvoljeno je za sve osim za tenisere sa engleskog govornog područja.
Tipsarević: Šta sere ovaj sudija koje pičke materine. Jebem li ti krv i igru, i ovaj mrtvi turnir. Ima da mu nabijem ženi dršku od reketa, da je raščerečim ko Milicu..
:zviiiiz: zviiiiiiiiz: zviiiiiiiizz: Et' ode mi reket zbog ove sisurine u stolici.
Sudija: Shhhhhhh!!!
---------------------------------
Endi Marej: Fuck !!
Sudija: Opomena.
Jučenje
Učenje sa danom zakašnjenja (u najboljem slučaju). Danas učite ono što je trebalo juče.
Sirotom studentu uvek fale ta dva dana.
Ne jedem jagnjetinu
Za početak, da ne uvredim bilo koga, nije problem u tome da li neko jede ili ne jede jagnjetinu, svako ima prava na svoj ukus. Prosto, ova rečenica mi je uvek bila interesantna, jer još na početku neke proslave (gde se služi prasetina + jagnjetina) mogu da odredim ko će od prisutnih izgovoriti ovakvu rečenicu. U velikoj većini slučajeva, to je pripadnica ženskog pola. Raspoznaje se po tome, što pije negazirano nehlađeno piće ili vodu, od alkohola (mada ne konzumira alkohol) naručuje Bejlis ili Keglevič (Izvini! A jel služiš to na svojoj slavi?). Posle svih mogućih pritužbi da joj je hladno i ako sedi pored radijatora, zvučnik joj bije direktno u glavu, od slavske sveće joj suze oči, a slavsko žito ne može da uzme jer joj orasi nadražuju nepca...dolazimo do čina konzumiranja mesa. I dok se svaki prosečan Srbin raduje tom delu proslave, za nju nastupa jedan tragičan deo: kako ti parčići mesa imaju kožu, ren je štipa za oči, a kupus salatu ne voli...i kako odabrati pravo parče mesa, koje NIJE jagnjetina. Ako toliko ne voliš da jedeš nešto, kako ga ne prepoznaješ? Ja ne volim boraniju i grašak, pa nikada nisam terala nikoga, da mi razgraniči to od npr. pasulja ili pirinča, savršeno znam razliku.
Jagnjofobičarka: Izvini, jel možeš da mi pronađeš neko parče koje nije jagnjetina i da nema kožu i da nije slano, pošto ja ne jedem jagnjetinu?
Prosečan Srbin prožderavač bilo kog mesa: Pa evo ovde ovo tamnije meso ti je jagnjetina, pa ubodi sama!
Jagnjofobičarka: Ali to meso dodiruje ovo drugo meso, ja to zaista ne mogu da jedem, sigurno je poprimilo mirise...uzeću malo salate!
_________________________________________________________________________
Jagnjofobičarka: Baš je super što kod vas nema jagnjetine, super sam se najela, pojela sam tri parčeta, odlično je ovo prasence!
PSPBKM: Pa to što si jela celo veče je jagnjetina, ne znam kako nisi osetila kada je ne voliš!
Jagnjofobičarka: FUJ! Ja zaista ne jedem jagnjetinu, sada mi se stvarno slošilo, vidim ja nešto mi je čudno, ima neki drugačiji miris...
Sito i rešeto
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето
Facijalno kočenje
Facijalno kočenje je kočenje prilikom voženja bicikla, rolera i sl.
Podrazumeva kočenje facom !!!
Deli se na:
- Fasadno kočenje - o fasadu zgrade
- Podno kočenje - o tlo po kom se vozi
- Ostalo - o bilo koje druge predmete kao što su: Oluci, grane, drveća, i sl.
Te 3 podele imaj i pod-podele:
- Profilno kočenje
- Anfasno kočenje
Šta ti je to na licu crni Radojice ???
- Kočio sam na biciklu...
- Pa kako si to kočio licem ?????
- Pa o fasadu...
Ateista na sahrani
Element manje poželjan i od smeha, vetra, ptičjih govana, blata, razblaženog vina, groblja na kom je zabranjeno unošenje hrane, loše reči o pokojniku, šminke na licu žene i drečave odeće i obuće. Zajedno.
Pogrebna snajper baba (PSB): „Dete, što se ne krstiš, blago babi? Ako ne znaš kad, samo gledaj popa!“
A: „Ne krstim se. Ja sam ateista.“
PSB: „Šta ti je to, sine?“
A: „To je onaj koji ne veruje u boga.“
PSB: „Aaa, od ti’ si izroda! Pusti ti te ateste, je l’ vidiš kako te gledaju? De, prekrsti se, neće ti otpadne ruka.“
A: „Bih ja, baba, nego ne vidim čemu to.“
PSB: „Kako čemu? Pa, vidiš li da svi samo u tebe zevaju? Veća si zvezda od ovog pandrknulog, Bog da mu dušu prosti! Ovo je njegov dan!“
Sarkazam
Stvar dosta slična penisu.
