Налицкани фенси хомосексуални ретардирани млађи брат говнар кафане.

Зна се шта је кафана: мало мезетлука, ракија, вињак или пиво, евентуално шприцер, има и са роштиља понегде и а у курац више. Цене синдикалне, све благо штрокаво, двојка или евентуално седам осмина са звучника, фригијска лествица. Попијеш па се усереш, а не примети ти се јер си усран и дошо у кафану, није битно шта си обуко. Од риба дебела конобарица Синђа у педесетим; све је видела и све зна. Углавном, све како Бог милује и заповеда.

Али курац.

Васколики педерлук што чупа обрве, има твитер и облачи се кежуал ко пазарски шофер за сунет пре неког времена је почео да се ложи на ћирилицу: као, то је оно наше, тиме ми јебемо, тиме смо ми тако урбани а опет тако своји, СЕРБИА БРЕ! И онда је решило да поткреше урођени празилук из гузице, не да га чупа ко до сада, него нако да га фазонира машиницом на двојку, да то изгледа свецки а наше. И онда је створило клабане.

Клабана је дакле геачка фузија КЛАБИНГА и кафане. Недовољно хардкор за кафану, недовољно урбана за КЛАБИНГ. Метиљава као и гости који долазе у њу, што цитирају самониклог кантаутора, сина Титовог амбасадора Јована Балашевића и слушају Фрајле или ова говна. Име јој је обавезно шаљиви цитат из неке песме или враголаста игра речи ("Она моја", "Моја бивша"). Пиће скупо ко отров, ако наручиш ракију питаће те оћеш ли од боровнице. Музика такође метиљава, јер звуци Нина или Шемсе гостима изазивају осип. Разбијеш ли чашу, одма стиже обезбеђење да ти физичком снагом покаже да је чаша купљена код Вицка. Све сређено и чисто. Пичке сређене и чисте. Мушкарци који би се нежно волели са другим мушкарцима сређени и чисти. Столњаци такође сређени и чисти.
НЕ СМЕ БРЕ ТО ДА БУДЕ СРЕЂЕНО И ЧИСТО МАЈКУ ВАМ ЈЕБЕМ У ПИЧКУ!

Један од ретких дана када се сетимо очева. Ако се сетимо. Врло лако се деси да, занети новогодишњом еуфоријом и спремањем Божића, често и заборавимо на нашег конструктора. Кева је ту да ти спреми, очисти, опере, опегла, донесе доручак у кревет, сакрије од ћалца колико неоправданих и кечева си напабирчио, пусти сузу кад те остави нека профукњача, скува чај и накљука антибиотицима као да болујеш од емболије, а оно те само ошајатила промаја јер ниси чувао крста. А ти лепо кеви цвеће за 8. март, па парфем за рођендан, поверавање, саветовање...
А матори? Па матори ти је некако апатичан, посивео од борбе за голи живот, за леба и слеба, твоје нове патике, рату за екскуризију, рату за Коп, рату за море, кинту за мало боље пљуге и изласке. Сад, што се он згурио као жалосна врба, што му се коса нагло проредила и обелела, што му се бора на челу усекла до кости, што је често одсутан, замишљен, одваљен од брље, то ником ништа, а?
Ћале је, бре, то, можда губи, али бори се. Стена! Причају људи, тер'о опасно лопту у своје време (тражио га Хајдук), јуриле га сојке где год се појави веспом, макљао локалне силеџије да га и данас памте.
Тај мушки климакс дође ненајављен, без помпе. Тако, горело једно палидрвце, горело, и на крају се искривило, угљенисало, угасило. Да испусти још ово мало дима, па ај полако, да га дрешимо...

