Pretvaranje neke šklopocije u (po mišljenju vlasnika) auto snova iz video igrice.
U očima ostatka (normalnog) sveta - auto je sve samo ne lep.

**Uputstvo za izradu:**
- Početi od najgore krdže: Yugo, Stojadin, Fića, eventualno Golf 1-2, ili Fiat Punto ali kec. Sve u svemu ne davati više od 1000-1500E za auto. I ne kupovati nikako auto mlađi od 15 godina.
- Obojiti vozilo nekom užasno drečavom bojom. Gajgerovim brojačem proveriti da li je zračenje boje na zadovoljavajućem nivou.
- Oko točkova obavezno docrtati (nespretnim potezima) gromove, da bi dočarali fantastičnu brzinu vašeg vozila (80-100 bez otpadanja delova školjke).
- Dodati zadnji stabilizator. Ručne izrade. Ne zbog stabilizacije (takav auto se ne može stabilizovati ako se kreće), već zbog fantastičnog vizuelnog efekta koji parče drveta postavljenog na dva pruta daje.
- Felne naravno obojiti u neku boju koja totalno odudara od boje vozila.
- Ispod auta dodati par neonki (pimp my ride touch), ovo je dokaz da imate stila.
- Gume staviti najkvalitetnije Tigrove (ili još bolje Trayalove), naravno polovne.
- Na auspuhu probušiti lonac, da bi stvarao autentični zvuk trkačkog automobila (fina mešavina zvuka Trabanta i John Deere traktora).
- Stakla zatamniti do te mere da se ne vidi ništa napolju (zbog bezbednosti ostaviti prednje staklo nezatamnjeno).
- Staviti muzički stub i zvučnike iz sobe u gepek. Povezati na dva traktorska akumulatora (u slučaju da se povežu tri, moguće je dodatno povećati autonomiju rada).

**Uputstvo za vožnju:**
- Leti non stop držati otvoren prozor, i isturen lakat.
- Na semaforima turirati auto do iznemoglosti desne noge. U slučaju malaksalosti noge, početi turiranje levom.
- Pri vožnji držati kvačilo polupritisnuto, kako bi motor bio što bučniji i pri manjim brzinama.
- Svakoj lepoj devojci trubiti, zastati ako je dovoljno blizu i voziti uporedo sa njom uz namigivanje i dobacivanje.
- Muziku pojačati do daske (celokupan opus Grand Šou Prodakšna vrteti non-stop)
- Ne davati nikad žmigavac, grubo ignorisati sve saobraćajne propise uz maksimalno ugrožavanje svih ostalih učesnika u saobraćaju.
- Voziti auto najviše noću, sa otvorenim prozorima i muzikom pojačanom do kraja. Voziti se u krug, tako da uvećate šansu da vas ljudi koje ste probudili u drugom prolazu vide.
- U slučaju pojave nekog pravog sportskog automobila, pretvarati se da ga niste opazili. Otići na drugu stranu što pre, da ljudi ne primete razliku između pravog auta i klovnovskog automobila koji vozite

Комплексна појава личног одрицања од секса са радодајним бичаркама, стављање учесталог флерта са женском популацијом на страну и занемаривање прохтева вашег вршњака зарад једног јединог циља- колегиница. И то, наравно, не свака, него само она којој су мајка природа и отац клесар подарили више квалитета. Она је лепушкаста, згодна, паметна, шармантна, понекад и духовита. Има то нешто, јебемлига шта, ал' има нешто. Добро, јес' да не гледа „Камионџије“ и „Црног Грују, првих осам епизода“, јес' да не слуша Василију Радојчић, Јордана Николића, Снежану Ђуришић и Ипчета, јес' да прати оне глобалистичке трендове, ал' реално, бољу тешко мо'ш наћи.
И тако ти све подредиш том свом циљу. На Фејсбуку се углавном само с њом дописујеш, идеш на иста предавања на која она иде, седиш поред ње на вежбама, идете на кафе, одете до Калемегдана да прошетате (или где већ идете). Никако не успете да изађете заједно, или успете једном, евентуално двапут, али то кад се колегијално иде на неку журку. Твоје мисли теку отприлике овако- Океј, једном одемо после касног предавања на вопи, она се мало усвињи, ја бацим неку фору, одемо код мене, креснемо се и све је океј. Она је лафица, она је џек, неће да ме тера да је женим, однос остаје исти, пружа ми могућност да у свој фазонџијски вокабулар убацим форе типа: „Одвалих ја тебе од курца оно вече“. И после тога имам загарантован секс. Само јој кажем: „Е, нешто сам сјебан, оставила ме девојка (то лажем, одакле ми девојка), умро ми кер, курац палац, дођи мало до мене. Она дође, опет се креснемо и тако у круг-.
И све би то било лепо и донекле истинито да постоји конзистентност жељеног понашања. Довољно је да се једном догоди нешто непланирано, сложи се пар коцкица и ти доживиш излив емоција које су ескалирале током читавог тог, по тебе исцрпљујућег процеса. И онда си се јебао у дупе. Афекат узима кормило, рационалност скаче у воду. Све што у том тренутку изговориш производи оргазмично блажене осећаје који се шире твојим телом брже од Јусе Болта. У том тренутку. Сутра ћеш размишљати је ли боље да се обесиш, да скочиш с неког моста или да се пребациш на Браћу Карић у Малој Моштаници.

Колоквијум на који си изашао, а да притом ниси такно књигу.
Комедија. Пишање. Лол.
Добијеш папир с питањима, а на њему све енигма до енигме, мађија до мађије, енкриптоване формуле, све уз објашњења на старогрчком. Притом је градиво које си некад, у својој славној прошлости и знао, анатемисано, па су веће шансе да се међу испитним питањима нађе Минимаксов тестамент, годишњи рачун Адвентистичке цркве, сажета биографија Јована Ћирилова или рецепт мелема за чир од гвинејског шипурка.

Мош да се смејеш, ил да плачеш. Боље да се смејеш и дислоцираш са територије надлежног факулета, него да улудо силујеш ганглију и траћиш своје време.

Interesantna kreatura, najčešće za volanom bilo kojeg Golfa, stare Bembare, ili iole snažnijeg Fijata, koja ima konstantnu želju za preticanjem i velikim brzinama na gradskim ulicama, a koji do cilja stiže istovremeno kao i kulišići, koji voze laganeze.

To je onaj lik koji me rano ujutru na prvom semaforu u Munzeu, iz ko zna koje trake iseče i nabije se tik ispred, kako bi on bio prvi na semaforskoj crti. Po paljenju zelenog svetla, munjevitom brzinom gubi se u magli, ali samo do sledećeg semafora, koji mirno prolazim i pretičem ga, jer se prilepio uz gospodina koji skreće levo. Posle par trenutaka, gradski Fanđo me još jednom pretiče, pa dok se isključujem na auto-put, primetim da je ponovo iza mene, jer se spoljna traka sporije uključuje, te Fanđo biva zaglavljen i zagrađen. Širina auto-puta, ah divote... Mirne duše povećavam brzinu na 120, ali ne lezi Vraže, evo ga ponovo naš Fanđo. Cik-cak metodom koristeći sve tri trake, uključujući i zaustavnu, a bez korišćenja migavca, prelazi znatno duži put od ostalih učesnika saobraćaja, koji se kreću pravolinijski, ali svakako uspeva u svojoj nameri i gubi se u daljini. Izlazi kao pobednik u ovom najdužem pravcu gradske piste. Ene! Evo ga sad na semaforu u Ustaničkoj tik pored mene. Opet baja turira svog Golfa Trojku. Ništa, ovoga puta ja skrećem levo, dužim, ali mirnijim putem, dok njemu, koliko vidim, malo napred maše cajkan, sa misijom da mu otkine po koju somundaru.

Плакат за предизборну кампању.

Ono što pomisliš kad vidiš da svi klinci udaraju reketom po ceo dan samo zbog uspeha Đokovića, pa pomisliš, šta bi bilo da imamo šampiona u Formuli 1.

Временски период током којег се конформистички пориви своде на минимум.

