Celivaj bludišu
Пуши курац, у црквеном сленгу.
- Каква мужеложничка мантија, оче Комуналије!
- Целивај ми блудишу, Хегемоније!
Romtal Kombat
Oldskul ciganski stritfajt, bez pardona i nedozvoljenih poteza, sa ratnim pokličima učesnika koji se čuju jednom u životu, gde se šiba bakarnim provodnicima i drevnom ''random zamah'' tehnikom.
Romtal 1 na 1 je nerealno moćan prizor, ali grupno lešenje je jednostavno epika koja bi zasenila i javno spaljivanje hipstera na lomači na Trgu Republike.
(Predveče, Pizdinci, Romsko naselje.
4 vesela, mladolika Roma sede pored Tamića i komadaju neki bakarni oluk što su maznuli koji sat ranije.
Na blatnjavom horizontu primiču se druge 4 senke. Jamezdin diže glavu da vidi ko ide. Instant šlog terapija kreće.)
Jamezdin: (glasnim šapatom) Avatare! Avatare, pička ti materina gluva!
Avatar: Š'a je bre, š'a 'o'š?
Jamezdin: Idu ona četvorica š'o smo im juče marnuli onaj karburator i potkovicu s' one crkotine!
Avatar: U sunce ti jebem! Tofko, Tarzane, dolaz'te vamo!
4 zajebana, vilidž fensi stil Roma prilaze ovoj četvorki, vidno spremni minimum za svadju, ali je eskalacija u nešto više izgleda neizbežna.
Djontra: Alo bre, ti, kepec! 'Ste nam vi ćornuli ono srce od Tamić i kopačku od mo'e mazge?
Tofko: Šaaa bre bilo? Ništa mi nismo dirali bre, alo! E!
Djontra: Nemo' lažeš cigošu je'an, vidim da lažeš k'o mama tvoja!
Tofko: Š'a s' rek'o za moju mamu? Pu, cigane jedan! :pljuje:
Djontra: Alo bre jadov, sad ka'te do'vatim.. Aaaa, vid'! VID'! Tamo iza šupe! Uuu majku ti jebem neokupanu, eno nam ga iza karburator bre!
Avatar: Sisaj bre kurac smrdljivi, š'o ste ga ostavili u svom Tamiću, a, a?!
Djontra: U majku ti ciganjsku, saću te olupam! Drž' ga, Geleru!
(Nastaje opšta potera tima Djontra za timom Jamezdin. Kroz par minuta, Jamezdinovoj kompaniji ne ostaje gde da beže, sabijeni u ćošak, tuča neminovna.)
Škeljčim: Š'a je bilo pičkice, nema kuda, a? :naleće na Avatara:
Avatar ('vata kurblu od FAP-a sa zemlje): AJDE AJDE MATER TI JEBEM, TIŠ MENE DA BIJEŠ! (Škeljčim zastaje uplašen od kurble, vadi neki zardjali skakavac iz I Balkanskog rata.)
Škeljčim: A OŠ TAKO JEL!? Drž ga Mazute, mamu mu jebem! Gadjaj ga cigljom!
(Mazut vata blokčinu od 10 kila i baca na random ka ovoj četvorici, spiči Tarzana po nozi)
Tarzan: AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA SAĆU TI JEBATI SESTRU POSRANU!
(vata neke bakarne kablove i počinje svom silom da bičuje Mazuta, ovaj vrišti k'o curica) (Jamezdin ušao u Tamić i u strahu i žurbi uspeo samo da da kontakt, upalio se radio, Ipče u zenitu svoje karijere i uspona krene da prži preko uzjebanih zvučnika, uz mešavinu dranja od koljaže)
Nešto se čudno sa mnom dešava STANI KURVOOOOOOOOOOOOO (Djontra vija Jamezdina) meni se luta dok ona spava AAAAAAAAAAA UJEO ME JEBO MU BRAT SESTRU PEDERSKU (Jamezdin pali kontra napad) otvore se oči k'o kafanska vrata BEŽ TOFKO, UZO KOBRU (Mazut uz'o kobru da vija Avatara) ej, ti noći, sestro moja JEBI MU KEVU, JEBI MU KEVU BRE (Tarzan navija za Jamezdina) primi me za brata AAAAA PUSTI ME PUSTI MEEEE AAAAA (navatao ga Geler) varale me mnoge, i ja sam ih var'o AAAAAAAA (Tarzan odvalio potkovicom Gelera po ćubi) u tamnicu života sebe zatvar'o TI ĆEŠ. MENI. DA. BEŽIŠ! (Škeljčim seo na Tarzana pa ga pesniči) i sad me život muči i seca UZO LUDAK PIŠTOLJ BEŽ KROZ ŽBUNJE BEŽ! (Jamezdin ubo premiju iz Tamića) ej pesme tužne, vi ste moja deca.
(Kraj Romtal Kombata, utihnuli učesnici, Djontra i kompanija šmugnuli kroz visoko rastinje u nepoznatom pravcu na uvid pištolja koji je Jamezdin potegao, utihnuo Ipče jer su crkli zvučnici kad je Tofko odvalio glavom o haubu pa sjebo akumulator; sledi sabiranje bitke)
Tofko: U majku im jebem kalajisanu bre, cigoši raspali. Aaaaaa, kako boli! Opecam se rasek'o na ovaj lim!
Tarzan: Aj' nf sfri, meni favi pova vivice i noga..
Avatar: Mene Geler nabo kobrom zguza, pogle ovo (skida gaće da pokaže).
(ostala trojica) ALO BRE PAVIJANE JESI TI NORMALAN ZNAŠ TI KAKO TO SMRDI ALO BRE! Spakuj to!
Jamezdin: U majku im jebem neobarenu, jesu ludi, al' smo im pokazali ko je Džipsi King ovde bre, opa!
(Stiže Tuksam, Jamezdinov ćale, vidi situaciju, skonta šta je bilo)
Tuksam: Da ti se Dževde tvoje najebem, šta ste radili, idijoti jedni raspali?
Jamezdin: Pa ništa ćale.. Onaj karburator i potkovicu samo uzeli, a ovi odma oće da se biju, pa se morali braniti.
Tuksam: Za ta sranja? PA TU NI NEMA BAKRA, PIČKA LI MATERINA OBA ČETVORICI; NIŠTA VAS NISAM NAUČIO GOVNA JEDNA! To ni onaj slepi Beharet preko puta neće da kupi, makar ne im'o za mekiku. Ajde sad svi se kupite odavde i mrš kod baba Zure da vam šamanizuje te rane, ako je ikako moguće, da ne pocrkate k'o mačići, nemam za masovnu sa'ranu da vam plaćam tu. Aj' sad mrš da vas ne vidim! Joooj Tošo da si živ, da vidiš šta mi rade ova drvad neopevana..
