Спроводим неко истраживање, па бих поставио пар питања свим школарцима са сајта, а и онима који су своје школе завршили, али их још памте...

Дакле, сви сте имали гомиле наставника, што у основној, што у средњој школи, што асистената и професора на факултетима. Наравно, нису се сви исто опходили према вама, многе сте мрзели, али сте неке и волели. Дакле, које су то особине које су поједини наставници поседовали, а због којих сте их волели, тј. због којих бисте им дали епитет ''кул''? Да ли наставник нужно мора да буде попустљив и склон зезању, да би био кул и омиљен ученицима, а с друге стране су сви строги и захтевни наставници ''некул''? Или постоје неки други критеријуми?

Које су, дакле, то особине које имају/су имали ваши омиљени наставници у школи?

Kao što si i napomenuo, ne mora da se sprda i da tera šegu da bi bio kul,ja sam recimo u srednjoj a i sad na fakultetu je slična situacija, cenio kada vidim da profesor poseduje zaista odlično znanje iz svog predmeta, ali i iz ostalih životnih oblasti. Pored toga, bitno je kakav stav ima, kako se ponaša i kakve manire, da se vidi da je veličina, baš profesor i čovek na kojeg se možeš ugledati, i naravno, izvrstan vokabular.

Meni su u srednjoj kul bili oni koje je odlikovala jednostavnost i želja da prenesu znanje na nas, kretene koji smo samo htjeli da pobjegnemo sa časa. Arogantne kretene ne volim, nisam ih volio ni u osnovnoj, ni u srednjoj, ni na faksu. Neki ljudi nisu za predavača i gotovo. Imam sreću da je kod mene većina profesora, a pogotovo asistenata, spremna da dubi na glavi da bi mi studenti nešto shvatili. Kod takvih ljudi nikad neću izaći na ispit ako nisam spreman. Mislim da je glavno to neko poštovanje, predavač - učenik. Kad vidim da mene profa poštuje, onda i ja promijenim svoj stav o njemu.

Ja sam smatrao kulovima one koji su pismeni. A takvih je, nažalost, bilo malo. Izuzimajući profesore srpskog, naravno.

Kad napišu na tabli "predpostavka", dođi mi da se samogagujem.

Kul su oni koji poseduju veliko znanje, a pritom ne glume Boga. Maksimalno spuštaju loptu u razgovoru i gledaju da budu što više opušteni, ali što je najvažnije od svega, izlaze u susret kad ti treba pomoć oko nečega.

odlicno pitanje

ni slucajno ne znaci da strogi nastavnici ne mogu biti kul...ja sam imao nekoliko strasno strogih profesora koje i dan danas gotivim, npr u osnovnoj sam bio prvi na opstinskom iz matematike a profesorica mi je zakljucila 4 jer sam imao jednog keca, a po nekom matorom zakonu cim imas jednog keca u dnevniku nemogucve je da ti zakljuce 5, kod nje nije smela muva da se cuje na casu, a bila je kul, hladna kao spricer :) i duhovitija od 90% profesora

po meni da bi neko bio kul profesor mora da bude savrseno objektivan, da nikom ne popusta i nikog ne nagradjuje...da pezire ulizice i ume da izadje na kraj na mangupima

Najkulji su oni koji ti izadju u susret kada nisi spreman. Imam profesora koji je "mnogo strog za ocenu" ostavlja po njih petnaestak da polazu, ali je krajnje korektan. Na njegovom casu se ne cuje ni muva. Svi ga postuju iako nije strog, daje po 2 izvinjenja po polugodistu i kontrolni nam odlozi. Kad ga pitaju kada moze da se popravi ocena, on im kaze da kad god nauce nek se jave i spreman je bilo koga da pita iako je nameravao taj cas da predaje. Posto su svi ista grupa na kontolnomi ako vidi da neko prepisuje nece da pocne da histerise sa: " Napolje! predaj rad i ostala sranja" vec na neki drugi nacin skrene paznju da ga je video. Tipa: " Jel mu ti to kontrolises i na kraju samo da udaris pecat ako je dobro" ili tako nesto. Kada mu neko pobegne sa casa nikada nikom nije uzeo za zlo niti se ganjao sa njima i da ih je pozdravljao preko drugih ucenika. Na primer neki lik kada je pobego sa njegovog casa, a kasnije ga ovaj video u hodniku nije ga nista ispitivao nego mu je samo pruzio ruku i recima " Oooo pa gde si ti komsija" stavio do znanja da ne bi trebalo da se cima oko toga. Dok predaj obraca nam se sa: " Drustvo gledaj ovamo" i jednostavno samim svojim stavom te natera da te jednostavno bude sramota ako nisi naucio. I ima odlican smisao za humor. Na prvom casu nam je rekao da sedimo kako nam se sedi, da pisemo cime ocemo, samo trazi mir i znanje. Ako smatras da si znao za vecu ocenu uvek mozes da se argumentujes sa njim i do detalja ce da obrazlozi ocenu. Gospodin covek. Ali slepci neki ga ne gotive zato sto ih ostavlja da polazu ali im on kaze da mu nisu dali drugog izbora. I uvek napominje da ako ne naucimo sada da cemo da se druzimo preko leta, ako ni tada onda do godine...

Мора да је необичан на неки начин. И, није битно да ли је и колико строг, битно је да има смисла за хумор. Али не онај површни, дебилни, церекање над глупостима, већ у смислу погледа на свакодневницу. И мора да се придржава онога да "не постоји глупо питање, већ само глупи одговор", тако да свако може да пита шта му је воља. Им'о сам професора Српског језика и књижевности у Гимназији кога ћу памтити док сам жив. Колко је тај човек био кул, то се не може описати. И прави боем. Риби која никад у животу није добила мање од 4, он је лупао кечеве на писменом(није готивио она кићење мисли којекавим пичкастим формама, на шта је ова ватала све професоре углавном). Знао је и мамуран да дође на први час па нам онда филозофира о животу.
Једном је на табли нацртао велики аутомобил и огромним словима написао "ОВО ЈЕ АУТО", згрожен тиме колико неки људи због своје неписмености иду у детаље баналних ствари, као што је писање једне најобичније молбе.
Код њега се могло добити пет за само један једини одговор, али исто тако и кец, због само једне једине омашке(друг који је иначе прејаки есеј о Његушу сјебо тврдњом да овај није сам врх светске књижевности).
Увек је говорио да није грех украсти књигу, и цела јебена школа га је волела.
Ето, такав мора да буде!

Meni nastavnik muzičkog, čovek iz pripreme izvadi džitru i pojačalo pa cepa ceo čas, a mi uživamo:)

Pomenuti oksimoron koristim uglavnom za onaj tip pogubljenih likova kod kojih su svi imali visoke ocene, i eventualno za one koji su mi baš gotivni ljudi, ali čak i oni su pritom morali da imaju makar normalne kriterijume. Ovakav stav najviše su uzrokovali ljudi iz razreda svojim obožavanjaem "strogih-ali-pravičnih" egzibicionista koji te maltretiraju gradivom ali zato izvaljuju vatromete glupih fora i kao glume neke drugarčine pa ih zbog toga deca mazohistički obožavaju... Pa nije mi on drugar pa da ga prema tome ocenjujem, već jebeni profesor! Prema takvim profesorima uvek samo kao prema pandurima, distancirano ali korektno i koliko je moguće bez cinizma :)

Slažem se sa ovim. Takav je moj profesor likovnog.

