Univerzalna rečenica za obavljanje poslova preko reda. Bilo gde: u pošti, banci, fakultetu, bolnici, opšini...gde god treba nešto da se čeka, tu se nađe i neko kome nešto nije jasno. Vreme koje je potrebno da mu se to nešto objasni je deset puta duže od vremena koje ste vi planirali da odvojite za obavljanje svog glupog posla zbog koga čekate.

Правилно се пише ''КОЈИ ЛИ ЈЕ МОНСТРУМ УРАДИО ОВО???!!!'' (што више упитника и узвичника, то боље).

У комбинацији са сликом кера коме је аутомобил расцопао главу или откинуо ногу, ова реченица чини рецепт за извлачење садистичких порива из животињских душебрижника који обитавају на форумима, друштвеним мрежама и сл.

Blic - pročitaš od nazad do pola, obrišeš dupe.

Novosti - sačuvaš TV program, obrišeš dupe.

Kurir - obrišeš dupe

Politikin zabavnik - pročitaš dva puta, ni slučajno ne brišeš dupe

Seksi humoreske - rešiš ih i po potrebi stavljaš ispod zimnice

ALO - ubijaš komarce na plafonu bez stolice i skakanja

Sportski žurnal - obrišeš dupe i umreš od trovanja olovom

CKM, FHM, Maxim - pročitaš za 3 minuta sve bez reklama i naložiš furunu

Scandal, Svet,.. - ni za dupe da obrišeš

Ono što je Pluton među planetama, to je vokativ među padežima. Olako shvaćen, ismejan od strane ostalih, više upotrebljavanih i kočopernijih padeža. Izuzev slovenskih i grčkog kod većine savremenih jezika je izbačen iz upotrebe, a sve zbog toga što su ljudi suviše lenji da ga upotrebljavaju.

Znak da je pjevač narodne muzike u teškom sevdahu. Što je ugao između obrva oštriji, sevdah je jači.

Изузетно незахвалан посао. Покушавање увођења било каквог реда у хаотичну репетитивно силовану плејлисту равно је седењу замраченој соби и покушавању удевања црног кончића у иглу која је већи део своје (игласте?) егзистенције провела у муљавој фиоци међу шрафовима, алаткама и дуплерицама Памеле Андерсон из деведесетих година прошлог века умрљаних моторним уљем.

Која год песма буде пуштена, у маси ће се увек наћи неки незадовољник који ће почети гласно да негодује против избора музике варијацијама реченице: "Jа сам пијан и мени је лепо и хоћу своју музику, ко јебе остале металце/шабане/репере/дабстепере/хипхопере/електронце итд".

Расправа је безнадежна, најбоље решење је заузети хладнокрван став и манире нацисте из Нирнберга:
"Ја само пуштам песме које су ми речене да пустим, а ти, алкохолисани хомосапиенсу, би требало да схватиш да сам ја само експресија воље овог колектива и самим тим сам деперсонализован и недоступан за било какву међуљудску комуникацију осим наручивања песама од стране других алкохолисаних хомосапиенса. Другим речима речено, ја обављам племенити посао менаџмента музичких жеља заједнице изнетих под утицајем легалних и нелегалних опијата, и аутодеструктивно је бунити се против истог, јер он представља рефлексију саме колективне персоне у датом психофизичком стању, а део колективне персоне си и ти, што опет имплицира да си и ти деперсонализован и да живимо у добу гушења индивидуализма и појединачних слобода индивидуе, што је трагично, и сматрам да би једина филозофија која би могла да нас издигне из бесловесног крдо- менталитета јесте управо Ничеова теорија Надчовека, која се управо залаже да се систем моралних вредности окрене наглавачке, и жеље заједнице потчине жељама појединца. Али пошто ја заступам теорију Свечовека владике Николаја Велимировића, бојим се да твоји захтеви не могу бити испуњени, осим ако ниси спреман да решимо филозофску битку између Ничеа и Велимировића физичким конфликтом, и самим тим доведемо до есхатона овог колектива и ове релативно угодне вечери?"

Варијације и цитирање горенаведене реченице би требале да буду сасвим довољне да бунтовник добије фацијалну експресију "живуљка на путу гледа у ФАП-ове фарове", и да се удаљи уз збуњено "Блаааргх".

Једна од бенефиција диџејинга јесте што он увек седи, и (ако је могуће) једе и пије. Самим тим велике су шансе да ће отићи кући трезан, сит и напит, док ће остатак масе пеглати по клоњама, улицама и двориштима.

Човек који носи пиво у мраку, оклизне се, падне, устане, види барицу на земљи, гурне прст у њу, лизне и каже "Хвала богу, крв"

U svakom odeljenju, u srednjoj ili osnovnoj školi, postojao je jedan ovakav primerak ljudskog roda.

Hvatači beleški jednostavno žive da zapišu ono što profesori govore, bilo to bitno ili nebitno. Dok pišu oni uživaju gledajući svoju ručicu kako razdragano obigrava oko papira, i zamišljaju sebe kako izgledaju nama koji ih vidimo.

