Oci
Један од ретких дана када се сетимо очева. Ако се сетимо. Врло лако се деси да, занети новогодишњом еуфоријом и спремањем Божића, често и заборавимо на нашег конструктора. Кева је ту да ти спреми, очисти, опере, опегла, донесе доручак у кревет, сакрије од ћалца колико неоправданих и кечева си напабирчио, пусти сузу кад те остави нека профукњача, скува чај и накљука антибиотицима као да болујеш од емболије, а оно те само ошајатила промаја јер ниси чувао крста. А ти лепо кеви цвеће за 8. март, па парфем за рођендан, поверавање, саветовање...
А матори? Па матори ти је некако апатичан, посивео од борбе за голи живот, за леба и слеба, твоје нове патике, рату за екскуризију, рату за Коп, рату за море, кинту за мало боље пљуге и изласке. Сад, што се он згурио као жалосна врба, што му се коса нагло проредила и обелела, што му се бора на челу усекла до кости, што је често одсутан, замишљен, одваљен од брље, то ником ништа, а?
Ћале је, бре, то, можда губи, али бори се. Стена! Причају људи, тер'о опасно лопту у своје време (тражио га Хајдук), јуриле га сојке где год се појави веспом, макљао локалне силеџије да га и данас памте.
Тај мушки климакс дође ненајављен, без помпе. Тако, горело једно палидрвце, горело, и на крају се искривило, угљенисало, угасило. Да испусти још ово мало дима, па ај полако, да га дрешимо...
- Ћале, ајмо на пивкана, оци су данас.
- Нека, сине, ево ти иди са друштвом. Испио сам ја моје.
Žgadija
Маса зомбија која се креће, конзумира храну, заузима простор, смрди и штети животној средини, а чини слој становништва који такође има право гласа, а глас им вреди као и мој.
- Брате, какав је онај Тома трансфер блама. Његова патетика је коначно попримила људски облик. Сад се ултимативно избамирао и његовој политичкој каријери је крај.
- Их, то да је по пет 'иљада. Курац, жгадија је подједнако патетична, а он им је идол.
--------------------------------------------------
- Јеси вид'о што су људи навалили к'о муве на говно на јапанску трешњу?
- Јебена жгадија. То треба послати на месец дана друштвено корисног радa у виду пошумљавања голети.
--------------------------------------------------
- Брате, јеси чуо да Младен Обрадовић има жену? ОНО има жену.
- Ау, човече, туга. То треба на време кастрирати да не почне да се размножава и утаба пут новим генерацијама жгадије.
Kad si se rodio tvoj ćale nije znao da li da puca u vazduh ili u kolevku
Obično se koristi da počastiš neku budalu, koja te jako nervira i ne možeš da je podneseš
Vi svi pripadnici...
Početak legendardnog govora kojim počinje Sveto Pismo Radikala. Izgovoreno od strane Vojvode lično, takvo gašenje nije zabeleženo u istoriji čovečanstva. Kao i mnoge druge stvari i ona je našla upotrebu van radiklaske religije i koristi se u svakodnevnom životu kao odjeb.
Osamnaesti rođendan Milana. Cela familija je na okupu. Otvarajući poklone shvata da nije dobio ništa od onoga što je želeo a i love je bilo malo. Počinje govor:
"Vi svi pripadnici uže i šire porodice Jović možete samo da prihvatite da mi popušite kurac, jebem vam majku svima počevši od brkate tetke Dobrile i njenih čarapa sa logoom matriksa pa nadalje."
Deda (krsti se): Crni sine kakve sotone su ušle u tebe?
- Ama Videćete vi kad se Šešelj vrati.
(Kobejnovanje iz sobe)
---------------------------------------------------------------------
Savet roditelja, diskusija lagano ulazi u peti sat. Rasprava da li će da se ide u Prag ili u Grčku se zahuhtava.
Direktor: Molim vas predsedniče roditeljskog saveta pročitajte poslednji paragraf, vidite kako su bolji hoteli u Pragu...