Eh, da je kod mene tako. :( Moja profesorka ne svira ništa osim klasike na klaviru, dok je moj prošli profesor (penzionisan) uradio Karminu Buranu u tehno stilu. :)

Ja se uglavnom slažem sa onim što su rekli Dub i Argo.
Mislim i da je potrebno da profesor bude duhovit, ma koliko strog bio, da bi dobio epitet "kul", često se dešava da su upravo ti strogi profesori zapravo najduhovitiji. Ali pod ovim strogi mislim na one koji zahtevaju znanje, ali i znaju da ga prenesu, koji su objektivni koliko je to moguće, kod kojih je disciplina prisutna zbog poštovanja prema profesoru. Isto tako, profesori kod kojih učenici imaju apsolutnu slobodu su automatski kul prema mišljenju većine učenika, ali tu poštovanja nema uopšte. Meni, lično, najviše idu na k oni što ne znaju šta hoće, hoće li da budu strogi ili ne, najčešće su to mladi profesori koji su tek počeli da rade i najćešće nemaju pojma kako da se postave, retko kad znaju da predaju a ako ne nabiflaš gradivo napamet ko da nisi ni naučio.
Uglavnom, ako profesor uspe u tome da ga ceni učenik koji vuče keca iz njegovog predmeta cele godine, mora da je uradio nešto kako treba.

Ово је обаснило. :)

Džimi, jesi li imao pedagošku psihologiju kao izborni kod nas na faksu?

Хвала на доприносу свима који досад одговорише. :)

Имао. Код Љиљане Миочиновић. По Жиропађиној књизи радили.

Aha... Ja sam kod njega, ali nismo učili iz klasičnog udžbenika, već smo dobili neke članke o pedagoškim istraživanjima, pa tu, između ostalog, ima deo o poželjnim osobinama nastavnika... Mada, tebe verovatno zanima da čuješ iz prve ruke šta đaci/ studenti misle :)

Је л' знаш аутора тог чланка и наслов можда? :)

Интересантно је да ми те ствари уопште нисмо радили из педагошке, већ из методике наставе.
Из педагошке психологије смо проучавали мајмуне и Торндајкове мачке.

Taj rad.

Mi smo to iz razvojne psihologije radili :)
Evo ovako... Najlakše ti je da odeš na njegov sajt, tamo su svi tekstovi... Ovaj konkretno je ovde: http://www.freewebs.com/ziropadja/Osobinenastavnika.pdf

Potrebno je da bude pravičan, da ne histeriše, da uvek da šansu učeniku da odgovara, da se kod njega tačno zna kad se zeza, a kad se ozbiljno radi. Da u isto vreme bude i autoritet i "lik".

Meni je bio idealan profesor fizike u srednjoj. Bio sam društveni smer, on je znao da nam to neće trebati u životu i kod njega je bilo maksimalno zezanje i popuštanje. ALI! Ponekad kad je velika nedisciplina na času i neki zloupotrebljavali njegovu popustljivost, debelo im je sankcionisao.

A ostale tekstove, ako te zanimaju, možeš pogledati ovde: http://ziropadja.webs.com/

svi budu kul neko vreme, pa deca stoka to ne poštuju, i onda više ne budu kul.

njihovo kul ima rok trajanja

То је то. Највећи трн оф ми је увек био кад професор напише неку небулозу на табли, типа ''атмосвера''. Дакле, ма колико кул професор био, неписменост га срозава до дна. Значи, то прво и основно. Мени је исто врло битно да професор заиста влада материјом, да зна о чему прича, да сваком предавању даје неки нови шмек, тј. да му предавања не буду механичка. Врло битна ствар је и да је професор од речи.

И на крају су се сви строги професори, бар у мом случају, испоставили као најбољи, као једини који су успели да пренесу квалитетно знање и као једини који нису радили свој посао преко курца (част изузецима!).

Форгет, хвала ти најлепше. :) Корисни текстови. Пријатно ме изненадило што неко с нашег факса има то направљено.

Хвала и осталима на доприносу. ;)

Nema na čemu, Džimi :) Da, vrlo su korisni, svašta može da se pročita, a i istraživanja su novijeg datuma, što je dobro...

