Порази ваших омиљених тимова, брукања репрезентације, испадања ваших тимова са неких такмичења, дебакли и остало, као их подносите?

Да ли се изнервирате у моменту, и колико се нервирате? Да ли вас нервоза држи само непосредно после утакмице, или памтите поразе годинама?

Да ли сте пораз од Аустралије на СП заборавили одмах сутра, или и даље памтите Мијатову пречку против Холандије?

Тај меч нисам прежалио следећих 20 дана.

А Мијатов снимак одгледам и дан данас и МОЛИМ СЕ да погоди.

Уф, такође. И дан данас се надам да ће да га да. Та пречка се још тресе...

Ја се никад горе нисам осећао него после те пречке.
Човек је уништио наш фудбал тим потезом.

Још једна ствар која је БОЛЕЛА МНОГО је онај гол Аустралије са 30 метара. Тад сам хтео да се закопам и да поједем себи главу.

Nesto i ne pratim toliko reprezentacije, ali sam toliko pizdio posle Liverpulovih utakmica od prosle godine. Pogotovo obje utakmice sa Lionom u LS koje su izgubili bukvalno u zadnjih 3 minuta!
Ove godine sam u pocetku sezone zesce pizdio, remi sa Arsenalom u 90. minutu, jebanje od Sitija 3-0 ali kad je Blekpul pobjedio na Enfildu prosto nisam mogao da vjerujem, al kasnije se ispostavilo da je to nista neobicno za onog retardiranog trenera pa sam i navikao da ocekujem poraze prije svake utakmice. Uh kako je to bio usran osjecaj, jednostavno gledas a znas da nema nista od toga, i tako iz nedelje u nedelju.....
i onda ga poslase u pizdu materinu konacno i sad sam opet srecan :D

Odkud ti ova tema pade na pamet? :)
Dok traju utakmice, i duuugo posle grize poraz kao kiselina. Čoveče, još se sećam, recimo, Lemanovog crvenog u finalu LŠ. Australija - Srbija... Kad bih mogla da zaboravim samo, al ne ide, majke im ga steram. Bilo je situacija što Buksna reče da gledam snimak utakmice i nadam se da se neka sra*a neće desiti. Naopako burno reagujem, ebga, još kad neko koga boli dupe za oba tima nađe da se pravi pametan - gotovo. Umem da iskuliram par sati posle utakmice, al' čim mi opet padne na pamet, nekako krene kuvanje u stomaku.

Јебига, ако пратиш фудбал у Србији и навијаш за репрезентацију дуги низ година, мораш да имаш истрениране живце...

Промашаји Ивановића и Красића у првом полувремену против Аустралије, па ја сам хтео чашу стаклену голим рукама у кафићу да поломим.

А Заховићев гол Коцићу из слободњака у квалификацијама за СП 2002?

А о Звездиној најбољој скорашњој генерацији (Жигић, Стојковић, Ковачевић, Баста, Луковић..) да ни не почињем. Њихов неуспех у Европи је мене погодио као да сам ја лично требао да добијем милион евра ако они направе неки резултат.

Na mom profilu lepo pise za Mijata-"Jebes i bombardovanje i rat i ekonomsku krizu,Mijatoviceva precka mi i dan danas uzima sate i dane zivota".

Kad je Pantelic promasio protiv Australije sa 5 metara,zamalo u nesvest da padnem.
Kad je Zvezda primila od Bajerna gol u 90.,rec nisam progovorio 3 sata.
Sad protiv Hrvata u rukometu,zamalo nervni slom da dozivim,krevet sam sjebao,ispljuvao TV a daljinski razbio na komade.

Itd,itd...

Jao, da, i ona silna igranja rukom. Što je to dizalo pritisak. Al' recimo se za košarku nisam nervirala do one utakmice protiv Turske sad. Beš ga, momci malmal pa osvoje nešto. Ne moš se nerviraš. A tek za vaterpoliste...

Разбио сам неколико даљинских због Трипковића. Због Тунчеријевог полагања сам хтео да поломим све у кафићу. Одмах после таквих пораза падам у благу депресију неких пола сата. Кад сам био мали плакао сам, тако да је са годинама све горе и горе. Због фудбала се ретко нервирам, јер нема ситуација као што је у кошарци кад лопта лети и за делић секунде ће бити готово. У следећој секунди си победник или губитник. Што се тиче фудбала, ту постоји тај константан осећај фрустрације као кад играш против Барсе, али пошто је наш фудбал преузела мафија просто ме не погађа ништа.

Jebote sad sam se setio....evo bas protiv Hrvata,ja urlam skacem,kako skocim,samo sednem dole koliko me glava zaboli,udaram,pljujem itd...i dodje cale i kaze mi:"Pa dobro,i bod je super,jaki su oni." Kunem vam se,iz koze sam hteo da iskocim,da razbijem nesto,i na kraju sam samo uzeo da se dernjam kao idiot,mislim da me je cela zgrada cula...

