Saša Popović: Lukas, daj malo kokaina, da se smirim pred emisiju.
Coa Lukas: Jedi govna Sale, znaš da sam prestao odavno sa tim sranjima.
Džej: Ne seri tebra, ciba nam loma lobe da podmažemo otvore.
Lukas: Kažem vam, prestao sam da se radim tim sranjem.
Nada Topčagić: Aha, imaš nešto jače? Može, uz vinjau će odlično da ide.
Lukas: KOJI VAM JE KURAC, JEBENO NEMAM JEBENI KOKAIN!
Lepa Brena: Kakva je ovo galama?
Saša: Šmrkas ostao bez zaliha, krizira.
Džej: Ma kurac ostao bez zaliha, nego čuva sve za sebe, štekara.
Lukas: E, naduvate mi se kare svi. Jeste, ne dam, hoću sve sam da pošmrčem, nikome ne dam ništa! Ništa! Crknite strejteri!

....

Kurir: Drogirani Lukas poručio kolegama da crknu!

---Косово Поље, 15/28. јун 1389. године---
(рано јутро, српски табор)
Лазар Хребељановић: Добро, мајку му јебем, опет ја први долазим у бој, још нема никога, а већ седам сати по средњоевропском времену. Видиш ти, мој Болеславе, с ким ја ратујем, еј!
Штитоноша Болеслав: Ма добро, доће људи, к'о да је битно, нисмо ни ми морали баш овако рано доћи.
Лазар: Ма где нисмо, ено Османлије већ раде разгибавање, јебаће нам мајку.
Болеслав: Ма могу они да раде разгибавања до прексутра, кад им налете ови наши, неће знати ди им је глава, ди им дупекања.
Лазар: Ма море стока једна, најели се свињетине и овчетине па сад спавају к'о заклани, закл'о их неки Огуз дабогда!
(долазе босански одреди с војводом Влатком Вуковићем на челу)
Лазар: Оооо 'де си, Влатко, дабогда те буреком сасром на Ургентном 'ранили!
Влатко: О ђе с', Лазаре, дабогда те сирницом по стражњици мазали!
Лазар: Колико је тих твојих Босанчуга ту?
Влатко: Неђе око двије-три 'иљаде, таман да им јебемо матер цигањску!
Лазар: Ау тебра, што си тако политички некоректан и неедукован, као прво сад се модерно каже Ром, као друго они нису ромског порекла, они су настали мешањем турске групе и индоевропске групе народа, као треће сад ће да нас туже трибуналу у Нанту због тебе!
Влатко: А човека, к'о да је мени битно, ја сам само дош'о овде да се неком најебем миле матере, ионако ми жена кења ко навијена цео дан по дворцу, још ми и пуница близу, сваки трећи дан ето бештије у госте. Него дај да видимо у којој формацији данас играју ови мамлази.
Лазар: Па ево чекам их, нису још дошли, спавају к'о топови, топови их гађали!
(долази Вук Бранковић са својим одредима)
Лазар: Ооој мрки Вуче, што си ми се умусио данас?
Вук: Ма терај ме у курац, увалили ми неку ракију јуче, више шећера но бресака, не могу да гледам на очи јутрос.
Лазар: Мрки Вуче, подигни бркове, да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках, колика ти токе изломише!
Вук: Ма које пушке, које токе, шта сањаш ти? Јаооо, опет си помеш'о текстове, 'бем те тупава, то је Горски Вијенац!
Лазар: Ма добро, морамо убацит мало стилистике овде, ипак је ово један свечарски тренутак...
