Da li se neko bavi nekim sportom? Da li se neko nekad bavio nekim sportom? Da li ste nekad osvojili neku medalju, uveli vaš klub u viši rang, osvojili neko mesto na nekom takmičenju, bilo državnom, republičkom, regionalnom, opštinskom, školskom, bilo kom drugom? Za koji sport ste talentovani?

Kao i svaki klinja, počo sam s fuzbalom, ali nisam bio neki talenat, pa sam brzo batalio. Išao sam na karate, al i to mi bilo njesra, i na kraju počnem odbojku da treniram. S obzirom da ne volim taj sport, čak sam i dobar bio. Pik'o sam drugi rang takmičenja u seniorskoj konkurenciji, a u mlađim kategorijama sam osvaj'o i neke medallje. I tako...žao mi je što nikad nisam trenirao košarku, jer basket deljem, plivanje i atletiku, jerbo imam dobre skakačke i brzinske performanse.

Najsporstkiji događaj u životu: 4 godina gimnazije. Došao novi profa fizičkog, mlad, nagruvan, vonabi jebač. Šmeka učenice, gladi bicepse. Ocenjuje skok u dalj. Usput kenja kako drži ne znam kakve rekorde na difu, jer je skočio 2.90 iz mesta. Stanem ja prvi na onu liniju i đipim 2.93. Do kraja godine nisam išao na fizičko, imao sam poštedu, a on se više nije kurčio.

Nekad trenirao basket, igrao u juniorima, i onda jebi ga, zaljubio se u pivo. Promijenio sport, kojim se i danas bavim, dizanje tegova, uglavnom 0.5 kg, mada ponekad i 0.33 kg.

sport je zlo :)

Prošle godine bio 3. u državi u džudou...

zaebavam se, treniro sam plivanje od 10e godine pa dok sam krenuo na faks (jedno 7-8 god)... imam kao i poneki uspeh iz tih juniorskih kategorija iako nisam bio baaas neki talenat.
al brzo plivam i danas, nije da nije :)

e da, prosle godine sam igrao vaterpolo u drugoj irskoj ligi :)
ove godine sam prestao jerbo vise ne treniraju u koledz bazenu vec uzeli neki u tri lepe picke materine, pa me mrzi didem.

Baš kao klinac trenirao veliki fudbal, bez nekih rezultata vrednih pažnje. Osvojio par turnira u malom fudbalu.

Dok sam bio u osnovnoj, rekreativno se bavio stonim tenisom, bio dva puta drugi na školskom takmičenju... još mi bleji jedna od te dve srebrne medalje u sobi.

Posle fudbala, 6 godina se aktivno bavio košarkom. Treninzi svaki dan, pripreme, putovanja. U juniorskoj je bilo tekmi gde sam trpao i po 40 poena. Završio karijeru pre jedno 10-ak godina, bilo smo Druga Srpska liga... ispala žestoka tuča protiv Priboja, kaznili klub i sve se to lagano ugasilo.

Počeo sam nešto malo u osnovnoj da treniram rukomet ali sam odustao i prešao da treniram karate. Prijavljivao se na mala takmičenja a onda sam prešao na kik boks. Tu imam dve medalje. Sada sam to batalio jer nemam vremena zbog posla i žene.

Osvojio par medalja( jedno zlato, jedno srebro i tri bronze) na opštinskim i regionalnim takmičenjima u streljaštvu , vazdušna puška, i to kao srednjoškolac. Bio pobednik u gađanju automatskom puškom na nivou Srbije kao student Vojne Akademije. Najuspešniji strelac na Akademiji u mojoj klasi.

Ako se golubarsto računa u sport(a tamo smo registrovani kao klubovi) do sada sam 4 putasa svojim jatom visokoletača bio prvak društva i jednom osvojio kup.

E da, "trenirao" sam i šah, bio sam prvi u osnovnoj školi. :)

Јебем кеве у боћању, од блата ме праве откад сам напустила клуб.
Јеоте, овај блекчуга више воли да се курчи него Џими :)
Ишла сам на балет, па на фолклор, па на пливање, кајак, нешто врло кратко и незапажено гимнастику, и на крају у теретану. И никад ништа јеботе, ја сам мућак. Сад можда буде нешто с овим америчким фудбалом што сам кренула, јер немамо конкуренцију.

