Paolo Di Canio
Bivski igrac Lacija koji je salutirao Fasistickim pozdravom posle pogotka protiv Livorna(Komunisti).Paolo di Cannio je Ultras koji igra fudbal.Paola Di Cania ne treba poslati u zatvor kao sto kaze u komentaru Urosbm.Jeste da je Fasista ali nije Rasista.Paolo Di Canio je rodjen 1968 godine u Rimu.Laziovi navijaci su pristalice Fasizma i tako ce i biti zauvek.
Ptirlo
Лептир који је истриповао да је Пирло.
Свитац: Ало, лептире, Пирло двапут недељно тренира, петком кондициони... А ти ћеш да рикнеш за дан... Ко те јебе кад си мамлаз...
WC šolja
Mesto, rupa iz koje izvire pitka voda.
Bar sam tako mislio kad sam bio mali, sve dok nisam zatekao jednog jutra ćaleta kako u nju sere.
Najhladnija voda u stanu je uvek u WC-u.
Detinjstvo u periodu 1090-1094
Ustaneš u 4 ujutru, jer ti je medved srušio kolibu. Boli te tukidid za sve, znaš da kad upališ vatru neće biti komaraca, a i tvoji neće brinuti da te nisu pojeli vukovi kad vide dim, pa će na miru s komšijama da bacaju kamenje s ramena. Baba ti isprži zečetinu što si sam ulovio, uff, kako je tada zečetina dobra bila. Usput te izbičuje, preventivno. Odeš do trgovca i za pet srebrnih dugmića što si zdipio od onog putnika koji je prespavao u selu, kupiš pola kile pečenog kestenja od kojih nenormalno mnogo prdiš. I trgovac te izbičuje, jer si goluba pustio već u radnji. Ako je subota, u 10 sati odeš u centar sela i gledaš kako spaljuju veštice sa okolnih brda. Ručaš šta ukradeš, jer ti je muka zečetine, a ćale otišao da ratuje pod vođstvom župana Vukana, pa nema ko nešto da ulovi. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, keva te izbičuje, jer si komšijinom malom odsekao prst kad je hteo i on da proba jednu koju si već ubrao. Dođe i komšija kod keve, jer ti ćale nije tu, pa te i on izbičuje kad vidi trešnje. Ako ipak nisi krao, keva će da ugreje ceo bokal vode, umesto pola, da možeš da opereš dupe, proviriš kroz prozor, vidiš dlakavu Zoricu kako se pored sveće svlači pred spavanje i srećan legneš i utoneš u san.
Jebao vas Papa Urban Drugi i Krstaški rat, hoću svoje detinjstvo nazad!
Tipovi srpskih veseljaka
Ма колико негирали, све нас, у датом тренутку, погоди неки народњак. Различите људе и песме другачије гађају, на васколиким весељима диљем наше напаћене Отаџбине.
Погледајмо сада неке стандардне типове весељака на свадбама, испраћајима, крштењима, веридбама, пунолетствима и сл.
Шалџија (енг: МС): Без њега весеља нема, десна рука домаћина. Он скупља коверте са шушкама и поклоне, добацује тек сазрелој женскадији која тог дана први пут обуче кратко 'аљинче, пита за здравље бабе на самрти, чита преко микрофона колико је ко пара дао, најављује младенце и наручује шкакљиве песме типа:
- Специјално од таште: '' 'Ајде, зете, да ми јебеш дете''.
Фрајер који изазива салве смеха и тапшање по рамену, сан сваке сеоске удаваче, а јава локалних распуштеница и добродржећих удовица.
------------------------------------------------------------------------------------------------
Кум и старојко: Јебена странка на свакој свадби, које прозивају сви: од домаћина и гостију до шалџија, музике и китачица цвећа (мислим да је ово, ипак, најпригоднији израз - прим. аут.). Главни гости, који морају да имају специфично држање, да умесно и духовито одговоре на сваку опаску, попију 18 ракија при наздрављању у току дана и 5 литара шприцера увече под шатором, а да не покажу знакове пијанства, да буду кадри да наруче и поведу коло од 17 минута, избунаре песму где се помиње кумина фризура, ''у старојка жена к'о девојка'', ''догодине да крстимо кумче'' и слично.