Fanatični borac za prava životinja i vatreni pobornik zdravog života. Izmeta zelene boje, a pritom nije marsovac. A možda i jeste?
Ljudi koji lažu sami sebe da će živeti 112 godina, a na kraju umru od raka. Ili ih pregazi kamion. Ili ih oduva vetar.
Ma da, prokelj je ukusan. Njam njam. I kiseli kupus je ukusan, a i karfiol takodje! I super je biti bled, neuhranjen i mršav. Super je kad nemaš snage da dignes torbu punu paprike koju vuceš sa pijace do mesta gde je parkiran tvoj dragi Prius. Ili Smart. A jos je bolje sto nemaš snage ni da promeniš brzinu u svom četvorotockašu. I onda tako vidiš nekoga kako jede socnu mirisnu pljeskavicu i uputiš mu pogled zvani "kako te nije sramota?", a u dubini duše i svog želudca znaš da silno želis i ti da pojedes jednu takvu pljesku. Ali ne! Razum veli drugacije! Mora da se ide kući da se pravi ručak. Danas na meniju kuvani patlidžan sa prilogom u vidu rendanog celera. Prijatno.
Naravoucenije: Zivi od danas do sutra, svi cemo umreti eventualno.

Automobil (valjda je automobil) poznatiji kao Volga, koji je do raspada SSSR za Ruse predstavljao simbol raskoši, luksuza, prestiža, uspeha i blagostanja. Dobio je naziv ruski mercedes najviše zbog toga što je bio zvanično vozilo ruske vlade, na zadnjim sedištima Volgi pičke su guzičili svi ruski predsednici, uključujući i Putina. Jedini odgovarajući, od koga se ne možeš postideti, poklon, prvom čoveku koji je odleteo u kosmos je mogla da bude samo Volga, tako je i bilo, parkirana lepotica je čekala u dvorištu, Jurija Gagarina koji je kada ju je video izjavio - Samo da obrnem jedan krug i mogu slobodno da umrem.

Inače u Rusiji Volgu još i zovu strejt mercedes, jer za konstruktore Volge aerodinamika je gej osobina, utvrdili su da vetar uvek duva Volgi u leđa zato što nema muda da joj pruža otpor. Vozeći ovo borbeno vozilo, mlađu sestru kamaza, vozač dobija želju da njime uleti u srce Staljingrada.

U ruskom PES-u stamina igraca je izražena u volgama.

Звучи поприлично једноставно. Завршиш факс, млад, перспективан, сва врата су ти широм отворена. Студираш да би "имао од чега да живиш", да би "издржавао породицу", или да би плату трошио на алкохол и курве.

Ипак, не. Прави разлог студирања је онај који у теби препозна: локални коман/ тетка са Буркине Фасо/ комшиница/ кевина другарица која ради у фабрици или неко сличан. Свима нешто треба, и ти си баш тај који ће им то испунити.

Gej. Ukoliko ste onako građanin sveta pa volite taj izraz.
Peder. Ukoliko ste ponosni stanovnik brdovitog Balkana.
Lik koji voli da se spava u guzu na jeziku onih prvih.
Lik koji voli da se šuri u plinaru na jeziku ovih drugih.
Kako god da okreneš isto ti se 'vata.
Izraz je počeo da se koristi najviše posle filma Gospodar Prstenova, posle kog se i omasovio žanr epske fantastike i mase su prvi put videle kako izgledaju vilenjaci.
Plavi, nežne kože, flafičasti, feminizirani, baršunasti, gipki, ženskasti i koliko god da u nekoj sceni filma vilenjak surovo ubija horde neprijatelja, opet nekako sve to deluje pederski ili ako hoćete, gej i stvarno deluje kao fantastika.
Uvek kada se pojavi vilenjak u sceni nekako ga je lakše zamisliti kako vozi rolere nego kako tamani horde neprijatelja, a kada bi se dva muška vilenjaka poljubila, delovalo bi kao lezbo film.
Baš gej rasa.

