Раскинули сте. И то је то. Отишли сте свако у свом правцу. Из разноразних разлога. Посвађали сте се, досадили сте једном другом, секс је био очајитис. Шта ћете мислити о њој/њему после? Хоћете ли запалити на другу страну улице када је/га будете срели, једном, у будућности? Који је то разлог због којег ћете Вашу бившу лепшу половину уместо ''бившом'' назвати ''курвом'', ''дрољом'' и уз пригодан атрубут, разуме се? Велика већина парова не раскида зато што је затекла своје партнере како при'ватавају неку плавушу/блјаве неком лику. Мржња, пак, остаје. Да ли је можда ПОПУЛАРНО називати своје бивше љубави ''скотовима'', ''дегенерицима'', ''мушким свињама'' или је само лакше лагати него рећи истину да сте га некад волели? На крају крајева, која је граница између нормалног и ненормалног раскида и да ли мушкарци и жене могу остати истински пријатељи и после пропале љубавне везе?
Одговарајте, браћо и сестре са Вукајлије, и будите искрени!

ЕДИТ: Тролџије и спемере сматраћемо сексуалним манијацима и емоционалним богаљима. Хвала.

Крмача.

Ја само са једном бившом не причам, са свим осталим сам у добрим односима, тако да оно...
Са неким си дуго времена и после једеш говна... Осим ако није стварно нешто лоше урадила.

Шта? Дебела или те преварила или шта...? Појаснити мало...

sa svakim bivšim sam u normalnim odnosima. javljamo se na ulici, jedan se čak druži sa mojim sadašnjim. u suštini prošlost ostavljam iza sebe, gde joj je i mesto i nemam običaj da pljujem po bivšima. a nemam ni nešto mnogo razloga za to. verujem da ni ja nikome nisam dala razloga da me pljuje, nikad nisam varala i bila kučka prema nekome. toliko.

Апсолутно и мој случај. Најнормалније се чујемо 2-3 пута годишње, честитају се рођендани, Нове, пичке материне и то је то. Не капирам људе који бацају хејт према целом женском/мушком роду због једног лошег покушаја. :)

Većinu defki pišem iz iskustva ili iskustva ljudi oko mene. Ovu sam pisao sećajući se bivše cure, zadnje sa kojom sam bio, pre nego što sam upoznao devojku koja mi je sada žena:
Kad si tražio ja ti nisam dala. Nije nam išlo jebiga jerbo sam ja bio sin siromašnog poljoprivrednika, dok je ona bila kćerka skorojevića, političara i mufljuza koji je sišao sa zeničkog brda, obogatio se na mufte i posle mislio da je uhvatio boga za jajca. Jebiga, sad bi htela da bude sa mnom - al' nemere, Mićo, nemere - nisam zaboravio. Ne mrzim je, samo je prezirem iz dna duše.

То ти мислиш! И ми ( мушкарци ) и ви ( жене ) смо сујетни до коске, и не би помислила шта све може да представља ''разлог'' беса, злобе итд. Ево на пр. ја. Никада али заиста никада нисам био џукела према својим девојкама и увек сам се понашао крајње фер и без оних срања ''знаш, ти си лепа девојка, не требам ти ја'' и сл. али ми се догодило пар пута да чујем од људи како ме бивше жешће блате, лажу, измишљају, пројектују, а то је ишло тако далеко да је једна чак извалила да сам геј! иако сам у два наврата беж'о од њеног ћалета из њене собе. Ал' добро, тад сам био клинац па сам јој опростио лололо :))))

А и ожењен си ваљда?! лололо :))))

Jesam, to ti i velim... sad bi htela i pored toga, al' nemere, Mićo, nemere! B-)

Ovo je offtopic, ali ja moram da pohvalim temu. Konačno nešto što nema veze sa politikom i pukim jebanjem. Ko bude spemovao ima da dobije sedmodnevnu bananu.

Malo sam izmenio naslov, da bi i drage dame sa sajta mogle da podele svoja iskustva.

Može, Zyc. Ja rek'o biće dovoljno ovo u antreu al' ajde ;)

pazi, meni je savest čista, e sad kompleksi su već druga stvar..ima i onih koje ja mogu da pljujem (realno su zaslužili) ali to ne radim jer mislim da je sitničavo.

Zanimljiva tema, samo da se upisem da lakse nadjem kad dodjem kuci.

Svi su bivši, ni jedan nije uradio ništa loše i ne zaslužuje bilo kakav pogrdni naziv. Ne kažem da nisam bila povređena, recimo najgora stvar koja mi se dogodila: zaljubljena do imbecilosti, a lik raskinuo sms-om, popizdila sam... Al ni za njega nemam ružne reči. Mislim da je ružno, govoriti loše o bivšima. Kako neko može reći da je recimo "kurva raspala" a do juče ste se vodali za ručice... To je kao da kažeš sam za sebe da si...