------------------------------------------------------------------------------------------------
Разбијач: Свадбарски ултрас. Врло зајебан и опак лик кад попије. Тип који провоцира госте, држи таоце, разбија чаше и флаше, смара музику сатима и има само једног колегу до себе са којим је добар у пићу. Око њега лети стаклена амбалажа, а у стању је да ексира ракију без руку и поједе чашицу приде! Неартикулисана појава због које ситна деца напуштају весеље у 6 поподне под изговором да је време за спавање. Овај даса углавном напушта теревенку око 9 увече у пратњи двојице чика са шапкама, који га театрално држе за надлактице, док их овај засипа псовкама и увредама, а музика прави драмску паузу и баца акценат на овај инцидент.
------------------------------------------------------------------------------------------------
Берачи шљива мокрим рукама: Старамајке забрађене марамама на амебе и часне старине у бриџ панталонама и са накривљеним шајкачама. Руку подигнутих високо у ваздух, окренутих једна према другој и обавезно отресање длановима у ритму музике. Тежак трансфер за унуке, али углавном појава праћена са симпатијама. Ова фела, у музичким паузама, често зна да запева ''а капела'', тј. на суво, и објасни квази-музикантима неке ствари. Врста која изумире. Свет који нестаје.
------------------------------------------------------------------------------------------------
Знојаши: Припити домаћини са високо уздигнутим рукама ''а ла Алан Ширер'' у белим летњим кошуљама кратких рукава, са великим, од зноја мокрим, круговима око пазуха. Овакав весељак углавном стоји сам у ненасељеном делу свечане сале или шатора, а погађате и зашто. Ипак, он први купује слику од фотографа на којој се кези блаженом фацом у карасевдаху и косе улепљене око слепоочница. Трејдмарк веселника средњих година, занимање: земљорадник српски. Допунско занимање: седење испред задруге.
------------------------------------------------------------------------------------------------
Знојашице: Тетке и стрине недепилирних мустаћа око усана, са хладном трајном на глави и врелим срцем у грудима. То је она жена која, свако мало, испушта продорне крике ИИИИИЈУУУУУ. На свакој свадби весела, к'о да брата жени, иако има само две сестре, и то поодавно удате. У блејзерима, мокрим на леђима од силне вриске и видљивим длакама које штрче изван хулахопки боје тена, појава која меша симаптије и гађење просечног и мање важног госта, који, опет, седи ближе излазу него вр'у софре са младенцима.
------------------------------------------------------------------------------------------------
Кокањаши: Гамад која на весеље дође непозвана, ждрака од преко плота и снима констелацију гостију. Обично чека ''Кумово коло'' да се прихвати, и онда, као случајно, седне на празно место поред овала са печењем, и док се коло заврши, успева да омлати 800 грама јагњетине и литар и по белог шприцера који се нађе на столу. Неретко, касније највеселији гост, специјализован да заигра кеца у колу и преплиће ногицама све у шеснес' док му се репићи сељачког центарфора њишу у ритму бас бубња и док тресе главицом као да је прикључен на 220 волти.
------------------------------------------------------------------------------------------------
Неми посматрачи: Локалне торокуше и мушке тетке који само снимају ситуацију и скупљају оговарачки материјал: ко је кога одвео на пишање, чији се човек први напио и да ли је количина сувих ребара у свадбарском купусу достојна репутације ове домаћинске куће. Скупина пословично намрштених људи, лица исклесаних као бисте народних хероја у комунистичком парку, који незаинтересовано поиграју свако треће коло, тек колико ред налаже и то без икаквих фацијалних експресија или сувишних покрета екстремитетима. Углавном троше само жути сок и чекају торту да би легално могли да крену кући, жалећи горко за сваким динаром који ставише у коверту.
Ljomber
Сленговски израз за мешавину џибера и сељака уз примесе павијанства и тоталног мулца. Типичан ђиђан, одликује га облачење без укуса, кретенско понашање, надкани поглед и наравно трибал тетоважа на видљивом месту. Ако не трибал, онда кинеска слова која ни не постоје у Кини. Кајла златна и рука кроз прозор док се возе кола.
- Хахахахаха, шта си то назуо на ноге?