У комбинацији са певачевим именом, незаобилазан коментар на већини народњачких песама на Јутјубу. Служи да покаже коментаторову "боемску природу", па сходно томе често бива изгласан за најпопуларнији од стране сличних сератора. Углавном га остављају напаљени клинци од 13-14 година убеђени да је много кул бити алкос а чије се алкохоличарско искуство своди на откидање од једног и по пива на ујаковој свадби или комшијином испраћају пропраћено форматирањем желудачне кесе иза шатре и дозивањем кеве да им обрише убљувану фацу.

Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.

Прикривени психопата, партиманијак, вук у овчјој кожи. Од понедељка до петка шета пекинезера, љуби руке госпођама, чешља се у десно.
Са првим вечерњим сатима у петак, доктор Џекил постаје мистер Хајд, жестоки конзуматор алкохола, ловац на младу пичетину и главни зајебант, способан да осмисли и у дело спроведе најлуђе идеје.

Upotrebljava se za:
Nije mi poznato, pojma nemam, nisam upućen u to, ne znam šta da Vam odgovorim...sve to u jednom.

Pauza u ispijanju alkohola na duge staze propraćena pegliranjem. Nakon pit stopa vraćamo se preporođeni i spremni za dalji tok trke.

Zastavina vozila sa spojlerima napravljenim od sper ploce i auspusima skinutim sa traktora. Zbog neispravnosti masine poneki cak i zvuce kao automobili marke Ferrari, Lamborghini, Porsche, Bugatti...

Putevi ko stvoreni za reli.

Spominjemo ga u situaciji kad hoćemo da nekog naučimo pameti oprobanim sredstvima*

* U njih spadaju - neklepan kopač, volovska žila, taraba s ekser, bejzbol palica, žica za armiranje, nakvašeni Kurir, kurbla od FAPa, viljuška od partizanke, grundigov daljinski i slično.

Животна прича вечитог студента. Прича између чијег је почетка и краја смештено неколико реформи високог образовања, промена влада, председника и минимум два светска првенства у фудбалу.

Како је њихово чедо после мукотрпне четири године завршило напокон ту средњу школу, ћале и кева налазе се пред тешким избором: Да пронађу неки посао свом сину (или ако је женско, да је брже-боље удају) или да уложе стотинак хиљада и упишу на факултет. Буџет је омануо, јер комбинација спремање пријемног + топло јунско време душу дало за баскет + ортаци без икаквих идеја, амбиција и планова ипак била превелика отежавајућа околност како би се факс уписао на терет државе. Дакле, или да ћале и кева пљуну кинту, или кафић/мешалица/каријера тегљача гајби у локалном Максију. Клиња је чуо како је тај студентски живот много добар, те би ваљало пробати то, учиће он, часна реч.

Уз претњу родитеља да ће га се одрећи преко новина и дати код газда Рајка да клинцима из краја пумпа лопте и гуме на бициклима уколико њихову крваво зарађену кинту баци на коцку, алкохол и пичке, новопечени студент одлази у велики град. Притисак уради своје, и он по први пут у животу, стварно узима књигу у руке.

И паф! Десетак месеци касније, он индексом маше испред родбине и гледа да наплати свој мукотрпни рад. Година је чиста к'о суза. Мамин син! Ћалетов понос!

Следи лето које за циљ има да се надокнаде све журке пропуштене под "Е не могу морам да учим, знаш како се накупи, а нећу после да учим цео дан кад је испитни рок" изговором, што ће рећи, пар врелих месеци алкохолисања, блудничења и генерално, губљења времена.

И тако је почела друга година. Октобар је наш студент започео са пар процената алкохола у крви и запажањем да је далеко занимљивије да ти се у глави врти од алкохола него од непрекидног учења. Новембар, децембар, јануар, фебруар, март, па у глави опет фебруар (класично губљење у времену и тотална неорјентација када је датум у питању), па некако тако до јула. Биланс: Литри попијеног алкохола, хиљаде и хиљаде прокоцканог новца, именик пун сумњивих женских имена, од којих се и он пола не сећа, и некако, а да и он сам не зна како, 2 положена испита. Моле се кева и ћале за кинту, молба аксептед.

Годину дана касније иста ситуација, молба деклајнд.