Vrhunac majčinog kukanja na njenog cenjenog potomka, kada ovaj odluči da svoj život povede u neki drugi, za majku neshvatljivi ili nepredviđeni pravac, koji ona naravno ne odobrava.
Zavisno od stepena razočarenja u naslednika, može se servirati sa aditivima "rodiš ga u mukama", "hraniš od kilo mesa" kao i mnogi drugi srceparajući dodaci, koji čine da sva majčina žrtva bude još grandioznija u očima onoga kome je otvorila dušu svoju.

Zahvaljujući jednoj od dosta upečatljivih scena iz istoimenog filma (Trainspotting, da budemo precizniji), sinonim za najodvratniji WC koji možete zamisliti. Klonjara najužasnije kategorije gde čak ni najalkoholisaniji primerak muškog roda u trenutku pomračenja svesti ne bi ni preko praga kročio u ribarskim čizmama, i to male nužde radi.
Inače, antipod aleksinačkog klozeta.

Oni su tandem, oni su braća, oni su najbolji prijatelji, oni su suprotnosti koje se privlače.
Lauš je zajeban, ćutljiv, obilić, privlači nekom tamnom tajnom, puši cigaru za cigarom, obavezno ošupči nekog siledžiju koji se kurčio okolo i to jednom rukom nastavljajući da puši. Neće da jebe Snežanu Savić tek tako, dopisuje se sa Mirjanom Joković.
Štimac se od malena znalački nosio sa životom, on je optimista, on je prilagodljiv, on je mali kreten, on je Tom Sojer, on ne skida neki poludebilan osmeh sa lica. On stalno priča, on mora da priča, tako mu lakše, ma njemu ništa nije teško, on održava Lauša kad padne u depresiju, on ga tera da izdrži.
On mu masira stopala i kaže ovo je ništa kako je nekad bilo teško.
Štimac btw mora da priča nekim sirotinjsko-paćeničkim akcentom posebno za njega izmišeljnim: Zapadno slavko štimački.

Trivia: U filmu Boj na Kosovu Štimac je igrao Lauševog štitonošu, ali su te scene izbačene jer se Štimac u to vreme ženio, pa je njegovoj budućoj supruzi smetalo to stevčo da Štimac bude prikazan kao retard ponovo.

I ladno bi mu Štimac spasio ludu glavu i na Kosovu i odveo ga u Ugarsku kod Šicera u Mali rit i reko bi mu: budaloo mogao si da pogineeš pa bi mene tvoja matera posle grdilaa!

Imaginarna lokacija ka kojoj teži svaki rab božji od trenutka kada napusti majčinu utrobu i ugleda svetlost dana. Ne mora nužno da bude vezana za sunce i suncem obasjana mesta, za šta su nam najbolji dokaz oni koji su sreću našli u skandinavskim fjordovima, ali pod obavezno se odnosi na neku vrstu blagostanja. E sad to blagostanje se razlikuje od čoveka do čoveka. Na primer, ljudima kojima je porodica najveće bogatstvo mesto pod suncem će biti tamo gde će sviti porodično gnezdo i podići svoju decu, dok ga oni koji vole da žive život punim plućima zamišljaju na nekom karipskom ostrvu uz dve pičke i čašu nekog skupog pića.

Друштвено прихватљива курчина.
Кита са китом цвећа.
Џамутка са кошуљом и пуловером.
Гаргија која се уредно јави вашој мамички.
Све у свему, да није курац, звао би се Мирослав.
Али он НЕ ЈЕБЕ.

Napustiti ustaljene norme, krenuti od nule, tražiti odgovore, pa opet doći na početak. Doći na isto, ali ovaj put znati znanje i razumeti, a ne ponavljati k'o papagaj ono što je servirano, jer se tako valja. Steći pamet, a pritom ne biti ziceraš.

Pretvoriti se u običnog psa.

Neke ponese životna gorčina, pa se pretvore u običnu džukelu. Grizu i reže na svakog prolaznika. Uglavnom ljudi u njihovom okruženju i jesu prolaznici, jer tko bi se zadržavao pored bijesne džukele? Što je najgore, oni i dalje misle da su vukovi, al' zaboravljaju da je vuk plemenito stvorenje.

Drugi se pripitome sasvim. Prepuste se nekome da ih, poput čivave, nosi u naručju. Tako je lakše kroz život. Udobno. Toplo. I samo ponekad, dok tako bezbrižno drijemaju, sjete se dana dok su imali vuka u sebi. Zaigra srce, bljesne zjenica, a onda zamiriše svježe pečenje sa stola, osjete nježan dodir i začuju mile glasove. Zašto mijenjati ovo za divljinu?

Rasklimani lavabo.

Nazivanje stvari pravim imenom, kategorija: filmski blokbasteri. Jer, jebote - nisam gled'o solidan film u bioskopu, znači, ne pamtim a ovamo ispade da je maltene svaki naslov na repertoaru teška hitčina i ljuta kidalica, obzira bez da li je u pitanju akcija, horor, drama, triler, komedija ili ona naučno neustanovljiva kategorija kino-ostvarenja u kojima prde, povraćaju i ostale gadosti rade Set Rougen, Adam Sendler i ostatak ekipe glumačkih retarda s one strane Pacifika. Usta ih jebem.

Ipak, broj rupa u koje lukavi filmski marketing-eksperti trpaju bioskopsku publiku diljem planete, daleko prevazilazi jedna jadna usta i to treba priznati i umeti demistifikovati "poze" u kojima se to radi. Eo, recimo prva koji mi pada na pamet su perfidno osmišljeni i obavezno zavaravajući tizeri i trejleri, po kojima jebeno svaki film izgleda k'o kandidat za jebenog Oskara (u svim kategorijama, razume se)...a onda je tu i lukavo tagovanje dramatičnih kritika kvazi-kritičara ("*Ovaj film ne gledate vi. Ovaj film gleda VAS...*", Reme Remenski, **Informer**) i nabudženih bioskopskih statistika ("***200.000 GLEDALACA ZA MESEC DANA! PUBLIKA JE REKLA SVOJE!***", produkcija filma *Mali Budo*), što još dodatno utiče na naivan narod da, fazon, juče pohrli u bioskope i napuni im kase brže nego što Sergej Trifunović rendom prolazniku kaže "Znaš ti ko sam ja, bre?!".

Usta ga jebem, i njega.

Kultna rečenica iz Nindža Kornjača, koja je dobila na humoru zahvaljujući kriminalno dobrom prevodiocu.
Kako se iščupati iz neprijatne situacije, nego naglo potegnuti temu o kojoj malo znate, (prilično ste sigurni da vaš sagovornik ne zna ni to malo) ali je pričate uverljivim tonom stručnjaka? Zahvaljujući moći sugestije od vas stvara dominantnu jedinku u prostoriji. Tu ste na pola puta do cilja, stvorena je psihološka prednost i sagovornik je zbunjen kao Bušman pred đakuzijem.
Onda galantno završavate razgovor, i klizite elegantno poput labuda što dalje od stresora.
Ovo čupanje drskim otkrivanjem može da vam pomogne u 95% neprijatnih situacija, pod uslovom da vam kliker brzo radi, i da odaberete temu iz koje vaš sagovornik nema doktorat.

Rečenica koju će šmeker potegnuti kada izvede devojku na piće, kako bi ispao nežan, romantičan, emancipovan i kulturno uzdignut.

У једном малом селу негде у великој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији живео је млади Пролетер, којем је чукунђед био Хајдук и велики Борац за Слободу, а отац Партизан из друге личке ударне бригаде и прави Раднички човек у оближњем млину. Управо тај Омладинац је нон стоп пикао лопту испред куће, те су га родитељи натерали да почне тренирати фудбал. Тамо је упознао доста другара међу којима је владала Слога и Јединство. Тренер им је предвиђао велику Будућност јер је увидео да Младост струји њиховим жилама. Био је уложен огроман труд и Рад који су резултирали да се примети огроман Напредак у њиховој игри, а на терену су се борили као Спартак против римске војске. Наш јунак био је Динамо целе екипе, главни извор позитивне енергије. После једне од утакмица упознао је девојку свог живота чији је отац радио као Жељезничар на сеоској станици и сваки дан испраћао Локомотиву за главни град. Баба јој је била Македонка па су је њих двоје често посећивали и волели да проводе време на обали Вардара док јој је он обећавао да ће јој с неба скинути Црвену Звезду.