Pravilno ih koriste verovatno jedino osobe koje ne pričaju o tome kako ih koriste.
Postavljeno pitanje je pola odgovora, a možda i ceo..
Jeste taktika, ruku na srce najčešće krajnje bezuspešna, koja se zasniva na tome da vaš odgovor na pitanje zadato na kontrolnom, pismenom i sl. sadrži u sebi ceo tekst pitanja, po mogućstvu sa neznatno izmenjenim radosledom reči, sa dodatkom jedne do maksimalno dve vaše samostalno napisane reči. Pritom te dve reči koje ste dodali verovatno nemaju veze s mozgom.
Pitanje: Napišite na koje je podvrste Carls Darvin podelio sisare, uzimajuci u obzir njegovu teoriju evolucije objavljenu 1859. godine pod nazivom “O poreklu vrsta”, po kriterijumu razvijenosti prednjih udova?
Odgovor: Po kriterijumu razvijenosti prednjih udova, s osvrtom na teoriju evolucije koja je inače objavljena 1859. godine pod nazivom “O poreklu vrsta”, Carls Darvin je podelio sisare na sledeće podvrste: skrivenosemenice i zimzelene.
Da sam žensko, ja bih svaki dan
Надобудна тврдња сваког живог мушкарца, да не кажем пичкопаћеника. Наравно, из потпуног незнања будала може изговорити ову реченицу, али шта се заправо крије иза рупе? Не пада вам на памет депилација, јебена чорба и болови у вези са истом, напади депресије, љубави, пижђење, хистерисање, преемотивни испади, кулирање, сламање срца (множина), нокти, косе, шишке, фенирање, шминкање сваког јебеног јутра, детаљи, проклети детаљи и наравно бол бол бол? И коме још може да падне на памет да се сваки дан трси?
Користећи женски унутрашњи монолог, завиримо у свест једне несрећнице на само пола сата. Пакао.
Да зар је већ јутро ма могу још пет минута јеботе немам времена где ми је чарапа брус уф ала жуља ова жица пу мајко што сам на тебе наследила оволике али добро бар сам висока мршава ију на шта ми личи коса па добро није лоше а јебем ти маскару ко је измисли зар је могуће три дана раније а све ти па зар данас где су ми тампони само ми фали да се покида кончић шта би рекла докторка сигурно јој се то пре дешавало смотануша види је као да јој је први пут али не сигурно не би навикли су они на то где ми је телефон јао срце моје зашто ме није звао скотина једна ко зна с којом се ваљао синоћ али боли ме ја знам да он мене воли јао види ову ћурку шта је обукла како могу тако у црно да се облаче како им не досади сваки дан гледати наказу у огледалу а како је лепо јутро где је глупи аутобус ма идем пешке шта је то двадесет минута опуштено али поквариће ми се шишке ма сачекаћу како је ужасно бити матор надам се да ћу ја заувек остати оваква ваздуха бре мајсторе отварај задња како их није блам да вичу као да не знају да ће отворити увек отвори да а шта ако је стварно био с неком уу како лепе очи срце моје да си ми само на један дан мани се лудачо ти си заљубљена али шта фали ако ми се свиђа више њих у исто време све је то нормално ти га волиш воли и он тебе ма немој више размишљати здраво оштроконђо кучко проклета знам да си га са'ватала ономад види каква ти је коса заобиђи ме се нећу више ни да те гледам никад обећавам нећу да размишљам о њему не занима ме што су раскинули ја сам срећна али боли и даље боли боли зашто зашто е повадићу све шта ће ми деца икад бити потребна у животу али син са његовим очима ипак не али деца серу кењају урличу ма мислићу о томе после и сад овај разглаба о боли ме ћоше стилу облачења смарачу проклети како ме само погледао тог дана да да да.
Rada iz Beogradske hronike
Voditeljka koja sa teškoćom povezuje reči, a opet pravi beskonačno duge proširene rečenice. Kao Sfinga ona postavlja nerešive zagonetke gledaocima, posle kojih se zapitaju :''Koji kurac?''
Rada: I sada gde smo mi posle ovog dana. Da li smo na početku ili je početak iza nas. I sve to čemu? Ali oni su tu za nas, vatrogasci Beograda, i šta je početak uopšte, pukla cev u Borči.
Halo govornica
Šest meseci korišćena kao govornica, godinu dana korišćena kao sat, a danas stoji kao dokaz kolika smo stoka.
Budala
U Srbiji, sinonim za osobu koja siri pozitivnu energiju. Valjda, nenavikli na pojedince koji se smeju bez nekog velikog razloga i uzivaju u obicnim stvarima, ljudi ne mogu da razumeju da se covek raduje tek tako bez veze, a da cak nije barem dobio na kladzi.