Ko ima čime, on se kurči time. :)

Jaoj. Ja sam ko klinac išao na neko plivanje, ali generalno nisam bio sportski tip, sav sam nekako bio nežan jebem li ga. Imao sam petice iz svih predmeta opušteno, ali fizičko... cele godine se mučim da mi da tu peticu, na kraju je dobijem ali to bude ono "ajde, ajde, da budeš vukovac". :)

A fizičko tortura šta smo sve radili za ocenu. :) Ajde oni skokovi udalj, uvis, bacanje medicinke, trčanje, nego smo se peli uz užad a ja se plašio visine, pa smo se prevrtali na onim gimnastičkim krugovima, pa izvodili ne znam ni ja koje gimnastičke figure... U petom razredu, kad je trebalo da nam meri vreme na 800 metara za ocenu, ja sam se dve nedelje pripremao na trim-stazi u Košutnjaku sa ćaletom. Na kraju sam dogurao samo do drugog vremena u odeljenju. :D

Danas sam ono, okej. U fudbalu sam koristan, basket igram sasvim solidno, držim i neke rekorde u pogađanju slobodnih bacanja u pivo. :) Visine se plašim i dalje.

E, da imam dobar dvoručni bekhend. Šah nisam "trenirao", ali sam ga igrao do jaja. Sad sam malo zarđao.

Ја сам обожавао спорт нарочито фудбал (невезано за мањак талента) док нисам скапирао да професионални спортисти сваки дан тренирају, то је за мене било то.
Касније сам поочео да тренирам одбојку јер су ме другари претекли по висини, па да се мало истегнем :)))
То сам регулисао, али нисам могао да трпим неке ствари у клубу, сматрао сам да ми домаћи треба да играмо пре позајмљених дркаџија из другог клуба, нарочито обзиром на тренинге у катастрофалним условима. И тако, врменом сам престао да идем. Касније кад су пропали су нас и звали да нас региструју практично без тренинга али тад сам већ био у алкохоличарској кондицији и нисам ни разматрао.
Највећи спортски успех је што сам у том периоду завршио школски крос, иако сам био сигуран да трчим у историју.

Треће место у зонском првенству у полигонима (појединачно) (тако пише на дипломи), у 2. основне.
Стигао сам и до неког појаса у каратеу, ал сам то баталио кад сам видео да се ту само нешто шеташ и стењеш, и да нема шибања ко на филмовима.

У трећем основне био трећи на кросу, трци мушкијех из трећег разреда. Мада ми је тај дан била слава, па сам тад рачунао да ми је то помогло. 5 дана прије кроса на физичком, у дуелу прса у прса побиједио најбржег из одјељења, који је 5 дана касније на том кросу био први. Доживио 35-37 секунди славе. Имам и диплому са кроса, посебно вриједна што су ми презиме правилно написали, а то се ријетко дешава.

Онда сам тренирао пливање 3 године, па су нам затворили базен због бомбардовања, а нисам био лош. Није ме занимао ватерполо, већ чисто пливање, имао добру технику и добру брзину, ал' јебеш га. Да је Мило волио пливање, а не кошарку, можда бих имао гдје да тренирам и направио нешто.

Онда се пребацио на одбојку, али ми је фалило срца да направим нешто боље. Био техничар, сваки тренер ме форсирао максимално, али никад нисам прелазио у старије и искусније групе јер нисам дошао на ред од татиних синова. Јебеш га.

У четвртом средње играо за Гимназију нашу техничара, изгубили од Електро школе у финалу. Школа добила диплому, ми мајице спонзора и курац у гузицу. Ови из Електро добили 5 дана оправданих изостанака и поправљене им кечине. Макар ми имали такав инфо од инсајдера. Није ни чудо што су нас покидали, ако не рачунамо да су имали пар јуниора Будућности у екипи. Имала је и Економска, ал' смо њих ми опрали. Чудо је мотив.

Сад се бавим боћањем рекреативно. Још сам млад, па кад дођем у 40+ можда оснујемо неки јуниорски клуб.