Srpski vremešni rokeri
Priča o tome kako je propao rnr, koncentrisana na ljude koji su, iz neobjašnjivih razloga, popularni u Srbiji. Dejan Cukić, recimo, ne može da uništi rnr, Dejana Cukića je na dočeku Nove godine, onomad u Čačku, slušalo 5 ljudi, i još 5 cigančića koji su bacali petarde. Napominjem da je Prljavi inspektor Blaža izostavljen zbog čiste ljudske empatije. Gotovo neprimetno retaradirani Blaža izaziva izvesne ljuske emocije koje ne dozvoljavaju da ga pljuneš, a kamoli šutneš.
1. Bora Čorba
A bio je kul tip. Pretvorio se u tipa sa nacionalno osvešćenom rukom koji forsira sponzoruše po gradu i dodeljuje Oskara popularnosti na TV Pink. Uspeo i da kumuje otvaranju rock bara sa najskupljim pivom u Beogradu, plus to pivo moraš da piješ u društvu Đorđa Davida.
2. Đorđe David
Po ceo dan loži klince da je jedini preostali roker u Srbiji, a u slobodno vreme sedi u Čorba kafeu. Jedini uspeh mu je rok album sa Gašom iz Legendi, snimljen '83. Izbačen iz svih projekata na kojima je sarađivao zato što je "jebeni ne-konformista". Ostaje samo da ga izbace i sa sopstvenog solo projekta.
3. Bajaga
Počeo gotivnim acid tripom sa Berlinom i Malim slonovima. Posle toga snima isključivo heroinski pop, muziku za zaljubljene srednjoškolce iz ruralnih sredina, koji nikada neće čuti Cohen-a ili Cave-a.
4. Kiki Lesendrić
"Ok, obući se kao momčići iz Coldplay-a... Check!
Neka ti ministar napiše pesmu... Check!
Ubaci neki stih za zaljubljivu seosku omladinu... Check!
Šta?!?!?! I dalje me slušaju samo retardirane tinejdžerke?!"
5. No smoking orchestra
Nemanja, Nemanja... Daj, neka bude da si DB-ovac, molim te, nema šanse da nam ovo svojevoljno radiš. Vrati se, molim te, u prošlost, odmah posle Podzemlja i prestani da se baviš umetnošću, negde krajem 1995. godine.
6. Đule Van Gogh
A kada se samo setim kako sam voleo Da li zna i onaj punk-rock sa početka karijere. Šteta što si gledajući MTV kreativno satrulio kao i sve što dođe pod njegov uticaj. A još se i šminkaš kao emo-pop-punk peder...
7. Plavi orkestar
No comment...
Milutin Metoda
Брзо и прагматично одрађивање нечега, без обзира на могуће негативне последице или сметње у извршењу. Име добила по краљу Стефану Урошу II Милутину Немањићи (у народу познатом као, јелте, краљ Милутин), који је био први заступник ове методе, подигавши четрдесет цркава од Далмације до Јерусалима, трсивши пет жена, пустивши муда толико да је једини у Европи победио татарску хорду кана Ногаја, ослепевши сина који се курчио да му узме трон. Вероватно већи баја и од цара Душана.
(Замак Немањића у Неродимљу, Лета Господњег цуiе (илити по данашњем рачунању 1315))
Господар Болеслав улази на капију.
Болеслав: Ди га је Милутин?
Чувар: Ено га горе, опет је упао у неки трип да гради манастир.
Болеслав улази у свечану салу.
Милутин: ... и тако ти кажем, оћу да ми саградиш брод цркве од слоноваче и злата, а баци и мало рубина, немој да штедиш да не прођеш ко мајстор Ђурђије на тавче.
Архитекта: Разумем ја господару, али не можемо овде да туримо слоновачу, има падне црква са стене право у море.
Милутин: Онда разнеси стену.
Архитекта: Али господару, та стена има четрес иљада стопа, како да је разнесем?
Милутин: Откуд ја знам, ти си тај аркитекта или како се већ сад то модерно каже, ти би то требао да знаш, кој смо те курац слали код Јониса у Смирну, да вириш младим Гркињама под сукње и пијеш вино, пизда ли ти материна? Е де си Болеславе, кућо, нема те 100 година, нешто си ми ослабио, шта је, нема више дивљачи код тебе доле у Македонији, а?
Болеслав: Ма нешто слабо ове године, морам да се задовољим обичним прасећим и понеким фазаном, него нисам зато дошао...
Милутин: ООООЈ ХРЕЕЕЉЉАААААААА!
Хреља: Изволите, Ваше Величанство.
Милутин: Слушај 'вако. Има д'одеш горе до Рашке, и викнеш војводи Момчилу да налови четрес иљада срндаћа и триес иљада јелена за мог друга Болеслава. Он ће вероватно да се нећка, у фазону "немам толико", али да му кажеш да ће да му у супротном дође Милутин, па има да најебе горе него ономад кад му је ташта сручила истопљено злато на ноге кад ју је назвао дебелом Мађарицом. Јасно?
Хреља: Јасно, Ваше Величанство.
Милутин: Е видиш Болеславе, нешто сам наумио да саградим још једно 20 цркава, па да пређем полако да градим зидове, рече ми Небојша кад је био доле у Цариграду да су дошли неки што једу керове, како оно рече да се зову....Шинези, Минези, неки такав зонфић, па да су они били некад давно у трипу да се преграде он Монгола, те су изградили зид дуж целе границе, те сам ја мислио кад ми освојимо Цариград, Рим и Јерусалим, биће нам доста, онда ћемо да се и ми оградимо, ал' да буде по један златни торањ на сваких 200 стопа.
Болеслав: Да не буде мало много то, а?
Милутин: Ма добро, може и на 210 стопа.
Улази челник Јоаким.
Јоаким: Пресветли господару, хтео сам да ти јавим да се ваши синови Стефан и Константин опет такмиче ко ће да посече више византијских војсковођа, иако сте им ви то изричито забранили.
Милутин: И ко води?
Јоаким: ...Па ја мислим Стефан, бар је водио тринаест разлике, сад је негде прошло полувреме.
Милутин: Ма пусти их, нек се играју деца. Него ја имам један задатак за тебе.
Јоаким: Реците, краљу.
Милутин: Јуче сам приметио да ми је Џеки нешто нервозан, изгледа да га онај Јосиф није хранио довољно, па сам га превентивно обесио за ноге на Звечанску тврђаву. Елем, пошто изгледа да магацин нема довољно хране, мораћемо опет да идемо по залихе.
Јоаким: Је л' опет Татаре, господару?