Ја сам за репрезентацију толико залуђен да сам се нервирао и 2006. против Обале Слоноваче.

Meni svaki poraz MU padne k'o mlak vinjak na čirčinu. Za ostale se ne žderem toliko.

Posle poraza od Barse u finalu sam bio toliko popižđen zbog nikakve igre da nisam dve nedelje izašao iz kuće niti sa bilo kim hteo da komuniciram. Ni na telefon se nisam javljao.

Utakmice gledam sam, jer na bilo kakav negativan komentar ili sprdnju...lomim pičku pa šta bude.

Zanimljiva tema. Nisam lud da kopam po bolnim secanjima, ovde cu da dodjem da psujem kad se iznerviram. Eto na primer sinoc sam se ovde mogao van Persiju najebati milosne majke za pederluk. Sve sto se posle desilo samo je posledica njegovog mangupiranja.

Nisam neki napaljenik za reprezentaciju, al sam hteo da pojedem daljinski na evropskom dve iljadite, kad smo vodili 3:2 protiv Španije i u nadoknadi vremena Mendijeta i Munitis po gol i ćao zdravo.

Peđin šut u tablu protiv Lejkersa...uhh.

Poraz Partizana u kupu 95. Tad se probio Vlado Šećpanović, utovario nam 30 poena, od toga, mislim, 7 trojki.

Poraz 4:0 od Zvezde 98. mislim. Ognjenović dao dva gola a imao frizuru sa loknicama. Pa kako da čovek ne plače kad takva seljačina pravi volovima igrače tvog tima. I sad bih ga lemao zbog toga, zato mu je i propala karijera, ko ga jebe. :)

mijatoviceva precka je nesto sto ne mogu da uporedim ni sa jednim sportskim razocarenjem, a bilo ih je kolko oces.. Ona mi spada u red zivotnih razocarenja. Nikad mu to necu oprostit'. i sinocnji arsenal, i jos milion takvih stvari, daleko su iza.

EDIT: Previse se brzo postuje, moram da editujem jbg.

Ja sam bio na toj utakmici. Da ne verujes kakva je opustena atmosfera na Jugu bila, kao da dobijamo. Zvezda daje 4. gol, ceo jug skace kao da mi dajemo 4. Potpuno neverovatno.

Мијат наравно , па она неправда против Муратових следбеника у финалу ,маму им јебем ....па на олимпијским кад нас Аргентина гузила 6 - 0 или 6 - 1 , па иста та Аргентина кад нас туцала на светском 6 -1 , па Холаднија кад нас гузила 6 -0 или 1 не сечам се , заброји се човек .... Па ПАРТИЗАНОВ промашен пенал против Артмедије , ПЕРО ЈЕБЕМ ТИ СВЕ!!!Па Партизанове промашене шансе против Реала 2003. .......... ма иди.......

Због репрезентације се редовно нервирам. Да постоји репрезентација у боћању, и ту бих кидао живце, гарант. У главном је у задње вријеме то драње, чупање косе, пљување, падање по поду и слично, а као мањи сам знао да плачем и то да ридам. Мада, послије масу година сам љетос након Аустралије заплакао, онако искрено, из немоћи, јебоим пас матер, да им јебо.
У ствари кренуле су ми сузе биле и сад кад су одбојкаши изгубили полуфинале од Кубанаца, али то ми било жао Николе. Момцима нисам ништа замјерао јер су играли срцем. За утјеху и за Николу освојише макар бронзу.

И ја сам се нервирао због баскета, и јебеног Теодосића који гађа јебене тројке, а не може једну у 20 да погоди...Губили смо добијене утакмице

Kad vec krenuh, kad se protiv kiparskog Apoela ne plasirasmo u LS, popizdeo sam najstrasnije. Jurimo 0-2, pada neka sitna kisica, Dr.Mo daje gol na samom pocetku utakmice (tad je ostao da igra iako mu je umrla majka dan-dva ranije), i do kraja utakmice bude skoro bez ijedne sanse za gol.
Prezreo sam tada sve igrace osim Moa, jer su igrali rezervisano i pickinski. Ako ne zbog kluba, bar zbog saigraca su mogli vise da se potrude.

Uf, a Artmedija i 30 šuteva na gol?

Svaki neuspeh Arsenala (ukljucujuci i onaj sinosnji) me natera da vristim i grizem, pa se posle osamaim u nekom cosku. Iako sam cigance od rodjena, dosta sam se nervirao kad su igrali Partizan i Fenerbahce, kad je Bogunovic lobovao golmana ili tako nesto, sudija ih zaebo pravo. Tepica kad vidim dlake na rukama mi se dizu. