Када пиплметар каже: "Пипла без". Када камерман каже: "А могао сам да пишем песме" и крене да се беси, опет. Када предајник телевизије баца сигнал до краја одговарајућег атара. Када продуцент, хм, па добро, кад нема продуцента. И када поред свега наведеног они не виде разлог да одустану, разлог да оборе краља. Ко су они? Наши јунаци су својеврсни шерпаси, спремни да се из недеље у недељу пењу на ову планину бесмисла, најчешће у саставу: водитељ (и сам носилац захвалнице за учешће на Шахијади у Трогиру) и велемајстор опскрбљен магнетним фигурама (за таблом).

Osvešćujuća misao koja se javlja posle poraznog seksualnog iskustva sa pokušajem tršenja nabubrele ženke razrogačenih plavih očiju i tankih prstiju sa frenč manikjurom koja je treptala na tebe dok je bend žilavio na bini pa se tebi učinilo da bi mogao da joj u jednom potezu pocepaš mindžu, isprskaš spermom zidove da se slije do podruma i zabiberiš joj kliću tako da joj oči iskoče iz ležišta.
Ali ne lezi vraže!

Јебање, само мало суптилније.

Horizontala u svim svojim pojavnim oblicima. Izraz je autohtono vezan za matematičare i njima srodne duše, zatočene u izolovanom koordinatnom sistemu.

Krilatica svakog hedoniste kojom opravdava svoju adiktivnost.

Riba koja nije sklona pružanju posla. Eventualno odleži 10 minuta u kravljoj pozi dok ti riljaš njenu brazdu.

Bog stvori Zemlju, stvori i narode razne a među njima naravno i Srbe. I reče Bog Srbima: Vama dajem jednu veoma specifičnu osobinu, neka to bude kurčenje, a da stvar učinim zanimljivijom neka to bude kurčenje bez ikakvog osnova. I još reče Bog: Idite sada Srbi i kurčite se po Zemlji dok je sveta i veka, i dok neka sila ne popizdi pa vas satre do poslednjeg.

I tako Srbi godinama hodiše po jevroaziji dok konačno u 7. veku ne dođoše na Balkan. Jedan Srbin reče: Čini mi se da je ovaj plodni balkanski prostor izuzetno povoljan za kurčenje. Ostala braća podržaše ga u glas. Čak šta više, reče glavni Srbin, hajde da se nastanimo u sred Balkana da bi naše kurčenje došlo do izražaja.

I kurčismo se tako vekovima dok ne dođoše Turci. Kad dođoše oni vele: Aman Srbistanci daj samo da prođemo tuda pa da pljačkamo bogatu zapadnu jevropu. Srbi odgovoriše: Kurac da prođete. Satreše nas. Posle pet vekova izbi buna. Turci vele: evo vam primirje, Srbi vele: Evo vama kurac.

Prođoše ondak ratovi manji i veći dok ne dođe do Prvog svetskog rata. Austrougarska reče: Aman Srbi deset puta smo veći od vas, predajte se. Odgovor je glasio: Predamo se kurac bre! Satreše nas.

Dođe i Drugi svetski rat. Vlada potpisala pakt. Narod viče: Kurac pakt. Nemačka kaže: Dobićete po pički. Srbija kaže: Dobićete vi kurac, i to tvrd za mnogo godina. Satreše nas.

Ameri rekoše: Dajte bazu na Kosovu. Srbin reče: Damo vam kurac na Kosovu i to u paketu sa još dva kurca da se zasladite. Satreše nas.

Nato viče: Uđite u naš pakt da vas ne bi razmoždili. Mi vičemo: Uđemo kurac u vaš kurčevi pakt, nabijemo vas sve na kurac, i usput popušite nam kurac. Epilog se da naslutiti...

Налицкани фенси хомосексуални ретардирани млађи брат говнар кафане.

Зна се шта је кафана: мало мезетлука, ракија, вињак или пиво, евентуално шприцер, има и са роштиља понегде и а у курац више. Цене синдикалне, све благо штрокаво, двојка или евентуално седам осмина са звучника, фригијска лествица. Попијеш па се усереш, а не примети ти се јер си усран и дошо у кафану, није битно шта си обуко. Од риба дебела конобарица Синђа у педесетим; све је видела и све зна. Углавном, све како Бог милује и заповеда.

Али курац.

Васколики педерлук што чупа обрве, има твитер и облачи се кежуал ко пазарски шофер за сунет пре неког времена је почео да се ложи на ћирилицу: као, то је оно наше, тиме ми јебемо, тиме смо ми тако урбани а опет тако своји, СЕРБИА БРЕ! И онда је решило да поткреше урођени празилук из гузице, не да га чупа ко до сада, него нако да га фазонира машиницом на двојку, да то изгледа свецки а наше. И онда је створило клабане.