- Vidi njega budalu, matori mu u kreditu, auto im se pokvario, jos faks nije zavrsio, a ide ulicom sa drustvom i smeska se ko siparica, strasno...
Izviđačice
Ukoliko mislite na mlade nade švedske filmske industrije oskudno odevene u SMB krpice sa švajcarskim noževima kako proučavaju mahovinu i količinu padavina uzimajući uzorke blata u kome će se svakoga časa povaljati, grdno se varate.
Izviđačice su vrsta pred izumiranjem. Većina izgleda kao da bi svakoga trenutka mogla da završi životnu karijeru, ali nekim čudom još uvek su tu. Iako ste nebrojano mnogo puta poželeli da ih nema, i da ih nikada nije ni bilo.
One znaju sve. Kada ste otišli u grad, kada ste se vratili. Koji automobil ste kupili, koliko troši, i kako je išao prvi automobil koji je vaš deda pre Drugog svetskog rata kupio, znate onaj kome je otpao karburator u Glavnoj ulici. Znaju vaše porodično stablo bolje nego vi sami, ma koliko poricali da vam je luda Milisava neka tetka po babinoj liniji. Znaju, na žalost, i koliko vam je ispita ostalo, ponekad bolje nego vi sami, a u svakom slučaju mnogo bolje nego vaši roditelji, za čije zdravlje je bolje da ne saznaju validnost vaših ocena.
Žive u osmatračnicama, u vidu prozora sa muškatlama i zavesama uštirkanim 1973., u zimskim mesecima, a ispred zgrada na hoklicama prekrivenim krparama u letnjim mesecima. Iako vam se na prvi pogled čini da su te stare bakute veoma bliske sa svojim nemačkim prijateljem Alchajmerom i zaokupljene veoma posvećenim radom na dvadeset drugom Titovom goblenu, ne verujte im. Lažu.
One vide sve i čuju sve.
Izviđačica: (ćuti i merka)
Žrtva: Dobar dan (eee jebiga, sad sam ga ugasio)
I: Ooo dobar dan Petre, kako si ti fino vaspitan. Gde ideš?
Ž: Pa evo pošao sam...
I: Dada, baš lepo što ideš kod baba Nade u bolnicu, kako joj je?
Ž: Pa bolje, znate ona je...(!? brate sinoć smo odvezli babu u bolnicu kako zna!!!)
I: Dada, baš baksuz, sreća da nije polomila nogu kad je pala ispred svoje zgrade nego samo uganula, mada ko zna da li bi se to desilo da je došla da živi kod vas prošle godine kako je tvoj otac govorio.
Ž: Pa daaa... Znate ona voli svoj kraj i neće da... (!?!? ženo za koga radiš CIU, BIU, DB???)
I: Klasična priča, svaki dan je slušam, voli svoj kraj, voli svoj stan, svoje cveće, svoje mačke, ma šta bi joj falilo da pređe ovde, vidiš kako smo mi dobar komšiluk :namig: a i mogla bi par časova kuvanja i tvojoj majci da održi, mislim ne kažem ja da Marijana ne zna da kuva (jok i ne kažem), nego ipak je baba Nada stara škola, kad smo kod škole kako je tebi?
Ž: Pa fino evo spremam... (Gde me sad nađe sa tim, alapačo neovejana, cela zgrada ima ponovo da priča kako nikako da diplomiram...)
I: Da, te fluide nikako da daš već dve godine. Biće sine, biće, ništa ti ne brini.
Ž: Da, pa sad... (Babu li ti babinu i tebi i fluidima baš vala)
I: Sad 26. beše imaš ispit? Nek je sa srećom, poliće baba Ruža vodu za tobom kad pođeš, da si mi živ i zdrav.
Ž: Pa hvala baba Ružo... (Znači 26. je ispit, vidiš ja mislio da je 28. opet bih se zeznuo i prijavio pogrešno...)
I: I na kafu da me zoveš kad položiš, znaš!
Ž: Hoću, hoću (bolje još godinu dana da vučem jebeni ispit, nego tebe u kuću da pustim)
:iskače pred taksi, maše rukama i nogama u ritmu epileptičnog napada. Izbacuje nekog Kineza sa zadnjeg sedišta. Otvara prozor:
Ž: Evo mi ga taksi baba Ružo, moram da idem, evo već 20 minuta kasnim. Prijatno, doviđanja.
I: Doviđenja mili, pozdravi baba Nadu.
Taskista: Alo bre Fanđo, gde žurimo, kuda majstore?
Ž: Brate, izviđačica. Što dalje!
Konobar antihrist
Ugostiteljski radnik koji sipa vodu u alkoholna pića.
Dok je Isus od vode pravio vino i djelio ga besplatno,gore navedeni demoni u ljudskom tijelu sipaju vodu u alkohol i još naplaćuju to smeće.