- Шта фали, дао сам десет Вајферта за њих.
- Које љомберске тике, не верујем!
-----------------------------------------------
- Како било синоћ на журци?
- У почетку екстра, али онда дошли Маре и екипа и све отишло до курца.
- Кад видим његову љомберску фацу, бацам пеглу и добијем чир на мозгу.
Loši su nam uslovi za trening
Pojava koja počinje već pomalo da nervira iako je u početku bila simpatična.
Naime, sve je počelo od kukanja Ane Ivanović stranim medijima kako je morala za vreme bombardovanja da trenira u praznom bazenu, a onda se proširilo na skoro sve sportiste i sportove, pa su mesta treninga bivala sve zanimljivija i sve čudnija, a sve samo da bi uveličali svoj uspeh ili opravdali neuspeh, a neki čak i da bi dobili koji dinar više ili gajbu od države, neki prostor u centru grada za male pare ili bilo kakav vid koristi.
U kakvim uslovima počinju brazilski fudbaleri, kenijski atletičari, rumunski gimnastičari i mnogi drugi, pa zasene sportiste iz mnogih drugih zemalja na igrama, zato što imaju znanje, volju i ljubav prema sportu kojim se bave i zemlji koju predstavljaju.
Sestre Moldovan: Jednostavno nismo mogle. Država je kriva zato što mi moramo da treniramo u kanalu Tise, jer ne žele da nam obezbede uslove za bolji rad. Da imamo uslove kao u Engleskoj mi bi pobedile na svakoj Olimpijadi. Država d'uradi nešto po tom pitanju. Mi se satrasmo da predstavljamo Srbiju, a Srbija nam ništa nije dala. Ni stan, ni penziju, ništa.
Novinar Kurajbera: Da, da, ali što ne odete na Adu da trenirate. To vam je samo par kilometara od kuće. Šta radite u kanalu nekom?
Sestre Moldovan: Ovaj razgovor je završen. Od sada samo kukamo na B92.
Plodni dani
Par zaređanih dana u kojima ti sve ide od ruke, noge, mozga, kurca, ma svakog dela tebe. Oni dani kada jednostavno plodiš i sve što uradiš, ti uradiš jebeno savršeno ili te toliko ukenja, da ni sam ne možeš da veruješ koliko te sere.
- Samo čekam gol ovde za sto hiljada i vodim vas dvojicu na kurve. Tebe kume jer si mi prijatelj od najranijeg detinjstva, a tebe mali jedva poznajem al' te vodim zato što još nisi jeb'o. Ajde spremajte se. Tekma za pet minuta gotova.
- Pa otkud znaš da će pasti gol za ovih pet minuta?
- Čuješ li malog kume?
- Čujem kume i ne verujem. Ne zna da su ti plodni dani.
- Kakvi plodni dani, to samo žene imaju?
- Što ti mali mnogo pitaš, al aj na brzaka da ti objasnim. Počelo je pre tri dana kada je dobio desetku na ispitu. To mu je prva desetka u studentskoj karijeri. U povratku kući je našao novčanik sa petsto jura u njemu. Vratio on novčanik i pare vlasniku, a vlasnik mu da soma jer je ispao pošten, a ionako je pun k'o brod, pa mu pet glava ne znači toliko. Nakon toga je na basketu u svakoj partiji dao po pet, šest trojki iz isto toliko šuteva. Prekjuče je dobio auto na štapiću od sladoleda i tri puta na fudbalici lobovao golmana od dva metra. Na male goliće. Posle toga se istuširao kući i izašao na terasu, kad na terasi pored ona milfača što vodi beogradsku hroniku. Ona dobra. Tu joj živi tetka koja je na putu, pa je ona došla da joj zalije cveće. Posle dva minuta je uspeo da se nađe kod nje u stanu i da je pojebe. Juče je pet mapa za redom bio prvi u kanteru, našao je posao u nekoj stranoj firmi čije ime ne mogu da izgovorim i nekoliko puta za redom ubacio sa zemlje pomorandžu u onu malu betonsku kantu. Danas je već dobio jednom na kladži, u radnji gde je kupovao patike koje baš gotivi bile su jedne jedine i to samo njegov broj na ekstra sniženju i kupio je pirošku sa sirom koja je bila puna sira.
