Hodati u tuđim cipelama
Одабереш наслепо пар ципела при изласку из џамије. Одиграш турски рулет и , јебига, изгубиш. Алах све види.
- Мирсаде, је л' то носиш штикле?
- Једи говна.
Detinjstvo u periodu 1995-1999
Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.
Јебала вас Европа и геј параде, оћу своје детињство !
Oci
Један од ретких дана када се сетимо очева. Ако се сетимо. Врло лако се деси да, занети новогодишњом еуфоријом и спремањем Божића, често и заборавимо на нашег конструктора. Кева је ту да ти спреми, очисти, опере, опегла, донесе доручак у кревет, сакрије од ћалца колико неоправданих и кечева си напабирчио, пусти сузу кад те остави нека профукњача, скува чај и накљука антибиотицима као да болујеш од емболије, а оно те само ошајатила промаја јер ниси чувао крста. А ти лепо кеви цвеће за 8. март, па парфем за рођендан, поверавање, саветовање...
А матори? Па матори ти је некако апатичан, посивео од борбе за голи живот, за леба и слеба, твоје нове патике, рату за екскуризију, рату за Коп, рату за море, кинту за мало боље пљуге и изласке. Сад, што се он згурио као жалосна врба, што му се коса нагло проредила и обелела, што му се бора на челу усекла до кости, што је често одсутан, замишљен, одваљен од брље, то ником ништа, а?
Ћале је, бре, то, можда губи, али бори се. Стена! Причају људи, тер'о опасно лопту у своје време (тражио га Хајдук), јуриле га сојке где год се појави веспом, макљао локалне силеџије да га и данас памте.
Тај мушки климакс дође ненајављен, без помпе. Тако, горело једно палидрвце, горело, и на крају се искривило, угљенисало, угасило. Да испусти још ово мало дима, па ај полако, да га дрешимо...
- Ћале, ајмо на пивкана, оци су данас.
- Нека, сине, ево ти иди са друштвом. Испио сам ја моје.
Maja Divac
Иде ми на живац. Водитељка Евронета , емисије за обезнађивање Србије. Добро, схватио сам, нема од та курца ништа, никад ми нећемо бити у ЕУ, ал мене брине друга ствар, ОСТАРЕ МИ МАЈА водећи емисију, иструну ми дуња у фиоци, својим очима гледам како се претвара у половњачу а био добар пичић, појавиле јој се боре, још мало па се збабила. Мајо слушај ме...
СКИНИ СЕ МАЈО и води гола емисију, јебеш и Европу и све, само један живот човек има, ако треба побегни од свега, није битан ни Сорош који те финансира, ни то што већ десет година добро живиш са сат времена рада дневно, само се ти скини и води емисију гола, остави траг неки јебемуматер...
Скини се Мајо
док смо још млади
јебеш Европу
и сат што не ради...
Претплату и даље нећу да плаћам, све док се не скине и она што води временску прогнозу на дневнику, и она се полако претвара у сарагу...
Otpisivanje bendova sa nebuloznim imenima
Постоји гомила бендова, мање или више квалитетних. Да би се издвојили из те гомиле, многи се одлучују за крајње ''интересантна'' имена. Најбоље би било такве бендове игнорисати, јер како ћеш себи да објасниш због чега слушаш неке људе који су толико прсли да се назову, рецимо, Нежни Далибор.
- Е, нашао сам много добар бенд, одушевљен сам!
- Како се зову?
- Данилов доживљај Беча.
- Одјеби.
Ruralna jebozovnost
Стомак беле боје чији се слојеви преклапају по задњој гуми Урсуса на коју је наслоњена, гумене чизме са свежим мирисом свињске балеге и образи румени попут круњача који вришти мељући куруз под чардаком. Коса која мирише на свих 5 литара шампона од брезе, и један поглед у коме се огледа читаво газдинство и сав мираз који те чека.
- Мала, изгледаш ми баш здраво.
- Здраво.
Latinoamerički ciganluk kroz modernu muziku
Scena: predgrađe. Zatopljeni filter kamere, usporeni snimak. Mačka pretrčava užareni asfalt. Vintidž Mustang automobil prolazi cestom, u njemu dvojica likova isturenih laktova. Ne pričaju. Kamera lagano pomera fokus na šareno obučene ljude koji sede na pragovima. Oni su znojavi. Svima pantalone spale do pola guzice. Radni dan, a bleje, jebiga, da ne poveruješ kako se lepo živi od otimanja Nikon fotoaparata britanskim turistima kad se zagube u faveli. Nema debelih, nema bobuljičavih, ten im je uniformno kremast. Pozdravljaju klimanjem glave ove u automobilu. Znojavi su.