Милутин: Њих ћемо, мада ми је онај претходни контингент изгледао као неукусан за Џекија. Ако опет не буду ваљали, прећи ћемо на Мађаре, реко ми ветеринар да они имају више протеина. Имаш три дана да ми доведеш једно 200-300 Татара, али добре да ми изабереш.
Јоаким: Бојим се да нећемо стићи да их изаберемо баш за три дана...
Милутин: Два дана.
Јоаким: Али...
Милутин: Дан и по и идете са дрвеним сабљама.
Јоаким: Разумем, господару.
Милутин: И немој више да ме нервираш, има да прођеш као Вујица војвода следећи пут.
Јоаким: А како је он прошао, господару?
Болеслав: Јеси приметио како ћопа на леву ногу?
Јоаким: Да
Болеслав: Е па то му је из детињства, кад је мазно дијамантски кликер Милутину.
Милутин: Добар је човек, али дијамантски кликер је дијамантски кликер.
Јоаким одлази.
Милутин: Него, што си ти беше Болеславе уопште долазио?
Болеслав: Па данас вам је свадба, краљу?
Милутин: Свадба!?
Болеслав: Па да, јел се сећате да вас је мађарски краљ молио ономад кад сте га уватили за гушу да га не удавите у Тиси, већ вам је дао ону своју сестру за жену.
Милутин: Ау, па ја се тога не сећам. Морам да баталим медовину, изгледа да ми је неко стално трује, ваљда су зато данас умрли она тројица што све пробају пре мене, а и ја осећам неку горушицу цео дан.
Болеслав: Биће да је тако, него шта ћемо за ову свадбу.
Милутин: А јел бар нека пичка?
Болеслав: Па није да није, кажу да га је пола мађарских грофова бацало сваког дана мислећи на њу у пољским вецеима.
Милутин: Па добро, послужиће који дан.
Di-džej na kućnim žurkama
Изузетно незахвалан посао. Покушавање увођења било каквог реда у хаотичну репетитивно силовану плејлисту равно је седењу замраченој соби и покушавању удевања црног кончића у иглу која је већи део своје (игласте?) егзистенције провела у муљавој фиоци међу шрафовима, алаткама и дуплерицама Памеле Андерсон из деведесетих година прошлог века умрљаних моторним уљем.
Која год песма буде пуштена, у маси ће се увек наћи неки незадовољник који ће почети гласно да негодује против избора музике варијацијама реченице: "Jа сам пијан и мени је лепо и хоћу своју музику, ко јебе остале металце/шабане/репере/дабстепере/хипхопере/електронце итд".
Расправа је безнадежна, најбоље решење је заузети хладнокрван став и манире нацисте из Нирнберга:
"Ја само пуштам песме које су ми речене да пустим, а ти, алкохолисани хомосапиенсу, би требало да схватиш да сам ја само експресија воље овог колектива и самим тим сам деперсонализован и недоступан за било какву међуљудску комуникацију осим наручивања песама од стране других алкохолисаних хомосапиенса. Другим речима речено, ја обављам племенити посао менаџмента музичких жеља заједнице изнетих под утицајем легалних и нелегалних опијата, и аутодеструктивно је бунити се против истог, јер он представља рефлексију саме колективне персоне у датом психофизичком стању, а део колективне персоне си и ти, што опет имплицира да си и ти деперсонализован и да живимо у добу гушења индивидуализма и појединачних слобода индивидуе, што је трагично, и сматрам да би једина филозофија која би могла да нас издигне из бесловесног крдо- менталитета јесте управо Ничеова теорија Надчовека, која се управо залаже да се систем моралних вредности окрене наглавачке, и жеље заједнице потчине жељама појединца. Али пошто ја заступам теорију Свечовека владике Николаја Велимировића, бојим се да твоји захтеви не могу бити испуњени, осим ако ниси спреман да решимо филозофску битку између Ничеа и Велимировића физичким конфликтом, и самим тим доведемо до есхатона овог колектива и ове релативно угодне вечери?"
Варијације и цитирање горенаведене реченице би требале да буду сасвим довољне да бунтовник добије фацијалну експресију "живуљка на путу гледа у ФАП-ове фарове", и да се удаљи уз збуњено "Блаааргх".
Једна од бенефиција диџејинга јесте што он увек седи, и (ако је могуће) једе и пије. Самим тим велике су шансе да ће отићи кући трезан, сит и напит, док ће остатак масе пеглати по клоњама, улицама и двориштима.
Хајде мала да правимо лом - Шабан Шаулић
Металац: Ћелава сељачина хахахахаха Шабан Шапке Шапкееее брееее ко крава да муче хахаахаахах какви сте ви сељобери ја не верујем хахахахаха дај Слипкнот бре!!! Дуалити је најметал песма икад!!!
Љаљан: То бреееееееееее где ме нађе јооооооооој дај виски јоооооооооој!!!
Ди-џеј: Добро, ево Дуалити следећи на плејлисти.
Љаљан: Какво је ово секташко срање брееее, знате ви ко сам ја бре ало бре? Металци смрдите, секташи одвратни, мењај песму бре!!!
Металац: То бре!!! Само метал!!! Џои најбољи бубњар икад!!! Дркам на њега!!
Ди-џеј: *Дај да смирим ове будале, ево им нека психоделија што претвара неуроне у гњецаву смесу. Кришом убацује песму у плејлисту *
Рава којој крећу сузе низ бутину на Цвију и Слободана Васића: Срцееее, ајде ми пустиш Дару и Цвију, Ноћ за нас??? Мооооолим те мва мва мва...
Ди-џеј: Може, али тек после 15 песама.
Рава: Ај ми помериш мало горе? Плииииз...
Ди-џеј: Срце, ја сам само асексуална експресија колективне воље овог скупа, тако да твоје умиљавање и набијање сиса у мој врат и горњи део леђа има толико ефекта колико Маријан Ристичевић има шансе да буде вицепремијер. Просипај своје заводничке форе неком другом. Мва.
Šahovska emisija
Када пиплметар каже: "Пипла без". Када камерман каже: "А могао сам да пишем песме" и крене да се беси, опет. Када предајник телевизије баца сигнал до краја одговарајућег атара. Када продуцент, хм, па добро, кад нема продуцента. И када поред свега наведеног они не виде разлог да одустану, разлог да оборе краља. Ко су они? Наши јунаци су својеврсни шерпаси, спремни да се из недеље у недељу пењу на ову планину бесмисла, најчешће у саставу: водитељ (и сам носилац захвалнице за учешће на Шахијади у Трогиру) и велемајстор опскрбљен магнетним фигурама (за таблом).