- Kume zaboravljaš da sam imao dve odabrane u tri dana na Vukajliji, a evo i gol je pao u poslednjoj sekundi. Oblačite se pa idemo da prašimo.
- Dokle će to da traje?
- Mali, kada su ti plodni dani, o tome se ne razmišlja.
Nanosekunda u kloaki podsvesti
Kažu, to bi bio jedan od najspektakularnijih doživljaja ikada. Memorija nije nalik nesređenom tavanu punom uspomenastih stvari, nije nalik ni gradskoj deponiji, ni groblju aviona, vojnom otpadu ... još gore od toga ... to je jednostavno krš i miks od informacija, uspomena, doživljaja, realnosti, nadrealnosti, iracionalnosti, želja, stremljenja, ambicija, viđenog, oslušnutog, omirisanog, pojedenog, opipanog, odsanjanog i ko zna čega, ali sve to bez ikakvog smislenog reda i poretka.
Brza kao najbrži procesor, neviđena kao utvara, džangrizava kao penzionisana prostitutka, aljkava kao kineski kuvar – podsvest će na svaki zahtev svesti za najobičnijom informacijom istresti ceo memorijski paket, od dinosaurusovih kostiju i kamenih sekira pa do čipova i izvornog koda satelitskog računara. Uradiće to bez griže savesti i bola u kurcu, a sve po sistemu: “Tražio si formulu Lorencove transformacije? Evo ti, NA! Nađi je sam, tu je ona negde sigurno. Mada, bolje bi ti bilo da jebeš nešto, da zapališ cigaretu ili da se napiješ, a možeš i da se ubiješ... i nemoj da sređuješ i diraš bilo šta...“
kurac plavog kita, krvava kolena, paralelne neonke, lanac od bicikla, zapali cigaretu, žuta plastična noša, rat na televiziji, prokletnica prekida pušenje da skine dlaku sa glavića, čvarci, Teslu boli kurac, petsto litara sperme, rat preko brda, Đole je car, 286 sa žutim slovima na ekranu, boca od infuzije, govnjive tange, obične tange, htela je da ti da večeras – kretenu, Arhimed pere štroku sa sebe, t, banjalučki ćevap ekspandira, mogao bi da zapališ cigaretu, vaške izleću iz marksističke brade, uvek diraj crveno dugme, Ajnštajna drma struja, samo joj digni noge, Quake 1 i 2, drkaj sto puta dnevno, Leda Atomica, Laovazjeova glava u korpi ispod giljotine, EXIT, –, imaš temperaturu, mlečna sisa, glupo je da sereš bez cigarete, engleskinjino dupe, prase na ražnju, rat u gradu, jebi je - život je kratak, ja sam genije, dođi ovde je voda duboka, dao sam tri gola, BMW je brži od zvuka, vx/c², Darvinu izrasta rep i majmunske uši, nemoj da ti drka – dosta je bilo – sad je jebi, Tutankamon je ispao iz kabrioleta, loš je ovaj kondom - skini ga, sise, žene te vole, t', sise, =, skrljaj se i ti – vidiš da se gomila već olešila, ─────, mrtva anakonda na dnu plitke bare, sise, pope nisi u pravu i ne seri više, konji su najbolji konzuli, pocepaj ga majstore – vidiš da pojma nema, dupe, guza, guzica, guzičetina, dosta si jebao sad zapali jednu, √, majmuni su završili rukopis Hamleta – i dali ga u štampu, rat u tvojoj ulici, Srbi lete u nebo, Arhimed jebe Rimjane, pobogu pope Bog ne postoji, bukovača na roštilju, kupi joj erotski veš – ona to voli – a i ti, Audi se proizvodi po meri tvog dupeta, srednjak Halkidikija, 1, imaš nemačke krvi u sebi – bolje nego na sebi, zapali slobodno – rak nije za pičkice, –, defloriši tu Nemicu, dolar - kurac, evro - pička zajednička, deda se seli na nebo, malteška pudla maše repom, muškarci ne plaču, ringišpil za subatome, neon je američki, v²/c², da nije Hrišćanstva sada bi bila 4011. godina, matematika je pičkin dim, silikonske sise su sranje, silikonska usta su dobra za pušenje, popuši i ti jednu, ne diraj više crveno dugme, Pilate stoko jedna – vidi kakvo si sranje napravio, Fuck America, Papa loži vatru telom Đordana Bruna, nemoj da cinkariš ko je slomio prozor, duvan čvarci, jebi komšinicu, pametniji si od GPS-a, sat od voska se topi, Nolite jacere margaritas ante porcos, Čerčil trebi trule jabuke – Njutn spava, da nije Amerike sada bi bila 1811. godina, Salvador Dali ne jebe, Sloba misli da jebe, Koštunica sanja da jebe, Tadić jebe u prazno, bazen češkog piva, raspeće za Pilata, pička je samo obična futrolica dlakave spoljašnosti, jebaće te ona kao Jelena Trojanska sa dupetom u vatri ...
