Парагон за прљавштину гајбе у којој неко обитава.

Био у грчкој митологији неки краљ Аугије који је имао највеће крдо стоке у краљевству, а крдо је било бесмртно, па није могло умрети од болести, стога није било потребе за чишћењем штале. Пошто је стоке било много, много је било и гована по штали. Једног дана Херакле добије задатак да очисти шталу, а добио је тај посао из два разлога - да буде понижен, а и зато што је било немогуће очистити сва лајна, а да стока у међувремену не засере друге крајеве штале. Штавише, за то је добио само 24 сата. Лукави Херакле се досети, па сруши два зида штале и преусмери реке Пенеј и Алфеј да прођу кроз шталу. И тако сва говна отера силна водурина.

У пракси, људи се са Аугијевом шталом често суочавају приликом усељавања у студентску гајбу. Онда помислиш да је много лакше отићи до хидранта, извадити црево и опрати стан млазом воде, него чистити сваки предмет понаособ, усисавати, прати и брисати прашинчину.

Kaže se za nešto nemoguće.

Jedini mogući lek protiv autora pičkopaćeničkih *izvini ta i ta, voli te taj i taj* grafita.

Koliko god da ti metroseksualci koji pišu ta sranja po zidovima uništavaju moju veru u očuvanje muškosti kod mlađih generacija, zbog količine tolikih grafita poslednjih godina, ovi koji dopišu rečenicu iz naslova, vraćaju mi veru u to da i među mlađim generacijama postoje oni koji znaju kako treba da se ponaša muško i šta to podrazumeva.

Ovi diskretni heroji, pa dobro ne baš diskretni, ali svakako heroji, možda i ne shvataju koliko mnogo čine kada dopišu ovo i rade to čisto iz zabave, ali samim tim što prozivaju ove zidne izjavljivače ljubavi, prvo ih teraju da dobro razmisle pre nego što to opet urade, pružaju im uvid u to kako pravi muškarci razmišljaju, a kao što rekoh i nama malo starijima daju nadu da nisu svi klinci otišli u kurac od onih američkih serija koje propagiraju ta osećajna sranja i da na svakog flafičastog klinca, dolazi makar jedan *normalan*.

Finalno pišanje na osobu koju si zajebao, prepuno sarkazma i bola u kurčini. Izdominirao si, ali to nije dovoljno da zadovolji tvoje nagone, nego moraš i da podjebavaš mučenika.

Моменат у којем појединац постиже огроман лични успех, који га са друге стране води у веома сиву, смушену и непријатну ситуацију. Тренутак у којем се особа налази у вртлогу различитих емоција, где се срећа и туга уједињују. Ситуација у којој се преиспитује сопствени систем вредности и по први пут озбиљно поставља питање: "Шта нам је у животу заиста важно?"

-На основу погодтка који је аргентински фудбалер Габриел Батистута постигао против свог бившег и најдражег тима Фиорентине, чиме је осигурао титулу свом тадашњем клубу Роми. Након тог гола, легендарни фудбалер је искрено заплакао, као клинац који се изгубио у мраку.

Поред двословне реке у Аустрији, луке у Израелу и имена наше постарије глумице Рине, заштитни знак српске енигматике.

Питај бога шта лечи, вероватно курцобољу...

Израз потиче из старосрпског веровања да је велики син нације Ђоковић Новак избацивањем овог протеина средио своју посрнулу форму и подигао ефикасност тениског џихада на ниво изнад.

С обзиром на богоугодно дејство мањка глутена у исхрани, долазимо до закључка да овим изразом желимо да укажемо на то да неко подјебавањем избацује подјебаваног из устаљеног ритма дисања и самим тим му се усерава у тренутно расположење. Интернет еквивалент подметању глутена би било троловање.

Pitanje puno latentnog prezira i gađenja prema onome kome je upućeno. Razočarenje, neverica i blaga novonastala mržnja sintetisane u jedan prost iskaz s upitnikom na kraju. Pitanje je, naravno, retoričko, jer niko ustvari ne očekuje objašnjenje jednog maksimalno niskog i neljudskog čina.

Klavir tugaljivo svira. Saša korača i pati. Jarko-pederske pantalone, potpuno slepljene uz telo tugom, prate svaki njegov korak. Jedva hoda, gravitacija i emocija ratuju. Kroz providnu majicu dubokog izreza, onakvu kakvu bi rado dao devojci da obuče, ocrtavaju se nabrekle bradavice. I one pate. Saša zastaje.
* *
Klavir i dalje jeca, Sašu obuzima sve veća tuga, naviru uspomene, pokušava da zapeva. Ne ide. Bol je prejaka, iz njega izlaze zvuci nalik na dahtanje umorne džukele.
Domaćica kraj malog ekrana oseća taj bol. Prekida da zavija sarme. Sad i ona pati.
* *
Devojka sa malo godina i još manje odeće na sebi korača ka Saši. Ali i ona zastaje. Gleda levo desno, pući se. Kamera sada prelazi preko njenih skupljenih usana i ruku, koje šalju neku poruku samododirivanjem... Valjda i ona pati.
* *
Saša sada stoji na mostu. Nepomično. I pati. Emocije mu obaraju glavu, mora da zažmuri da izdrži.
* *
Otvara oči u kući kraj ormana koji odiše većom muževnošću nego on sam.
Grči čelo. Napeto je ponovo. Uzdiše. Davno zaboravljena ljubav. Propalo je. Jedina je vredela. Mogli su sve. Ali nisu, zato on sada pati.
Druge ribe mu se nude, a on ih ne odbija. Ima Saše za sve, ne bi dopustio da i one pate.
* *
Prilazi devojci iz spota. Ljube se i sećaju kako su zajedno bili srećni kada je on imao 20, a ona 10. Nisu znali šta imaju i zato sad oboje pate.
* *
Muzika je utihnula. Saša je kod mosta. Nije uspeo da pusti glas ni u ovom spotu. Ni u ovoj pesmi. Razmišlja da skoči.
Ipak će otići i večeras da se uništi od alkohola na nekom splavu. Učiniće nekoj devojci i imaće je (jer on ne jebe) cele noći, a onda će je poslati na taksi i snimiti spot o toj fazi lečenja patnje.
* *
Domaćica gleda, a suze se slivaju. Moli se Bogu da Saša ne skoči.
Njene molitve su uslišene. On je heroj. Eh, kad bi tako svi muškarci naučili da cene devojku koju su izgubili kao Sašica. On ne traži ručak svakog dana ko ovaj njen! Dala bi ona Sašici pičke, al' ne tek tako, već od srca, da ne bi više patio. Konačno bi uspeo da otpeva nešto!
* *
Nastavlja da zavija sarme...