Никад нисам званично ништа тренирао, али сам волео да понижавам у баскету оне што су тренирали из мог разреда, па и старије. Иначе, ја нисам уписао да тренирам, јер је у граду био један једини клуб чији ме је тренер јако нервирао. То је онај профа коме сам поломио ретровизор, пичка му материна.

Негде у средњој сам баталио баскет, али га волим и дан-данас.

Umirao za košarkom kao klinac! U osnovnoj školi. Bio zakržljao u pičku maternu, nisam mogao sistematski proći da mi ne zovu matorce. Sećam se osmi razred 1.53m! Nešto sitno kila! Razredna me tešila "I Napoleon je bio 1.53m, a bio je veliki čovek"!

Pre i posle treninga sam visio na košu, imao bolji šut od svih trenera koji su dolazili i odlazili. Nisu jebali! Pola godine sam visio na onim "švedskim merdevinama" ili kako se zovu, istezanje, snaga, kurac-palac! Drugima lopta, meni tegovi! Jedva čekao posle ulicu i basket.

Popizdio, počeo napušavati trenere. Ubedim jednog da odigramo 1 na 1! Kaže evo ti lopta i neću da ti branim šut za tri jer si kepec. Ja kažem dobro i i bacim 11 trojki bez promašaja, pobedim 22:0, pljunem na loptu, bacim mu je i odem igrati na ulicu. To mi je poslednji trening i najdraža medalja!

Par godina posle igrali neke turnire i gluposti, bio sam dobar! Možda zato što sam bio viši 35cm nego u osmom razredu. Bedili smo bivše trenere!

Dobro i da sam imao normalnog trenera ne bi od mene bilo ništa. Odraz i brzina su mi slabi! A i imao sam problem sa autoritetima.

Obožavam sport! Daj mi livade, lopte i pičke! To mi je dosta za sreću.

Одиграо 25 утакмица за Борац (Остружница) на нивоу петлића! Дао еурогол на првој утакмици на другој дао еуроаутогол. После сам ових 23 одиграо јер је било мало људи и није имао ко да игра!

Од тада никад ништа, успехе немам осим тог еуроаутогола, био је много лепши од еурогола!

Хаха.Кад се сетим како је све почело.Као и већина клинаца почео сам са фудбалом.Много сам волео фудбал и лопту али техника ми је била слаба.Али сам зато био брз у пичку материну.Одмах када сам се регистровао за клуб тренер ме ставио у шпиц напада.Рекао је да играм само на безопасним позицијама , у шпицу или на клупи.
Тренирао сам једно месец дана али нисам желео да играм званичне утакмице , јебем ли га , ваљда сам имао баш баш велику трему.Имао сам одличан дриблинг , бравуре.Сећам се како су ми говорили старији "Добро Лаки , један дриблинг и додај лопту ниси ти Роналдо".На они кросевима сам одлично стартовао и остављао иза себе али кондиција би ме уништила и увек би завршио негде око средине.Па онда сам почео и да играм шах.На једном турниру сам имао завршни меч за звање мајстора шаха и изгубим (у пичку материну!).Кошарку нисам у почетку нешто волео али онда сам све више и више почео да је волим :).Највише у последње две године ,јер када год могу идем на терен , било сам било са ортацима.Само рекреативно наравно , али неки тренери су ми рекли да могу лагано да играм плеја или бека у српској лиги.Хм.Ја нешто не бих реко.Одувек сам се ложио на снагу , физичку моћ а такав нисам био ни близу.И онда сам открио своју највећу љубав , теретану.Напуцао сам се ко животиња за кратко време.Почео сам да тренирам рвње у Партизану.Онако , био сам солидан.Кратко је то трајало , два месеца.Тренутно тренирам кик бокс.Тренери кажу да сам калибар за про такмичења.Ја опет мислим да кењају.
И тако , то би било то.Освојио сам го курац али сам читав живот у тренингу.Ко зна , можда и освојим нешто у будућности :).