Водитељ: Добро вече драги гледаоци и добродошли у још једно издање емисије :"Прво Скочи Па Реци Топ". Са Вама су као и обично шаховски велемајстор Миливоје Керкез и моја маленкост Јордан Хаџимарковић. Вечерас ће наш Миливоје анализирати дуел који су 1973. године одиграли Рангорат Брамакришна и Сергеј Сергејевич Боршч у оквиру манифестације "Дани Божура" у Перту.
Велемајстор: Добро вече, или што би ми шахисти рекли "Кад имаш фигуру вишка, свака је краљица жишка".
Водитељ: Хахаха Миливоје, духовито као и увек.
Велемајстор: Добро, доста смо се шалили, да кренемо са анализом ове предивне партије. Све ме жмарци подилазе од узбуђења. Тако типично за Боршча, беле кугле, игру почиње грађењем такозваног "Појаса Невиности" штитећи краљицу ловцем и топом на г6 и г8. Брамакришнин одговор био је такође очекиван, користећи чувени напад Леви-Виландер покушава да ce пробије скакачем, путањом Ц5 Е3 Ц6 Е5 Х5 А4 Ц2 Д4 Д5 али бива одбијен. И када се очекивало да Боршч одигра..
Водитељ: Претпостављам "Темишварски хазард"?
Велемајстор: Управо, он апсoлутно неочекивано одиграва "Хачатуријанов бајпас" и ствара дисбаланс водених и ватрених фигура. Даље..
Звррррррррр...
Водитељ: Изгледа да имамо неког гледаоца на вези :зачуђеност узрокована првенствено сазнањем о поседовању телефона а затим и позивом гледаоца: Изволите, биће нам драго да чујемо ако имате неко питање у вези ове партије, или шаха уопште?
Гледалац: Иам једно питање за госн. Mајстора, тог ћоравог ту, рецте ми како се зове оно кад замене места топ и ловац?
Велемајстор: Под један госн. Велемајстор, а места мењају топ и краљ а не топ и ловац, и то се зове рокада, но..
Гледалац: МОЈ ТИ КУРАЦ КИНДЕРЛАДА, хахахахахахаха, ал сам ти га шукно, ахахахахаха, шах-мат професоре, шах-мат! Хаха...
Водитељ: Извинте због овога. Госн. велемајсторе можете наставити.
...
Prometej
Prometej je imao brata Epimeteja i njih dvojica su valjali kinesku robu koju su nabavljali povoljno u Hong Kongu. Jednog dana došli su u Grčku da završe Zevsu neke glinene figure koje je on naručio specijalno za svoju ćerku Atenu, kao poklon za rođendan.. Kad je Atena dobila figure toliko se oduševila da su joj postale omiljene igračke pa im je umetnula Durasel baterije iz svog vibratora i figure oživješe! Jes' svega mi! Prometejeve figure postaše ljudi, a Epimetejeve životinje. Vidješe njih dvojica da će bit' bolje da lade jaja sa Atenom i da odjebu Kineze jer su kontali da Kinezi ionako neće nikad osvojit' svetsko tržište. Reci koji zajeb. Dakle ostaše oni tu da gospodare svojim figurama i da orgijaju Grčkim slobodnim stilom.
Par menstrualnih ciklusa kasnije, Zevs ih je pozvao na svadbu i reče im da donesu neki poklon, jer nije fora da dolaze praznih ruku ko neki klošari. Prometej šaljivdžija, ponese im vreću kostiju umjesto pečenja, ali Zevs ispizdi i kaže mu da otpiša sa svadbe dok ga stari svat nije udavio u bure sa kupusom. I dodade još i to da njegovi ljudi ima da pate dok Srbija ne osvoji svetsko prvenstvo u fudbalu.
I tako je Epimetej, koji se šupkao Zevsu, za svoje životinje imao sve jebačke pogodnosti, luksuz i trodnevni aranžman na Krfu, tako da je Prometeju za ljude ostala kurčina. Njemu bi žao da gleda kako se njegova čeljad smrzavaju i umiru i kako im šimpanze non-stop upadaju u pećine i kradu Nutelu, (a i kladio se sa Hadom u cisternu Nikšićkog da će njegova đeca da nadjebu Epimetejevu) i on odluči da im pomogne. To Srbine!
Iscimao se do Olimpa, švercovao se u gradskom, bježao od cigana i ušao na Olimp bez karte. Provukao se kroz ventilacioni otvor i maznuo vatru. Bole ga kurac. Kad se vratio sa Olimpa dade ljudima vatru i nauči ih da motaju buksne. Ponovo je njegov tim vodio. Ali ta zajebancija se ne sviđe Zevsu koji je imao maaalko drugačiji smisao za humor. Prvo je mislio da ga nadže u gradu i da ga izlomi ko pičku ali mu rekoše da se za to mardelja, te on odustade. Onda je bacio Prometeja u neki pripizdinu, okovao ga i pustio đoluba da mu kljuca jetru cijeli zivot, al se đolub brzo otrovao od vinjaua kojim se Prometej svakodnevno nalivao.
Ali tada Zevs smisli bolji plan. Napravi on Pandoru, prvu ženu međ' ljudima i reče "Ovo je žena, jebaće vam mater što ste se sa mnom zajebavali". Tako i bi. Jeba nam žena mater. Poslao je Zevs Pandoru Epimeteju i reče im da se uzmu, jer je ovaj već omatorio i plašili su se da se nije propederisao pa se zato ne ženi. Ustvari on je bio samo ružan ko kurac i ni jedna ga nije htjela.
Elem, uz Pandoru dobio je i miraz, kutiju koji nije smio da otvara. I nije, bole ga kurac da gleda šta ima unutra. Ali žena, govedo radoznalo, mislila je da muž krije pare tamo ili bar neku pornografiju i odluči da baci pogled. Čim je otvorila kutiju u svijet izađoše sva moguća zla: bolesti, ratovi, tuga, pohlepa, Ivan Ivanović i ostale gadosti i sve ode u pičku materinu.
Životna usputnica
Oduvijek je poznaješ.
U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga.
Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila.
Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno.
Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno.
Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?!
Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi.
Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla.
Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla.
Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije.
Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje.
Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa.
Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.
" Jednom, kad odem, bez povratka, biće mi žao što ćeš tek onda sve shvatiti. "
Gazela
Животиња, не мост.
Пасји живот је милина, газела је сјебана. Стрес, стрес, стрес. Не можеш ни воду да попијеш а да нешто не проба да те поједе.