PRS: Ne, ne mogu samo poslednji, moram i predposlednji i poslednji zajedno, jer poslednji može...
(Glas iz mase): Ama bre Kovačeviću ne seri više!
PRS: Vi svi pripadnici ovog saveta možete samo da prihvatite da mi popušite kurac. A vi samo dalje ometajte pripremu ove ekskurzije pa ćete na kraju morati da pojedete sva govna koja ste izasrali. Jebem vam majku svima počevši od sekretarice Mice pa nadalje.
(Kobejnovanje iz prostorije)
Da se ja pitam, ja bih proterao ovuda
Играти на карту Дел Боја, јер само онај који рескира евентуално профитира. Ући у причу у којој постоји огромна шанса да се најебе, али у којој је потенцијални добитак огроман. ВБА - Ман Утд из двојке у кеца за сома јура.
Протерати туда, јер јебем му матер, јесте да мост само што се није срушио, али је много готивније са оне стране реке. Увек можеш да се узенташ, не покушаш, и постанеш осушена љуштура која ћелави, човек који прати "Кувати са срцем" и дрнда га на џепни календар из 1997. са сликом Џенифер Анистон у једноделном црно белом купаћем.
Семафор у Бранковој, 15 часова и 56 минута, црвено за пешаке, још 57 секунди до зеленог светла. Испит у 16х, јурњава услова за џетбу.
56, 55, 54...
- Аупичкуматерину!
Šahovska emisija
Када пиплметар каже: "Пипла без". Када камерман каже: "А могао сам да пишем песме" и крене да се беси, опет. Када предајник телевизије баца сигнал до краја одговарајућег атара. Када продуцент, хм, па добро, кад нема продуцента. И када поред свега наведеног они не виде разлог да одустану, разлог да оборе краља. Ко су они? Наши јунаци су својеврсни шерпаси, спремни да се из недеље у недељу пењу на ову планину бесмисла, најчешће у саставу: водитељ (и сам носилац захвалнице за учешће на Шахијади у Трогиру) и велемајстор опскрбљен магнетним фигурама (за таблом).
Водитељ: Добро вече драги гледаоци и добродошли у још једно издање емисије :"Прво Скочи Па Реци Топ". Са Вама су као и обично шаховски велемајстор Миливоје Керкез и моја маленкост Јордан Хаџимарковић. Вечерас ће наш Миливоје анализирати дуел који су 1973. године одиграли Рангорат Брамакришна и Сергеј Сергејевич Боршч у оквиру манифестације "Дани Божура" у Перту.
Велемајстор: Добро вече, или што би ми шахисти рекли "Кад имаш фигуру вишка, свака је краљица жишка".
Водитељ: Хахаха Миливоје, духовито као и увек.
Велемајстор: Добро, доста смо се шалили, да кренемо са анализом ове предивне партије. Све ме жмарци подилазе од узбуђења. Тако типично за Боршча, беле кугле, игру почиње грађењем такозваног "Појаса Невиности" штитећи краљицу ловцем и топом на г6 и г8. Брамакришнин одговор био је такође очекиван, користећи чувени напад Леви-Виландер покушава да ce пробије скакачем, путањом Ц5 Е3 Ц6 Е5 Х5 А4 Ц2 Д4 Д5 али бива одбијен. И када се очекивало да Боршч одигра..
Водитељ: Претпостављам "Темишварски хазард"?
Велемајстор: Управо, он апсoлутно неочекивано одиграва "Хачатуријанов бајпас" и ствара дисбаланс водених и ватрених фигура. Даље..
Звррррррррр...
Водитељ: Изгледа да имамо неког гледаоца на вези :зачуђеност узрокована првенствено сазнањем о поседовању телефона а затим и позивом гледаоца: Изволите, биће нам драго да чујемо ако имате неко питање у вези ове партије, или шаха уопште?
Гледалац: Иам једно питање за госн. Mајстора, тог ћоравог ту, рецте ми како се зове оно кад замене места топ и ловац?