Вук: Је л' њему опет дав'о неко ону смешну медовачу, што сам је рек'о да не трошите више од двапут годишње, а?
(долази Милош Обилић са још десет коњаника)
Лазар: (Вуку) Јаооо, пајсад како ћу да га истурирам, мали се прима к'о нико! (Милошу) Ој Милоше, сада вјеро, потоња невјеро!
Милош: Ја, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нит' ћу икада бити! Невјера ти седи уз кољено, испод скута пије хладно вино!
Лазар: Добро, прођи тамо до свог логора, послаћу после по тебе кад ми будеш требао.
(Милош одлази)
Вук: ААААААААААА Како се мали прима, људи моји, да ли је ово могуће!
Лазар: Турира се к'о оне Паскачове кочије на моторни погон лололо
Влатко: Ал' најјачи је што проговорио јекавицом лоло
Вук: Ајој, брате, сузе ми теку, е!
(долази 100 људи обучени од главе до пете у челик)
Лазар: Је ли, Влатко, ово сардине изгледа проходале, а? Опет не водите рачуна о радиоктивним супстанцама око Зенице?
Влатко: Немам идеје који су ови.. Вуче, да нису ово неки твоји нетемани?
Вук: Не колико ја знам. Ало, сардине, идентификујте се дећско!
(један од људи прилази и диже руку увис)
Непознат човек: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Вук: Шта наприча овај?
Влатко: Мислим да га нису добро подмазали, па шкрипи кад помери руку.
Лазар: Ал' помињо неку Малту, нешто... Да није ово неки фан клуб малтезера можда?
(други непознат човек излази из гомиле и скида шлем)
Други непознат човек: Ћекајте, ћекајте, дећки, ми смо Ивановци, витешки ред што се бори за славу Језуса краља, не?
Лазар: Иване, лептенејебо, јес' то ти?
Други непознат човек: Ја, лићно, главом и с фенси брадицом а ла монтерењ!
Лазар: Препозно сам те одма' по тој геј брадици, само реко' да проверим. Него, какве су ти ово сардине, то Шиме направио неки нови производ?
Иван Палижна: То су Ивановци, ми тућемо муслиманске снаге и бринемо се о нашим болесницима.
Лазар: Ви тучете муслимане?! Хаахаа, па ви бре сви заједно нисте тешки колико један њи'ов рмпалија бре!
Иван: Није све у велићини, има нешто и у техници.
Лазар: То с' чуо од своје жене, а?
Иван: Грохотом се смијем, него дећки, отишли смо ми да се спремамо да напрашимо ове муслимане, не?
Влатко: Ееее благо нама кад нам сардине бојеве бију.
Вук: Ма пусти их, ионако ће да побегну чим се ови продеру. Него, где су ови твоји јужњаци, Лазо?
Лазар: Ма терај их у курац, већ сафтају кобас Мурату, ено га Драгаш угостио Османлије тамо код њега.
Влатко: Па лијепо ја кажем да од тијех из романскијех земаља никад неће бит' мушкарца, си видио и сам да им мушки тамо доље носе сукње?
Лазар: Ма знам, не стај ми на муку.
(долазе браћа Мусић)
Лазар Мусић: Честити кнеже, доносимо рапорт из османлијских табора...
(Стефан Мусић лупа васпитну Лазару Мусићу)
Стефан: Ало, маћана, 'де с' пошо, ја овде рапортирам, примогенитура пичко девичанска!
Лазар М: Е да ти јебем семе твоје крваво, ево ти на, па ти причај!
Лазар: Ало, смирите се вас двојица, видите да имамо госте, а и није вам ово она ваша запиздина!