Prelaz kamere na pendžer mlade deve. Iz radničke porodice je, niža srednja klasa. Obučena je u majicu bez rukava i odsečene teksas pantalonice. Sise precizna trojka. Danas se potrefilo da ne volontira u crkvi kod oca Miguela, ne ide ni da prodaje cveće i ne skuplja pare za siročad iz čileanskog samostana. Ona se smara. Vruće joj je, i vrućina je tera na grešne misli. Steže brojanicu na grudi, moli se za održanje nevinosti katoličkog pičića. Sad dvojka je ipak u opticaju, sevanje u dvojku valjda ne spada pod jurizdikciju šokačkog Isusa. Znojava je.
Kadar na ulicu. Grupa iz kraja dolazi. Nabavili su i jednog Kineza. Tu su bubnjevi, radio kasetaš, gusle i vuvuzele. Bam, tras, decibeli basa lome zvučnike. Tempo ubrzava. Fastforward videa sa 14 na 24 frejmova. Tu je i on. *Papi*. Nosi maramu ispod šešira. Atlet majicu da istakne biceps, vidi se da je dečko radio na sebi, ali nije nagruvan k'o Dorian Jejts, jok, ne, to je od salse. Latino seksi, crn i mističan. I on je znojav. Oko vrata mu je ogrlica sa žetonom. Ukr’o od Cobeta kaiš sa gigantskom kopčom. Došao je da kobjasni neke stvari, znaš iz geta je, težak mu je život. I on repuje. I dok to radi, mlati rukom u kameru. Pantalone mu spadaju. Sreća pa ne mogu dalje od dubokih zeleno-ljubičastih patika sa ogromnim jezikom. Prelazak na refren, uzvlačenje pantalona. Opet priča u kameru i rukama preti snimatelju.
Oštar kadar nazad na malu. Ona je čula latino ritam, greh je nadvladao, krv je nečista. Kadar ruke koja steže brojanicu. Ah, fleška - Papi je tu! Silazi, trči. Opet 14 frejmova po sekundi. Baba uzela u ruke džoger i zabarikadirala hodnik da joj spreči put da se vidi sa Papijem. I baba je znojava. Gazi babu, baba leže, i baca poslednji pogled na ikonu Svetog Karmelita od Bogote. Babina ruka pada i brojanica ispada iz babine ruke na pod, dole je laminat, jebiga sirotinja. Pogled sa ulice na ulaz zgrade, mala istrčava, njegova bejbi je konačno sa njenim Papijem. Papi će noćas jebati, u oba slota. Dernek se nastavlja. Oh, kako su svi oni tako kul šareni, bezbrižni, puni nade, neispunjenih snova, a opet tako krimi i strastveni. I znojavi.
O, majku vam milosnu jebem, zar je problem kupiti običan glicerinski sapun, uniseks antiperspirant, običnu jednobojnu majicu, i neki polovan fen. U vr’ glave 20 evra, mala cena za veliku uslugu neidenja na kurac.
Definicija je napisana za Mizantrophy.
Karmin na okovratniku
Доказ који се не побија. Шарао си, магарче, крвави ти зуби. И пао си на тако јефтину финту, обукао светлу шуљу, она имала јарко ултра-љубичасти руж, па баш нашла по кошуљи да те љуби, поред толике главурде и осталих екстремитета, са нагласком на гениталије.
Ма 'де бре, то је неки лош сценариста филмова Џ продукције некад поставио као премису, и сад у сваком другом филму, шатро она пребира бели веш да не побоји, и као скапира његово неверство, није него.
- Их бре, ал си усро ове беле гаће, тачно мора са шареним да се пере, ал прво доткувам у лонцу... А шта је ово на кошуљи? Кармин!? И то браон, онај курвањски! Скоте, па ти ме вараш! Ко је она? Хоћу да знам! Колико то траје! Говори, зашто сад ћутиш, стоко!
- Жено, ако ти кажем да сам се био усро до заврат, би ли веровала?
Potanko
Objašnjavati ili prepričavati lagano, bez žurbe sa svim detaljima. Obično uz neku kafu ili pivo natenane i sa guštom. Ekvilibrijum.
-Tebra...uh...
-O Filipidesu junačino, kojim dobrom.