My point exactly! Ali ljudi to masovno rade! Ne ja i ti na pr. ali većina to radi. Zašto? Zato što se to očekuje? Zato što je to normalno? Ili zato što u današnjem svetu nije jebeno ''kul'' voleti nekoga i to priznati?

Mislim da je divno voleti i da je divno to moći reći, onako, bez ustezanja. Mislim da negde u nama postoji strah da ćemo biti odbačeni, pa često glumimo da smo nezaintersovani ili bar ne onoliko koliko stvarno jesmo. Takođe mislim da su ta opankavanja bivših samo neki vid straha, neki odraz bola. Da je ta verbalna agresija u stvari odraz nesigurnosti, kao bolje da ja pričam loše o njemo, nego on o meni, i ako već priča neka mu istom merom.

+1

Nema šta tu puno da se priča. Sam biraš u kakvim odnosima želiš da ostaneš, u mom slučaju, sa bivšom.

Eno vam na puji šta ja mislim o svemu ovome.

Bez šale, lepo je kad ostaneš u dobrim odnosima al to nekad jednostavno nije moguće, previše je emocija u kazanu.

http://i45.tinypic.com/ve6a7b.jpg

BUAHAHAHAHAHAHAHAHA:)))))) ZAGRCNUH SE OD SMEHA, JEBOTE!!!!

Шта је ово, хришћанске врлине за рај? :-Д

Не, без зајебанције, укалупљен однос што се тиче раскида и бивших су тотално кретенске... Не можеш се исто односити према особи која те није повредила и нека која ти је забила црначку курчину у десну преткомору. Мени су остале неке трауме и трипови, али спрц'о сам три и по године на две, како волим да кажем, психотичне кучке које су ме ујебале јер сам био фин. Једино добро што ми је остало од тога је трс и лекције које сам научио. Све остало је одвратно к'о задах смрти.

Potpisujem Niko. Ne možemo se isto odnositit prema svakoj osobi sa kojom smo bili jer je sa svakom raskid bio drugačiji, a i razlozi su bili drugačiji. Skoro sa svim bivšim sam ostajao u dobrim odnosima, ali se sa njima već odavno ne čujem. Nije u pitanju neki problem već jednostavno obaveze koje dolaze sa godinama. I sa prijateljima se ne viđam često koliko bih želeo, tako da su mi bivše sa te strane gotovo i nevažne, bez obzira što smo ostali u normalnim odnosima.
Samo jedan skot mi se zadesio u životu, ali takav da na njega ne bih želeo da potrošim nijedan red teksta. Zbog nje sam u fazonu da onu staru '' 'ko tebe kamenom, ti njega hlebom'', promenim u ''ko tebe kamenom, ti njega ciglom u glavu''. Jasno mi je da ovo napisano tuče gorčinom, ali jednostavno ta osoba nije pokazal ni ono elementarno poštovanje prema meni i samim tim nije zaslužila da ja sa tim istim poštovanjem o njoj pričam.

оквард

Браво, Гонзо!

Јес' да ми религија није драга, али овде цепај оно старозаветно: "око за око, зуб за зуб", чак и исправљено мало. :-)

Niko druže slažem se. Uopšte ne razmišljam da pokazujem bilo kakvu dobru volju prema nekome ko se po meni iskenja na najgori mogući način. I nemam nikakav problem da ću zbog toga biti lošiji čovek.

Моја професорка каже, кад ти удари шамар ти му окрени и други образ лололол

Да, Гонзо, јер добар човек, што се мене тиче, има примарни параметар начина опхођења према себи, а ако ћеш газити и по себи, јебеш ти себе какав си човек.

Krst i Patrik sunce mu jebem :)

Već drugi put u par dana linkujem ovu defku. Knjigu pesama sam joj napisao, objavio i posvetio. Popišala me ko krava maslačak posle osam godina veze. Posle nje sam upoznao svoju suprugu sa kojom sam u braku već 10 godina i ne žalim ni sekund. Ne bih nikad rekao ružnu reč za nju.

Odlična defka Bruse. Što se tiče teme, poštujem tvoje mišljenje, ali ja ne mogu da ostanem ravnodušan na takve stvari. Kada mi se sve sranje sa tom devojkom desilo, u početku sam mislio u fazonu ''biću čovek, neću da pljujem'', ali kako me je sve popuštalo shvatio sam da nema potrebe za tim i da treba pre svega sebi da priznam da sam imao posla sa teškim skotom.

Канда нам се разликују ставови, мада, можда ћемо и ми променти мишљење ако икада станемо на луди камен. Личи ми то доста на песму Хладног Пива "Рањени и луди", баш о томе што си поменуо говори.
Не брецам се ја од тога да пљунем кога сматрам да треба пљунути. :-)

Pa to i rekoh, prvo sam bio u šoku, posle sam patio zbog "skidanja na suvo" i apstinentske krize (ne te apstinentske krize, sram vas bilo, nego duhovne), da bi došao do kategorije žestoke mržnje i, naposletku, ukapirao da je mržnja samo druga strana ljubavi. Tad sam postao ravnodušan prema njoj. Ne kontaktiramo, nema potrebe da ostanemo prijatelji, jednostavno me više ne zanima.
Razumem potrebu da se čovek iskali posle lošeg postupka prema njemu. Retke su veze koje završe sporazumno jer ne postoji zajednička potreba. Mi smo balkanci prek i oštar narod, volimo i mrzimo do smrti :)

E ni ja ga ne bih bolje sročio. :) Slažem se da čitav postupak tako ide.

Да, то не рекох: и ја сам апсолутно равнодушан, никада више нисам комуницирао с истима, иако сам био прогањан да то учиним, одлучио сам да више немају никакав непосредан утицај на мој живот. А то што бацам хејт према истима гледам једноставно као поштовање самог себе, рекох горе зашто. А и откада сам научен изашао из свега, уз нешто хаусовања, имам више успеха код жена... :-)

Како Албанци: "кад вољем - вољем, кад не вољем - кољем"! :-Д

Jbg, sa ove distance nijednu od bivših ne mogu da nazovem kučkom. Većina su bile jednovečernja škola. Najbolje su mi bile ponavljačice. Ono malo ozbiljnih veza što sam imao sam lično upropastio sa ovim instant verzijama. Danas sam hepi merid, a malo je falilo da i to sjebem jednom kad sam bio uhvaćen na zlodjelu. Izvukao sam tad i sebe i pouke, i sad polako. Naravno, kad je postavljen astal prvi sjedam, al o tome na drugoj temi.

Релативно сам млад, али сматрам да године нису неки предуслов за овакве проблеме.
Имао сам девојку 5 месеци, што је много кратак период, али сам се заиста посветио том забављању. Написао сам јој 12 песама, компоновао једну мелодију/песму, обраћао пажњу на њу стално, савијао јој оригами бродиће величине 1цм, јер су јој се свидели (има 500 комада од мене).
Последњих месец дана забављања се слабо јављала, била је безвољна, није била расположена за причу, све јој је сметало, на сваку реч је одговарала викањем и за мало плакањем. Онда се само одједном променила. Позвала ме је један дан да дођем и кад сам дошао рекла је да имамо да причамо о свему. Већ сам унапред знао о чему је реч. Хтела је да прекине забављање, "јер није спремна за дугу везу, разлика у годинама је велика (две године), има проблеме у породици, другарице су је изневериле, виши сам од ње за 4-5цм, а то је мало..." Након недељу дана сам је видео са новим момком који је у њеном крају познат као неки популаран момак (који је нижи од мене за главу скоро лолол). Било ми је свеједно. То се све десило у фебруару, од тада сам је видео два пута, али у групи са осталим познаницима, тако да јој се нисам директно јављао, већ свима колективно.
Никад је нисам назвао погрдним именом, јер ми је то ниско, нећу понизити њу, већ себе. Сви моји пријатељи је називају погрдним именима, али ја је зовем "бивша девојка" или "она са којом сам се забављао".
Да ме је повредила, јесте, и више немам шта да радим с њом. Било је лепо док је трајало, више не траје. После тога сам сазнао још пар безвезних ствари (да се забављала са мном да би посвађала мене и другара који се давно забављао јако кратко с њом (док још тог другара нисам упознао)).
Ако се икад кроз године сретнемо на улици, нећу имати ништа да јој кажем, али бих волео да чујем њено оправдање за такве поступке, јер мени нису јасни.

Krompir jebeš njena opravdanja, samo prođeš na ulici kao pored turskog groblja. Nikakva priča, uvreda, ništa. Samo prođeš. To boli više nego da joj opališ šamar. Ovo naravno važi i na suprotnoj strani kada neka devojka najebe.

Pun je život takvih priča. Ono što čoveka valjda najviše zaboli je visina emotivne investicije koju ulaže u vezu da bi je izgubio kao da je u pitanju povremeni seks...