Клабана је дакле геачка фузија КЛАБИНГА и кафане. Недовољно хардкор за кафану, недовољно урбана за КЛАБИНГ. Метиљава као и гости који долазе у њу, што цитирају самониклог кантаутора, сина Титовог амбасадора Јована Балашевића и слушају Фрајле или ова говна. Име јој је обавезно шаљиви цитат из неке песме или враголаста игра речи ("Она моја", "Моја бивша"). Пиће скупо ко отров, ако наручиш ракију питаће те оћеш ли од боровнице. Музика такође метиљава, јер звуци Нина или Шемсе гостима изазивају осип. Разбијеш ли чашу, одма стиже обезбеђење да ти физичком снагом покаже да је чаша купљена код Вицка. Све сређено и чисто. Пичке сређене и чисте. Мушкарци који би се нежно волели са другим мушкарцима сређени и чисти. Столњаци такође сређени и чисти.
НЕ СМЕ БРЕ ТО ДА БУДЕ СРЕЂЕНО И ЧИСТО МАЈКУ ВАМ ЈЕБЕМ У ПИЧКУ!

Супротно од тај рад. Много користан израз. Пример штедње, јер су у неким ситуацијама речи сасвим редундантне. Од користи је разним људима у разним приликама.

**********

- Синоћ ми је било хладно. Сигурно ћу сад да се прехладим.
- Тај нерад, сине. Хладноћа нема везе са прехлађивањем.
- А што се онда сви прехладе зими?
- Зато што се манијакално набијају у загушљиве просторије пуне вируса, јер је напољу хладно.

--------------------------------

(студент који нешто врда на усменом испиту)

- АВНОЈ, то је скраћеница за...
- Тај нерад! То није скраћеница, већ акроним! Пали сте, колега.

--------------------------------

- Да сам појела чашу, сигурно бих исрала срчу!
- Тај нерад! Ја сам једном појео цепаницу, па нисам исрао пиљевину.

По дефиницији, то је било које средство којим се елиминишу емоционална бол, деструктивни импулси, претње самопоштовању, нежељене мисли, сећања итд.

У пракси, то изгледа овако:

Порицање или денегација: То је кад те шутне девојка после подуже везе, па кад те људи питају да ли си океј, ти кажеш да јеси, а у ствари си скењан као никад. После извесног времена почнеш и сам да верујеш у то да ниси скењан.

Потискивање или репресија: То је кад постоји доживљај кога си у почетку био свестан, а онда га заборавиш, јер је много болан за тебе. На пример, кад потиснеш како си се са шест година у вртићу усрао у гаће, па су ти се сви смејали кад ти се љенк појавио на гузици, а ти си плакао. Онда те после 15 година ортак подсети и навру ти сећања одједном.

Померање: То је преусмеравање агресивних импулса на прихватљив објекат. Тако клинца малтретирају у школи и туку га, а он не сме ником да писне, па онда дође кући и искали бес на млађем буразеру.

Пројекција: То је кад сопствена неприхватљива осећања опажаш у другоме. На пример, ложиш се на девојку свог најбољег ортака и радо би је карао, али не смеш да признаш, па набеђујеш неког трећег ортака да би он то радио.

Реакциона формација или надкомпензација: То је претварање неприхватљивог импулса у супротност. На пример, имаш комшију за кога знаш да је патолошки љубоморан и да те мрзи из дна душе и да би те најрадије заклао, а понаша се супротно увек кад те сретне, и кези ти се као да си му брат најрођенији.

Изолација или интелектуализација: Може се огледати у раздвајању осећања. То је кад гајиш љубав према девојци, волиш је и поштујеш највише на свету, али никад не би био у стању да је појебеш. С друге стране, карао би већину риба које познајеш и трсио би их у сисе и у чмар, али никад не би могао да их волиш и поштујеш.

Идентификација са агресором: То је усвајање особина особе које се плашиш. Тако су неки фаворизовани затвореници у нацистичким логорима били много више окрутни према осталим затвореницима, него сами нацисти.

Сублимација: Померање агресивних нагона на нешто што је друштвено корисно или прихватљиво. Тако неки стоматолози свој урођени садизам сублимирају кроз друштвено користан рад - лечење зуба, а у ствари, све време уживају док ти наносе бол.

Рационализација: То је кад неко свој сумњив порив приказује као племенит. На пример, кад учитељ-садиста туче децу, а каже да то ради само зато да би она боље учила. Или кад девојка не да дечку да јој сврши по фаци, а онда јој он каже како је то добро за кожу лица.

Пронађи своје мјесто у координатном систему конфузије и људске глупости али мене заобиђи. Немам времена да слушам твоје набијеђене анти-његошеве приче које вријеђају интелигенцију нормалног хомо сапијенса. Уствари, можда и имам времена али не планирам да га трошим на примјеру пада Дарвинове теорије еволуције. Ослободи ме непријатности свога присуства.

Често уз наглашено ЈА, као префикс, покушава да стави људима до знања да имате неке, у пичку материну битне информације. Толико битне, да ако их пропустите кроз зубе земља ће из места престати да се окреће, а птице на грани ће заћутати у шоку, отворених кљунова, јер чак ни оне нису знале за њих.

Emisija koja je odavno trebala da umre, da kao takva nadje svoj spokoj, i da ostane samo lepo sećanje... Ali se ona ponovo i ponovo i ponovo i ponovo diže iz mrtvih, i sve je gora. Sve je strašnija i krvoločnija.

