U vreme Sege i Terminatora ovo je bio odjeb za sve drugare i rođake koji su nas smarali i terali nas da ih pustimo da igraju igrice jer ili nisu imali konzole, ili su te konzole bile u kvaru. Jedan od čestih kvarova bio je i crkavanje adaptera, najčešće zbog pregrejavanja, te se najčešće igralo sat vremena, pa se onda čekalo najmanje pola sata da se adapter ohladi, u neku ruku, ovo je i olakšavalo roditeljima da odvoje decu od džojstika.

Одједном те погледа и крене да те прати. Где скренеш скрене и он. Прати те док се не смори или док га не отераш. Чак те уредно чека на семафору, или ако буде метар два испред тебе, стане и погледа да ли идеш.

Још једно од мерила озбиљности везе.

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Sve mu je ravno do Kosova. Nigde ne žuri, nema potrebe, dan je dovoljno dugačak, ima vremena za sve. Ne nervira se, niti ga svakodnevni problemi mogu izbaciti iz koloseka. Umesto da nedeljom pokosi travu oko kuće, radije će se zavaliti u fotelju i gledati Kalčo u pola 4 i mučenje lopte u derbiju donjeg doma izmeću Barija i Breše. Ne brine brigu o Kosovu, šta on tu može da uradi, boli ga rac za Ejmi Vinariju, ionako ne razume šta ona peva, dok gleda Đokovića razmišlja samo šta bi on radio sa svim tim silnim parama, tiho likujući što bi konačno mogao kao Tajger Vuds da ima koju god žensku poželi.

Prototip onog Crnogorca iz viceva. Nije klasičan lenjivac, ali ako ne mora da se radi, zašto bi se mučio? Tu i tamo pokušava da uhvati krivinu, pa ako uspe, uspe. Što možeš danas, ostavi za sutra, njegova je parola.

Стање духа, трансцендентална раван ума, кулминација доброг расположења, нирвана алкохоличарске професије, клистир злих мисли. Стање које је Ричард Бартон тражио трчећи го по српским ливадама, циркајући шљивовицу на екс и берући беле раде попут босанске шипарице на великом одмору. Да је Далај Лама поклоник чашице, врхунац медитације би му био баш овај људски мод. Авангарда свим осталим кул испичутурама, холивудским или белосветским. Сви су они дркали курац на то како Паја држи чашу и меневрише својим стомаком разгрћући пијане ђилкоше, не би ли дошао до певаљке и уделио јој коју новчаницу међу заруменеле, усјајеле сисиће. Пушити цигарету онако како Хенри Фонда никада није могао ни да замисли. Бити лаф у срцу и у глави. Одбити било шта осим светог тројства кафане, лимене пиксле, каро стољњака и ОНЕ чаше. Хладнији од леда, па ипак темпераментнији од молдавијског макроа. Бити убер човек, способан да попије више него што други наручи. Отварати пиво оком, количину мерити у гајбама, при справљању шприцера рачунати да је увек зима. Једноставно, бити џек, а не трудити се иоле.

Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.

Grupa pravila ponašanja u ovoj vaspitno - obrazovnoj ustanovi. Prenose se usmenim predanjem, sa koljena na koljeno. Najbolji uvid u njih stiče se iskustvom. Najbolji tutori - kafanski inventar.

Vrhunac zajebavanja od strane fensi ugostitelja i idealno sredstvo za šišanje ovaca.