Трава, трава, трава, помера се трава ЛАВ ЈЕБОТЕ, ЛАВ, СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ ветар, добро је, трава, трава, трава, друга газела још газела, још, још, добро је, можда неће мене да поједе нешто, трава, једем траву једем траву, газеле око мене, беже СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ ХИЈЕНЕ ХИЈЕНЕ ХИЈЕНЕ не, добро је, аукурац, јури се дечурлија, трава, трава, вода, вода, пијем воду таласи СРАЊЕ СРАЊЕ КРОКОДИЛ У КУРАЦ У КУРАЦ ИДЕМ У КУРАЦ ГОТОВО ЈЕ ветар, добро је, опет цимање, доста воде, трипује ме вода, блато, прашина прашина прашина уууууу дрво, хладовина до јаја, ходамо, нећемо стати сви али ко их јебе жедне, трава трава дрво хлад, шта је то на дрвету ЛЕОПАРД СРАЊЕ ЛЕОПАРД ГОТОВО ГИНЕМ ГИНЕМ СРАЊЕ ЛЕОПАРД аааа шупичку материну мајмунску упишах се неко се дере ШТУРА ШТУРА ШТУРА, ЛАВ ЈЕБОТЕ, СТВАРНО ЏАДА ЏАДА ВАТАЈ ЏАДУ у до јаја, скењали су неког рандом Гнуа нису мене трава трава трава ветар ветар...
И тако сваки дан, сваки минут, нон стоп. Аукурац.
Kašlje k'o da vadi naftu
Он не вуче из пете, већ из петог круга Дантеовог пакла. Последица четрдесетогодишњег пушења три пакле Века дневно, и једне пакле Дрине, пред спавање. Сарајевске, наравно. Филтер је за њега јудеомасонска творевина, као и моталица за дуван. Од милоште зван Бистрица, јер само у изузетно чистим рекама може да се нађе пешес врста ракова. Код њега израз "да јебе рак рака" има другачије значење. Кад извлачи шлајмару, има већи црпни потенцијал него све Гаспромове пумпе, а капацитет пљувачке мери се галонима. Министарство здравља издало је наређење амбулантама да оне на први поглед одвратне слике по зидовима са последицама пушења замене снимцима његових плућа и других органа, чему се оштро успротивио остатак владе, јер би то значило драстично опадање броја пушача и повлачење дуванских индустрија из Србије, а онда би морали да полубели 'лебац прогласе луксузом и дркну на њега акцизе како би имали исти буџетски приход. Он цигарету схвата као филтер за ваздух.
Он не живи као да му је сваки дан последњи... живи као да му је сваки дим последњи.
Tolkin
Расиста, али са оксфордским образовањем. Успео је да прикрије расистичку филозофију под плашт софт кор епске фантастике.
Патуљци - Тотални Јевреји. Ниски, брадати, болесно опседнути златом, најбољи драгуљари, истерани из предачких домова (које су запоселе снаге зла) и поврх свега, кукастих носева. Да, експлицитно је то нагласио.
Добри људи - Бели људи са запада. Довољно.
Лоши људи - све етничке мањине Средње Земље. Црнци, косооки, смеђи, укратко, сви са југа и истока.
Орци & Мордор - Карикатура исламских освајања са, погађате, истока. Саурон је убер зајебани хоџа који се дере са свог минарета, Барад-Дура.
Вилењаци - ЛГБТ заједница. Добро, био је расиста, али и латентни геј.
Голум - Ето шта ти се деси кад потпаднеш под утицај истока.
Саруман - типични потурица.
Хобити - Енглеска багра. Покушао је да их представи као господу, али назире се њихова права природа. Дувају, пију, краду и уништавају накит, иду босоноги и деру се по дивљини и кад им се укаже прилика, шиканирају националне мањине са истока.
Nojeva starka
Naziv za nekoliko godina staru, raspalu konversovu patiku za koju je vlasnik zaboravio i godinu kupovine, uporedjujući taj period sa vremenom kad je još Noje bio živ.
-Ćale, aj ispljuni neke pare za patike. I ti, kevo, nemoj ništa da me gledaš.
-Sine, šta ti fali onim patikama?
-Ćalac, one Nojeve starke propuštale vodu još dok je Noje uterav'o živuljke na barku. Čuvali ih u Nacionalnom muzeju Izraela pored mesta za zavetni kovčeg. Aj, vadi buđelar.
-E, jebiga. :vadi kintu:
Stil
Stil (lat. stilus — naprava za pisanje) je način izražavanja, kojeg karakterišu sve osobine po kojima se razlikuje od ostalih - najjednostavnije, ono po čemu te prepoznaju.
Čika Jova Zmaj:
Taši, taši, tanana,
Evo jedna grana,
A na grani jabuka
Kao molovana.
Željko Samardžić:
Taši, taši, tanana,
devojčice malena,
ja matora drtina,
a seks nam je sudbina.
Goran Bregović:
Taši, taši, tanana,
Taš, taš, taš, taš,
hop cup, hop cup, taš,
Jab, jab, jabuka,
jabuka je duboka
cup, cup, cupika,
paprika i bunika.
Bajaga:
Taši, taši, tanana,
na nanana nana nana
nananananana na
nana nana na
nananananana na
(ruke gore)
na nanana na
Crnogorski/hrvatski kantautori:
Taši, taši, tanana,
Srce si mi slomila,
kad si me poljubila
u noći punog mjeseca...
srce divljeg jelena,
jabuka si rumena...
(to be continued)
Kancelarijsko mučenje
Novi stil mučenja koji se razvio uporedo sa razvitkom korporativnog sistema poslovanja, tako da su stari stilovi mučenja poput kineskog, srednjevekovnog, Gestapo ili dobrog, starog, srpskog gepek pa u šumu mučenja, počeli polako da se povlače pred ovim novim, veoma zanimljivim stilom.
Naime, iako kancelarija izgleda kao potpuno nevino okruženje, u kom nema sprava za mučenje i maltretiranje, maštoviti čovek može da nađe razne sprave kojima može da obavi taj posao samo ako malo mućne glavom i voli to da radi.
- Dobar dan izvolite.
- Treba nam gospodin Jovanović.
- Nije tu, na sastanku je trenutno van grada. Sačekajte, gde ćete, stanite, ne možete unutra.
- Beži bre!
- Mileva, ko se to dere, u čemu je problem?
- Jovanoviću pičko jedna gde su moje pare. Što se ne javljaš na mobilni mamu ti jebem a?
- Ajoj Pajo, pa ovaj nisam video propušten poziv a bio sam u WC-u, i ovaj onda sam radio nešto, pa...
- Zvao sam te tri'est dva puta u zadnja dva dana, 'oćeš da mi kažeš da si dva dana bio u WC-u?
- Ma ne nego...
- Sada ćeš da vidiš zašto mene zovu Paja Gips. Đole daj sprave za mučenje.