Велемајстор: Под један госн. Велемајстор, а места мењају топ и краљ а не топ и ловац, и то се зове рокада, но..
Гледалац: МОЈ ТИ КУРАЦ КИНДЕРЛАДА, хахахахахахаха, ал сам ти га шукно, ахахахахаха, шах-мат професоре, шах-мат! Хаха...
Водитељ: Извинте због овога. Госн. велемајсторе можете наставити.
...
Razumem i godine i pubertet
…ali doterao si cara do duvara! Više razumevanja nema.
Otac te je opravdao kod ucveljene majke i kada je razredna onomad javila da pušiš. "Šta bre kukaš, luda ženo, pa od nas je to i video." Nije se latio kaiša ni kada je direktorka, posle ekskurzije, javila da je iz tvoje sobe mirisao neki drugačiji dim, koji ne liči na duvanski. Majka je opet kukala, raspitivala se po Drajzerovoj i Palmotićevoj o trajnom smeštanju na odvikavanje. U svojoj glavi je već videla sahranu, jer si se predozirao džointom. Ćale je i to krajnje evropejski podneo, bez galame, batina i verbalnog opštenja, sa ucveljenom ti, sedativima nakljukanom, majkom. Kako da ti zameri kada je i on svojevremeno, na putu od Cepelina do Bisa, vozeći Rakovačkim putem, umeo u svom novom "stojadinu" da pripali džoint i to sa izrazitom strašću! Pokušao je razgovorom da reši i kada si sestru od tetke jurio sa spuštenim gaćama oko kuće, smatra, lude godine su to. Lično te vozio i na ispiranje želuca, kada si popio svu rakiju i svo vino koje se godinama čuva za tvoju svadbu. Prvobitno se čuvalo za diplomski, ali postalo je izvesno da do toga nikada neće doći. Izvlačio te, preko školskog drugara, svaki put kada si "slučajno" priveden da prespavaš u stanici.
Želeo je uvek da bude otac, kakvog on nije imao. Dan danas oseća da mu bridi guzica od kaiša kojim je major Stanković (kako je morao da se obraća tvom dedi, svom ocu), praznio svoju neistrošenost i dosadu u životu. Mesec dana nije smeo da jede u kući, kada je rešio da upiše primenjene umetnosti. Obećao je sebi da takav ni minuta neće biti. Verovao je da si na malo višem intelektualnom stupnju od vašeg labradora, jer je i njega čak uspeo razgovorom da dresira. Samo za tebe nema pomoći! Uspeo si da u svom ocu, slikaru i vajaru, nadasve emotivnom, nenasilnom biću, pacifisti, probudiš potisnute gene majora Stankovića! Prevršio si svaku meru, dečko!
Direktorka škole: Znate, profesorki Jovanović je ukrao mobilni telefon iz torbe…
Majka: Kuku!
Otac: Polako, polako, ne kukaj! Nadoknadiću, koliko god da košta, e pa duplo. Ići ću i kod profesorke, lično da se izvinim…razumite, oni su sada u tim godinama!
Direktorka škole: Razumem ja sve, samo, on je u tu istu torbu, kako da kažem…ejakulirao, dok je profesorka izašla na trenutak iz kabineta!
Majka: Jaoj, on je i seksualni manijak! :čupa kosu sa glave:
Otac: Aman ženo, polako! Kupiću i novu torbu! Zaista ne znam šta mu je…
Direktorka škole: Znate šta gospodine, čvrsta ruka sve rešava!
Otac: Ja to ipak pokušavam razgovorom, dvadesetprvi vek je, ne bih da budemo nasilni i brutalni!
Direktorka škole: Ima još nešto što vam nisam rekla, a najviše zbog toga sam vas pozvala! Posle svega toga, uzeo je ključ kabineta i kada je profesorka Jovanović ostala sama, zaključao je unutra. Pošto je ona sitna, slabašna žena, nije mogla ništa protiv njega! Ucenjivao je da je neće pustiti dok ga, kako da kažem, oralno ne zadovolji! Čak je jednom rukom držao njene obe ruke zarobljene, dok je drugom onako, penisom kuckao po čelu, ako me razumete… Pokušajte da razgovarate sa njim...