-Rat....bitka...Atina...
-Šta si se zajapurio Ćofi matori kao maraton da si trčao. Nije valjda da si opet duvao sa onim filozofima.
-Ma...gotovo...pobedili...
-E ajde sedi blago meni ovde, odoh da turim džezvu pa da mi ti potanko ispričaš šta se desilo. Kako to misliš vidiš svetlost?
Ti si dobar dečko
Narodski rečeno, ti si dečko koji neće jebati. Tu je kraj priče. Ne bi ti pomoglo ni da ti je stric prevejani lisac Hju Hefner, da imaš po naučnicima sa univerziteta u Masačusetsu idealne proporcije Denzela Vošingona, a u gaćama kapitalni primerak njihala strave. Jednostavno ti i devojke ste magnet istih polova, pa je odbijanje neminovno.
Nema vajde da pretresaš porodično stablo. Jebiga, shvatićeš da si upravo ti jedini izrod. Ne samo da si crna ovca svoje familije, ti si crna ovca koju su posuli katranom, pa onda uvaljali u perje. Ček, i kao takav ti očekuješ da jebeš? E pa neš kolega!
One diplome sa šahovske olimpijade u Šimanovcima, plakete zahvalnosti za dobrovoljnog davaoca krvi i đaka generacije, možeš slobodno da okačiš mačku o rep, jednostavno protiv tebe se urotila viša sila. Ne bi ti pomogla ni čelična volja Rokija iz svih delova ponaosob, talenat da kenjaš više od onih likova što poturaju tezu o drevnim astronautima, jednostavno ti si savršen, ali ima jedna začkoljica. Toliko si savršen da si postao dobar dečko, a jasno je, dobri momci ne jebu.
-Ali rekla si juče da ti se sviđa što znam toliko o člankovitim crvima. Da se diviš mojoj posvećenosti književnosti i izučavanju istočnjačke kulture. Čak šta više rekla si da sam jako dobar dečko.
-Isuviše dobar dečko!
Nije to taj smisao za humor
Relativno veliki broj ljudi zna da devojke uvek kažu kako vole kada je momak duhovit i ima ono nešto, što se valjda prevodi kao dobar smisao za humor. Sad ostali deo populacije u koji uglavnom spadaju mladići koji imaju taj smisao za humor i sumnjive drugarice će reći da je to čisto sranje. Ali devojke se nekako drže tog humora kao bagrem zajednice sa gljivama (znači drže se). Pa sad, možda devojke stvarno kao prioritet imaju smisao za humor, ali caka je u tome šta pod tim podrazumevaju. Možda samo imaju očajan smisao za humor, pa ne mogu da pređu na tvoj transcendentalni nivo koji prevazilazi: ''kaži osam'' i ''xexe'' fore. Misterija za Moldera Foksa (u koga su po kile koksa, exexexe, toe taj humor, hehe).
-Marija, znam da uvek govoriš kako se ložiš na momke koji te zasmejavaju.
-Pa, da, hihi, imaš super smisao za humor.
-Eto.... Mislim da sam te dosta zasmejavao nekih.... Dve... Tri.... Godine, m? Šta misliš o tebi i meni?
-Jao, pa, duša si ti, ali, ipak, nije to taj smisao za humor koji tražim.
-Pa kakav tražiš?
-Eno znaš Dušana, rmpaliju? E, pa on ima veći smisao za humor od tebe.
-Misliš kurac?
-Da.
-Pa tako kaži, jebem mu mater.
Lopta je okrugla
Epohalno otkriće do koga su došli domaći sportski reporteri i njime objasnili 90 % pojava u fudbalu. Zamisli bokte, lopta okrugla!
Otkriće je nastalo vjerovatno pod uticajem saznanja da bi baratanje fudbalera nečim kockastim igru učinilo znatno manje zanimljivom što je, opet, i naš najznačajniji doprinos civilizaciji posle ajvara, Tesle i činjenice da smo dali ime onim spodobama što navodno vole srkati krv tako što ljudima zaprcaju zube u vrat, a da se pritom se uopšte ne interesuju za krvnu grupu žtve.
- Sinoć me opet sjeba jedan par za 140 maraka.
- Hehe, pa jebi ga, znaš kako kažu "lopta je..."
- Znam. Pao sam na hokeju, majstore.