Otprilike ovako, moja omiljena profesorica je bila razredna u srednjoj, žena je bila predobra, što smo mi jelte iskoristili maksimalno kao stoka. Iskreno, ja nisam toliko iskorištavao jer nisam ima' obraza.
Žena koja nam je prvog dana rekla NEMA ŠTO JA DA VAM PRIČAM, VI ĆETE SAMI VIĐET KOD KOGA KAKO MOŽETE, ĐE MOŽETE DA BJEŽITE, DA BUDETE MIRNI, A ĐE NEĆETE. Dakle žena nas je shvatala kao da nam je majka, znala je sve što smo radili, ali ni to nije dobro, jer smo mi praktično neiživljena stoka koja samo gleda svoju guzicu.

Bilo je i kul profesora koji su super sa tobom tokom godine, a onda te izjebu na kraju, to nisam volio nikako...
Mada su mene skoro svi profesori voljeli iako sam bio strašno nemiran i stalno su me izbačali

Ali što profesor mora da ima da bi mi bio kul, pa recimo da je to korektnost, ništa više.
Iako je jako strog, ali korektan, meni je kul i OK lik, ako ispoštuje sve što kaže...
Imam sad jednog lika što mi predaje hardver i on je jako strog, namrgođen i sve to, ali maksimalno korektan, odličan predavač, među priznatijim u svijet je, i ja ga sretnem na hodnik mrtav pijan i kažem mu PROFESORE ZAR NIJE ZGODAN OVAJ MOMAK i on me samo blijedo pogleda i prođe, ja sam mislio da sam ga ugasio tu, ali kad sam mu se izvinio i rekao mu da sam bio pod uticajem alkohola rekao mi je i to čak sa osmijehom PA I TO JE ZA LJUDE.

Ali sam u srednjoj imao i profu engleskog koja je znala da ja znam engleski bolje nego sva škola ali smo se mrzjeli, ja nju i ona mene, i u četvrtom mi je dala 3 na kraju iako nisam ništa, ali bukvalno ništa odgovarao cijele godine svaki mi je odgovor bio NEĆU DA ODGOVARAM, ali na pismenom naravno 5 dobijem... I žao mi je što je nisam nikad više sreo samo da joj kažem da sam desetku dobio na faksu i da sam čak predavanje držao.

Au kol'ki post.... Znak da mi nedostaje srednja....

Џими, јел се ово ти спремаш да предајеш негде, па да будеш кул?

Mi (moj razred) imamo zgodnu&mladu profesorku engleskog, pa nam je kul (samo zato sto svi od reda 'ocemo da je opalimo, mislim da se i nekoliko zenski lozi na nju)... A ovako, profesori koji znaju nesto, mogu da nauce, ne smaraju zivotnim poukama, lovackim i pricama iz rata i koji su per svega normalni ljudi, su "kul"...

Moja nastavnica srpskog u Tesli.
Jedna od boljih nastavnica koje poznajem
zna da se šali,predaje i sve je OK.
Voli da se druži čak i van škole sa nama
Verovatno ćemo je Voditi na pejntbol zato što su je već vodili na karting.
kaže
"radije bi pretrčala maraton od 52 km sa jugom na ledjima nego vam svima zaključivala ocene i pitala vas"
Poznavala je svakog pesnika ili bar ako je nažalost "otišao da uči boga kako se piše poezija"
zna nekog ko je blizak njemu..
I uvek ima neke dogodovštine da nam ispriča.

Što se tiče NeKul nastavnika....
Nastavnik Mate.
Zeza se sa nama a lupa kečeve.

Polomi on kredu i kaže kao "jel ima neko selotejp?"
JA dobacim oćete super lepak?
Kaže " aj milutine pred tablu"
ja... užas.

Кул наставници? Они који свој предмет доживљавају озбиљно, али у неким границама- значи, нису болесно сујетни и опседнути својим предметом, као да се око њега цео свет врти.
Даље, они који имају да поделе неко своје искуство са ђацима- али, опет, да не залазе у домен ловачких прича (мада, ко зна да прича, не бих му замерио уопште).
Треће, можда и најважније- да мало стану на ниво ђака- посебно на ниво незаинтересованих средњошколаца (што је, вероватно, најтеже), и да их тако мало натерају да мућну главом, да их не држи мисао да излете с часа, него да се види да они уживају на том предмету.

