Оно што свака девојка мора да буде у сваком тренутку, или не треба ни да буде, иначе је глибуља.

Samokotrljajuće kamenje u Srbiji. Za razliku od Doline smrti, gde je nakon sto godina rešena misterija kotrljajućih kamenja, samokotrljajući kamen međaš je još uvek nerešena misterija u Srbiji.

Obavezan test svakoj ozbiljnoj vezi, ako od nje očekujete nešto više. Od trenutka kada počne život u dvoje, vaše singl kućno ponašanje izlazi od domena tajnosti i nagađanja, i u toj svojoj (ne)običnosti izlazi pred oči partneru. Pri tom obično teže prođu žene, jer ih je glupava moda napravila lutkama, koje uvek dobro izgledaju i lepo se ponašaju, uz kompletno negiranje ljudske fiziologije. Životom u dvoje razbijeni su mnogi tabui: da žene prde, hrču, da ne nose uvek sexy veš, da im poprilično porastu dlake do naredne depilacije, da jedu beli luk, da znaju da se prejedu i da podrignu posle toga, da posle stiskanja mitisera izgledaju zastrašujuće...; da muškarci plaču kad vide krv ili dok gledaju film, da koriste preparate protiv opadanja kose, da neki imaju isto toliko kozmetičih preparata kao i žene, da im ne smeta kad im smrde noge, da brišu nos o delove nameštaja ili tepih, da bez problema nose pocepane gaće... Pa onda napraviti kompromise po pitanju nekih drugih navika: da ona ne suši kosu ili ne epilira noge u dnevnoj sobi dok on gleda utakmicu; ili, da on brže čita novine i ne pali pljugu u WC-u, kad ona unutra mora da se šminka i da pije kafu; ili, da ona ne želi sex svaki put kad se skine, a da je on i dalje voli, iako svakodnevno masturbira; da stres i nervoza njemu stvaraju potrebu za izolacijom, a njoj za raspravom i plakanjem... Vaše nesavršeno ja i vaša nesavršena druga polovina – ako realnost bez problema zameni fikciju sa početka veze, onda je to definitivno korak napred.

DejaVu i amnezija u istom trenutku.

Ево.

Дај бре човече, не зајебавај ме. Радим овде анкете за десет евра дневно да имам да уплатим за следећу годину и ти си сад нашо да ми паметујеш. Јесте, знам да нам саламе имају укус кучеће хране, да су нам чајне кобасице обојене ко зна каквим бојама. Да није оних емулгатора и појачавача укуса, осетио би колико једеш костију, кљунова и осталих прокуваних делова живуљке а да ниси ни свестан.

И ти стварно мислиш да ово што сад мене давиш иде некоме горе? Е, моја будало! Они ће ово да похране у компјутер, да сведу на статистику и да извуку нешто што им треба да наставе да вас трују. На крају их занима да им сам народ даје идеје како да зарађују паре - који нов производ да избаце, где да им храна стоји у продавницама и остало. Знају и они да им је храна срање и да је нездрава до бола, али исто тако знају и морају да размишљају да треба да направе нешто што ће да личи на месо за триста динара по килу да би ти могао да га купиш и да не правиш проблеме и не куцаш на врата онима који су те довели дотле да немаш за боље.

Јебе се њима за твоје мишљење, сељаче гољо.

Јебе се и осталима за твоје мишљење. И политичарима чим прођу избори, и жени и деци чим им даш паре, и оној што си је једном наватао на брзину да јој објашњаваш како НАТО агресија утиче на потенцију. Нико си и ништа, а овим те пецамо да будеш миран неко време, и да ти измамимо још коју пару из џепа. Јер си нам битан, наравно.

А ја ћу још мало да ти се смешкам док се не умориш, а онда ћу само овај папир да ставим на гомилу. А они из маркетинга ће да ти се смеју и да препричавају једни другима на пиву каквих кретена има по овој Србији.

-To je lik koga ste negde upoznali, ne sećate se gde tačno, ali je ostao u vašoj blizini i uvek je nekako sa vama gde god vi išli.
-Ne priča mnogo, a i kad priča kaze nešto glupo. Pomaže vam UVEK! Pa čak iako mu je umrla baba jer... čemu inače služe drugari.
-Ružnjikav je i ima neki uvrnuti hobi.
-Vole ga matorci, (tvoj deda) kada dodje da ti da pomaže/popravi nešto/iz bilo kog razloga... pitaju ga šta radi i kako su njegovi, pa ti posle kažu kako je mnogo dobar dečko i kako treba da se družis sa njim.

Najkraći opis reljefa nekog mesta koje je smešteno visoko na strmoj planini, gde čak i koze koje tamo pasu travu moraju da koriste ručnu kočnicu, kako se ne bi otkotrljale niz strminu.

Floskula koja predstavlja elegantan i jednostavan način da bukadžiji predočimo da nismo zadovoljni onim što je rekao, ali da nećemo afektivno reagovati jer ne želimo da se spuštamo na njegov evolutivni nivo.

Predočićemo mu takođe da dobro čujemo i da slučajno ne počne da se bahanališe i galami ako se nađe uvređenim, jer postoje realne šanse da se manemo floskula i umerenosti. Postoje šanse da nam preskoči kaiš pa da mu razmontiramo glavudžu kao Edvard Norton onoj plavoj vaginčini u "Fajt Klabu". Da ga izjebemo k'o Moniku Beluči u "Otpozadi", i da posle svega ostane neupotrebljiv k'o rumunski kurton posle drugog korišćenja. Da od njega ostane njega -koliko i hrane sredom popodne u kazanu javne kuhinje. Ništa!

Ili, da se ipak pravimo da nismo čuli..?