Definicija je napisana za Mizantrofi 2

Klasično lečenje kompleksa i frustracija crtanjem po koži. Pokušaj izdvajanja iz mase usled nedostatka kvaliteta druge vrste. I znanja. Rezervisano za malo priproste mićovane, iz raznoraznih zabiti koji u velikom gradu na studijama moraju da se pokažu, ako ni po čemu onda po lošem normalno. Po ugledu na pretke koji su se užarenim iglama i otrovnim mastilom boli u slučaju da ih metak pogodi pa kad ih dopreme kući da ih staramajka može prepoznati mrtve u kanatama. Ali samo po ugledu pošto to vojske, rata i metka videlo nije. I da treba da ga vidi verovatno bi bili uskraćeni za tu čast zbog mentalne nestabilnosti a sve zarad cirkusa na koži. Ova pojava inače preti da ozbiljno poljulja sistem vrednosti. Uopšte nije naivna stvar.
Studirajući malo dublje, i detaljnije novopečene tarzane možemo svrstati u par grupa:

**Kineska slova**
- Idiotizam level expert kad je tetoviranje u pitanju. Dati tatu majstoru i nož i pogaču u ruke, čoveku koga prvi put vidiš da te unakazi za ceo život crticama koje nikad nećeš saznati šta znače. Legenda kaže da mnoge devojke koje su htele imena dece i voljenih jebača na Kineskom nose natpis *ja volim kurac*. I treba.

**Tribali**
- Pubertetlije većinom koji su se vodili onom starom ''Videla žaba da se konji kuju, digla noge i crkla''. Jednom rečju propast u nedostatku inspiracije.

**Leptiri i Delfini na krstima**
- Pečat kurvi koji datira iz vremena pornića na VHS-u. Tetovirano u mestima gde nije imao Plavi Most radi lakšeg poslovanja. Reklama je pola posla.

**Ratnici i vitezovi**
- One najgore paljevine koje život žive da ih prime na konkurs u žandarmeriju. Do tada žive život žabe zimi. Preciznije žabe koja zimuje, šara se po koži i čeka leto da ode na Kosovo da pogine. Velika većina ima dva metra u leđima, nema vrat i obim ruke ima kao deblja neka manekenka struk. Debili ne znaju da su pola junaka kojih imaju nacrtano pobili više Srba nego što danas postoji. Oni koji nisu uspeli da ubijaju, to su bar želeli.

**Ikone i Sveci**
- Za ovu sortu ljudi ne treba trošiti reči, jednostavno.

Највећа глумчина какву земља још не памти са ових постора. Такав таленат се не рађа двапут. Ако је Зоран Радмиловић и Данило Бата Стојковић темељ, Лаушевић је кров модерне југословенске кинематографије. А без крова кућа не може.
Глумац који је своју најпознатију улогу одиграо у једном подгоричком кафићу. Био је врло убедљив. Убитачан. И по томе је познатији народу него по свим својим осталим улогама.

Гњида. Ето шта је. Глумио је Обилића а на крају испао Бранковић. Ајде да је то све стоички прихватио, убијеш двоје људи на чистака, случајно како је сам тврдио, и после одеш у затвор и одрадиш те године, покајеш се и више не сереш ништа по медијима о себи од срамоте и стида. Али не, мора цео свет да зна кроз шта је и он прошао. Не би то био Жарко да није тако, та глумачка стена, ''Официр с ружом'', да не мора касније да се хвали по медијима како је њему тешко, те силне 4 године проведене по тим проклетим ћузама.

Пизда. Наиме, тог 31. јула, Жарко није ни знао да је понео пиштољ са собом. Неки душмани су почели да га зајебавају и он се изнервирао, његов сензибилитет то није поднео, извадио тај ЦЗ-99 и раставио двојицу са душом а трећег тешко ранио. И то све са 13 хитаца. Случајно је л? Он то није прихватио. Као нека пичкица и задњи Циган, правдао се како се само мало занео и како није имао сочива, те није гледао где пуца. Његове жртве су на месту биле мртве, који ће ти курац сочива Жаре кад ти немаш проблема са диоптријом.

Сиса. Када се покајеш, довољно је да само искрено урадиш то и само ти знаш за то, није фора да свима причаш и хвалиш се тиме, да истичеш стално своју ненаклоњену судбину. Побегао је у Њу Јорк и одатле наставио да сере. Жарко је оборио неколико рекорада по броју продатих књига у Новостима. Много њих је чуло његову причу и поверовали су му. То срање намерно не треба објављивати, није поштено ни одлежао, а увелико популише и плаче над собом. Е па није то, него је жељан пажње. Хоћеш опет да глумиш а? Е па нећеш пичка ти материна.