E Džime Džime stoku si našao da pitaš :) evo meni su omiljeni oni što se zabaguju, piše piše i onda od jednom 2 minuta glumi kip. Znači senilni, onda interesantni su oni što maše padeže, oni koje možeš da zajebavaš, to jest da se izvlačiš kako hoćeš :)

Meni su cool oni "profesori", oni sto su tako reci sa gradjevine sisli i dosli da predaju.
Takve sam imao u Tehnickoj. Imali smo par devojaka u razredu pa nisu psovali, ali u ovim 3godisnjim skolama pricaju mi da psuju ko kocijasi dok objasne jednu lekciju.
Ono, pocetak casa prica o utakmicama preko vikenda, jel dobio neki pare od kladze.
Posle predavanje, muuuk u ucionici a objasnjavanje je toliko slikovito, i tako uprosteno da bi i tutuk najveci naucio. Onaj tip profesora kad se zezamo, zezamo se, kad radimo, radimo.

Ja moje profesore delim na:

1) strogo glup: hoce da znas sve zivo, a ne zna nista da objasni. Kada ga pitas nesto, kaze: to ste ucili tad i tad, to morate da znate. Ako si nemiran (a nema sanse da budes miran i da ga slusas kako prica o tome kako je on istrazivao po kome je dobio prezime) daje ti zadatak da napises 10 stranica o necemu sto mozes opisati u dve recenice.

2) promenljivo strog: mozda jos i gori od prvog...kada je raspolozen, mozes da radis sta hoces, pusta ceo razred ranije kuci itd. Ali kada mu je los dan i kada dodje red za test, moras da znas totalno sve, isto kao kod prvog. Jedina razlika je to sto kod ovog prvog znas sta te ceka, a kod ovoga ne.

3) strog: gospodin covek. Zna po malo iz svake oblasti, svoju oblast ima u malom prstu. Objasnjava tako da se to sto objasni moze razumeti, ali zato i trazi mnogo i vrlo retko se sali i zbog toga je teze koncentrisati se tokom celog casa.

4) kul: isto kao trojka, samo sto manje trazi i ubacuje smesna objasnjenja pojedinih stvari da bi lakse pratio nastavu

5) ekstra kul: imam samo jednog takvog profesora...covek bukvalno zna sve, zaradjuje malo manje od direktora skole, a mnogo vise od ostalih profa. U stanju je da objasni nesto i 10 puta, ali hoce da bude siguran da si razumeo sta hoce da kaze. Stalno nosi sako, uvek obrijan, jednom recju, uredan (nije da ima veliki uticaj na cenjenje profesora, ali ipak znaci kada ga pogledas i vidis da je uredan). Zeza se, zeza cak i profesore koji spadaju u prve dve kategorije, ali kada treba da se uci, onda se uci i svi ga slusaju. Jednostavno, covek koga MORAS postovati.

izvinjavam se na dugom replaju, ali jbg. Samo jos da dodam, kod mene u skoli cas traje 50min i uvek imamo dvocase (znaci 100min), da neko ne kaze da se svako moze koncentrisati 45min na predavanje, nebitno koliko dosadno i suvo ono bilo....

oni sto te teraju da klecis na kukuruzu...
mrzis ih i dan danas al kontas da si jedino od njih nesto naucio...

Bilo je vrlo malo nastavnika koje sam mrzeo (i obrnuto).
99% nastavnika u osnovnoj i oko 80% profesora u srednjoj su me gotivili - bio sam im miljenik. :) I ja sam njih voleo.
Tako da je to osnovni uslov da ti se neki nastavnik svidi - da on tebe gotivi.