- Zaboravio sam gazda, ostale mi kući.
- Kako si ih zaboravio, konju jedan kako sada da mu palicom lomimo časice i čekićem lupamo prste a?
- Nemojte ljudi....
- Ćuti bre! Šta sada da radimo idiote?
- Pa gazda bre, nema frke pogledaj oko sebe. Ima bre šta god poželiš da ga maltretiramo. Možemo heftalicom da mu priheftamo jaja za stolicu.
- Bravo Đole, oduvek si bio maštovit. Možemo i da ispravimo spajalicu pa da mu zabadamo pod nokte.
- To gazda bre. Možemo i vrelom vodom iz ovog aparata za vodu da mu ošurimo facu.
- Joj što mi se sviđa ova igra Đole. Možemo i rasheftivačem da mu bušimo rupe na nožnim prstima.
- E gazda a možemo i da napravimo maštoviti kombo i još da se sprdamo. Pazi sada ovo. Zaheftamo mu jaja za fotelju, onda ih rasheftivačem odheftamo, otvorimo fioku, ja mu stavim jaja u fioku i naglo je zatvorim a pre toga mu ti markerom nacrtaš brkove da se smejemo.
- Ahahahaha bravo Đole nego Jovanoviću jel imaš ti pare ili nemaš i što si se upišao, zar nisi dva dana bio u WC-u?
- I....i....i....imam pare.
- Odlično, al' sada mi malo krivo što imaš, baš bi bilo dobro zezanje.
Prst na obaraču
Sumrakom je dobovala sitna, dosadna kiša, a negde u daljini hor pijanih glasova se nadjačavao sa harmonikom … “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je maaaala” … Eee, moji vi … meni je prevelika večeras, mišja rupa da mi je …
Prošlo je tačno šest meseci otkad sam otišao u rat i tri otkad sam se iz njega vratio. I dva otkad si mi rekla da je među nama gotovo. Da ti ne pada na pamet da ceo život dvoriš bogalja. Bogalja ? … Taj te bogalj voleo, i još uvek te voli … Da, ali si i go kao taj pištolj za pasom što nosiš, rekla si. Pištolj ? … Eh, da … stara, verna “tetka” šćućurila se u futroli k’o da zna da je oružje poraženog ratnika. Otkopčah lagano dugme i kundak odblesnu mutno u odsjaju prozora. Pomilovah ga, a zatim se šaka uvežbanim pokretom savi oko njega i povuče napolje.
Sedam na stolicu, stavljam cev među kolena i repetiram. Leve ruke nema da mi pomogne, opravdano je odsutna … na mrtvoj straži podno metohijskih planina. Ustajem i ponovo zauzimam busiju kraj prozora. Prst je na obaraču, prinosim cev slepoočnici. Dodir hladnog čelika i kože aktivira kaleidoskop pred očima.
Trčimo po pljusku, mokri k’o miševi, do spasonosne nadstrešnice lokalnog autobuskog stajališta. Da, pratim te kući. Da, nemam jebena kola. Ali sam srećan dok ti kosu sušim maramicom. I ti si srećna. Ili mi se učinilo ? Češljaš mi kosu prstima dok brbljaš nešto veselo, od čega ni reč nisam upamtio. Šteta ...
Nakon što te bus odneo video sam te samo još dva puta, ako ne računam snove i slike sa tvog venčanja koje su mi poturene na uvid uz pogled ispod obrva i tek ugašen osmeh oko usana. Likovali su lokalni zvrndovi, mislili su da ću da ridam, šta li ?
A onda, vidim moju sestru kako me grli i plače ljubeći prazan levi rukav moje košulje, uz „samo kad si mi se živ vratio“. Plače seja jadna, a ne sme da mi kaže da se otkako sam otišao, u tvoj život uvukao nemir, a s njim i on – Elmer Davež, lokalni „milioner“, koji doduše ne poseduje palatu i jahtu, ali je njegov „diskretni šarm buržoazije“ učinio tvoju „nepodnošljivu lakoću izbora“ još lakšom. Luksuzna kuća na periferiji ili podstanarstvo ? KušEMdasi ili gradski bazen ? Toyota Land Cruiser ili Taxi ?
Ali ne, dušo, čaršija se večeras neće osladiti našom pričom. Znaće, ako povučem oroz, da to nije zbog sakatosti, posttraumatskog stresnog poremećaja ili kukavičluka, već zbog nas dvoje.
Zbogom „tetka”. Dosta je bilo.
* * *
Svratih pre neki dan do vaše radnje po neku robu. Miholjsko leto. Elmer za divno čudo beše uslužan i nenadrkan. Sa zadovoljstvom konstatovah da bi mu kapica rabina dobro stajala na dobrano proređenom skalpu i da će mu ogledalce uskoro biti obavezan asesoar kad pođe na pišanje.
A onda si se odnekud pojavila ti, vodeći klince za ruku. Kratak osmeh očima i konvencionalno „Dobar dan“, tek toliko da preparirani ništa ne primeti, ustostručili su vrednost moje odluke da spakujem „tetku“ nazad u futrolu pre deset godina.
Srbistan
Naziv za Srbiju koji nam dolazi iz turskog, gde ovu zemlju zaista zovu Sirbistan (sa „i“), ali bi izvorno poticao od indo-iranskog, gde „stan“, znači „zemlja“, „stajalište“, „uporište“ odakle mi imamo glagol „stati“, a Englezi „state“, Franci „etat“ itd. Eto, Srbi još tu „stali“, a ovi drugi se „održavili“, da se tako duhovito izrazim, sve se smeškajući u sebi, zadovoljan svojom sposobnošću povlačenja paralela...
Ali neću da se tako duhovito izrazim, jer ću tako ličiti na sve one arafat-dukatlije i mladobudne aktiviste političkih partija koji koriste ovaj izraz za Srbiju zato što misle da su skapirali stvar. Zato što su pročitali par knjiga i što kao gledaju vesti, a onda nastave da gledaju i šta ide posle vesti. Zato što im je pričala keva kako ju je šetala šalteruša kada je išla da im prijavi ispit. Zato što mase u busu smrde a oni znaju šta je dezodorans. Zato što imaju internet kao prozor u svet, a nemaju konkretna umeća kao vrata u taj isti svet.