Човек коме је посао да самог себе остави без посла.

Mentalna opstipacija. Stanje moždane nekreativnosti.

On pati. On cilim svojim tilom osjeća svaku pismu koju izvodi. Nebitno što je pismu obradio. Nebitno što piva na plejbek. Nebitno što gostuje na Tv Ruski Krstur i što je istog jutra tu numeru pivao u još 16 emisija. On je tako do jaja. On je tako umjetnik. On ima udvojeno isto slovo u svom imenu. On ima tako kul spiku i tako je iznad tih ustaško-četničkih sranja. Njemu niko ne može oduzeti šetnju Balkanskom ulicom jutarnjim časovima 80tih, zadimljenu salu Skc-a, druženje sa Milanom Mladenovićem,…Šatro. On štiti životinje, on zatvara vodu na slavini dok pere zube. Ali on nikad ne priča o tome. On je Massimo Savić.

Mineral koji moze da izazove sušenje kurca ukoliko se nagomila u mozgu muškarca

Велика скупина људи. Разјарена маса. Феномен због којег ће повучени банкарски службеник, показати своју мрачну страну и дивљачки искалити свој наталожени бес. Маска која сакрива кукавичлук, маса у којој је једно лице камуфлирано стотинама других. Једно лице, чији се идентитет губи, бесни заједно са стотинама других лица, чији одрази такође нестају, постају део контура руље.

Бес руље настаје због беса индивидуалца. Индивидуалца, који је као и своји безлични саборци, само "тројка херц" у склопу огромне куле од карата. Надахнут осећајем подршке и припадности, који често недостаје људском бићу, појединац прати оних пар лудака или јунака, који започињу песму линча и раскола. Да није тих лудака или јунака, не би се десиле кључне револуције, са друге стране не би хиљаде престрављених војника зајуришало у смрт. Слободан Милошевић и његови људи, не би сишли са власти.

Изгубљена утакмица, национализам, педери, дерби, Косово, све је то балон чија је намена била да пукне. Прави разлог, због којег улице горе, је унутрашњи проблем појединца, његов осећај недостатка љубави, друге половине, осећај безнађа и слабости, разни разлози постоје. Појединац, немоћан да се било коме лично супротстави, осећа се сигурним у маси и пљује свој гнев.

Године пролазе, лепи тренутци бледе из наших сећања, а трауме, чак и оне најбаналиније, остају ту и стружу нашу подсвест.

Чин потенцијално опаснији од потписивања кредита у швајцарцима и непромишљенији од пуштања Кирбијанаца гајби.

Једна наизглед безазлена и ноншалантно изречена реченица, коју си изустио у тренутку еуфорије, утискује се у меморију младунца попут жига у тексашко говедо. Јер та мала бића памте. Додуше, селективно: пре би армадила научио да се сети да опере руке пред ручак, него дете. Добро, армадило нема руке, него оне рожнате шапице, али поента је јасна. Е, а када је обећање у питању, ту памте ко слон на гинко-билоби. Не мора то да буде неко право обећање, оно стриктно „обећавам, тако ми бог помогао“ или „часна пионирска реч“ (салутирање у козарачком стилу – песница о слепоочницу). Јок. Довољно је поменути у неодређеном облику „за неки дан“, „следеће седмице“ или слично. Замка је склопљена и отпор је узалудан. Дете се претвара у продавца животног осигурања, чачка те и подсећа нон-стоп. Ако не испуниш, пуко си. Уништио си поверење и брдо неких мамбо-џамбо фројдовштина и чуда.

Зато, боље пази, не дозволи да те симпатични гремлини наговоре да их нахраниш после 12 сати, тј. обећаш им, осим ако си 100% сигуран да можеш то да одрадиш/купиш/наместиш/истестеришеш. Или родиш.
Упозорен си.

Kralj životinja.
Kralj životinja?
Kralj životinja???

Ova 250 kila teška copina je ustvari najveća pičkurina koja je hodala na 4 noge. Šatro zver iz porodice mačaka je jebeni lešinar, slina i balega, koji 5/6 života provede u snu (spava 20 sati dnevno). Jebačke performanse su mu nikakve, jer je „kralj“ brzosvrš par ekselans. Priča se da jednom jedan lav izdržao 5 sekundi dok se nije stropoštao preko lavice. Toliko o tome, sjebao je i zeca. Lovačke sposobnosti su mu još gore, jer je gotovan prve vrste. Celokupni proces lovine obavljaju nesrećne lavice, dok ova sisetina eventualno može da ulovi mrtvu impalu i retardiranog klovna u cirkusu. Za razliku od ostalih faca iz porodice mačaka (jaguar, leopard, tigar...) ovaj nesrećnik živi u čoporu, jer je toliko nesposoban da bi kao izolovana jedinka crk'o posle 10 dana. I na kraju krajeva, frizura. Jebena kombinacija Nina, Galeta Kerbera i rumunskog carinika. Ko može takvu životinju ozbiljno da shvati?
Sa druge strane, titula kralja mu savršeno pristaje, jer je opšte poznato da barem 90% nosilaca krune nije umelo ni sopstvene sline da obriše, a kamoli da vodi državu. Jebeni nepotizam

Синоним за изгубљеност особе у времену и простору.

Najčešći način za dijagnostiku bilo kakvih zdravstvenih problema bosanske djece.

Nešto kao štrudla sa makom, mada gradskoj deci više zvuči kao metalna šipka, koja je istovremeno zakrivljena i glupa-kao ćerka pajsera i štangle koje je paglu.

Postao čovek alkos.
Aj što je on, nego je i onog sirotog konja napijao, pa su tako uradjeni orali drumove i kurčili se nad Turcima.