Majka: :doživljava simptome moždanog udara:
Otac: Kurac ću da razgovaram, da izvinete! E sad je najebao! Razumem ja i godine i pubertet, ali da ucenjuje žene, da bude silovatelj! Kad izvučem kaiš majora Stankovića, zapamtiće me! Jeb’o me i dvajesprvi vek i nefizičko vaspitavanje dece! Jeb’la me i Opra Vinfri i njene mirnodopske emisije! Nateraću ga da sažvaće sva izdanja "Postanite pubertetlijin prijatelj" , poserem im se na dečija prava i verbalni pristup vaspitavanju…zadovoljiće on oralno sam sebe, kad ga propustim kroz šake! Manijak poremećeni!
Ako nemaju hleba, neka jedu medalje
Savremena verzija čuvene rečenice Marije Antoanete "Ako nemaju hleba, neka jedu kolače". Izvedena je iz fascinantne povezanosti nemaštine u nekoj zemlji i velikih trijumfa njenih reprezentacija u najpopularnijim sportovima.
Grčka: po prvi put osvojila nešto značajno (EURO '04 u fudbalu, evropsko '05 u košarci). Nekoliko godina kasnije, drma je najveća kriza u istoriji. Država na ivici bankrota.
Španija: konačno hara svetskim fudbalom i košarkom. Čeka je grčki scenario za godinu-dve.
Italija: nakon dužeg vremena, osvojila mondijal ('06). Inter konačno pokorio Evropu. Kalčo polako vraća stari sjaj. Reprezentacija najzad ima igru i lako se kvalifikovala za EURO. Kriza kuca na vrata.
SAD: 2010. Drim tim, nakon duže pauze, povratio svetsku dominaciju. Godinu dana kasnije, zemlja na ivici bankrota.
Argentina: 1999.-2002. pogodila je najveća ekonomska kriza u istoriji, od koje se još oporavlja. Osvojila na Olimpijadi '04 zlato u košarci i fudbalu.
Nemačka: poslednja titula - EURO '96. Jedina evropska zemlja koja odoleva krizi.
Brazil: čeka titulu prvaka sveta u fudbalu od 2002. godine. Reprezentacija u gorem stanju nego ikada. Zemlja izrasta u ekonomsku super-silu.
Švedska, Norveška: više ih zanima skijanje. Najjači standard u Evropi.
I naravno, kako da zaboravim - Srbija, zemlja tenisa.
Zadajem ti bol, bojeći se
Udaram te, ali se bojim da ćeš me samleti kao debeli mesar sa znojavim rukama but.
Trenutak epskih razmera, dok tvoja ruka hita ka protivniku. Zadajem-ti-bol-bojeći-se pogled je uperen na metu. Pogled pun straha za egzistenciju i budućnost. Da li će ti stavljati nadgrobnu ploču, ili ploču Tome Zdravkovića na trodnevnoj svadbi ispod šatora? Ispred tebe je zid, šestokrilni orman sa mudima kojima pravi brazde bolje nego Ferguson. Nastala je frka. Nema nazad. Pukovnik ili pokojnik. Biti ili ne biti. Pitanje je sad.
Nesigurnost izbija iz tvog pogleda. Šta će biti kada mu okrnjiš gornju trojku pesnajom. Izjeda te strah da će za 41 dan doći tvojih 40 dana. Usrao si se, a govno je već na pola puta do tabana. Plašiš se da će te taj zid od armiranog betona poklopiti i da ćeš proklinjati dan kada si izleteo iz vagine. Malo je mesta za optimistične misli. Naziru se negde daleko iza bojaznosti koja ti je duboko u kostima. Da li će, umesto kupovine crne vune na veliko od strane tvoje keve, doći tvojih 5 minuta? Da udariš! I pobegneš. Klasičan hit and run. Nadaš se da ćeš uspeti da poljuljaš temelje zida koji stoji ispred tebe, i da zaždiš koliko te noge nose.
