Доба у ком просечан Балканац престане да живи са родитељима, а родитељи почну да живе са њим.

Kladioničarski termin za olako propuštanje protivnika tj. očigledno prodatu utakmicu. Gospodski dogovor dva kluba gde nije bilo potrebe sudijskoj trojci uplaćivati letovanje u Paraliji, već su svi igrači na terenu učesnici naizgled ravnopravne borbe uz povremeno sklanjanje sa puta kod iole smislenijih akcija i usporene reakcije odbrane prilikom izglednih situacija. Primera radi, svaka dobijena utakmica Paće iz ugla Musavih i obrnuto.

Devojka koja oralni seks završava gutanjem.

Ne frik (iako se to podrazumeva), već baš snob. Grafička koštala minimum 400 evra ćaletovih para. Pa jutjub kanal sa 5000 sabsa, pa onda odmah neki benčmark, pa strim, pa benčmark, pa recenzija i gejmplej, strim, opet benčmark. Jer mora jebiga benčmark brate jer sam zamenio pastu na procesoru i digo voltažu ramu, a u međuvremenu izašla verzija igre godine nekog AAA naslova. Pa ludilo, pentralna u vr mozga. I nedobog da frejmrejt slučajno padne ispod 60 fps.
A nekad se pikalo i sa prosečnih 14 frejma bez ikakvih problema, naravno sve na najnižim podešavanjima, bitno je da može da potera bez da zasmrdi fuzija plastičnih i metalnih mirisa.

Njih 200 se gura u kadar. Trude se da ih makar malo kamera uhvati kako se kikoću, pucaju balone ili otvaraju nevešto usta na neku izdrkanu pesmu.

Srećniji će čak i za mikrofon, da otpevaju svoj hitić, koji će za par godina biti zaboravljen, ili neki evergrin Silvane ili Tome. "Dobre su i tvoje pesme" rekoše "al bolje da idemo sa proverenim stvarima. Samo obuci nešto gde ti se vide bradavice. Ne ful, naznaka samo. I otvaraj usta kao da pušiš".

I onda...oko 11 i 30. Tamni se ekran. Dim iz veštačkog govneta plavi pod, i u crnoj haljini izlazi ONA. Sa sve sisama, usnama kao da je pojela četrdeset tona semenki i promuklim glasom. Potpuno sama, ne mora da se gura sa nesrećnim sportskim komentatorom Raletom Simićem ili plodom slabina blaženopočivšeg Mirka Alvirovića. Samo ona, veštački dim, eventualno koja PINK balerina... i kukavica koja liči na njenog oca u Beogradu, dok prolaze kroz crveno.

Smarači prvog reda. Uglavnom mlađi fanovi rok muzike koji smatraju da su uhvatili ovoga gore za božanska jajca time što su provalili neku drugu vrstu muzike i pritom su mnogo opasni jer piju PIVO. PIVO je najbolje piće na svetu. On/ona je popio/popila deset PIVA za vikend na svirci i mnogo je opasan. Zna tačno koja mu je omiljena marka PIVA zato što je probao sve. On ima stav o tome. On mrzi Jelen zato što je komercijala, a ranije je bio do jaja. Zapravo pije svako koje ima, zato što u tom piću zapravo uživa jednako koliko i šećeraš u šampiti.

Njihova ljubav prema pivu se ogleda u više stvari:

- Svršavanje na svaki pomen ovog pića
- Stalno prepričavanje koliko se PIVA popilo na svirci par dana ranije
- Pominjanje piva kao nečega najboljeg. "Pre bih bio VOPI, nego da jebem nešto." "Ako mogu da biram između piva i dečka, biram PIVO."
- Probao je svako PIVO, pa može da ti prepriča kakav ukus ima neko polu-anonimno češko koje je on pio kad je tako iš'o kod tetke.
- Padanje u derilijum pri svakom pomenu Bir Festa (jeb'o ih on da ih jeb'o). "Kako je do jaja bilo na bir festu. Popio sam dvesta litra PIVA. Bilo do jaja na koncertu Čorbe. Pili smo PIVO!"
- Glumljenje ludila kad neko prospe pivo slučajno, polomi čašu i sl. "OOOOO NE, KAKO SI PROSUO PIVO PA TO JE NAJBOLJE PIĆE NA SVETU. JA U SLOBODNO VREME ZAPIREM BULJU PIVOM I TAKO SAM OČISTIO ŠULJEVE!"