Faza 1. Ovo je prva faza pijanstva. Uglavnom si tada malo pripit, ali ti mnoge genijalne ideje dolaze na pamet. Takođe imaš dobronameran i nadasve pametan savet za svakog svog prijatelja, i ne libiš se da deliš te savete čak i kada ti ih niko ne traži.
Slabije čuješ, pa i glasnije pričaš.
Faza 2. Ovo je već prvi korak ka ozbiljnijem pijanstvu. Najednom, lepši si od Bred Pita, šarmantniji od Džordža Klunija i imao si više žena i švalerki nego Fidel Kastro i Josip Broz Tito zajedno.Takođe, počinješ da namiguješ svim devojkama u kafiću/kafani/restoranu/gdegod, jer si primetio da sve one gledaju baš tebe, ne zato što si pijan kao zmaj, već zato što si lep kao Dionis.
U ovoj fazi malo gubiš moć da hodaš pravo, ali ništa ozbiljnije.
Faza 3. Osećaš se bogato. Ovde se već gubi kontakt sa svetom običnih smrtnika, jer niko nije bogat poput tebe. Naručuješ pića za ceo kafić/kafanu/restoran, za celu ulicu, a u kritičnim situacijama i za celo naselje u kome se dati ugostiteljski boravak nalazi. Naravno, ni u jednom momentu ne pomišljaš koliko sedamnaest tura za osamdeset ljudi u kafiću može takošta, ali, to i nije bitno, jer si prljavo bogat!
U ovoj fazi vid počinje da vara, pa cura "tenk" može izgledati privlačno. Oprez u ovoj fazi !!!
Faza 4. U datom momentu niko nije jači od tebe i spreman si da svakog naučiš pameti, možda samo zato što ti se ne sviđa na koju stranu češlja kosu. Sve bi ti to uza zid pa metak u čelo, bez obzira što je možda baš taj koga “disciplinuješ” u datom momentu traženi kriminalac koji je pobio 300 ljudi, ili prvak sveta u karateu. Tebe to ne zanima, jer ti ne može niko ništa.
U ovoj fazi je veoma otežano kretanje, i ako si u kafiću često ćeš udarati od stolove dok se krećeš. Na to se može desiti da razni likovi prilaze tvojim prijateljima i traže da te smire.
Faza 5.Ovo je kraj. PIjan si toliko da ne možeš u glavi da sastaviš smislenu misao, a kamoli da je izgovoriš i u datom momentu počinješ da izvodiš trista kerefeka, ali ti to nije bitno, jer tada postojiš samo ti i svemir. Niko drugi niti postoji, niti može da te vidi. Niti ti o tome razmišljaš. Zamišljaš ili tripuješ da plivaš u reci piva/rakije/čega god, i pokušavaš da popiješ što više možeš, a u stvari se sam vrtiš na podijumu i zevaš k’o riba na suvom. Počinješ da pevaš i uzvikuješ “Sex, sex, sex on the beach” iako je skoro četiri sata ujutro i sviraju se poslednji narodnjaci pred fajront.
Totalno zaboravljaš sve u skorijoj memoriji. Bilo da je to korpa od cure, krediti, padanje na ispitima. Ama baš ničega.

Kad te izraz "vikend akcija" asocira na supermarket.

Sleng čija je svrha zadobijanje pažnje prisutnih i najavljivanje prezentacije svoje veštine u nečemu.
Spakovano "pazi sad".

Zenski rod-lafica.Vrsta u izumiranju, par preostalih primeraka redji od pande. Osoba koja ne sitnicari, spremna izaci u susret, uvek na raspolaganju drugovima za priteci u pomoc, ne broji u kaficu koliko je tura ko platio, nece prodati obraz za sto dinara, ne kuka i ne jadikuje gde stigne o svom hudom zivotu i kako je vazda zajeban od nekoga ili necega, duhovit ali ne i uvredljiv, ne ponizava suprotni pol, starce, decu, optimista po karakteru ali ne i budala po opredeljenju. Ne boji se svakog malo veceg muda, ne podmece drugim nogu i ne prelazi preko mrtvih do cilja. Spasimo lafove!

Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.

Стандардна екипица окупљена на свима добро познатом месту, обично на стану код лика који сам живи. То што сам живи не значи да је увек сам него да ни са ким не дели кирију и трошкове, а успутних цимера има подоста и свима је дао да копирају кључ у случају да неко има паузу између предавања и вежби или је неком хитно потребан јебодром.

Свакодневно се окупљају да циркају вопса, пурњају вутру од локалног лердија, пуштају Жарета и Гоција и играју ПЕС. Комшије их мрзе, полиција им понаособ сваком напамет зна регистарски број личне карте и име оца. Али то њих не дотиче јер су превише пијани и надувани да би било чудно да их боли кита за нешто. Осим кад нестане Мерака, сканка и коју формацију да ставе код Олимпика из Марсеја и да ли Манданда треба да буде у првој постави.

Sa približavanjem ulaska Srbije u Evropsku uniju (oko 2025), sve više se nameće tema političke korektnosti. To znači da cemo morati da poštujemo pravila politički korektnog govora i da će to uticati na svakodnevan život građana.

To je ona neobjašnjiva i neočekivana reakcija kada gledate nekog dok pravi kompletnu budalu od sebe, i umesto da toj budali bude neprijatno, bude vama što je gledate.

Каква је да је, моја је, бољу земљу немам, нити бољу тражим.
Кад ми дође крај биће ми част да ме она покрије.

Situacija u kojoj se tada možete tada naći zna biti izuzetno nezgodna!

Kada drustvo ima svega 500-600 dinara, a zeli da ih na najbolji moguci nacin investira u alkohol, pa svako da neki svoj predlog.