Prelomni trenutak. Sekund. Momenat. Deluje kao večnost. Sve je tako nestvarno. Udaraš u beton, pa gde puklo da puklo. Tvojih 5 prstiju se urezuje na njegovoj faci. Cepaš kao Tajson u najboljim danima. Nema sad vremena za kidanje uveta. Gledaš kako pada i prpa! Da li ćeš uspeti da se izvučeš? Krećeš u šprint iz letećeg stava. Dok adrenalin pumpa, trčiš brže od Bolta, kao da te juri čitava parada nastarnih crnaca sa palamarama do poda.
Još ti iz glave ne izbija taj magični milisekund, taj pogled. Sve je to ostalo iza. Već si istrčao polumaraton na kom bi ti i Gabrselasije, u najboljim danima, pozavideo. Usrao si se, ali si prvi udario. Sada osećaš kako ti muda udaraju o asfalt. Uspeo si.
Debeli Ronaldo
ŠKK?
Zar postoji neki drugi Ronaldo?
U čemu je fora?
Fora je u tome da se ceo svet ložio na Luisa Nazaria de Limu godinama. Jedan od najboljih fudbalera ikad, sa Roberto Karlosom, Didom i ostalima činio je okosnicu brailske reprezentacije dugi niz godina, na pun kurac takmičenja.
Onda je došao ovaj nalickani feget, na koga su ziljave tinejdžerke krenule da luče vlagu, a klinci iz kraja su krenuli da trpaju gel na kosu i krenuli da furaju njegove dresove. Pošto je stekao masovnu popularnost bukvalno preko noći, čim je neko spomenuo Ronalda odma' su pomislili na njega, mamu mu Bugarsku. I tako je "debeli" gurnut u drugi plan.
Inače, izraz "debeli" koriste današnji klinci za originalnog Ronalda, jednog jedinog, naročito zbog problema sa težinom koje ima. Kad neko od starijih čuje ovo, obično sledi šljaga ili nešto slično. Ako, i treba. Jedan je Ronaldo.
-Matori, ima da stavim debelog Ronalda na profiln....
-Zašto ga koji kurac zoveš debeli, kad možeš samo Ronaldo?
-Pa zato što Kristijano...
-Ma kakav Kristijano, kakve pičke materine? On je nula bre za Ronalda, fegetčić mlitavi. Neće postići ni stoti deo onoga što je Ronaldo postigao.. Smarač pozerski.
Snegu su se najviše obradovali najmlađi
Rečenica kojom se na RTS-u već godinama obeležava prvi sneg u godini, bez obzira bili to nezapamćeni nanosi u Rumuniji, snežna oluja u Ognjenoj zemlji ili prve pahulje na Kopaoničkim jasikama...
K'o od Brege odvaljen
Kaže se za muzički šit koji ti ortak pusti, a tebi se nikako ne sviđa.
- Šta ti je ovo? Op-op, trt-mrt, bolje život nego smrt. Ovaj kao da je od Brege odvaljen.
Vo imja oca
Izraz zabezeknutosti, u najvećem broju slučajeva praćen krštenjem sa obe ruke. Često se koristi kao pandan izrazu Džizas Krajst od strane starijeg i srBskijeg dela populacije.
- Žika: Vi ipak imate neki gen, je l‘ to neki porodični gen ili ste ga nasledili od roditelja?
- Ja: Vo imja oca.
Stara vodenica
Mesto strave i užasa naših roditelja, deda i baba. Promovisano je kao takvo kako se deca ne bi motala oko nje i udavila ili još gore sjebala vodenicu. U zabačenim krajevima, iako opasnosti više nema i dalje se predstavlja kao takvo iz čistog revanšizma naših starih koji se tako svete za mnoga jutra koja su kao mali dočekali drhteći pod pokrivačima.
## Iza starog školskog WC-a lagano se okuplja odvažna družina...
Steva: Dobro, momci, jesmo li svi na okupu?
Kile: Čekaj Stevo da dođe još debeli Krmen, nego, zašto se ovde zemlja ugiba ovako?
Steva: Nisu praznili septičku otkad je napravljen klozet u školi pa se valjda teren raskvasio.
Kile: Možda bi valjalo da se maknemo dok neko nije propao unutra?
Steva: Opusti se Kile, da ima opasnosti neki baksuz bi odavno upao, neće baš nas da potera maler. E, evo i debelog.
Krmen: Jeste li spremni momci, ako niste spremte se spremte, krećemo!
Kile: Ček, ček oće li neko prvo da mi ponovi šta mi to ustvari tražimo u staroj vodenici?
Krmen: Jebote Kile, pa rekoh ti da mi je burazer pričao da je mlinar tamo krio porniće dok je bio živ.
Kile: Pa baš to mi ne ide u glavu, nepisano je pravilo da se pornići pokojnika ne diraju, mislim to su njegove lične stvari, s njima je proveo mnogo lepih trenutaka.
Steva: Opušteno, pitao sam popa Milojka i kaže da je u redu ako je prošlo bar godinu dana, mlinar je mrtav već pet godina tako da je ok.
Kile: Ček, još nečeg sam se setio, pričala mi je baba kad sam bio mlađi da tamo živi drekavac.
Krmen: Vidiš, bilo bi zajebano ali nije problem ako ostanemo pribrani. Ako iskoče drekavac ili babaroga, bacamo malog Kemija pred njih i begamo dok ga proždiru.
## Tu mali Kemal proviri iz perjane jakne koju je nosio i zimi i leti pa ih pogleda prekorno ali ne reče ništa jer bi samo dobio po tamburi.
Steva: Dobro, i to smo sredili, još samo da vidimo šta ćemo sa zmajem?
Kile: Kakvim zmajem, niko nije pominjao nikakvog zmaja?
Steva: Pričao mi je deda pre par godina dok smo pekli kestene kako zmaj nekad dolazi iz dalekih planina i napaja se tu.
Kile: Pa jebo te patak, što nam to tek sad govoriš, obustavljamo sve!
Steva: Polako, znaće Krme šta da radimo, on ih je pobio milion.
Krmen: Ne znam momci :češka se po glavi: šta da vam kažem, po meni ne vredi da krećemo na zmaja a da nismo bar level 40 i imamo blade of dragonslaying.
Kile: Onda nema šanse, drekavac je jedno ali zmaj je nešto sasvim drugo, ja odustajem.
Steva: Da, ne vredi da rizikujemo. Nego, jel video neko Kemija?
Krmen: Nemam pojma, stajao je ovde pored a sad je tu samo nekakava rupa.
Cigani
Posrednici izmedju Boga i nas obicnih smrtnika. Mozemo ih smatrati i nekim vidom muza.
Bog ti dao zdravlje.
Bog ti dao srecu.
Sto se mora najteze je
Ne znam zasto je izmisljena izreka-Sto se mora nije tesko,kada u sustini sve sto se mora se obavlja sa mukom i na jedvite jade.
Biopsija
Probanje lubenice na pijaci, pogotovo ako je prodavac navalio da kupiš baš kod njega.
-Juriš bostan, rođeni? Dođi 'vamo, ne troši cipele. Slušaj je samo kako zveči, nema slađe u celome Sremu, da merim?
-Zajebi ti, rođeni, kako ona zveči, nisam ti ja muzikant. Nego daj nož, odradi biopsiju, da probam, pa da razgovaramo.
Avatar
Posle Tarzan, Rambo i Brus Li, novo ime koje je zbog popularnosti jednog filma ili glumca sve učestalije među Romskom populacijom.
- Envere oćemo malog nazvati Tarzan ili Rambo?
- Ma jok bre Đeljana ima da bude Avatar to ti je sada moderno.
Insajder o Vukajliji 3
Nakon emitovanja prve dve epizode ovog serijala, počela je serija hapšenja, međusobnih optužbi Vukajlijaša, pretnji autorki Insajdera Brankici Stanković, a došlo je i do prvog pokušaja atentata.
Naime, nekoliko sati pre emitovanja trećeg dela emisije, naša hrabra novinarka i autorka Insajdera Brankica Stanković je ranjena u Leskovcu ispred jedne ćevabdžinice, gde je čekala deset s’ lukom.
Odmah je zbrinuta u bolnici ali njeno stanje još uvek nije stabilno.
Inače Brankica je ranjena zbog toga što je udarila na zmijsko gnezdo i postavila još nezgodnija pitanja.
Da li je istina da je Vukajlija puna rasizma i da su uvrede na račun drugih rasa i nekih nacija toliko uzele maha da je i sam Kaizen nemoćan u sprečavanju ovih uvreda koje svakodnevno, po ceo dan kruže sa ovog sajta po čitavom svetu?
Da li je istina ono što se samo po skrivenim ćoškovima Vukajlije, a tvrde Kaizenovi protivnici, da je bilo mnogo malverzacija u preprodaji igrača iz njegovog fudbalskog kluba FK Vukajlija, a da je u svemu tome najviše učestvovao menadžer iz senke koga svi znaju samo pod nadimkom Mlata?
Šta se dešava na okupljanjima koja organizuje za sada takođe nepoznata osoba kojoj se isto zna samo nadimak, natnat i da li je istina da se na tim okupljanjima propagira neko sektaško učenje, konzumira droga i alkohol i uz blagoslov moderatora se radi čak i na rušenju države?
Da li je dodela nagrada Vukar nameštena i već se unapred znaju pobednici nekih kategorija?
I na kraju se postavlja logično pitanje. Da li Kaizen uopšte kontroliše Vukajliju ili je sve otišlo do đavola?
Bojanboj: Brankica Stanković je primljena oko 18 časova u našu bolnicu i posle nekoliko operacija i teške borbe za njen život, nacija može da odahne, jer je njeno stanje sada stabilno. Ne možemo još uvek da vam damo više informacija zato što smo dobili zabranu od strane Ivice Prasića, pardon Dačića, da ne odajemo nikakve detalje dok je istraga u toku.
Ivica Dačić: Počinioci ovog gnusnog čina će biti uhapšeni i na pravednom suđenu osuđeni na doživotne robije jer je jasno da je ovo pucanj na državu. Ja sam non-stop na vezi sa Predsednikom Borisom Tadićem i on se već unapred izvinuo Brankici zbog ovog ranjavanja. Počinioci su sigurno došli sa Vukajlije i mi ćemo ih privesti licu pravde.
Dejs: Nemam nikakav komentar, spremam se za vukajlija kup i pustite me na miru.
Bruce: Ja sam par puta rekao da bih Brankicu odveo na tuširanje čim mi deca legnu, ako me razumete, ali ne zato što njoj treba tuširanje, nego zato što....ma ne razumete me jel tako? Nema veze, razume ko treba, odoh.
Penzioner: Mene samo zanima zašto je ona jela deset sa lukom skroz u Leskovcu kada sam ja mogao na placu gde puštam golubove, da joj spremim roštilj kakav nije probala u životu. Pod puštanjem golubova mislim na prave golubove, letače one....ma nema veze.
Penzionerova žena: Debeli kakve su ovo kamere, jel opet u javnosti govoriš o nama kao što si puštao defke na onoj tvojoj Vukajliji?
Penzioner: Ne draga, ovo je za Insajder. Pričam o roštilju.
Kosmopolita: Jao što su bre slatki, more bež’te te kamere i pustite ljude da se vole. Nemam nikakvu izjavu. Idem kod Elle i Džonija na svadbu, ponela sam i dres.
Avatar: Pa ja sam čuo da vredžaju na toj Vukajliji nas Romulance ali nisam ovako vid’o šta tačno. Nisam ja ovako im’o problema sa njima i moj brat Đedaj i ja smo čak pomalo i popularni postali jer nas neki tamo opis’o.