(Čitati glasom Ćiće iz Dnevnjaka)

Ona je Ana. Ima 22 godine i studira književnost. Plava ravna kosa do dupeta i noge do zemlje. Lepa devojka a slobodna, eto jebiga, kaže nema niko normalan. Sedi preko puta tebe, a ti se praviš da je slušaš dok priča o svojim profesorima, likovima što je smaraju, i onoj koleginici što joj ćale dekan, a u sebi se misliš, s kojim bi je parama izveo na treći dejt u Coctail & Lounge bar da nisi uhvatio 4 tekme GG.

Nakon nekih sat vremena i 45 minuta, došao je i taj trenutak. Ona leži na ledjima, ti joj skidaš gaće. Polako ulaziš, kao kući pijan sa slave u 3 ujutru. Tu počinje, fudbalski rečeno, odmeravanje snaga. Malo zadaješ tempo, malo misliš na babu Miru, malo na to šta će Solskjer uraditi sa Mančesterom, kupuješ sebi vreme.

Silaziš sa nje nakon celih 30 sekundi, a ona te umilno pogleda i postavi ključno pitanje:

Неки.

Jedna od jačih oružanih sila na tlu naše države.

Mnogi na dato pitanje odgovaraju čisto rezonski navodeći da je Kosovo prosto region na jugu Srbije, pretežno naseljen Albancima koji zbog svoje mnogobrojnosti, lobiranja i podrške velikih sila zaslužuju da prisvoje taj komad teritorije za sebe. Nije to Kosovo brate moj, Kosovo je nešto drugo...

Kosovo je kad si stao pred devojku koja ti se sviđa i čitavo telo ti se treslo, glas otišao u kurac, pocrveneo si kao bulka ali ipak si joj prišao, i nisi zažalio zbog toga. Kosovo je kad si video da ti tri lika tuku najboljeg drugara i uskočio si iako si znao da iskustva u tuči imaš samo iz sećanja od gledanja Brus Lija. Kosovo je tvoja majka koja je u trećem mesecu trudnoće, kada su joj rekli da je trudnoća superrizična i može ostaviti posledice po nju za ceo život, ipak odlučila da te rodi po cenu svega. Kosovo je pas koji skače na medveda da bude raskomadan, samo da spasi vlasnika koga voli. Kosovo je kada je napolju minus 15, ti imaš ženu i troje dece i još pola džaka brašna, nude ti da pređeš u katolike uz sve beneficije a ti pogledaš svoju čeljad i kažeš NE. Kosovo je bilo na Ceru, na Kolubari, na Solunskom frontu i Kajmakčalanu.

Bez Kosova u sebi svako od nas je onaj čovek koji kad ga opsuju on prećuti, kad mu izjebu ženu i majku njegove dece on pruži ruku jebaču i baca neke fazone tipa "he he hvala ti što si mi pokazao šta je kurva", dok se u sebi kida i raspada i potiskuje najljudskiji poriv da očuva obraz i isavija kurvara štanglom. Bez Kosova u sebi si ljiga i pičkica. Sa Kosovom si smetnja, a bez njega hvaljen sa svih strana a zapravo ne ceni te niko i ti to u sebi znaš. Kosovo su ona stvar, ona muška koja su nekom čudnom kontraspregom povezana sa čelom da što su veća i teža čelo je uspravnije. Ako ne nosis Kosovo u sebi, zapitaj se šta si.

Na Kosovu se prelama sudbina cele nacije, sudbina svakog pojedinca. Kažu kako ga reintegrisati, biće u parlamentu 20 posto Šiptara? Nema veze ja ne dam svoje. Kažu bombardovaće nas ponovo. Ne dam. Prete. Ne dam. Nude dijalog. Može ali ne dam. Nude pare. Ne dam. Ukinuće nam kredite, staviće sankcije. Ne dam. Optužuju. Ne dam. Ubiće te ej. Ne dam. Ti si lud. Ako dam onda sam već mrtav kao čovek. Ubij pa uzmi, ako možeš.