Konstatacija koja automatski poništava prethodno donesenu odluku.

Za 90 posto populacije obična izraslina, zadužena samo radi za simetriju i balans. Ruka u kojoj desnoruki konobar drži ajncer, takođe i ruka kojom Nadal ne češe svoj usrani čmar. Iako bonton nalaže da se nedesnom rukom drži viljuška i istom nabada 'rana i tovari u usta, nekako je mnogo lakše iseći meso nožem u desnici, dok leva sa viljuškom izigrava oslonac, zatim spustiti nož, prebaciti viljušku iz leve u desnu i tek onda posle pola čuke ubaciti ohlađeno parče krmetine u kljun. Leva ruka dođe i neki prijatelj. Dobro, nije baš prijatelj, više drug. Pa sad, diskutabilno je da li je i drug. Nešto. Ako je desna ruka sinonim za sigurnost, odanost i vernost, leva mu dođe nešto klimavo, vrboklinasto i visećemostovsko.

Najcesce preporucivan obrok u Srbiji.

Pobednik takmičenja samostanski sleng turnir 1478 u Torinu. Organizator turnira Fra Prof PO ZAVRŠETKU takmičenja skočio sa Stalaćke stenu u Moravu. Ostali monasi razbežali se kud koji mili moji – revijalno. Pobednik Fra Agilni kasnije udavljen zajedno sa iskušenikom Stevčom u manastiru Torinu 1479 godine po nalogu pape.

Nijesu se ni u tim teškim trenucima odrijekli niti nijekali svijeze sa slengom.
Fašisti su nemačkoj nacionalnoj manjini odredili ulogu vladajuće nacije u tim krajevima.
Ova serija govori o tim teškim vremenima.

Један од њањавиjих и отрцанијих, али свакако продуктивнијих начина за ступање у контакт с девојком. Није то оно класично прилажење које из перспективе просечне цавуље изгледа као: 'види овог, само хоће да ме одвуче у кревет' него нешто сасвим ново.
Оградио си се унапред, квази желиш само плес и ништа више. Фактор безазлености очито присутан. Ниси један од оних окорелих пустињака жељних пичетине са сплаварским форама типа 'бомбонице где ти је папирић' што те чини интересантим. Ако ништа, пристаће из знатижеље.
После мораш бити блиндиран да не сазнаш како се зове, шта студира и који јој је омиљени бенд.
Убациш у спикицу како ти је недавно лабрадора опалио курирски комби, пијеш од туге, био ти је једини прави пријатељ, ниси ни одштету извукао, а сви знамо како стоје девојке са емоцијама када је реч о кешу и малим животињицама слатким.

И као што то обично бива, оно неочекивано испадне најбоље, размена језика постане реалност, а ти јунак вечери..

Ma лагаааано. Ништа нервоза, све је под контрoлом - убо си сигурицу, плажа, чке, сунцобранчићи и ти курци, оранђина оранжбад, *литар вина миа бела ћићолина*. Само опуштено, ствар је проста к'о пасуљ - завали се к'о цар у дебели хлад и пусти боранију да се гризе, ти си ионако прерастао дечије игре.
Пика се ревијала, излазиш један на један, господ бог твој је играч вишка.

Godinama opterećen,
umno poremećen,
seksualno rasterećen,
novčano ugrožen,
vremenom pregažen,
dosadom zaražen,
tekstilno unakažen,
uvek drema,
zube nema,
jede sve manje,
sere sve tanje,
na beli luk smrdi,
ide i prdi,
prava je beda,
niko ga ne gleda,
guza sve uža,
muda sve duža,
kita viseća,
totalna nesreća!

Jedini način da roditelji zajebu svoje dete i izbegnu škakljiv odgovor na legitimno pitanje.