Čedomir Jovanović – Dramaturg: Ja sam upozoravao da sa tog mesta konstantno dolaze uvrede na nacionalnoj i rasnoj osnovi, a ogromna količina tih uvreda ide i ka seksualnim manjinama. Često se tamo mogu čuti izrazi poput Čamuga, Ganci, Uglješa, žuti, dukatlija, vilenjak i razne druge uvrede kao i njihova monstruozno uvredljiva poređenja crn k’o podrum, žut k’o definicija Johnny Kurajbera i tako u nedogled. I ja sam često bio žrtva njihovih napada i povezivan sa drogom iako svi znaju da kašiku nosim sa sobom zato što volim da jedem kuvano pa da imam čime da jedem ako naletim na neki pasulj recimo. Ova guma mi služi da je stegnem oko ruke ako negde iskrsne dobrovoljno krv da dam, a ovo žuto u kesici nije heroin kao što zlobnici tvrde, već žuti šećer koji je daleko zdraviji od belog i ima čudesna svojstva kada se konzumira introvenozno.
Predrag Azdejković: Ja mislim da su na tom sajtu sve homofobi koji se boje homoseksualca i kao i svi koji nas vređaju i tamo su sve latentni homoseksualci i vreme je da se autuju. Odoh sada da vozim rolere malo da razmrdam guzu jer od kada je bio samit nesvrstanih imam neke bolove u tom predelu.
Mlata: Prodaja fudbalera se vršila potpuno normalno i po svim zakonskim pravilima a to što su odlazili u Azerbejdžan, Kazahstan i tako još neke zemlje tog regiona je sve zbog toga što to trenutno diktira tržište. Porez? Kakav porez? Pa mi smo ih ustvari poklanjali, a za to se ne plaća porez. To da smo napravili milione je čista glupost. Ja još spavam na tetkinom kauču u istoj sobi u kojoj spava i Božidar Đelić jer nam je to zajednička tetka i ima dva kauča.
Filozof: Ja kao volonter u organizaciji dodele nagrada mogu da izjavim samo da su to sve insinuacije ljubomornih ljudi. Vukar nije namešten i nominacije upravo traju. Nije tačno da smo nagradu za najseksipilnijeg vukajlijaša već dodelili Smarku, jer ima još da se glasa.
Predrag Azdejković: Mmmmm Smarko. Baš je sladak.
Smarko: Viđu pedera. More mr’š avetinjo jedna, ja sam ponosni potomak Njeguša i volim samo žene, oca li ti jebem pederskog.
natnat: Okupljanja vukajlijaša su potpuno normalna i ne dešava se ništa od gore navedenog, samo se ponekad neko malo ubije od alkohola i jedva dođe kući ali o drogi, sektama i tako tim glupostima, nema ni govora. Želim još jednom da kažem da Buksnetina i ja ne koristimo ova okupljanja za preprodaju narkotika.
Buksnetina: OOOO Buksne ale.
natnat: Ne sad čoveče evo ih ovi iz Insajdera. Ovaj, pod buksne moj kolega misli na stezaljke koje omogućavaju uspostavljanje električnog kontakta sa metalnom žicom. Evo ovde je kolega Električar koji to može da potvrdi.
Dragan Marković – Palma: Zamolio bih da prestanu da konstano vređaju moj zoološki vrt i mene kao i da gospodin buksnomanijak koji je stanovnik ovog grada, a pouzdano znam da je i vukajlijaš, prestane da žvrlje grafite “jebaćemo žirafu” po zidu zoološkog vrta, hvala.
Kaizen: Ovo je potpuno rasulo. Ko me je i terao da pravim ovo. Prodajem Kinezima sajt i bežim odavde da jedno dvadeset godina odmaram od ovih ludaka.
I još mnogo toga u poslednjoj emisiji Insajder o Vukajliji 3. (Ne)moć Kaizena samo na B92.