Bolje vas našao. Silom prilika (nemam posao) sam prinuđen da svaki dan iznova obavljam neke skoro besmislene radnje kao što su pranje sudova i bacanje smeća. Prilikom zamene plastične kese kojom oblažem kantu za đubre, primetio sam da mamin štek istih konstantno raste. Pokušao sam da se otarasim jednog dela govneta, al je majka burno reagovala i rekla da ne prizivam đavola jer ko zna zašta će nam trebati. To me je nateralo na razmišljanje i povratak u detinjstvo. Setio sam se kako ih je moja pokojna nana Ruža takođe skupljala u raznoraznim bojama, podvezivala ih u trouglaste oblike nalik na paštetice sa sirom i držala ih kao ukras na stolu u dnevnoj sobi, dok ih je druga baka čuvala zajedno sa ćilibarskim ogrlicama, burmom i ostalim porodičnim nakitom. Deda je trideset godina koristio kesu iz Borova umesto kupaćih gaća. Mene zanima kakva je to TAJNA VEZA između starijih ljudi i najlon kesa? Da li postoje genetske predispozicije ili je stvar psihičke prirode? PA POBOGU LJUDI IMATE LI SLIČNIH PROBLEMA!?

Katanac.

Phah, prajsls. :)

Zbog radi čega je potreban?

сад је ИН писати КАТАНАЦ и "закључавати" теме па хоће да постане готиван.

ја мислим да је у људској природи да по повратку из продавнице све кесе које су донели сачувају за следећу прилику, нико никад не баца кесе, то је урезано у психу.

Taj rad, Done.

Vrlo moguće Done brate. Ja mislim da one simbolizuju nešto što nikada nećemo imati. Kao što je na Kubi plastična kesa obavezan aksesoar iako ništa ne nose u njoj.
Evo i slučaj Laszla iz Kanjiže
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.291.html:307963-Bogatstvo-iz-najlon-kese

Ја чувам те кесе из продавнице да бих имао да их ставим у канту за смеће.

Takođe, Bač.

Pazi, postoji i poremećaj - kompulsivno sakupljanje/čuvanje stvari. Počinje naivno, npr sa kesama a onda, dok se okreneš kuća ti je već zatrpana raznim neupotrebljivim đubretom.

Nemam taj poremećaj (bar ne još), jer čuvam najviše 5-6 kesa, ostalo bacam, šta će mi više.

@ Advokado
Htedoh da promenim naziv teme na kraju u Stariji živalj i gomilanje, al zaboravih.

Takođe.
Nikakva povezanost tu nije, nego potreba da se ima u šteku za svaki slučaj ako nekome treba nešto da se upakuje, baci smeće, iskoristi za ljuske od povrća, ponese nešto u goste...

Do sedamdesetih godina dvadesetog veka SFRJ je bila siromašna zemlja, zatvorena itd, plastični materijali su em bili egzotični i retki em su davali iluziju neuništivosti i zapadnog blagostanja. U siromaštvu se ništa ne baca i od govana se često i pita napravi a ljudima koji su živeli u to vreme, stvarali, zasnivali porodice ili svoje već imali to je jednostavno ušlo u naviku. "Ne bacati, zatrebaće", to je to, ima tu i fetišizma i djubretarskog mentaliteta, lanjosti da se oslobadja otpada a nadje se i po koji sindrom neuobičajenog ponašanja. Danas je to sve tako malo i čudno, vreme globalizacije je donelo hiperprodukciju svega tako da su neke stvari koje su nekad nešto i predstavljale danas čist otpad.
Zapravo, danas je sve otpad, rok trajanja svega je sveden na minimum, kupiti novo, staro baciti.

Baš tako. Izgleda da im to gomilanje pruža neki osećaj sigurnosti.

Nemaština stvara potrebu da se čuvaju stvari, jer nema se para za novo a i tako se deca uče da nikada ne bacaju stvari dok ne budu potpuno sigurni da im to više ne treba. Kada dobijem neku novu stvar, dobro ispregledam ormar da vidim da li mi nešto stoji tu što više ne koristim pa ako je nađem, bacim ili poklonim nekome, onaj ko je besan i pun para, on iskoristi neku stvar na par dana pa baci i kupi novu.