Moja profesorka matematike je imala običaj da kada ceo izraz ne može da stane na tablu ona produži da piše po zidu, što izmami osmehe učenicima. Kad smo je pitali zašto je nastavila da piše po zidu, kaže 'da bi mi zapamtili'. I eto ne pamtim šta je napisano, ali zato kako je napisano, da. :)

Profesori muzičkog i likovnog su obično neki uštogljenci čiji se časovi pretvaraju u cirkus. Kod njih u većini slučajeva svi prepisuju, deru se, slušaju ziku... Nepisano pravilo je da su im časovi poslednji u danu, pa se redovno beži, što ja eto ne radim. Oni su najčešće kul, nažalost zbog svoje nemogućnosti i nesposobnosti da održe čas na miru. Ne svi, ali oni koje ja znam su takvi.

Kul su i oni koji štite 'prava' dece, kao moja razredna koja je u svađi sa pola zbornice. A njoj sam posvetio dve - tri definicije. Uglavnom mi je ona inspiracija za defke, zna brdo korisnih izraza.

Evo, ja sam skroz kul. :) Pitajte Vitu, on bio, video i pobegao, nije mogao da podnese svu tu kulocu. :)))

Dovoljno je samo da se sećaju da su nekada i oni išli u školu. Da umeju da uspostave normalan nenadrkan odnos sa decom. Što nikako ne podrazumeva konstantno popuštanje, ali ni ne isključuje. Razlika je samo u tome da li će deca znati koji predmet predaje, ili ne.

Ма, ја кад год сам био наставник, био сам кул наставник. :))
Шалим се, треба ми ово истраживање како бих могао да поткрепим неке своје теорије из методике наставе.

e da i verujem da mnogi od nas vole mlade profesorke (ako znaš šta mislim).
U suštini ok su mi profani koji imaju svoj kriterijum i kojima je taj kriterijum jednak za sve. Još ako su duhoviti do jaja. To je to.

Sećam se svih kul predavača. Nastavnica istorije iz osnovne je imala potrebno znanje za taj posao i znala je da prenese podatke na karakterističan način na đake. Zbog nje sam zavoleo istoriju. Zatim profesor statike iz srednje koji je bio duhovit ali nije podnosio sranja, jednostavno je bio autoritet koji je terao i one koji su pravili sranja da se stide, i ono najvažnije morao si da znaš pa da jebeš ježa. Da sumiram, opušteni sa poznavanjem materije i znanjem da tu materiju prenesu na učenike.

Cenim da je jedna od pozitivnih osobina kod prosvetara kada se ne stide na času da priznaju da nešto ne znaju ili nisu sigurni u to.To istovremeno tera mlade ljude da se late knjige i saznaju šta im treba(sad je "guglanje" na snazi,ali knjiga je nezamenljiva).

Treba da dozvole da deca skontaju da su i oni samo ljudi,koji mogu da pogreše.

Isto tako,ako se desi neki kiks,lapsus,lakše je da se sam sebi nasmeješ u društvu,nego da se praviš Toša-kao,nije se desilo,a kasnije cela škola bruji o tvom "biseru",naravno-tebi iza leđa.

Mislim i to da je iskrenost presudna za pozitivan odnos između nastavnika/profesora i učenika.

Naravno,sve ovo se odnosi na ljude koji su prosvetu izabrali za svoj poziv,a ne neke osobe koje su "u prolazu","dok ne naiđe nešto bolje".

Пауновић. То се не да речима објаснити. Томе треба присуствовати.