Али највише ми се кења од ових његових колега глумаца када се сете Жарка. ''Највећи човек, најбољи друг, просто, то је морало да се деси, али он је изашао јачи него што је био. Има моју пуну подршку, Жарко волимо те, врати се да глумимо опет као некад''... Није ми добро када чујем та срања по вестима и новинама. Он је једно обично срање које је себи дало много за право, и сада му је жао. Хоће поново да буде главни шмекер. Не иде то више.

Убица. Исти као и сви други. Само што је јавна личност. И само што је написао ту накарадну књигу. И одма у старту, његов положај је повлашћен. Јебени Тадић га је помиловао. Зашто? Да није можда зато што је у тучи песницама и флашама, он фино извадио пиштољ и започео крвави пир и одиграо Риголето успут? '' Случајно, нисам хтео. Убили би они нас.'' Море мурш!

Dragi Branko,
Obraćam ti se sa "dragi Branko" jer si nas ti tako učio, ali bih ti radije uputio par komplimenata koje pristojna deca ne koriste.
Još mnogo toga si me ti naučio. Verovao sam ti, Branko, više nego Titu. Tebi i Dejvidu Belamiju. I danas mi je sreda omiljeni dan, ušlo mi pod kožu zbog "Kockice" i "Opstanka". Životna želja mi je bila da učestvujem u "Kockici" i da izdominiram znanjem. Sve sam se nadao da će mi se pružiti prilika iako ni u vrtić nisam išao. Pane i Goca nisu ti bili ni do kolena, na bednog plagijatora Acu Poštara neću da trošim reči.
Kad sam prvi put čuo "Ob-la-di Ob-la-da" hteo sam celom svetu da kažem kako su Bitlsi ukrali muziku iz tvoje emisije.
A onda sam saznao da ti zapravo ne živiš u vrtiću. Pa čak i ne radiš tamo već da si glumac. To sam prihvatio. Nekako. Ali sam barem verovao da si mnogo pametan i da sve znaš i da su te zbog toga pozvali da sa nama podeliš svoje znanje. A o tvojim drugarima tatatatircima sam, uz neskrivenu zavist, mislio da su , sem što su najsrećnija deca na svetu (em žive u Jugoslaviji em učestvuju u "Kockici") istovremeno i najpametniji i najvredniji cvet naše omladine. Dok nisam saznao da postoji i nešto što se zove scenario i da postoje ljudi koji taj scenario pišu a koji se ne zovu Branko Milićević. Pa jebem mu miša, mogao si bar neko pitanje da im postaviš onako, na suvo, da čuješ šta deca stvarno misle. Makar bi se smejali. Čekaj bre, pa još će da ispadne da ni one pesme nisi ti smislio?
Sazreo sam, Branko. Ne možeš više da me foliraš. Čuo sam sve. I da si narkoman. I da si počeo da radiš sa decom jer ti je to bila jedina ponuđena tezga u pauzi snimanja partizanskih filmova. I da ti se osladilo jer je to bilo neiskorišćeno tržište. I da si maltretirao decu na snimanju. Da zapravo uopšte ne voliš decu. Nisam hteo da verujem.
Ali morao sam da poverujem u ono što sam video svojim očima, kada sam ćerku dovodio u tvoje pozorištance i kada sam pola prosečne plate morao da prospem na kineske đinđuve čija nabavna cena teži ka "nula dinala". O ulaznicama da i ne govorim.
I na kraju, još ovo: Kažu da je dobro što je Džim Morison umro mlad jer da je dočekao starost, verovatno bi se pretvorio u cirkusku atrakciju u vidu masnokosog matorog rokera, mozga pretvorenog u kašu od narko-koktela, koji bulazni reciklirane stihove i tezgari za bednu siću. Ali, Morison je bio roker narkoman koji je prodavao svoju priču takvima kakav je i sam bio, a ti si bre, bio dečiji heroj! Ne kažem da bi bilo bolje da si umro mlad, daleko bilo, ali bre, nisi morao da prsneš s mozgom na tako bizaran način. Raša Popov je to barem uradio sa stilom, a ne kao ti.
Kako si smeo da dozvoliš da ti se to dogodi? Ako je heroj mog detinjstva sada izlapeli matori namćor, kako da sebe u četrdesetoj godini ubedim da u meni još živi ono dete sa početka?