Ja sam bio pobednik pevača Amatera u Leposavićima 2004 godine, i dobitnik zlatne palice za teranje ovaca po livadama 2007 godine. Sad ozbiljno, trenirao sam fudbal od svoje sedme godine. Karijeru započeo u FK.SREMAC MARKUŠICA, nastavio u FK.ČELIK GABOŠ a završio u NK. CIBALIA VINKOVICI. Jedno vreme sam igrao za Cibalijine kadete i sa njima osvojio kup hrvatske 2009 godine. Trenutno ne igram zbog nekih političkih razloga! :)

Ajd' i ja.Sportski sam tip,bukvalno sam 10 sportova promenio,krenem na plivanje,zavrsim u grupi za takmicenje,krene bombardovanje.Posle toga jbg,prestanem,sestra bila rukometni golman,ja krenem istim stopama,i zadrzim se na rukometu dobrih 7,8 godina.Osvajao neke trofeje u mladjim kategorijama,a najveci uspeh poziv za reprezentaciju Srbije..Medjutim,tada sam vec sto bi se reklo izjeo govna.Volim fudbal u picku materinu,proklinjem caleta sto me kao malog nije bacio na travnjak,i pocnem trening po trening da izbegavam,odem na mali fudbal sa ortacima,itd,na kraju batalim rukomet.I dan danas mi se place kad prodjem pored terena,ali jbg.Odem na fudbal,odigram par utakmica(promasim 1 na 1(i tu sliku premotavam jednom mesecno)),i prestanem posle godinu dana..Jbg,da sam se malo vise potrudio i da sam normalnije razmisljao,mozda bi i uspeo,ali sta ces,nema nazad.. :)

Ja sam igrao košarku za moju srednu kao drugi plej, mada kad razmislim ovaj drugi nije igrao mnogo više od mene. Bili smo na raznim takmičenjima i koliko se sećam uvek smo bili prvi ili drugi, a ja sam jednom čak bio em vi pi!
Sad igram samo basket sa drugarima i deljem ih redovno :D

Дефинитивно мој највећи спортски успех је друго место на школско-општинској трци на 800 метара у четвртој години средње. Моја успешност лежи у чињеници да смо трчали само ја и још један лик. Натерала нас професорка физичког јер нисмо присуствовали ни једном њеном часу, а хтели смо четворке. Како смо ми били једини из наше школе, а нико се није појавио из МОЦ-а, одликовани смо јебачким дипломама и тапшањем по рамену.

Поред тога, тренирао сам фудбал у кошутњачком гиганту, "Дерби Милош и Инес", где је успех био ако нас Чука победи са мање од десет разлике. Играо сам на месту центарфора, док Милош из имена клуба није пожелео да буде на тој позицији, што је мени и одговарало, јер нисам имао технику, ал сам био висок и умео сам лепо да гурнем, прави штопер. Јебени Љуба д Коуч није препознао мој одбрамбени потенцијал.

Имао сам и баскет фазу, ал готово да није вредна помена.

Ja sam od prvog do poslednjeg kola neprikosnoveno držao prvo mesto u lokalnoj poker ligi. Jeste da taj uspeh nije medijski ispraćen, al bar sam uzo pare, pišam vam se na vaše medalje. :)

Poker je plemenita veština.

Ja igr'o prvu ligu Republike Srpske u košarci(napomena:tad nije bilo lige na nivou BiH,tako da ovo prva liga RS dobija na značaju mog kurčenja),poprilično uspješno,ali sam u nekom vremenu primjetio da pivo postaje zapostavljeno,pa batalio košarku i posvetio se prvoj ljubavi...i vjeran sam joj dan-danas...

Jebote neverovatno je koliko ljudi talentovani za sport vole da piju. Koliko ih je batalilo loptu zbog zajebancije.

Priča jedna! Moj komšija, rukometaš! Bio na pripremama A reprezentacije stare Jugoslavije. Doduše onim početnim na koje se zove više igrača. Večera, on naruči pivo. Selektor popizdi, ne da mu da pije. Ovaj nije odustao, hoće pivo posle jela i kapak. Selektor mu kaže: pivo ili reprezentacija? On se prodere" PIVO REKO SAM"! Svuče ga za pet minuta i ode kući. Nikad ga više nisu zvali!

Ja sam iz mrtvog dizanja podigao 250 kila, iz dubokog čučnja 120, a iz benča 108. Al' to kad sam bio mali. Sad dižem samo male težine, oko pola litre, mislim, kile :)))))

Бенч је веома прецењен.Ал 250 из мртвог , браво.