Kosovo je i tvoj ćale koji napuši kurcem svog šefa jer te je njegov sin dirao a tebe nauči da mu sledeći put sašiješ šamarčinu da te se seti kad ga bude u penziji žigalo to mesto, i posle dobije otkaz i radi na trafici za 25.000. Znaš zašto? Zato što ne da na ono što voli. Ne da bandi da dira svetinju, ma koja cena toga bila. E to je Kosovo. Zato ga i ja ne dam. NE DAM.

Brije, šije, kida, razvaljuje, šuri, vošti, baca u nesves', jebe kevu, samo još bolje od toga. Skoro da savija viljuške.

Izjava zapaljenog teoretičara zavere kada neko u ekipi dovodi u pitanje "očiglednu istinu".Bilo da se radi o ravnozemljašu, antivakcinašu, Lučić-sledbeniku, Deretić-ložani, Anunakisti, Kemtrejls-stručnjaku i slično, uvrediće se opasno ako mu stavite do znanja da njegove tvrdnje ne shvatate ozbiljno. Mrzitelji Masona, Jevreja, Rotarijanaca su tek posebna vrsta budala.

Оно што свака девојка мора да буде у сваком тренутку, или не треба ни да буде, иначе је глибуља.

Najveća govna od ljudi realno. Konstantno ometaju gledanje milog nam kanala izvlačenjem razne rude iz pupka i gaća.

Kratka rečenica, ali ako stoji na spomeniku govori mnogo o pokojnikovoj situaciji, više nego i testament Pantelije Topalovića.
Zašto bi neko trošio pare na advokata i testament kada tako jednostavno može da popiša sve naslednike za vjek vjekov, JER (posle takvog epitafa uvek ima nenapisano JER)...

Prvi gosti na slavi.

Preteča izraza *za sirotinju*.
Liči, ali nije to to. Blaža varijanta, kineska kopija.

Može, ništa ne fali, ali nije isti osećaj.

Živiš sa osobom u 20 kvadrata i ona te pita gde si?!
Da, živimo u Dover zamku, trenutno sam u istočnoj kuli, proveravam artiljerijsko naoružanje, poslaću paža, da te pita šta hoćeš.

Nešto što u filmovima, pored citata iz Biblije, svi znaju u svako doba dana i noći.

Obavezan test svakoj ozbiljnoj vezi, ako od nje očekujete nešto više. Od trenutka kada počne život u dvoje, vaše singl kućno ponašanje izlazi od domena tajnosti i nagađanja, i u toj svojoj (ne)običnosti izlazi pred oči partneru. Pri tom obično teže prođu žene, jer ih je glupava moda napravila lutkama, koje uvek dobro izgledaju i lepo se ponašaju, uz kompletno negiranje ljudske fiziologije. Životom u dvoje razbijeni su mnogi tabui: da žene prde, hrču, da ne nose uvek sexy veš, da im poprilično porastu dlake do naredne depilacije, da jedu beli luk, da znaju da se prejedu i da podrignu posle toga, da posle stiskanja mitisera izgledaju zastrašujuće...; da muškarci plaču kad vide krv ili dok gledaju film, da koriste preparate protiv opadanja kose, da neki imaju isto toliko kozmetičih preparata kao i žene, da im ne smeta kad im smrde noge, da brišu nos o delove nameštaja ili tepih, da bez problema nose pocepane gaće... Pa onda napraviti kompromise po pitanju nekih drugih navika: da ona ne suši kosu ili ne epilira noge u dnevnoj sobi dok on gleda utakmicu; ili, da on brže čita novine i ne pali pljugu u WC-u, kad ona unutra mora da se šminka i da pije kafu; ili, da ona ne želi sex svaki put kad se skine, a da je on i dalje voli, iako svakodnevno masturbira; da stres i nervoza njemu stvaraju potrebu za izolacijom, a njoj za raspravom i plakanjem... Vaše nesavršeno ja i vaša nesavršena druga polovina – ako realnost bez problema zameni fikciju sa početka veze, onda je to definitivno korak napred.