Стефан: Ево кнеже, писана форма, три примерка.
Лазар: Зафаљујем, ај сад беште у онај шатор у два супротна ћошка и размишљајте о овоме што сте урадили сад.
(Лазар М. и Стефан одлазе)
Лазар: Е сад, д' извадим ово пиће и крканлук из штека, да се спремимо, па ћемо да сечемо ове пешкироглаве.
(у међувремену, османлијски табор)
Јакуб: Аљооо, Бајазит, аљооо, јебо ти матер своОоју!
Мурат: Шта се дереш ти хајване усред јутра, још ни кахву попио нисам, и који си ти уопште?
Јакуб: Ја сам твој син Јакуб.
Мурат: Аха.
Константин Драгаш: Је л' сигурно ово Ваш син, мислим како не знате њега?
Мурат: Ма шта ја знам, вакер манге чаје, то нек им маме памту.
Константин Драгаш: (себи у браду) Чудан неки народ...
Јакуб: Аљооо Бајазит, јебем те гљува!
(Бајазит излази из шатора)
Бајазит: Шта се дереш у сабах-зору, јебоОо ти матер своју?
Јакуб: Ма нашо сам неки кабљови овде, изгљеда да нас неко шпијунира, знаш.
Бајазит: Па нек шпијунира, ионако нас има овде колко оћеш.
Јакуб: Ма да га јебем, реко да ме није снимо док сам напињо Хануму.
Бајазит: Пффф тебе да снима, хајване, тебе могу једино да снимају на они Опстанак, колко се дереш ко ћимпанза тамо, цео Топкапи узбуњујеш, пићко бангутава!
Јакуб: Ма да се јебеш ти маљо цигане, е!
(Јакуб одлази)
Бајазит: Ој Ћамил!
(Ћамил долази)
Ћамил: Да, екбер-Бајазит?
Бајазит: (показује прстом на Јакуба) Ако ми данас преживимо ово кољање, овог да ми убијете истог момента!
Ћамил: Алијорум, екбер!
---15/28. јун 1389, 10:00 по централноевропском времену---
(српски табор)
Лазар: Је ли, Болеславе, јесу ли спремни ови наши за диснотор?
Болеслав: 'Де нису, ено Влатко добацује Омер-паши како му женска има ваџајну к'о Хексамилеон.
Лазар: Ја човека, не може да сачека ни два сата. Него ајмо ми тамо на чело војске.
(османлијски табор)
Бајазит: Ало пићке, ди ми га је хат?
Јакуб: А бре ћаве манге, откуд ја знам?
Бајазит: Абе, силази с тог хата док те нисам стуко сад!
Јакуб: Немој ти будала да будеш!
Бајазит: (стрзне Јакуба с коња) Ма силази, јебо ти матер свОоју! Ујс, ујс, напред, напред!
---15/28. јун 1389, 10:45 по централноевропском времену---
Лазар: ЈЕСМО СПРЕМНИ БРАЋО?
Српска војска: ЈЕСМО!
Лазар: НЕ ЧУЈЕМ ВААААААААААААС!
Српска војска: ЈЕСМО ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА ГЛУВА!
Лазар: ШТА ЋЕ ДАНАС ДА БУДЕ?
Српска војска: (крећу да лупају мачевима и осталим оружјем по штитовима): ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР...
Мурат: Је ли, Константине, шта вичу ови твоји ђаурини?
Константин: Диснотор, то Вам је свињокољ.
Мурат: Еее хајвана, и пред битку мисле на ждрање крмача, дабогда их триглицериди све побили!
---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---
Лазар: И ТРИ, И ДВА, И ЈЕДАН, И ИДЕМООООООООООООООООООООООООООООООООООО
Бајазит: Дрште гаће, Срби; ЈАЛАААААААААААХ ТУРЦИ!
Лазар: Држим ти ја џеназу ОПАААААА