Jer „Srbistan“ je kao fora, hahaha, kapiraš, to nam govori kako je Srbija isto ko Istok, Centralna Azija jebote, što automatski znači raspad i propast, despotiju i prćiju. Da se razumemo, a) Srbija jeste kurac od države iz mnogih razloga o kojima sada ne vredi raspravljati, biće ovo ionako poduža defka i b) ako se rodiš u nekom „stanu“, u 90% slučajeva umesto cucle odmah dobiješ glavić u usta, koji samo raste kako i ti rasteš. Ali, poenta je u tome da kada kažeš „Srbistan“, kažeš da je ovde isto kao tamo, a time samo pokazuješ koliko pojma nemaš o tome kako je stvarno tim ljudima i koji je jebeni zgoditak na planetarnoj lutriji biti ljudska jedinka bele puti u državi sa kontinentalnom klimom i kakvim-takvim zdravstvenim osiguranjem. Zato me zajebi s tom "forom", jer ako još jednom to negde čujem/pročitam, ima da odlemim načisto!
----- VESTI IZ SRBISTANA ------
Zasnovane na apsolutno istinitim događajima iz raznih "stanova".
Ko ne veruje mošsejebe, a može i da pogleda slike ili da gugla.
--------------------------------------
„Predsednik Boris Tadić je danas otvorio renovirani Aerodrom „Boris Tadić“, posle radova od tri meseca, tokom kojih je aerodrom bio zatvoren za saobraćaj. Okosnica ovih napora renovacije je, naravno, niz od 23 biste predsednika Tadića, po jedna na svakom ček-in terminalu, delo akademika Sofronija Lopičića – tragično nastradalog ubrzo po završetku ovog magnum opusa, prilikom nebezbednog brijanja na obroncima Fruške Gore.“
„I upravo nam pristižu prvi nezvanični rezultati izbora iz poslednjih izbornih jedinica, Brus, Kovilovo i Čajetina… I da, stranka Predsednika Tadića “Boris Tadić – Bori se za Budućnost Srbistana” je i u ovim srezovima ubedljivo pobedila, doduše sa svega 97% glasova zahvaljujući određenom broju nevažećih listića koji, uprkos brojnim uputstvima preko medija i na samom licu mesta glasanja, nisu bili zaokruženi krvlju. Ipak, sve ukazuje na to da ovo neće biti dovoljno - da obori ukupan procenat glasova za stranku Predsednika na republičkim izborima ispod prognoziranih 99%.”
„Služba za informisanje Predsednika je informisala Predsednika da je narod Srbistana zahtevao da mu Predsednik podari, na polzu i veselje, monumentalnu građevinu koja će biti uzor slobodnog sveta i zavist svih neprijatelja Srbistana. U tu svrhu, i sa srećom naroda na umu i u svome širokome srcu, Predsednik je došao na epohalnu ideju da zapušteni prostor Deliblatske peščare konačno bude iskorišćen u skladu sa njegovim potencijalom, te je na tom mestu naredio izgradnju Ledene Palate sa hiljadu trista osamdeset devet klizališta koja će biti otvorena trista šezdeset pet dana u godini i opremljena robotskim instruktorima klizanja američke proizvodnje."
„Uzimajući u obzir činjenicu da je naš Predsednik biće suštinske dobrote i neizmerne unutrašnje luči i mira, čiji dolazak na čelo srbske nacije je značio konačno rasterivanje viševekovnog mraka, Nacionalni Savet je pred Predsednika izneo novi predlog ovekovečavanja Njegovog nemerljivog doprinosa budućnosti i sjaju Srbistana. Sa suzom radosnicom u oku i drhtajem u srcu, čast i radost nam je obavestiti svekoliko srbistanstvo da je Predsednik odobrio projekat novije, još impoznantnije statue svoje ličnosti koja će stajati na Trgu Republike Srbistan u Beogradu, na mestu nekadašnjeg „narodnog“ „pozorišta“! Novi monument će biti remek-delo umetnosti i umešnosti: u prirodnoj veličini od 62,3 metra i, kako bi bolje odrazio neuhvatljivu harizmu Predsednika, obložen 24-karatnim zlatom! U osnovi će biti postavljen mehanizam koji će omogućavati rotaciju statue u skladu sa napretkom Sunca po nebesima - simbol napretka Srbistana ka nebesima pod rukovodećom svetlošću Predsednika!"
„Srbistanska Akademija Nauka i Umerenosti je, kao reakciju na nedostižne kvalitete najnovijeg sonetnog venca kojom je celu naciju juče neočekivano, u sred sednice Akademije, obradovao Predsednik i Otac Svih Srbalja, proglasila svu drugu literaturu ikada napisanu suvišnom i predložila Predsedniku ukidanje Narodne Biblioteke, kao i trenutnu zamenu sve literature u obrazovnim ustanovama svih profila Predsednikovom novom, dopunjenom zbirkom pesama. Predsednik je rekao da će razmisliti, a onda se njegov dobroćudni grohot zaorio zamuklom mermernom dvoranom Akademije, posle čega je rekao da se samo šalio, naravno da ćemo odmah zameniti."
„U okviru svog nenajavljenog pojavljivanja na stomatološkom simpozijumu u Novom Borisovu, koji je iskoristio da sa svekolikim srbistanstvom podeli svoje najnovije remek-delo, epsku poemu „Opet pet puta putem putovah“, Otac Svih Srbalja je pronašao trajno rešenje za karijes i paradontopatiju! Pogledajmo snimak.
Otac Svih Srbalja i Doživotni Predsednik Boris Tadić: „Kao mlad u Sarajevu, gledao sam pse kako žvaću kosti. Jeste li nekada videli psa koji ima paradontopatiju? Pametni ste, Srblji ste, znate šta vam je dalje činiti, ja sam rekao svoje.“
„Vesti iz kulture i opšte percepcije stvarnosti: Matica Srbistanska je prihvatila predlog Boga Oca Svih Srbalja i Drugih da se, u čast njegove Svete Majke Nevenke, imenice „hleb“ i „april“ preimenuju u „Nevenka“, počevši od ovog trenutka. Slede vesti iz privrede: vekna nevenke od pola ljubomira će od sutra poskupeti za tri borisa..."
SKC pirati
Kao što su pravi karipski pirati imali svoje zlatno doba krajem XVII veka, tako su i srpski pirati imali zlatno doba krajem XX, u periodu poznatom i kao „ispred SKC-a".
I dok „zlatno“ u dobu Crnobradog potiče od silnog blaga zveknutog od mučenih Inka i Acteka, za SKC je zlatna bila boja diskova koji su se u stotinama hiljada rojili po kutijama i štandovima od raskrsnice do ulaza u parkić. Kao jedini razuman izbor za sve Beograđane željne muzike tokom buđavih devedesetih, te stoga prećutno tolerisan od strane snaga reda i mira, SKC je u doba pre neta i MPtrojki bio naizgled nepresušan izvor svakolikih žanrova i tipova izvođača, od Džeja pa do Napalm Deatha.