Spora kao najsporiji procesor, trpeljiva i naviknuta na večitu gnjavažu, svest će iz celoživotne i uglavnom besmislene gomile umorno uzeti ono što joj treba. I dok je zauzeta prepoznavanjem elemenata za sklapanje celine, podsvest će se lopovski iskrsti i narediti rukama da zapale cigaretu posle šest meseci apstiniranja.
Iz svesti: Dobro je ... dosta ... setio sam se formule Lorencove transformacije.
Iz podsvesti: Daj sad jedan mlaz endorfina za samozadovoljenje.
Iz svesti: Dam ti kurac. Sledeći put daj mi samo ono što tražim, i ne podsećaj me na neke stvari. Nisam ih džaba gurnuo u najmračniji šupak memorije.
Iz podsvesti: Dam ja tebi kurca dva, sve je to tvoje đubre i ja ga čuvam. Daj endorfine ili ću od svega ovoga što si odbacio napraviti pet različitih ličnosti, daću im imena slavnih ljudi i pustiti ih da se igraju u tvom delu mozga.
Iz svesti: Uhhhh, pobeda je tvoja. Kako se zvaše ona kurva? ... ali samo njeno ime, broj imam u mobilnom ... zajebi kafane ... i Diznilend ... i kockarnice ... aaaaaaa... već si popušio jednu cigaretu ... e jebi ga!
Ipče
Potpuno obrnuto od Šaban.
Dok je šaban izraz za seljačinu i indijanca, ako se nekome kaže da je Ipče, on je onda Bogotac, vrhunski ploditelj i pravi preldžija.
Lik koji može šta god poželiš da izvede i to ne samo puko da izvede. Ne. On će to da uradi na najmastorskiji način koji postoji i to sa takvom lakoćom, kao da se ništa oko njega ne dešava, jedino će se po zabezeknutosti i oduševljenosti ljudi koji su prisutni primetiti da se desilo nešto nesvakidašnje. Nešto posebno.
- Jebao sam crnkinju, jebao sam crnkinju, tralalalala.....
- Ti si Bog brate. Bog.
- Dobro bre momak, jeb'o crnkinju zamisli. To može svako.
- Ma nemoj, a jesi ti jeb'o crnkinju nekada?
- Da brate, jesi li a?
- Njih sam slagao na gomile u svoje vreme dečaci, ali to je smešno. Jednom sam u pustinji nadomak Las Vegasa jeb'o dve Navaho indijanke i to obe u dukat. Skvirtovale su po pustinji celu noć dok sam ih pamprčio.
- Da, da. Važi. Dve Navaho indijanke. Ajde matori šabane idi mešaj malter.
- Da mešam malter. Pa i to sam u životu radio. U Australiji, ali to je neka druga priča. Evo vam momčići moj telefon. Imate tu folder "ЈЕБАЊЕ ТРОИКА" gde su mi svi snimci u kojima je bila neka trojka i tu ćete naći ovo, pošto sam snimao. Kada odgledate, naručite mi po Merak, vratite telefon i nestanite.
.
.
.
- Evo dva piva gospodine. Od ona dva momka tamo. Rekli su da vam dam i ovaj telefon i da niste šaban, nego Ipče.
- Jašta da jesam. Pošalji i ti njima po jedno.