Ма све је то давно заборављено и опорављен сам од тога. Ништа не осећам, потпуно ништа. Једино ми је то дилема: да ли се јавити на улици или не?
Треба се јавити, јер сам ипак са њом провео пет месеци, људски је, али пошто ме је она оставила, може да помисли да сам паћеник.
Не бих требао да јој се јавим јер ме је искористила, али бих поново испао љубоморни паћеник.
Али нема ту пуно дилеме, било па прошло, и сад као да се не познајемо.

Гонзо, сад си зајеб'о... Не може то њој ништа значити, јер је Кромпир изјебан, а не она.
А ти Кромпире си то треб'о јебати, јер изгледа да јој пажње није мањкало, а отишла је за другим који је нижи од тебе (иако је она твоју висину узела за фактор раскида, ако сам добро разумео), који је уједно и фаца, тако да - он је метн'о, ти ниси.
Ако јеси јеб'о, онда је она једноставно динамична кучка која је хтела још који пенис.
П. С. Не с'ватај ово као увреду никоје врсте. :-)

Не бих да откривам превише података овде, већ сам пишући по форуму рекао доста о себи, и одакле сам и шта сам, али да, погодио си разлог због ког је отишла. После око 5-6 дана с њим, он јој је убацио, а мени је било рано за то, је сам сматрао да је и њој рано и да није спремна, ал' ето шале ниоткуда.
Не, наравно да не схватам као увреду, нема никаквих проблема. :)))

Srećom, ništa od ovoga nije propala investicija, sve to ide u tvoj mentalni razvoj, zato glavu gore i šibaj ponosno.

Jedina stvar zbog koje se ja lično kajem je što sam napravio nes sa kozjim mlekom, ne da ne ide nego raskiva.

pa gde s kozjim čoveče :)))

Управо то. Та њена превртљивост и жудња за "стварима које сијају" ме је натерала да озбиљно почнем да пишем књигу, коју већ доста дуго пишем, имао сам среће па се наш другар Бруце понудио да је лектурише и да ми помогне.
А да није било тога, никад не бих почео то да радим, а одувек сам имао жељу, али не и вољу.

Hahahah Grujane objasnio si. Jebem mu život pa gde stvarno sa kozijim mlekom. Nasmeja me jebote.

Dobar ventil, ozbiljna je tema i nedostaje malo smeha... Krompir, moja ponuda i dalje stoji, čekam da dovršiš.

A jebiga, trenutak loše inspiracije, mislim nije tako strašno popiću ga al kombinacija jebe male vidre kolko je otužna.
Eto, i to je valjda neki nauk ;)

И мени се свиђа тема, није јадање, а ипак је добра за квалитетне савете, надам се да ће их бити више кад и ако тема заживи.
Брус, пишем и даље, напредујем, прекуцавам полако, ал' требаће времена јер ме школа мало јебе сад, па пишем споријим темпом.

Ono što se dogodilo pripada prošlosti, to je tamo i ne mogu da vratim. Zbog toga se ne uzbuđujem mnogo oko bivših devojaka. Nijednu nisam nazvao pogrdnim imenom, pre svega zbog sebe, a onda zato što stvarno nijedna nije ispala kučka, kurva i ostali drekavci.

Što se tiče prijateljstva sa bivšom ja sam za, ako procenim da je moguće i ako je raskid bio ljudski. Jedino je problem što je to mač sa dve oštrice, pa krenu ona ispitivanja ''se viđaš sa nekim'' i ostala sranja, a od toga pizdim. Plus nikako nije dobro za ''ostavljenu'' polovinu. Ali dobro, svako prema svojim mogućnostima. Jedared mi je jedna cura dala korpu, ali ''nije htela da me izgubi kao prijatelja'', a ja sam bio mlad, zelen i zaljubljen pa sam pristao. Nači nikad više. Posle je svaki put kad sazna da sam bio sa nekom novom, prefrigano pokušavala da dokaže sebi kako još uvek može da me ima. Jednom naseo, drugi put iskulirao, i shvatio da ona nije baš čista. Od tada su nam se odnosi ohladili.

Mislim da mlađi ljudi ne mogu da ostanu prijatelji sa bivšim partnerom, jer uvek ali UVEK ostaje neka čudna varnica pri svakom novom susretu. Bar je tako sa jednom mojom bivšom za koju uvek kažem da me je ''obeležila'', iako sam davno završio sa tom pričom. Sa njom sam samo u kontaktu, i vidjamo se 2 puta godišnje leto, zima, jer nismo u BGu preko cele godine, i to mi je kul, ako već nije išlo iz nekog razloga.

Naravno bilo je otrova koje sam popio, bilo je raznih glupih i nepotrebnih situacija i ružnih reči, ali nikad ni te ne bih nazvao pogrdno. Pa voleo sam ih nekada. Takve stvari su oproštene ali nisu zaboravljene. Dakle samo ćao ćao.