Radnja u ruskim klasicima
od 1. do 200. strane : opis prohladnog letnjeg prepodneva
od 201. do 400. strane : opis livade koju treba pokositi
od 401. do 600. strane : opis brkova glavne licnosti romana - kosaca
od 601. do 800. strane : opis suknje koju nosi devojka koja sluzi kosace lebom i rujnim vinom
od 801. do 999. strane : opis kosidbe
1000. strana: zaplet, kulminacija, ubistvo, kajanje, zatvor, oslobadjanje, svadba, svaleracija, tumor na mozgu, smrt.
Dodaj malo vergla
Превише си тром. Живот ти је монотон. Желиш промене?
Окрени педалу на животном бајсу мало јаче. **Заверглај**. Ако си се заглавио у блату, биће мало шлајфа, јелте, али опет је решење **верглање**, само мало напорније, али увек се исплати.
Само маторе дртине имају право да возе тај бајс полако, јер, њима је још мало крај трке, кочнице су им закржљале, па да би лакше закочили мало и успоре. Али где си ти? Ниси ни до пола дошао, *тур де лајф* није тако кратак, нити једноставан. Много још рупа и узвишења мораш да прођеш, али запамти, мили мој, после сваког узвишења иде једна низбрдица, где можеш да одмориш ноге. Зар не?
Што кажу наши стари ''*преко прече наоколо ближе*'', зато, не тражи пречице, пичи поштено па докле догураш. А до краја ћеш стићи сигурно. Веруј ми.
Ја сам све то прошао, и знам да ти је тешко што ме више нема. Урадио сам све што сам могао, и кога год будеш питао за мене, сви ће ти рећи да је твој стари био људина. А зато што знам как'и смо ми, ленчуге у крви, треба нам јак мотив да би нешто почели, зато ти, сине мој кажем...
*Додај мало вергла...*
Projekat - Dete
Дете није дете, играчка за стрине и тете, рекао је једном чика-Ршум. Е па, мало морген, бркати песниче. На који начин ћете, молићу лепо, другачије да остварите себе и своје никад испуњене жеље, ако не кроз - дете? (Ако изузмемо карму, дакако. - прим. аут.) Како да се надокнади образовање и култура? Како да се буде успешан?
Пројекат-дете је дакле изванредна прилика да се креира сопствена екстензија, потомак изверзиран за све могуће и немогуће вештине и знања и одгаји мали геније, прави плави зец, љуби га мајка, те компензује све што је мами и тати фалило у животу.
Као и сваки пројекат, захтева одређене фазе.
Прво - испланирати зачеће. Плутон мора бити у Девици, а кукови подигнути под углом од 15 степени ка север-североистоку уз нормалан pH и фреквенцију пенетрације до 5 херца.
У трудноћи пуштати искључиво Шостаковича дању и Сибелијуса ноћу радним данима, а викендом Хачатуријанову сонату за флауту и оркестар. Мазати трбух уљем од парагвајске артичоке, а пре и после јела треба латински читати, немој да те на то опомиње мати.
Одмах по рођењу даривати бебу гуменим Мендељејевим системом у боји и логаритмаром. Пред спавање пуштати CD са енглеским језиком парним, а са руским непарним данима.
А игра? Ту су судоку и енигматика за школарце. Евентуално Zuma 3 Math Bugger (торент је zuma3math-lobotomy.torrent), ако буде времена.
У школу се уписује у циљано елитно одељење, код учитељице која је двоструки добитник локалне академске награде Алемпије Пишчевић Уча. Члан градске и приградске библиотеке.
Дружење је дозвољено искључиво са старијом децом, али да им је просек оцена бар 4,85 и да имају макар треће место на окружном такмичењу из матерњег језика и/или математике.
Седмични распоред се зна: солфеђо и шпански понедељком, средом и петком, цртање и калиграфија уторком и четвртком, ритмичка гимнастика и разиграна математика викендом. Дражесно!
- Шери, дођи да тета-Маји изрецитујеш ону песмицу.
- Уи, маман. Хоћете ли Пушкина или Мајаковског?
- У ствари, немамо времена сад, журиш на балет, а после те тата води на француски. Хајде нешто на брзину онда. Дај нам број пи на двадесет децимала, али брзо!
- 3,14159 26535 89793 238... 4... овај...
- Хајде, хајде, немој да црвеним сад, учили смо јуче цело преподне.
- Ма нема везе, Гоцо, ја не знам ни на две. Душо, узми чоколаду, за успут.
- Но, но, но... Мајо, не једе она слатко, знаш како је шећер штетан. Него, шта би?