Slepačka
Шамарчина спољним делом шаке која може бити васпитна, али и увод у мумификацију.
- Ау синак, ко те тако пребио к'о туђег?
- Ма синоћ је дошло до неких нежељених реакција на мој коментар у пабу.
- Око чега?
- Па знаш да је била журка поводом Светског дана борбе против сиде? Било је такмичење у брзом навлачењу кондома на флашу и победила је моја бивша цура. Ја онако поносно рекао "Сад да частиш свог учу", а ту је стајао њен нови јебач, љомберчина нека, прокувани вампир. Лупио ми једну слепачку, другу слепачку и ево резултата. Лик удара левом к'о десном, десном к'о пеглом.
- Па кад си кефало.
- Брате, пио ми се вопс, био сам декинтиран.
Smajliji u porukama
Pokazatelj stepena otudjenosti medj' ljudima. Ljudski deo u nasim poluandroidskim mozgovima vapi za pokazivanjem svojih osecanja, a kako je to pisanim putem nemoguce, smislio je adekvatnog smajlija za svaku ekspresiju stanja. Sto manje komuniciramo uzivo, to smajliji sve vise evoluiraju, poprimajuci neslucene varijacije, i sada imamo i djavola, andjela, neke pokemon smajlije, tuznog smajlija, klasicnog srecnog smajlija, namigujuceg smajlija, namigujuceg smajlija koji se plazi, oblizujuceg smajlija, tuznog oblizujuceg smajlija i bezbroj drugih "dve tacke- zagrada" kombinacija, ne znam ni ja kakvih.
Jednom sam odlucila da posaljem drugarici PISMO. DA, PISMO. Mahinalno sam ubacila tri smajlija. Internetu, u sta me pretvori? E, zalosti...
Preko telefona bar po boji glasa nesto mozes primetiti, ali sta ces, kada sve vise ljudi vise i ne zna da razgovara.
Logoraš
Живи леш, етиопљанин. Особа на чијим штрчећим ребрима можеш слободно учити првенче да броји. Кошчато створење које док хода, код присутних изазива одређену дозу страха у ишчекивању прелома танких ножица попут чачкалице о кутњак након крмљања жилаве кртине.
Без душе и да пусти голуба, бледог тена и очију к'о у Пјерлуићија Колине, представља живу дефиницију глумца каквог Спилберг никада није пронашао за потребе снимања "Шиндлерове листе".
- Тата, ово је мој нови дечко. Зове се Чедомир.
- Ово?
- Буди пристојан, тата!
- Је л' тебе синко изела нека, да простиш, болештина па си ми се тако усукао?
- Не, господине. Такав ми је метаболизам, али и слабо једем, да будем искрен.
- Слабо једеш? Е па 'ајде онда да тебе таст на'рани к'о господина. Спремио сам џигерице у скрами, сиду лече.
- Ја сам вегетеријанац.
- Вегетеријанац? Сад ми је све јасно. Е слушај ме добро! Такав ми нећеш у кућу, јебеш ми матер, а нити ће моја јединица у твоју. Поред, колико-толико, живог зета ја да зовем комшију да ми помаже кад кољем свињу?! Е опрем, нема!
- Тата бре!
- А ти, пиле татино, уместо неког руменог у образима да ми нађеш, ти ми доводиш овде овог логораша. Види га бре какав је к'о подгрејан леш! Глупа си на мајку, да знаш.
S kurca
Покушај обављања активности из лежећег, седећег или неког сличног неадекватног, а опет врло удобног положаја.
Ноћ, погашена светла. Хладно је... Заправо 30 степени је, али ај да направимо мало атмосферу.
Дакле ноћ, мрак... Телефон јбт! На столу ми је телефон, аларм ме никада неће пробудити одатле. Треба га дохватити без устајања. Хм! Како сад... Мисли човече, мисли. Ок, ставићу ћебе на под, јастук на њега, онда ћу каишем са панталона које су ми на дохват руке свући телефон са стола, он ће пасти на јастук, самим тим на ћебе, ја ћу ћебе довући и све ће бити супер. Сцена је намештена! Бичујем каишом телефон. Каиш погађа лампу на столу, лампа пада и удара тастатуру, и као што свака стона лампа уме притиска ctrl+alt+del, монитор се пали. Аааа, ослепо сам! Смањуј губитке, смањуј губитке! На рукама долазим до стола, а дупетом и ногама још увек спавам, хватам телефон који клизи из руку и пада преко друге стране стола.