Tatatatira i tebi,
Tvoj drugar

Dostojanstven, samopouzdan, ponosan, neuništiv umetnik i najveći filozof svoga vremena. Čovek koji nije stao ni na čiju stranu, koji je bio za Balkan, za dobru muziku i lepe žene. Čovek koga je režim naterao da ostavi ono što najviše voli, ali nisu uspeli da unište njegov rad i da izbrišu njegov fantastićan glas koji će zauvek ostati dobro poznat na njegovom Balkanu.

Pikasov odgovor na pitanje šta ovi segmenti predstavljaju na njegovoj najpoznatijoj slici - "Gernika".

Odgovor je uslijedio nakon mnogo godina prepunih stručnih analiza, nagađanja, pretpostavki o stanju svijesti umjetnika u trenutku stvaranja slike i nebrojenih palamuđenja istoričara umjetnosti o skrivenim značenjima i dubokom smislu koji su samo oni u stanju da primjete. Ovom rečenicom Pikaso je izvrgao ruglu sve one tumače koji vide nešto čega nema.

Pikaso je bio živ, pa je mogao da odgovori, ali šta je sa pokojnim umjetnicima koji se u grobu prevrću od analiza kojekakvih stručnjaka koji izmišljaju simboliku i tamo gdje je nema, a sve u cilju samopromocije? Zašto bik ne bi mogao biti - bik?

Jedan od najoriginalnijih frontmena , alfa i omega beogradske grupe Partibrejkers.

Cenjen od strane inteligentnih, osporavan od strane glupih ljudi.

Po mom misljenju jednostavno - CAR

Gorenje veš mašina iz sedamdesetosme, ona što dok centrifugira ječi kao damjanov Zelenko, odvaljuje pločice, hoće u kadu da uskoči. Keva sedi na njoj, drži se kao španac za razjarenog bika da ne padne, psuje matorom sve po spisku što nije kupio novu kad je bilo preko sindikata. Komšija tuče po plafonu drškom od džogera, zove na fiksni, preti milicijom i nasiljem. Mali brat plače, misli zemljotres, vanzemaljci, Amerikanci, koji nas djavo sad napada. Odlaziš pridržati kevu da joj se ne sloši kad sidje sa monstruma, da ne padne, udari glavu. Mašina je završila, osećaj smrtne tišine u stanu, kao kad se dva dugačka voza mimoilaze u tunelu. Sve se trese i onda odjednom mir, kao da će tišina večno trajati.

Kakva tišina, kakve pičke materine, stiže novi voz i novi tunel. Stiže nova tura, beli veš. Samo da ne probije kod komšije!

Неопјевана тангирајућа појава координатног система конфузије. Тежак случај набијеђно-искомплексираног појединца који ти на први поглед дарује аритмију. Суптилан као крамп, интелигентан као буздован. Појављује се неочекивано са групом павијана његових карактерних особина ударајући тамо гдје највише боли - крампоном у кост, ријечима у емоцију.

Пичка у мушкој одјећи. Спреман, без размишљања, да уђе у конфликт са било ким, али само ако су му леђа добро чувана. Без леђа тј. без подршке групе то је сасвим друга особа. Умиљата дјевојчица којој родитељи нису пружили довољно љубави док је била мала. У страху од посљедица свог дејствовања, у одсуству својих ''јаких леђа'', то је страна која нуди компромис.

Овакве назови балавце од малих ногу је потребно ћушкати - како физички, тако и вербално. У противном ће се развити у суперлативни облик буздована којег је немогуће контролисати.