Nije da se falim, ali po ovom Goginom opisu, bas sam kul sasvim najkulji dasa. :)))
Na nasem faksu je, recimo, jedino Ziropadja bio kul, u osnovnoj sam imala divnog nastavnika nemackog, zato sam i studirala to. A sta je vazno u tom poslu, pa, kao i u svakom drugom- posvecenost, samo ovde to nije posvecenost samo onome sto radis nego i onima za koje radis, koncentracija i sposobnost da odrzis ljudima/deci paznju. Dobro dolazi i prijatan izgled, vedrina je jedna od vaznijih stvari. Ako ti je lose, tu moras da prelomis i da se ne pravis da privatni zivot nema veze sa poslovnim nego da objasnis da nesto nije u redu, jer ce se u svakom slucaju osetiti i najmanji gubitak koncentracije. Nekad moras da iskljucis emocije, kakav god da si, nekada ce ti neko naci zamerke koje treba da analiziras kao da se ne radi o tebi, a onda ih prihvatis ili ne. Ali to ne bi smelo emotivno da te uzdrma, tu moras da budes teflon, i nema to jajce koje ce da se zalepi. Tu ja recimo pravim gresku, mene svaki konflikt uzdrma. Ali mora da se radi na tome. Citav zivot mora da se radi na tome. I najveci mi je ponos kada ne mogu da se setim neke reci, a seti se moj ucenik. Tu mi ego raste ko kvasac! Mada, nekad moras da budes svestan da to uopste nije samo tvoj rad. I kod losih i kod dobrih ucenika. Niti smes sebe da krivis za tudje neuspehe, niti je u redu da sebi pripisujes tudje uspehe. Ali vazno je da dajes sve od sebe. I da, strpljenje! Ne sme da se gubi strpljenje. I moras da budes spreman na promene.
Eto...tolko od nastavnice...

e to je to, jednostavno najbolji... kad je on uspio da te još u osnovnoj školi nauči nešto pa ti to zbog njega studiraš to je najveći uspjeh
ja sam imao takvog nastavnika matematike, pravi pedagog, legenda... kada smo završavali školu mi mu kupimo flašu viskija i on je otvori i popije sa nama... konto sam kad završim faks (valjda ću ubrzo) uzeti flašu tog viskija i otići da mu se zahvalim jer je jedan od najzaslužnijih zato što sam tu gdje jesam... mislim da je to najveći uspjeh za nastavnika...

Uglavnom se slazem sa vecinom. Za mog razrednog bih mogao reci ha je bio kul dok nije preterao sa praznom pricom. Sad se sve svodi na morate da se uozbiljite, ja cu da vas napustim...
Bas ga pretera.

I ja sam kao energija zbog izuzetno dobre profesorice nemačkog jezika htela da studiram to. U poslednjem trenutku sam se odlučila za ekonomiju.

Kul nastavnici su veliko blago jer neretko postaju idoli učenicima, koji ih slede dalje u izboru profesije. U mom razredu u gimnaziji drugarica je upisala istoriju, upravo zbog profesora istorije, koji je ostavio snažan utisak na nju, kao odličan poznavalac materije, ali u isto vreme svestrana ličnost sa neverovatnim smislom za humor.
Razredna je predavala biologiju i to je podstaklo troje ljudi da upišu taj smer na PMF, jer su bili oduševljeni njenim časovima i uspela je toliko da im približi taj predmet i razvije kod njih veliko interesovanje za isti.

Mislim da kul profesor pre svega treba da bude stručan. Jedino tako može da izgradi autoritet, koji je ipak vrlo bitan. Drugarski odnos sa učenicima je kul, ali mislim da treba ipak postaviti granicu. Bez onih tradicionalnih metoda- surovih kažnjavanja, izbacivanja sa časa, bespotrebne galame.

Mislim takođe da je bitno da profesor dolazi spreman na čas, jer jedino ako on ceni svoj predmet i učenici će ga ceniti.
Važno je i da časovi budu dinamični, da ume da održi pažnju, pogotovo ako je reč o nastavnicima u osnovnoj školi.
I ovde, kao i u svim drugim profesijama, bitan je taj neki smisao za humor i opuštenost.

http://s3.amazonaws.com/collegeotr/images/blogs/f707a634b945a0139597d4d56eab735a.jpg

Uroše, dečaci u ovom slučaju ne bi uspeli ništa sa table da prepišu. Ruke bi im bile zauzete :)