Potpuno nevažna pobeda. Trijumf koji ne menja stanje stvari drastično. Obično je borba koja prethodi takvoj pobedi samo prepreka ka pokušaju ostvarivanja nekog cilja. Za razliku od pirove pobede ne mora da bude sa velikim gubicima, već je samo - besmislena. Ali sve to pod uslovom da taj cilj nikad i nisi mogao da ostvariš, ili si jednostavno epski fejlovao.

Naime, Hanibal Barka je jedan od najvećih vojskovođa svih vremena. U drugom Punskom ratu je odlučio da pokaže svetu svoja gigantska muda pa je objavio rat Rimu - najvećoj sili tog doba. Nakon što je prešao preko Alpa ZIMI ( u to vreme su bile skupe avionske karte, a i Kartagina je bila u ekonomskoj krizi. To je i razlog drugog punskog rata, osim Hanibalove mržnje prema Rimu naravno) stigao je u Italiju i počeo Žabarima redom da objašnjava šta se desi kad ti oštar objekat penitrira u solarni pleksus. Ređao je pobede i Rimljani su ga se plašili ko Srbin promaje. Ali..... Da bi porazio Rim trebalo je osvojiti sam grad. Trebalo je probiti zidine Rima i ući k'o Burzum u emo cavu. A Hanibal je zaboravio da ponese mašine za opsadu....

Flafičast mladić. Svojim izgledom jako podseća na Legolasa i odiše nekim vilenjaklukom. Pliva ženski i vrlo retko kvasi kosu. Ne pije dedinu džibru sa sela i ne jede luk, čvarke i pihtije. Ne gotivi Čkalju i Paju, već Hju Granta i Saru Džesiku Parker u ulozi raspale Keri Bredšo.

Momak kojeg nikada nećeš videti i čuti kako punim ustima psuje sitno žito i krvavu pogaču Mihi i njegovim taktičkim zamislima sa trojicom štopera jer ne prati fudbal i suviše je kulturan da bi urlao po kući. Videćeš ga u parku dok sedi na klupi, liže rumenka i pije vodu, a kad ustane primetićeš da vozi rolere.

Ima puno prijateljica koje za njega kažu da je prava duša, a one koje ga znaju tek iz viđenja kažu da deluje kao jako fin, učtiv i pametan momak sa stilom. Nema puno muških prijatelja, možda jednog ili dvojicu ništa manje sumnjivih. Kod mužjaka koji znaju da ovaj hoda zemljom postoje sumnje da poseduje bubilija sa kojim se šuri u plinaru, maštajući odlazak iz zemlje zbog problema sa desnima i romantični život u zagrljaju svog Gej Ričija.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Доживети неуспех. Али онако сочно, да те просто буде блам да причаш о томе. Ако кажемо за другу особу да је фејловала, то значи да је доживела неуспех, али се према истом односимо са дозом спрдње.

Nemački Jezik specifičan je. Njemu su Rečenice isprevrtane tako da tačno unapred šta hoćeš da kažeš znati moraš, a na kraju obično Smisao kada slusaš bude.

Samim tim, Ljudima sa Područja gde prvo radi a onda misli se, naopako potpuno izgleda, i za shvatanje težak je.

Takođe, Imenice sa velikim Slovom pišu se.

Ako kapiraš me.

Lakonska varijanta za "Nema od toga ništa."

Дворска будала, краљина, царина, који лик, луд скроз, легенда. Чини језгро сваке социјалне групе. Без њега се локалне "блеје" претварају у микс атмосфера из издања "Бисера" о сектама, и новогодишње представе чији су актери деца чланова управног одбора "Делте". Џек Блек међу самоувереним зомбијима, који подигнутог носа шпартају црвеним тепихом. Лик, после чијих се реченица парастос претвара у борбу бендова, после ћутања настаје дрека, а чији фазони се у циљу боље прође међу масом, користе на разним местима, међу разним људима.

Окружење га слави к'о богаљ брзу смрт, али он од тога нема ништа, јер заправо он није човек, већ само напредна друштвена машина. Машина којој је задатак да гомилом баљезгарија, искарикираних гласова, цитата из домаћих филмова, или класичних прозивки, закрпи рупе на броду који тоне, унесе делић нечега у оне који су одувек били празни, и мисли смећара преусмери од гована ка цвећу. Онај који нема права да буде тужан, бесан, а понајмање озбиљан. Свака његова реченица која не садржи примесе хумора, означиће се валидном колико и мишљење помоћног магационера о позитивизму Огиста Конта. Није његово да одлучује, његово је да се спрда.

За девојке је обичан део свакодневног ентеријера, касетофон који пушта траку, на коју су снимљене извале из "Индексоваца". Телефон му звони, ако друштво зна да неће доћи жене, али ће бити пивске пене. Оно паметно што би имао да каже остаје неизречено, а вечерима у предграђу одзвања смех екипе, и гомила глупости које лакрдијаш меље, попут маторог сељака који се после ноћи у задрузи дерња у празан бунар.