Модерни супер хероји. Одавно је напуштен концепт излагања радијацији/уједа инсеката/упадања у септичку јаму у сврху добијања натприродних моћи и осталих срања. Сада лепо завршиш најпрестижнији криминалистички факс са највишим оценама, па онда још два таква, прочиташ (и научиш напамет) комплетни литерарни опус човечанства, савладаш кунг фу, џиу џицу, капуеру, узмеш курс реторике, и постајеш део елите. Давно су одбачена она уска, геј одела са плаштом и кичастом орнаментиком. Одело, кравата, наочаре за сунце.
Супер моћи -
Доказивање најнедоказивијих ствари. На пример, просечан форензичар може из 93 године старог нокта сам малог ножног прста да докаже да се баба тог лика својевремено појебала у кукурузима са Милорадом из Горњег Доброг Доњег и на основу тога да увати подивљалог манијака из Борче.
Изузетна перцепција - форензичар је у стању да у запаљеном складишту папира пронађе делић истог који ће под ултра-љубичастим зрачењем дати кармином написан број телефона убице или кључног сведока.
Соломонска мудрост и фотографски запамћена енциклопедија Британика - форензичар увек доноси праве одлуке, чак и када је исте немогуће донети. Увек ће испасти најморалнији лик, па макар се јебо у дупе чисто како би набавио ДНК материјал. Познаје биомеханику људског тела једнако добро као и процес прерађивања вуне који је коришћен у осамнаестом веку у Источном Тимору, а са вама увек може да проћаска о ангажовању Јосепа Гвардиоле као менаџера Барселоне.