U delovanju ove beogradske Tortuge jasno se mogu izdvojiti dva perioda: prvi, duži, kada friteze za diskove nije mogao da ima baš svaki mulac pa su dominirali uvozni pirati, pre svega „bugari“, a onda sve masovnije i „kinezi“; i drugi, koji se protegao i u XXI vek, kada je zahvaljujući ranom netu počelo da se pojavljuje sve više domaće „produkcije“.
Ipak, kao pravo zlatno doba uvek će ostati upamćene one rane godine, kada su Bugari kapirali engleski otprilike koliko i Kinezi, što je rezultiralo u hilerijas misspelinzima izvođača, naziva albuma i pesama na omotima ili na samim diskovima. Tako je tada sluđeni ljubitelj muzike ispred SKC-a mogao da nađe neprocenjiva kolekcionarska blaga kao što su:
PEABL JAM, „Ten“ – kapiram da je to zbog šaka koje na omotu delimično zaklanjaju R u PEARL, ali je objektivno i zato što Kineze toliko savršeno zabole kurac za ta naša slova, pa ima ih samo tridesetak, normalno da sva liče jedno na drugo.
Guys N Roses – a plus je na „Use Your Illusion II“ jedna od pesama bila „You Could be Nine“. E, mogla si, al nisi...
Eric Clayton - ne znam šta im je toliko zapinjalo s tim Y, ali jebiga, Kinezi. A zipa ovo – „Sayla“!
Bad Religion – „Suffer“ je u ingenioznoj dekonstrukciji bugarske škole postao „Supper“. A jebiga, nije da nije tačno: Masses of humanity have always had to SUPPER!
ON X, prvi album jebemliga kako se zvao – ovome se mora priznati određena aura kuloće, mada nikada nisam kapirao da li je ovo bio prost propust jednog slova ili nešto drugo, u svakom slučaju rezultat je prilikom čitanja isti kao pravi naziv grupe Onyx.
Soundgarden: „SUPERНИКИОМИ“ – ahahaha UNKNOWN piše naopako ahahaha NIKIOMI uhuhu nije mi dobro аrghahaha zovite hitnu
ШИКIN PARK – opet zbun sirotog pirata pred ortografskom pošalicom dizajnera omota, ali za ove mi je uvek bilo krivo što se ne zovu tako. Šikin Park! Nekako je ono, boli nas kurac, mi smo Šikin Park, možda smo Koreanac, možda smo narodnjaci, možda novi projekat Trenta Reznora.
Griže savesti ropskog pira
Radiš i po osamdeset sati nedeljno, trpiš lopurde sa kupljenom diplomom, ili uspešne privrednike sa ratnim plenom, rmbačiš! Kad sve sabereš i oduzmeš, jednostavno robuješ. Još se tešiš da si privilegovan što uopšte radiš u ovo ludo vreme.
Na kraju meseca budeš nagrađen platom i, nazovi, stimulacijom, a to sve skupa, krajnja je demotivacija. Kap je prelila čašu! Započinješ zapadnjački model "živim za vikend" života. Zaboravljaš najvažnije! Mladi Englez, kada sa sebe spere rođenu povraćku i dalje ima para da u ponedeljak kupi doručak. A ti? Dabome, nemaš ni za pogačicu. Nije bitno, organizuješ svoj pir! Pir Starih Slovena pravio se povodom ispraćaja u smrt, a ovaj tvoj povodom ispraćaja smrtno zarađene banke. Bolje jedan dan da živiš kao kralj, nego ceo život kao siromah. Doživljavaš Pirovu pobedu na sopstvenom piru!
Osvanuo je ponedeljak! Vraćaš se u kolotečinu smrdljivog autobusa gde se, naravno, švercuješ jer si potrošio i pare za markicu. Iz ranca ti smrdlja sendvič od tirolske kobasice, jer za bolje nemaš, a i ovo si dobio od majke! Užickaćeš tu i tamo neku cigaretu, jer ti sav Sobranje ispuši ona znojava krava koju si celu noć pojio mohitom, a nisi se ogrebao ni za jedno drkanje. Gricka te savest i pitaš se "gde ti je bila pamet" i ponavljaš u sebi kako "nećeš više tako"… čvrst si i nepokolebljiv u svojoj odluci. Okrećeš novu stranicu života! Naravno, odluka je pravosnažna do naredne plate, kada zaboravljaš svoje ropsko mesto pod suncem i ponovo, bar na par sati, postaješ direktni potomak Rokfelerovih.
Petak veče:
-Dečko, donesi 'vamo ko šta pije, puta dva! :pali Kohibu: Pošalji onim devojčicama u ćošku neke koktelčiće, a nama za posle o'ladi jedan Moet! I evo ti ovo, odnesi muzici, nek' sviraju onu moju!
Ponedeljak ujutru:
(obraća se slučajnom prolazniku na autobuskoj stanici)
-Izvin'te gospodine, imate jednu cigaru?
Brat Marko iz Toronta
Ваш брат од тетке или стрине којег су ветрови судбине одредили да се роди у големом и далеком граду Торонту. Његови родитељи су најчешће дијаспора која је тешка срца, са сузом у оку морала да побегне из казамата који је била Титова Југославија/ Слобина Југославија/ Оно са Црногорцима што није била Југославија/ Србије тражећи бољи и лепши живот међу пријатељским Канађанима. Одрастао у вишекултурном друштву где није битно ко је шта док је год Канађанин, није био у прилици да се превише упозна са својом земљом порекла и језиком осим онога што га је научила мама/ тата/ локално удружење дијаспоре "Титова ћела" / покрет српских четника "Торонто- Флет маунтин". Можда га никада нисте упозанали, али су вас ваши родитељи упорно упозоравали да будете добри према њему, јер, хеј, он живи у Канади!
- Здраво, Марко! Како си?
- Здраво, Желимир! Ја се зовувам Марк. Какоу си?
- Чек', човече, зар се не зовеш Марко?
- Ноу, не, такоу ме зове мом и тата! За све друго Марк!
- Па лепо..а где си учио језик? Није претерано лош, па рекох да питам ( Јес, није лош, ово ни комшија Бранко не лупа када је пијан)..
- Хвало! Научила ме је друг Стипе, пријатељ од пернтз! Он доброу прича србоу-хрватско!
- Је, је, србоу-хрватско..него, Марко, јуначино, а чиме се ти бавиш у Торонту, осим што студираш?
- Па, ја сам такође и геј рајц ективист, свирам гитару, волим да се клајм по планин и члан сам групо југословенско брадрхуд и дејтујем са мојом девојка Тахира Фљамури..
- Чек, чек, шта си рекао?
- Геј рајц сам ективист?
- Не, не, оно друго?
- Свирам гитара?
- Знао сам да си Канађанин!! Марш од мене!