Trenirao sam atletiku kao klinac i osvojio nekoliko medalja. Bio sam dobar dugoprugaš. :)

Judo - najbolji sport na svijetu, zatvoriše nam klub i dobismo svi kurčinu. Bilo neko takmičenje, razbacali nas k'o male mačiće, mi se smijali, družili se i tako.

Rukomet, od 7. razreda pa do 3. srednje - kljak meniskus, krc ligamenti pa-pa, seniorski time....Nisam se više vratio (bio je neki pokušaj da se vratim kao sudija, al' tražili neke pare koje nisam imao pa ih posl'o u tri materine).

Ju-jitsu, počeo nekako uporedo sa rukometom - nakon početnog entuzijazma i malo ozbiljnijih godina treniranja, sjebe me gorepomenuto koljeno i morao sam na prinudnu pauzu. Kada sam zakrpio nogu, vratio sam se ozbiljnim treninzima. Početkom godine, tačnije u martu, desio mi se peh u teretani. Radeći vježbe za biceps, pukne mi mišić u podlaktici. To me je unazadilo još jedno 3-4 mjeseca ali me nije spriječilo da ove godine osvojim par zlatnih medalja u seniorskoj konkurenciji, kategorija +94kg.

Teretana - shut up and squat! Powerlifter rekreativac, ne smijem raditi nešto ozbiljnije zbog koljena ali za neke je i ovo što sad radim ozbiljna stvar. Oko sebe okupio par drugova koji vole snagu i ne plaše se ozbiljnih težina. Jedan je čak vrlo ozbiljan kandidat da me prestigne u snazi, ima vrrrrrlo zajebanu genetiku al' nećem sad o tome, udaljavam se od teme....

Fudbal - igrao u omladinskoj selekciji 3 godine, dve branio , jednu bio bek. Klub se raspao zbog alkoholičara u veznom redu. Sad sam više po balonima-rekreativno.
Odbojku - prvo na školskom nivou, pa na državnom 5 godina. Nekoliko turnira osvojeno.
Stoni tenis - nikad profesionalno, al sam svakog sa kim sam igrao, odrao.

Највећи спортски успех ми је кад сам дао гол главом на мале голиће, у основној школи. Просрало ме, али је било кул. Никад ништа нисам тренирао, јер сам глуп за спорт, али сам зато цело детињство провео пикајући фуцу испред зграде, онако за своју душу.

Е да, једном ме просрало бацио сам ону зелену тешку баскетару највише у целом разреду. Требао сам после да бацам за школу, ал ја отишо у играону да пикам Диабло.

Burzume, to je medicinka. :)

Ма знао сам да се тако зове, али нисам био сигуран, па реко да се не бламирам.

Fudbal - Igrao, trenirao, odlično igrao, odlično igram.... Trenirao u Bulbuldercu i u Poštaru.... Igrao sam manje više sve pozicije, od beka do veznog i napadača.... Igram dobro sa obe noge, imam dobru tehniku, jedino mi zameraju što ponekad znam da budem sebičan, al jebi ga na kraju se ispostavi da uvek imam najviše asistencija.... Sad igram rekreativno, po balonima i salama....

Aikido - trenirao 2-3 godine i smorio se.... Imam plavi pojas (posle plavog su još samo braon i crni), bio sam solidan....

Plivanje - trenirao, dobro plivam sve stilove, lepo za oko....

Šah - sekcija u osnovnoj školi.... Drao većinu....

MMA - treniram aktivno.... Dobro mi ide....

Stoni tenis - igram rekreativno na fizičkom
Tenis - igram rekreativno
Košarku - ne volim i imam mnogo loš šut, ali sam brz i prodoran, povremeno igram rekreativno
Bejzbol - igrali smo ispred zgrade ko klinci....
Bio sam među prvima u gimnaziji na 800 m tj. među prvih 5-6 onih koji su ispunili normu
Pikado smo cepali po školi, tu imam relativno preciznu ruku....
Povremeno trčim, al ništa redovno. Kad trčim, istrčim nekih 25 krugova na Olimpu, to jest 7.5 km....
Ako se i brzo ispijanje piva računa, 0.33l mogu da sabijem za 3-5 sekundi.