Дупе и ноге више не спавају, испао сам из кревета и рокнуо главом у комоду.
Лежим немоћан, депресиван и поражен, а ћале ми се пројектује изнад главе у четири примерка:
Не мож' бре ништа с курца!
Bol u kurcu tokom ispita
Деси ти се да одеш на испит и извучеш питање које не знаш. Можеш да кренеш да сереш, да млатиш празну сламу. Можеш да молиш да промениш питање, да плачеш и вучеш професора за скут. Можеш да вратиш папир, устанеш и изађеш из амфитеатра к'о господин човек.
А можеш и да схватиш да си сјебао годину, али истовремено осетиш и благо пецкање у пределу гениталија и кренеш да се правиш луд, себи за душу.
- Изволите колега, извуците питање.
- Благодарим. :извлачиш питање и одмах у старту ти је јасно да си већ видео наслов питања у књизи. Онда схватиш да је то отприлике све што си видео.:
- Које сте питање извукли, колега?
- Холизам и методолошки индивидуализам.
- Мхм, можете почети.
- Овако...:и ту у теби крећу моралне дилеме. Прво помислиш да отераш све у курац, устанеш и одеш за Бангладеш да трсиш пиринач по бангладешким пољима. Затим схватиш да ти је ово испит за услов, ако паднеш, па-па. Размишљаш да ли да молиш брадоњу да ти да још једну шансу. И онда, одједном, схватиш да те боле курци за холизам, позитивизам, за Парсонса и Гиденса, боли те курац за струју и инфостан, за повратну карту, за мензу и цимера који ти набија комлекс нејебача. Решио си да даш себи одушка...:
- Овако, што се тиче моћне Нирдале, она је у нераскидивим суштинским контекстима савремених збивања. Преко ње вероватно контролишу многе светске силе. Али то тако неће моћи.
- Опростите, колега, нисам Вас најбоље разумео.
- Шта ће мени богатство сво и вечна слава та, када мора умрети моћна Нирдала?
- Молим?
- Краљице Нирдало, гмижи брзо ти, јер те моћни Орион жели убити.
- Колега, Ви се то спрдате овде?
- Таман посла. Све ће ово, мој професоре, вода да однесе. Све. Сутра нас неће бити, други ће вино пити. Размишљајте о томе. :устајеш елегантно и попут Боривоја Шурдиловића сиртаки стилом напушташ амфитеатар праћен изненађеним погледима и покојим осмехом. Боли те туки: .
Nema bolje splavarke od bivše metalke
Jedna od najvećih istina ikada izrečenih. U jednoj prosto proširenoj rečenici se može reći toliko mnogo stvari koje naučni tim sa Instituta za socijalne studije iz Merilenda, Masačusetsa ili odakle već proučava godinama i nikada ne prouči do kraja.
Nego, da se vratimo na temu.
Ogoljenost! Svi su ljudi relativno isti kada ih ogolite. Bez subkulturne uniforme na sebi, bez tragova dnevnih aktivnosti, lišeni samonametnutih žigova kojima dokazuju svoju osobenost, ljudi su skup kostiju, kože, iznutrica i duše (da se tako eksplicitno izrazim).
Zašto je ovo bitno? Pa, bitno je jer, iako dobar deo populacije kaže da se ljudi menjaju, nešto ipak ostaje nepromenljivo u njima. Ta nepromenljivost je nešto što ih podsvesno vodi do određene tačke (tačke pucanja), te se posle toga celo biće menja za 180 stepeni (mada, bolje je reći da se vraća u svoju primarnu formu).
Kakve veze imaju mlade metalke sa mladim splavarkama? Velike. Što je metalkica zagriženija, mračnija i opakija, to je tačka pucanja bliža. Što se taj metalski kvltizam više ispoljava, to je metamorfoza sigurnija. Retko, veoma retko je dalje "ucrnjivanje" znak iskrenosti - u najvećem broju slučajeva (cirka 75%) je to samo nanošenje novih slojeva na masku koja vremenom postaje teret, jer ju je teško nositi i uživati u tome.