Најбитнији део нечега.
Углавном је то оно што се губи симултаним ћаскањем када вас је троје, па на крају нико не заврши своју причу до краја. Испричају се само уводи и понеки закључак.

Kratak siže: u početku Gabrijela živi u štali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siromašna. Nema za hranu pa mora da jede šljunak.
Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i čuje. U 120-toj epizodi izraste joj noga. U 150-toj epizodi postaje direktor banke.
U 250-toj epizodi dobija napad slepog creva, svi muskarci u seriji plaču. U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, očuha, jetvru i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi muskarci u seriji plaču. U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla čim se rodila. Svi plaču, naročito se u tome ističu muški likovi.
Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona plače, svi u seriji plaču. Plače i režiser i scenarista i koscenarista.
Ta epopeja traje cirka 20 epizoda.
U 340 epizodi vraća se do štale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaže da ce imati sreće u životu. Plače Gabrijela, plače gatara, plaču svi muskarci u seriji, plače moja baba koja prati tu seriju, plačem i ja jer je Gabrijelu konačno krenulo.
Na kraju, posle 500 epizoda proročanstvo se ispuni, moja baba počinje da prati drugu špansku seriju u kojoj, na početku, Lusinda živi u štali, nema jednu nogu, gluva je i slepa...

Neidentifikovasna grupa visokoobrazovanih zaludnih eksperata sa najrazličitijim spektrom interesovanja. Istražuju sve i svašta od uticaja 19 šoljica kafe na rad nadbubrežne žlezde kod levorukih osoba do frekvencije koju emituje madagaskarski leteći pacov u vreme parenja. Njihova istraživanja iako su izuzetno skupa od izuzetnog su značaja za čovečanstvo, jer bez njih bi novine i časopisi kao što je npr. Blic žena bili neuporedivo prazniji.

Biću kratak...
Juriti za loptom po celi jebeni dan, ne otići na ručak na vreme jer si se sa ortacima iz kraja zadržao na basketu 200 metara od kuće, pa je k'o po običaju ćale morao da interveniše obavezno uz vaspitnu preko usta.
Svaki dan ići u igraonicu sa po 20 dingera u džepu i igrati jebeni playstation 1, kupljen prvi kompjuter tek u 8. razredu osnovne. Pitam se da li je sve to bilo gubljenje vremena i da li smo budale, videvši generaciju 21. veka, veka moderne tehnologije i napretka, a napredovali smo u pičku materinu.

Jebem mater svima koji se bogate na tudjoj nesreći na bilo kakav način, a pogotovu Zukenbergu jer je on taj koji je sve zakuvao. Igrališta su sve praznija, nadje se po koje dete sa isparanom loptom u rukama jer kako kaže roditelji nemaju para da mu priušte tu stvarčicu (čitaj kompjuter), dok ostali klinci dobiju komp čim se rode jebo ih otac i ko ih napravi. Neka dete vežba na računaru od malih nogu trebaće mu za školu. Za školu KURAC moj! Dok ste vi na poslu kako bi zaradili novac za školovanje tog malog imbecila, mala kači polugole slikice na ''Face-u'' sa komentarima ''kučka'', ''lepa sam pa šta'', itd, muka mi je bre više, i posle kad muško jelte navali, onda ''silovanje silovanje'' ma mrš u kurac bre jebem ti dan kad si se rodila.

Da stvar bude još gora, videh prošle godine na netu neki kurac ''ask.fm''. Rek'o daj da vi'm šta je, da je nešto pametno nije sigurno, al' ko će ga zna. Likuša 16 godinica hvali se kako je imala do sada nekoliko puta odnose sa muškarcima i sama sebe naziva droljom, gledam klip i neveru'em, keva mi uliće u sobu, mene bilo blam da i ona to čuje i vidi, pa stopiram klip i listam komentare, manje bi me blam bilo da me je u'vatila na delu kako se družim s' vršnjakom jer je to donekle i normalno, jebiga hormoni rade ne mož' se suzdržiš, dok je ovo boles'. Pitam se da li je to zbog bombardovanja i tog silnog osiromašenog uranijuma, ili sam ja možda lud što ne delim isto mišljenje kao većina današnjih klinaca. I kakva će majka od nje sutra biti kada već sada širokom auditorijumu prepričava svoje seksualne dogodovštine kako su je nekoliko momaka trpala u buljsona, pitam ja vas, i ko će napraviti ručak za muža kada dodje mrtav umoran s' posla, i ko će mu opeglati posteljinu kada već sada misle da je pegla za peglanje veša isto što i pegla za peglanje kose. Ko bre! Ako je ovo ono čime treba da se ponosimo, onda mi ne bi bilo žao da nas rokne nešto iz svemira i da ne ostavi apsolutno ništa za sobom jebem li im seme da im jebem, pa ponovo sve ispočetka.