Katanac zato sto je tema debilna.

http://weknowmemes.com/generator/uploads/generated/g13371304382124686.jpg

Ne bih rekao samo polietilen, nego sve i svašta. ;-) Jednostavno, stariji svet je osetio onu grđu stranu života, koja se kod nas prvenstveno ogleda u nemaštini (pitam se da li je i jedna generacija kod nas odrasla u nekom mitskom periodu kad nije bilo nemaštine ili kad se nije bar pričalo o nemaštini...), i jednostavno kad imaš to u glavi "nema se", kupiš sve k'o hrčak. Ja sam imao dedu, ne rođenog, nego dedinog rođaka, koji je sve i svašta skupljao, staru tehniku, raznorazne metalne profile, plastiku, ma sto čuda koje je nemoguće ni nabrojati ni zamisliti. Toliko je tih stvari nakupio kad je umro njegov sin je dve dupke pune dvoredne traktorske prikolice nakupio i bacio tih njegovih drangulija. On i to njegovo prikupljanje stvari kao hrčak su uvek bili predmet šale i zajebancije među ljudima koji su ga poznavali. E, tu sam "polietilensku transformaciju" doživeo i ja. Kad sam bio klinac, negde do 12.-13. godine, živeli smo relativno dobro, bio sam donekle razmaženo dete u smislu da nisam ni cenio dinar, niti ono što smo imali. E, onda smo se igrom životnog lotoa skurcali do teške nemaštine. Kad doživiš da u kući imaš samo 5 maraka za sedmicu dana života, i kesa od deset pfeninga postaje vredna. A kad to doživiš, nikad više ne zaboraviš... Mislim da je to generalni razlog zašto stariji ljudi skupljaju sve i svašta, pošto je skoro svako od njih nekad tokom života pao na niske grane. Ovo spada pod istu familiju transformacija kad čitav život do fakulteta ne jedeš supu, svašta nešto izbiraš, te ovo možeš, te ono ne možeš, ali kad odeš na fakultet pa posle meseci menze i mesnih narezaka i pašteta sumnjivog kvaliteta i porekla, dođeš kući pa kad na nedeljnom ručku kući zamiriše domaća supa i pilence na krompiru, ma suzu da pustiš od sreće.... Zato su ljudi koji nisu otišli dalje od svoje kuće poprilično razmaženi i kenjkavi. Blizina majčine sise je obrnuto proporcionalna sposobnosti da se čovek sam bori za život.
Skoro kad sam uzeo da popravljam torbu na točkiće kupljenu kod Kineza sa improvizovanim delovima koje imam u stanu, i da argumentujem ženi zašto tih deset evra mora da se isplati u periodu u naredne dve godine sam se setio onog mog dede koji je svašta prikupljao kući...

ово је једна од оних тема која може да оде у кретенском правцу и у правцу полуозбиљне дискусије... још увек је неизвесно :Д

Nisam neki štedljivac, ali ni raspikuća.
Slažem se s Luksom sto posto. Fala što si pisao da ne moram ja.

A može i da se razvije u pravcu razmene nepotrebnog materijala. Dajem šest tegli Tempo kesa za četiri kofer točkića u funkciji.

Moja teorija je da uslovni refleks čuvanja kese koji je opšteprisutan redovnim javljanjem tokom godina jača i naročito kulminira u dubokoj starosti kad osoba počinje da pravi gomilice stvari oko sebe i to je znak da je tu da umre.

Tema se lepo razvija. Ja sam krenuo sa poluzajebancijom, ali, iskreno, i sam imam problem da bacim nešto staro, sumnjivog upotrebnog potencijala (tu sam osobinu nasledio od oca) Jedino manjak prostora i ženin obrnuti sindrom (baca i savršeno ispravne i upotrebljive stvari čim joj dosade) drže stvar u ravnoteži.

Ma problem sa kesama je zato što su džabe. Ne bi ih bilo toliko da koštaju 50 dinara, svi bi lepo nosili torbu kad krenu u kupovinu, a za smeće bi kupovali zato predviđene kese i niko ih ne bi gomilao.
I tegle se skupljaju zato što su džabe. Ono iz tegle si platio i izjeo, pa da ućariš bar na ambalaži i lepo zatrpaš podrum.
Stare novine? Aj razumem ko loži, pa mu trebaju, ali gomilaju ih svi redom ako slučajno zatreba. Za kad ti trebaju stare novine?
Mada, ima teških slučajeva...imala sam jednog mladog kolegu kome je mama pakovala sendvič za doručak u one plastične kese od šećera u prahu. Lepo ih opere i da vidiš kako se lepo uštedi na kesicama za zamrzivač....On nije smeo da ih baca, nego kad pojede sendvič, kesu hop u džep.