:svi sede i ćute:

:ortak ustaje: - Reče li to ko živeli?!

:svi ustaju i veselo nazdravljaju:

- Je li, momci, jesmo svi tu?
- Nismo, Stefan nije došao.
- Pa gde je taj STEFAN, u dupe mu STERAM, a-ha-ha-ha!
- Hi-hi-hi, dobra ti ova, brate!

- Je li, momak, odakle si ti?
- Iz Karavukova...
- Ha-ha-ha, iz Karavukova... Vi tamo mora da se karate s vukovima, a-ha-ha-ha!
- Hi-hi-hi, brate, kako si se samo duhovito izrazio!

Tišina na matematici. Čuje se muva kako leti svoj usplahiren let, i već 4 minuta pokšava da izađe kroz zatvoren prozor. Tup, tup, tup. Profesotica pogledom kolje. Ustaje, kreće u svoj marš. I u trenutku. Pdddrrrrršš. Neko je opalio Pižona. Smeh u učionici. Iako bi plakali, jer prdež-suzavac tera na plač, svi se valjamo k´o da smo pre časa slušali Mrkonjićev plan za izgradnju mosta 2015.-te (koji će kao po defaultu biti izgrađen pre roka).
Profesorica merka ko je taj mangup koji se usudio da na njenom, naglašavam NJENOM cenjenom času uradi tako nešto Bogohulno. Na njeno pitanje "Ko je?", svi (bez razmišljanja) prstom uperimo u raspalog štrebera koji se pravi da ga ovaj događaj nije ni dotakao (kao, više pažnje je obratio na muvu na početku). On jebeno sklapa blago-teleći pogled tipa mawa mittza, i pokušava da obmane profesoricu, ubeđujući je da nije on. NJEGOVE plave oči i NJEGOVE petice iz NJENOG predmeta je ubeđuju da nema teoretske šanse da je njegov šupčić mogao da ispusti takav krik! Njen ubilački pogled ka ponavljaču, i svi znamo šta sledi. "Nikolaaaa marš napolje! Javi se gosn direktoru i prenesi atmosferu odavde!"
"Pa kako da je prenesem? Da mu prdem u kancelariji?"
UKOR DIREKTORA U NAJAVI

- Kume, daj koji dinar u zlatan tuki te ljubim !
- Nema Prosinečki, nije legla plata, bež kući !

-Ajd do'vati mi onu kutiju tamo levo.
-Nećeš valjda opet? Vidi, matori, čini mi se da malo preteruješ sa tom gandžom. Počeo si, bre, da variš za doručak, ručak, večeru, nikad nisi normalan kad 'oću s tobom da porazgovaram. A i nije ti zdravo to. Prija, brate, ne kažem, ali što je mnogo - mnogo je!
-E, kevo, nemoj me smaraš, ništa te ne pitam. Ako ćeš daj, ako ne, sam ću ja, a ti aj polako. Mislim, da te ne nadimim... Ono, nije zdravo i to...

- Dobar dan. Izvolite?
- Samo razgledam.

-Jelena, što nas ne upoznaš sa ovim mladićem?
-Zato što nema potrebe.
-Kako nema, sine? Pa što da malo ne porazgovaramo?
-Zato, tetka, što on nije tu da ti pokupiš kompletnu anamnezu. On je ovde da odradi posao i da ide dalje.
-Iju! Da odradi posao?! I ti meni tako kažeš?! Ova današnja deca nemaju srama!
-Tetka, to je majstor. Crkla mi veš-mašina!

- Ћао, ја сам Игор.
- Ја сам Тамара, драго ми је.
- Лепо име, хе хе хе.
- Није ни твоје лоше. Излазиш често овде?
- Јок, није ово моје место.
- А је л’? А чиме се бавиш?
- Правом.
- Зар и ти? Баш је много студената права у последње време...
- Много је веверица, али само је један Ципирипи.
- А?!
- Ја сам дипломирао, положио правосудни, а отворио сам и фирму скоро.
- :вилењачки сјај у очима и пар набрзину скованих планова: Јеси за неко пиће? Ја частим...
__________________________________________________________________________

- Ана, ја знам да смо ми другови и све то, али стварно ми се свиђаш, а и секс с тобом је б...
- Опусти се бре. Све сам ја испланирала.
- Па бре, како?! Има још момака, а ја бих да се осигурам!
- Много је веверица, али само је један Ципирипи.
- Сад те тек ништа не разумем!
- Пуно је другова, али само један има повластице. Само настави добро да јебеш и нема зиме за тебе.

- Joooj! Ovo je moja pesma!
- Brate, mnogo si se zajebao što si dao Harisu Džinoviću/Aksel Rouzu/Ceci/Madoni da je otpeva.

- Љубави, немој да се љутиш али мислим да помало претерујеш са чварцима и ћетен алвом. Прељева ти на леђима, подваљчић ти обложио врат и грудни кош, буткице се оједају а трба на кољенима. Могла би да поведеш рачуна, а?
- Молим? Ако ти се не допадам у горњем десном углу имаш врата. Могао би да се одјавиш а ако ниси у стању радо ћу да те избацим.
- Оће те то учинити виткијом?
- Горе десно!
- Знам јеботе улазим на њих сваки дан. И сваки пут те видим за број већу. Гнусно. Одо ђембела. Дрш се.