Neretki su slučajevi gde se glumac toliko uživi u ulogu da i sam postane ono što glumi. Takođe su, kao ovde, neretki slučajevi gde se ljudima smuči da budu neko drugi, jer to nisu. Osećaju da nisu, znaju da nisu i voleli bi da to nikada i nisu postali. Ali, želja za prihvatanjem, dobijanjem neke počasti, pripadanje nekom (bilo kom) čoporu je toliko jaka da čoveka natera na svakakve mere. Očajničke mere.
Zabavno je, u početku. Žurka dugo traje, ali se vrhunac brzo dostiže. I - to nije to. Nešto ne štima, ali se ne zna šta. Manjak truda? Možda. Zato se konstantno nastavlja sa trudom, grčevitim trudom - na silu. Dodaje se jedna ogrlica (jedna stega), pa druga, pa treća. Crna maska oko očiju se konstantno uvećava. Vizuelni mrak oslikava duševni mrak, jer sve je to neiskreno, što prema drugima, što prema sebi. Laž.
BUM!!! Promena. Metamorfoza. Šejpšifting. Presedanje iz jednog voza u drugi, iz Zvezde u Partizan, iz Barse u Real. Sve što je bilo sada nije i sve što jeste kao da je tu odvajkada. Nema vremena za podsećanje na stari život, nema potrebe za sećanjem na davnašnje trenutke. To ti je što ti je i tako treba da bude. Ali (!), nikada nije i neće biti sve potaman i nikada neće biti one prave sigurnosti, pravog osećaja pripadanja, te je potrebno latiti se s vremena na vreme jednim finim, sočnim i perfidnim pljuvanjem po svemu onome čemu se nekada pripadalo.
Radnica iz kioska sa autobuske
Iskonska polovnjača na rasponu između dvadesetih i tridesetih godina, seks simbol autobuskih stanica u zemljama bivše Juge. Zlatna sredina na više nivoa: niti dovoljno lepa da bi se mogla okarakterisati prepičkom, niti pregolem garib da se ne bi mogla posle dva-tri piva bogougodno oplesti. Ofarbana u plavo, ne baš tako lepih zubi, izbačenih sisa kroz v-izrez tigraste majice, domaćinskih jedrih dojki i vešto uvučenog stomaka, igra ulogu srcolomke sredovečkih wannabe jebača utegnutih u crne bodi majice sa motivima zmajeva i pokojeg lako-zaljubljivog zagorelog studenta elektrotehnike, rodom sa sela. Vekovna želja konduktera brkica sa čačkalicom u ustima, samostalnih bijeljinskih poljoprivrednika i skoro svakog vlasnika tezge na pijaci.
Od obrazovanja ima srednju trgovačku, literarni opus Paola Koelja, sva izdanja magazina Svet i Treće Oko i zbirku tekstova sa kompilacija Grand letnjih hitova 2003-će godine. Između crveno nalakiranih noktiju od nekoliko cantima, večito uglavljena slim cigareta, dok polurokćućim osmehom flertuje sa dokonim mušterijom, obilno vlažeći na old-skul švalerske fore iz osamdesetih godina, koji je brčati čiča keršme izbrusio muvajući Čehinje kad je onomad kao mlad gušter služio JNA u Dubrovniku '84-te godine. Mada, nije ni upola dronfulja kakvom je karakterišu ljubomorne žene čiji muževi samo kod nje na trafici kupuju novine i cigare. Ona je obećana svom momku, gastarbajteru iz Kostolca na privremenom radu u Vijeni. I ona ga čeka, držeći sliku u roze novčaniku, sliku lika sa počupanim obrvama, DG sunčanicama i dva'js'pet kila viška.
Radnica iz kioska je, kao i Slađa, institucija. Busevi odlaze i dolaze, a ona stoji kao sfinga, simbol erotike za sredovečne ljude koje je zlo i nesrećno vreme pregazilo, podsećajući ih na mlade Čehinje iz Dubrovnika te '84-te godine i vremena koja se nikad neće vratiti, vremena kad si mogao u parku na klupi zaspati i niko te nije smeo dirati...