Imao sam sigurno 10 kutija od patika i cipela i sve ih je žena odnela posle razvoda. Nije mibilo jasno koji će mi, ali eto poslužile su da se ona spakuje. Ako jednu budem čuvao u budućnosti, tu me pljuni!

Zašto? Šta fali temi?

Ja čuvam te kese iz prostog razloga što mi stalno trebaju, imam jednu torbu sa kesama, ne zauzima mnogo mesta, što ne bi čuvala određeni broj? A i stalno mi trebaju za đubar.

Мњах, што већина каже, бесплатно је и одлично за бацање ђубрета које се стално гомила..

Te kese bi ja zakonom zabranio, i u prodavnici bi imao samo one platnene torbe od po 100-200 kinti, kvalitetne, da traju dugo.

pa lepo ceger pod misku kad krenes na pijacu i u kupovinu, a ne da pravimo polietilenska smetlista.

Plastične kese su dobre jerbo kad ih nekom navučeš na glavu i pritegneš selotejpom, a ruke su mu sputane, onda ne može se disati i sledi gušenje ugljen-dioksidom usled toga. I to naše bake dobro znaju.

Nije za smjeh, al' ja ne mogu da prestanem.

Sve kese u kojima nešto donesem iz prodavnice trpam iza mašine za suđe. Kad počnu da vire, sve ih bacim u smeće.

Realno Valdemare, babe se samo prave da su stare babe, one su jako agilne i mogu dubiju, na licu mjesta!
Inače, dok sam s cimerima koristimo obične kese iz maksija, na kojima piše nešto poučno o biorazgradnji istih. I imamo posebnu fijoku u kojoj ima sigurno 30ak kesa.
Isto tako, i kući imam u špajzu korpu koja visi, koja je starija od mene desetak godina takodje fulirana kesama, doduše nisu za smeće, ali nikada se nisam pitao čemu to nagomilivanje kesa.

Чувају зато што им треба за трице и кучине.....

Мада, не раде то само бабе и ђедови.. Рецимо, ја скупљам кесе јер ми требају за којешта.. И не само кесе..
Скупљам скоро све што ми је требало, а знам да постоји нека шанса да ћу то опет користити.
Прибор за писање је добар пример, једноставно ако ми се свиди нека оловка зато што оставља леп траг ( ОКП ).
Не могу да је бацим, свеске и књиге из средње школе чувам и као успомену, и као подсетник ако ми нешто запне из математике на факсу (иако сам на факсу доста продубио знање ..) ..

Ja imam problem bacanja starih stvari, odece i obuce. Znam da hrpu toga nikada necu da obucem, pakujem po kesama i ostavljam pored kontejnera. Ponekad se desi da davno bacenu stvar potrazim u ormanu.. Jednom sam usred leta sve postojece unihope-grilonke koji su imali petljicu, rupicu, pobacala, sledeci misao da ako nemam da kupim do zime nove, zasluzujem da idem bosa! Ne lezi vraze, naisla je tako teska kriza u mom zivotu (ni prva, ni poslednja), da mislim da dobar deo zime nisam sebi mogla da priustim hulahopke. Naravno, to me nije pokolebalo u tome da se oslobadjam starudije. Kese? Njih cuvam za djubre i, normalno, stvari za bacanje.

Ja uvek bacim jednu ispod radnog stola (radnog, ljolj) da bacim papire koji mi ne trebaju, ili tako nesto, posto me mrzi da ustajem do idem do kante za smece

pa koristi krpu umesto toalet papira, pa jednom mesečno opereš

nakon luksovog posta tema se mogla zaključati.

Čekaj sad, što svi oftopikujete?

Tema je korelacija između starog življa i polietilena. Zanimaju me teorije.

Recimo, moguće da im se tokom godina nakupi dosta statičkog elektriciteta pa vole da drže kese jer vrše pražnjenje.

Ја кад пада киша ставим полиетилен у патике.

Ja uvak čuvam kese iz prodavnice al ne one od leba nego one veće jer se najbolje namiču na kantu. Sve ove namenske za smeće su ili male pa spadaju ili velike pa vire do pola kante.
Sećam se kad sam bio klinac da su ljudi masovno nosili kese na glavi kad pada kiša. Samo podviju odozdo ko kapu i stave na vugla. To tad nije bio blam, boleo ih kurac.