Smatraju sebe veoma poslovnim ljudima, i takodje smatraju da liče na one poslovne ljude sa tevea.

Prepoznaćete ih tako što zabodu svesku u zglob ruke, imaju neku pederaj hemijsku, i obično stave naočare na nos, kako bi, naravno, što kulije izgledali.

Pišu sve, bitne i nebitne stvari, ono što će im trebati i ono što im nikada neće trebati, ali sve dok ruka mrda njihov život ima svrhe.

Геометријски прогресивна маса љаљана који су открили Њујоркер, Зару и Спрингфилд, црне капуте, беле кошуље, поцепане фармерке, широке кожне наруквице, арафатке, "Ја сам суперстар" и "Правим се да ме боле јајо" мајице са принтовима. А онда у мозгу врисне центар за завичај и модерни шмекер постаје ходајући пример изреке "мож' човека из села али не мож' село из човека".

Једном речју - Џенани. Шмелос.

Način ograđivanja, nakon shvatanja da bi bilo koji drugi odgovor mogao da oda i uvuče u problem.

Antipod šatrovačkom, njegov ubogi brat blizanac. Dok je šatrovački jezik ulice, šotrovački dominira u plačipičkastim krugovima Šotrinih novijih serija baziranih na romanima Mir Jam. Za one koji imaju želju da se bolje upoznaju sa čarima šotrovačkog nema boljih mentora od Ivana Bosiljčića i Slobode Mićalović.

Животиња, не мост.
Пасји живот је милина, газела је сјебана. Стрес, стрес, стрес. Не можеш ни воду да попијеш а да нешто не проба да те поједе.

Савет родитеља своме потомку да заврши школе да се не би мучио као они.
Иронично, истинит је: после дипломе студент постаје незапослен.

Бити дете је потпуно исто као и бити пијан - моторика ти у курцу, причаш глупости, не схваташ најосновније ствари и потпуно си неразуман, трипујеш да си много јачи него што јеси, смараш људе око себе, вилениш и на крају само заспиш.

O, како их само презирем.

Спуцали су четрдесет и нешто година у дупе, зашли дебело у средње године а манири и бонтон су за њих и даље само две стране, евентуално француске речи о чијем значењу никада и нису нешто претерано размишљали. То вам је тај тип људи што се воде премисом да су с тобом оваца чували и рујнога вина пили па се сад крајње ноншалантно и опуштено опходе према теби, занемарујући притом у потпуности и онај минимум пристојности коју цивилизовано друштво и учествовање у њему само по себи налаже.

У реду, ти си млад човек који свакако и није навикао да му неко персира па стога на томе и не инсистира. Вероватно си први наговештај персирања упућеног к теби приметио код једног клинца из улаза, када ти је тако забрађеном и чекињавом назвао "Добар дан", било из страха или поштовања, или чак комбинације та два. Тај исти клинац, упола млађи од тебе, је макар толико доброг одгоја и културе да зна да је ред да се буде пристојан према некоме дупло старијем од себе и да се тој особи искаже дужно поштовање, макар само због година те особе. И ти си, млади човече, такође већ врло умешан у племенитој вештини персирања сениора.

Па шта рећи онда за ове простаке? Зар поштовање не иде у оба смера? Па замислите само ту матору дртину, кад га већ тако морам назвати, социјално и темпорално индиспонирану, како вас послужује у кафићу рецимо, или како вас "умољава" да пре уласка у супермаркет своје кесе оставите у ормарићима на улазу. "Реци друже"?! Шта да ти то кажем, друже? Можеш ћале да ми будеш, кромањонцу један некултурни, нисам ти ја јаран из кладионице па да се шопамо колоквијализмима и другаризмима. Где је добар дан, где је изволите?

"Ало, не можеш уносити кесе с'вана"?! Молим? Није "ало" него "опростите, господине", троглодиту нецивилизовани! Па јебеммуматер, шта се то, дођавола, десило са другим лицем множине и његовом употребом у цивилизованом разговору?

Шта се то десило и куда се то дао цивилизован разговор?

Kad si zlatan.

Човек пословичне лежерности. Када хоће да да себи одушка, одврне "Легенде" до краја, па нек се председник кућног савета мршти колико хоће.

Jedina nacionalna manjina koja je u većini.

Nerazgovetno pričati usled prekomerne konzumacije alkohola.

U vreme Sege i Terminatora ovo je bio odjeb za sve drugare i rođake koji su nas smarali i terali nas da ih pustimo da igraju igrice jer ili nisu imali konzole, ili su te konzole bile u kvaru. Jedan od čestih kvarova bio je i crkavanje adaptera, najčešće zbog pregrejavanja, te se najčešće igralo sat vremena, pa se onda čekalo najmanje pola sata da se adapter ohladi, u neku ruku, ovo je i olakšavalo roditeljima da odvoje decu od džojstika.