Koliko puta smo čuli od naših roditelja, baka i deka ''E sinko moj, to u moje vreme nije bilo'', što je najtužnije mi ćemo našoj deci za koju godinu to isto pričati.

Definicija napisana za Mizantrophy

Порођају обавезно присуствују труднице, а све чешће и очеви. Са аспекта полне равноправности, догађај наметнут савременом мушкарцу у циљу стицања порођајног искуства и подршка у патњи брачном другу, истом оном другу који у случају рата неће морати да држи пушку нити лежати са вама у влажном рову да подели вашу патњу. Нежељена епизода која ће вам дугорочно огадити пичетину али и најрадоснији тренутак доласка на свет вашег модрог и смежураног детета. Мада, није одувек било тако.

Неправилан изговор енглеске речи bondage у благо руралној редакцији неупућене масе. Добро познати сексуални фетиш везивања партнера у циљу немогућности кретања и слободног арчења истог, све ради задовољства.

Kada vam na razgovoru za posao kažu ovo, to znači da taj posao baš nije za vas. Nije najgori koji ste mislili da će vam ponuditi. Još je gori. To je posao koji teško da ima dodirnih tačaka sa vašom strukom.

Krajnja posledica kod ljudi kojima je životni moto: “Što jednostavno, kad može komplikovano”. Jer neke stvari su, da kano ono kažemo, rođene da se rade kratko i jednostavno, bez nekog velikog pametovanja i ustezanja. Što na um, to na drum. Ako kreneš da palamudiš, da sagledavaš stvari iz više uglova, i ako kreneš da analiziraš raznorazne “Šta bi bilo kad bi bilo” scenarije, onda ode mas’ u propas’. Tebe niko neće da sačeka da se smisliš i kažeš dal’ “Oće kaki, neće kaki”. Nije to potezna strategija gde možeš da sedneš I razmisliš dobro pre nego povučeš potez bato, eh da je samo tako, pa gde bi nam bio kraj.

Možda i najpravičnija (kamo sreće da je jedina takva) formulacija u našem zakonu. Ukoliko si napadnut, naravno da imaš pravo da se braniš, ali samo ako podjednakom merom uzvratiš, to jest istim oružjem. U teoriji zaista izvanredna, samo da nije te puste realnosti koja nam smeta da uživamo u svom nadrealizmu i proklete prakse. Bilo je polemike da se ukine posle slučaja dede od nekih 70-80 godina koji je potegao utoku na nožem naoružanog provalnika od 30 godina starosti i zaglavio robiju, ali nije došlo do izmene jer bi prava lopova bila narušena. A to ne smemo da dozvolimo da se desi!
Ne, kad provalnik upadne, bićemo civilizovani kao Atlantiđani. Samo da voda ne nadođe, majkumu...

Najčešći motiv za psovanje svega po spisku nevaljaloj djeci. To je ono što u najvećoj mjeri definiše (ne)čovjeka. Jebena stvar, od svakog kurca zavisi k'o LDP. Neki svoju djecu drže pod staklenim zvonom, drugi satiru od batina, i naprave jednake idiote. A neki pak i ne znaju da im djeca postoje pa opet od njih izađu dobri ljudi. Neko je skroman k'o Miladin Šobić , pa im sin bude političar... Kroz metodologiju kućnog odgoja se najlakše uviđa generacijski jaz, to je ono "u tvojim godinama ja sam... mene ćaća ćero...".