Da nije možda kurčina ? Ona izlapela, mlitava i matora.
Euforija povodom Srpske Nove Godine je negde u rangu sa euforijom prilikom čišćenja tavana ili cepanja drva. Daj da to skinem s'kurca i da se završi januar. Da izvine svevišnji, srbin sa većim entuzijazmom proslavlja katolički Božić nego SNG.
Zašto ? Pa upali TV, gleda "Sam u kući" ili tako neko dečije sranje koje ga podseti na mladost, svuda se priča o tome. Nestrpljivo se čeka kad će onaj pravi Božić da se pokaže šokcima kako se slavi rodjenje Hristovo.

I onda kreće ŠOU. Nova Godina (medjunarodna), repriza, repriza reprize, klanje prasadi, Badnji Dan, Božić, drugi dan, Sveti Stefan. Holesterol i pritisak plešu valcer po telu. I taman čovek sebi kaže "Odmaram do Jovanjdana, taman ću da regenerišem jetru, izbacim toksine i ko čovek se odmorim" kad dolazi ona, uber smaračica.

У већини случајева до јаја ствар да се пучанство упозна са знањем неке рандом стране познате личности о Србији, Србима и србологији генерално.

I onda više ne moraš da ga poštuješ.

Omijena rečenica među Vukajlijašima kada se uvjere da je onaj kome je upućena previše daleko da bi se radnja iz nje izvela u stvarnosti.

Израз којим се оправдава свој изглед приликом извлачења дебљег краја. Имплицира да је особа која то изговара тешко унакажена, али да је особа која се с њом качила десет пута горе прошла.

Izgleda šašavo, ali mene ruka više ne boli

Pitanje koje postavljate kada vas neko preterano ispituje. Počne se od nekih nebuloznih, pa sve do ozbiljnijih i ozbiljnijih.

Prosto ne znaš šta te je snašlo, i pravo pitanje je zašto dotičnog zanima tvoj privatni život, a pritom se ne misli na pitanja tipa "kako ti je keva" i "kaće se ženiš". Ne, to su sva ona pred kojima se osećaš neprijatno, i nije lako odgovoriti.

Ali neka jebena granica mora da postoji, ali u ovakvim slučajevima ona je davno predjena i, umesto da ispitivača oteraš u kurac, ti ga uljudno pitaš da li piše knjigu. E ako na tvoje pitanje odgovori pitanjem tipa "ne, što pitaš?" e onda mu jebite sve po spisku.

Murakami je opcionalan, može biti i neki drugo precenjeno smeće.

Poenta su te ribe. One čitaju u tramvaju, i to Murakamija. One nisu kao ostala needukovana marva koja jebe majku kontrolorima i čita Kurir. One tiho pričaju, uvek lepo mirišu i ne grbe se dok sede. Ne prde i ne pišaju kao druga ljudska bića, toksine izbacuju kroz kožu jer je to više romantično. Ne prave nagle pokrete, ne nose cegere sa paradajzom i kese iz maksija i višnjice. Ne osećaju smrad baba koje sede do njih u busu. Pišu dnevnik i maštaju da ih plodi asistent Srednjovekovne književnosti. Gledaju kroz prozor kad pada sneg sa snuždenom "ko je ubio sve male kuce" facom. Uživaju u nekim dalekim predelima okružene aurom pačulija i veltšmerca. Voliš ih iako ih ne znaš, a želiš da ih znaš. Želiš da znaš o čemu čitaju, o kome sanjaju, o čemu ta krhka bića misle dok čekaju tramvaj dvojku.

Baksuz ekstra klase. Njegova pojava nikome ne prija. K'o dnevnik je. Vesnik loših vesti.

Izađe iz svoje rupe, dođe, sruši sneška, ugazi ga, popiša se po njemu i ode. Kao utvara se stvori, iskenja ti svoje veliko, smrdljivo, pijano govno u ruke, i nestane.

Kada buksna dogori, onaj koji deli šat je okrene naopako i exhalira dim svima ostalima koji ga inhaliraju. Od engleskog shot-pucanj. Dobilo naziv po tome što ima sličan efekat na mozak kao i običan pucanj. A što je na engleskom? Paa . . . posle šata budite srećni što nije bilo na Klingonskom!

PS - ovaj sajt ne propagira droge niti ikakve zavisnosti koje su moralno, zakonski i na drugi način nepodobne...GISTRO - deco! ovo je bolje od eurokrema!

Јединствена врста човека која на саобраћајном ланцу исхране лежи негде између нервозног таксисте и тру камионџије. Недовољно зајебан да некоме олупа главу пајсером, али превише надркан да било коме опрости скретање без сигнализације. Лик који је педагошку струку калио на борбама петлова у Кнежевцу и чији је праг толеранције танак колико и гуме на његовом Југу. Посао му се претворио у хоби, а хоби у посао.