Moja baka je isto čuvala kese iz prodavnice ali iz nekih razloga, tipa: oljuštenu koru od krompira, šargarepe i sl. bi tu prvo spakovala pa u kantu ili bi ih koristila za pakovanje hrane da gosti ne idu praznih ruku. Takođe bi i ostatke jučerašnjeg ručka svezivala prvo u kesu pa u đubar.
Sad, i ja radim isto. Mada, za kantu koristim kese za to predviđene a i imam onu posudu za kese koja ima 2 otvora: sa jedne strane širi otvor gde se guraju kese a sa druge strane uži gde se izvlače. Mož' da stane dosta.

Ja sam putem vaših odgovora došao do zaključka da nije strogo povezano sa polietilenom. Kriva je - GOMILICA. Čovek se očigledno uvek oseća sigurno u gužvi bilo čega. Kad si beba osećaš se siguran u gomili lutaka, kad si adolescent siguran si u društvu navijačke skupine, sredovečan - u sindikatu nezavisnih šlosera, a kad si mator osećaš se siguran u hrpi KESA. Javite mi ako sam na pravom putu.

Ovde izgleda ima dosta penzionera pošto mnogo vas navodi vaše navike sa kesama. Mene zanima šta vaši roditelji tj. babe i dedovi čine.

možda im zbog hrapave kože prija da pipaju kese

Jedna moja baba (ne rođena) je skupljala i kese od mleka (kratkotrajnog), čaše od kiselog mleka, tetrapak od jogurta (onaj stari "trouglasti" PKB-ov) a o teglama, ambalaži od "kravice" i upotrebljenom ukrasnom papiru za pakovanje da i ne govorim. Ali je skupljala i stare najlon čarape, svu garderobu koju je njena porodica prestala da nosi počev od 1955. pa na ovamo, čuvala je sve polomljene igračke unučića iako su ovi već i srednju školu završili i uvek je bila prepuna genijalnih ideja, pa je tim istim unucima dok su bili tinejdžeri nudila da nose stare demodirane farmerke njihovih roditelja ("što bacaš pare na pantalone, vidi kakve su ove, nove novcate"), predlagala im je da prave krpare od starih čarapa i slično. Kuća joj je bila stvarno kao deponija.
Inače, primetio sam da mnogi stariji ljudi uvek pri ruci imaju par najlon kesa, u slučaju kiše za na glavu umesto kišobrana a i za u cipelu umesto gumenih čuzama.

Ovo ima logike. Ako malo razmislimo, poznato je da slabljenje jednog čula dovodi do pojačavanja ostalih. Ako uzmemo u obzir da našim dragim starijim sugrađanima slabi vid i sluh pri kraju života, verovatno se pojačava čulo dodira!? Stoga im prija dodir plastike više neg nama mlađima, a verovatno zato i dodiruju svaku koru hleba koju dovate.

Jesi!

Meni je prvo palo na pamet nešto što nije sasvim tačno - ekološka svest, jer, ako sakupljaju đubre za svoje rupe, manje će ga biti na otvorenoj površini. Setila sam se, ipak, onih kesa na drveću i u potočiću, što može da znači i da su im promakle, a ne samo da ih nije briga za njih. Tako da, neka, ipak, ostane ova tvrdnja, možda će neki starci uskoro zatražiti da im se jazbina uništi, kada svo đubre ovog sveta bude baš kod njih.

kese obavezno čuvam najviše da bih u njih bacala smeće i često u prodavnici dok pakujem stvari koje su mi dovoljne za u jednu ja pokupim još 1-2 za svaki slučaj:)
nekad ih imam gomilu, sve jedna u drugoj a nekad ih sve potrošim, najviše na smece. a one lepe kese, iz butika za garderobu, obavezno čuvam, to mi je kao hobi:)

To je nažalost istina. Međutim, to nije njihova krivica. Nametnuto im je od društva da koriste one bezvezne BIORAZGRADIVE VREĆE i to im je bilo ispod časti. Zato su (iz protesta) mnogi prešli na upotrebu onih vagon kolica sa točkićima, što je rezultiralo odbačenim i nezbrinutim kesama.

Mama jesi li to ti? AAAAAAAAAa

Kul tema. Elem, i sam bolujem od ove misteriozne bolesti a razloga baš ne mogu da se setim. Posebno što kupujem posebne kese za đubre ( sa jebenim učkurom, molim lepo ) a one "sa gomile" nikada ne koristim. Mislim, WTF?!?!