To je to otprilike

Никад нисам тренирао неки спорт, иако сам више времена провео на спортским теренима него него они што су тренирали неке спортове. Фудбал , баскет, одбојка, рукомент, тенис, дај шта даш. Родитељи никад нису били заинтересовани да ме упишу на неки спорт, као да су хтели да ја сам одем са 10 година да се упишем. Већина њих који су тренирали фудбал игра и сад са мном рекреативно и нису ништа бољи од мене. Палио сам се и пре пар година да тренирам амерички фудбал, али кад сам чуо да на том нивоу (тешки аматери) ломе ноге сваки други тренинг, зајебао сам.

Увек један од најбржих и најпокретљивијих.

Највећи успех... Гол са 3/4 дужине терена, право у ћошак и то против неких полу-професионалаца, кој курац. Играли против њих на неком мини-турниру и ја онако на почетку је звизнем под пречку.

Реално, поцепала бих вас у стоном тенису, то сам и заборавила.

Košarka: trenirao deset godina što se po visini ne bi reklo ali sam bio plej tako da eto, bio na širem spisku reprezentacije, osvajao regionalno i gradsko prvenstvo nekoliko puta, svaki put bio najbolji strelac i igrač lige, osvojio nekoliko gradskih 3 na 3 turnira, bio prvak države sa školom u košarci (pre toga osvojio gradsko i regionalno naravno), igrao sa 15 godina seniorsku ligu a sa 16 debitovao za prvi tim kragujevačkog Radničkog u Prvoj B ligi, i to protiv Partizana 2 u kojem je tada igrao Novica Veličković, osvajao još neke međunarodne turnire ovde i u Italiji, bio i tu najbolji strelac,... i tako to, možda sam nešto i zaboravio ali to je to.

Atletika: nisam nikada trenirao ali sam imao uspeha, bio prilično brz, drugi u Srbiji na 100m sprint, treći u Srbiji na 60m sprint (naravno u svojim omladinskim kategorijama), prvi u gradu na školskom i na školskom regionalnom takmičenju na 100m tri puta i jednom prvak na regionalnom u skoku u dalj, i imam jedno treće mesto sa štafetom 4X100, kada sam batalio basket hteo da pređem na atletiku ali mi bilo dosadno...

ja bih vas pocepao u karlingu. vrhunski igram.

Strajo, čisto informativno, koja su ti vremena na 100 i 60? Ako znaš i za 30?

Е да Страја, реци леба ти, пошто сам ја претрчао 100 метара за 14.7 а тотални сам аматер и пушим две пакле дневно, па да видим јел то лош резултат за такве услове...

Fejzbuk ma odličan...još malo ko Ben..Ben Aflek..ne Džonson...

Sa devet počela da treniram gimnastiku, i taman da pređem u najjaču grupu, batalim. Žalim i dan-danas; izuzetno zajeban i izazovan sport za psihu. Pređem na atletiku, 1000 m specijalnost, odem u Kruševac i Čačak na takmičenje i ne osvojim ništa. A da, i onomad u Gornjem Milanovcu - eksivirala sam trku jer su mi se prijeli slatkiši, te sam krkala i zajebavala one koji su trčali. Batalim i to sa dvanaest. Posle toga samo biciklizam rekreativno.
U drugoj godini gimnazije bila prva na 800 m od nas dvesta-trista. Dobila dve petice, nabijem ih.

100m 10.19, 60m 6.7 sekundi.
Imam neke diplome sa kroseva i bla, ali sam realno kurac na duge staze.
Igram fudbal, bio golam, sada levo krilo.

Bio bih verovatno sprinter da ne zivim u Srbiji.

Insolent, zaboravila si da kažeš kako vrhunski bacaš frizbi. :)

Ја 40 јарди (око 36 метара) трчим испод 4.80. Рачунам да би 100 метара могао да убијем испод 14, мада два месеца једва да сам нешто радио...

Брате, како се ниси тим бавио, па 10.19 би требао да је рекорд Србије. Не верујам да је икада неко у Србији трчао испод 10...

Nemam gde da se bavim. Dovoljno mi je da se zajebavam sa svima kad igramo fudbala pa da ih pretrcavam kao decu.