Џими
Џими·pre 15 godina

Bog iz živog peska

То је оно божанство коме се обратиш кад год си већ у говнима до гуше, немаш ни сламку за коју ћеш да се ухватиш, па почнеш да га молиш за избављење, а претходно си га целог живота самоуверено негирао.

Чамац тоне, човек на њему сам, не зна да плива...

Човек: Јао, шта ћу сад! Упомоћ! Упомоћ! Боже! Боже помози!
Бог: Ево ме! Ту сам!
Човек: Помози ми, Боже!
Бог (турпија нокте): Зашто бих ти помагао?
Човек: Не знам да пливам!
Бог: Је л' се сећаш кад ти је ћерка пала у кому и кад ти је жена села поред постеље да се моли? Сећаш ли се шта си јој рекао?
Човек: Шта сам јој рекао?!?
Бог: Рекао си јој да зајебе, да је у рукама лекара!
Човек: Јеби се! Зашто јој ниси помогао?
Бог: Зашто да јој помогнем? Живот јој је био у рукама лекара, зар не?
Човек: Ти си једно говно од човека!
Бог: Ја нисам човек. Ја сам омнипотентан!
Човек: АААА! Тонем! Помози ми, ако Бога знаш!
Бог: Ако знам самог себе?
Човек: Упомоћ! Боже, помагај!
Бог: Поента је...
Човек: Давим се!
Бог: ...што си се тек сад сетио да постојим. Као и сви други. Поставља се питање... Да ли икога вреди спашавати?
Човек: Јеби се! Цркни!
Бог: Терминатор би рекао ''Unable to comply'', да се тако духовито изразим... И тако... Но, ти ме више ни не чујеш...

+182

Komentari