- Љубави, што тако замишљено гледаш у мене, нешто није у реду?
- Ма јок... само замишљам како би било кул да Роналдињо пређе у Једноту из Шида...

1: Где си Милена, 100 година те нисам видела!?
2: Јуу, Зорице, па је л' си ти? Нисам те препознала уопште!
1: Па како си, како твоји?
2: Ма не питај, ишла сам код Микија нешто да узмем за овог мог, треба да
иде код Мирка Стрвине после нешто да раде као.
1: Чекај, Мики је онај Милевин син, што му се сестра удала за Миланову ћерку?
2: Не бре, Милева није ни имала сина, она имала две ћерке, Милицу и Невену.
Невена се удала за неког дебила што шверцује шљиве у Бугарску, а ова друга
се још није удала, питај бога што.
1: Ко је онда Мики?
2: Мики је бре Стевицин брат, што ми Љубиша био отац, а он ишао у школу са нашим Радетом што има она три сина. Е један син отишао у иностранство и тамо млати паре, овај други исто млати паре, али се не зна како, а за оног шунтавог и најглупљег отишла наша Јелена брљива.
1: Аааа. А ко је Мирко Стрвина?
2: Е, то је већ дуга прича...

- Ко вечерас глуми Макелелеа?
- Како то мислиш?
- Види овако: излазимо нас четворица, не зна се ко је већа стока и ко ће више да се напије. Да не би дошло до тога да се сутра пробудимо у вашарској шатри у Доњем Крчину, дај одмах да одредимо ко неће да пије.

Ту, ту. Ту, ту. (стигла порука на мобилни)

"Поштовани на ваш рачун број 512597746085 је уплаћено 16005,00 динара.
Ваша Уникредит банка."

Мика, мученик овдашњи : - Фала курцу!
Пера, ортак незапослен: - Шта је?
Мика : - Легла плата!
Пера : - Оооооооо матори. Тражио те конобар, малопре ... хе,хе, хе, хе .....
Мика : - Тражила ме и електродистрибуција, банкари, порезници, жена два пута, деца студенти, само зевају, а ти ме јебеш за два пива?
Пера : - Е, пичко папучарска. За два пива ти стало....
Мика : - Матер ти јебем алаву. Па, ко је до сад плаћао? Да ниси можда ти?
Пера : - Заврнула ти Смиља јаја, под старе дане?
Мика : - Коме заврнула? Не серендај. Него, јеси за једно мешано, да лакше пиво клизи?
Пера : - Мој човек! Легендо Српска и републике Српске Крајине!
Мика : - Келнер, понови ово с пивакисом и упали роштиљ.
Келнер : - Мешано?
Мика : - Оф корс!
Келнер : - Стиже!

Ту,ту. Ту, ту. (стигла порука на мобилни)

" Поштовани, обавештавамо Вас да је са Вашег рачуна број 512597746085 скинут износ од 14850, 00 динара, за рату кредита..."

Мика : - Келнер! Угаси роштиљ. Дај само пиво.

- Извините шеиче што вас ово питам, али да ли сте ви јебено нормални?
- Чкоде, који ти је курац?
- Желите ли да постанете милионер?
- Е нећеш мене видети како просим по нафтним бушотинама.
- Не серите. Ако и даље будете трошили овим темпом, следеће године у ово доба бићете милионери. Ни пишљиву Барсу нећете моћи купити.

- Душо бакина, хоћеш да те бака упозна с Дарчилом? Диван момак, кршан, а и његови поседују фарму крава. Баба баш воли кравље млеко, али никако нема, а у продавници скупо. Ех, да је Тито жив, јао, и твој деда увек то каже. А много си доброг деду имала, срећо бакина...
- Баба, извини, али да желим да гледам у бабуново дупе, отишла бих у ЗОО врт. А сад ме пардонирај, одох да окопавам кукурузе!