- Маман, жао ми је, не могу да се сетим.
- Ништа од Музеја науке у уторак и заборави на 3D атлас мезозоика за рођендан! Хајде, крећи.
- Уи, маман. Оревуар.
- Него, како твој мали, јеси га уписала на виолину?
- Нисам, хоће фудбал и бог, каже смара га цигулигу по жицама.
- Ееех, па добро, шта ћеш, не могу сви бити талентовани.
Gvardiola
Lik koji devojku dribla, razvlači igru muvanja bolesno dugo vremena, mrcvari je kratkim i lucidnim sms-ovima dok ne uđe u šesnaesterac i onda, kada ona očekuje elegantno plasiranje u nebranjen prostor on zalama i prebacuje težište igre na drugu stranu ili unazad. Pa opet Jovo nanovo... Ne kažem da ne jebe, naprotiv, ali bez potrebe odlaže taj trenutak da metne prvi put...a onda stavlja u serijama. Valjda voli predigru za razliku od npr. Klop-lika koji čim vidi rupu u odbrani hvata zalet da ga šukne.
-E, burazeru, dala Milena noćas!
-E, moj burazeru, davala ti je ona i mnogo ranije nego nisi ti hteo da uzmeš!
-Ne znaš ti šta je milina, kada više hoće ona tebe nego ti nju...
-Neće ona tebe jer te želi nego da te skine s kurca.
Svršavam na
Mnogo mi se sviđa, omiljeno mi je, cenim preko mere.
-A šta ti slušaš?
-Pa, od metala cenim stoner dum, Esid King, Slip, Kjus, taj neki trip, od džeza najviše volim Telonijusa Manka, Pakita d'Riveru i Majlsa Dejvisa, recimo. Od elektronike slušam ono što ovi klinci danas otkidaju na onaj... kako se bre kaže... ono... da bre - dabstep, Rasko i te zajebancije. Od klasike - Rahmanjinov, pa sledećih pet mesta Rahmanjinov, pa Betoven, Brams i Šopen, ne obavezno tim redom. Od starog roka đa mi se jedino dobra progčina, znači - Zapa, Jes, eventualno Krimsoni. Od svetske muzike najjači mi je Karim Ziad, pa Zap Mama, pa...
-A od domaće muzike? Jel slušaš ti neku ćirilicu? Znaš Rođu, recimo?
-Ne seeeri.... I ti voliš Rođu? Pa... ti si prva devojka... ne, mislim - znači - ali ja ono 'ladno SVRŠAVAM na Rođu!
Što su poskupele mekike na 30?
Upitah lokalnog objektodržaoca palačinkavnog i sendvičnog dijapazona. Srednjoškolski dani nisu nudili previše enigmi i intriga, te se ponadah jednom racionalnom objašnjenju o skoku cene mekike s kremom sa dvadeset na trideset domaćih apoena.
Odgovor se iskobelja kroz prozorče lokala iz maglovite atmosfere oplemenjene isparenjima rumunskih viršli i izađe na svež vazduh među dečurliju sa izrazitim bolom u kurcu i gurbete sa građevine:
-Zato što sam glup ko kurac.
Moj burazer završio fakultet otišo u Ameriku decu napravio vozi nova kola a ja ovde dođem svako jutro pečem palačinke, pretvorio sam se u palačinku, jebu me neka deca, budem dobar hiljadu na dan odem uveče sve spičim na aparate pa sutra opet isto. A u srednjoj sam razbijao matematiku, dodatni časovi, odem u subotu kod profesora, pa mi smo jeli zbirke, to su ruske zbirke.
Debele drugarice
Debele devojke koje se godinama prave da su vam najortakinje, uvek su tu za vas i sve tome slično. U stvari su nolajferke i celo vaše poznanstvo, od prvog pogleda, se lože na vas i žele vaš jezik i kurac u intimnim delovima tela. Prate vas svuda, u školu, na bleju, da se vidite sa devojkom, sa žurke na žurku. Na kraju na jednoj žurci kada vas napuše sve dobre pičke, i vi ste toliko odvaljeni da ne znate gde je ulica Hamdije Ćemerlića 23, tu vaša debela kvaziprijateljica nastupa. Prići će vam tiho, ali sa iskustvom naučenim od svih vaših bivših devojaka. Nećete znati šta vas je snašlo, a već ste otišli u WC na kvikić i stavljate joj ga odpozadi.
Pazite se, dolaze po vas.
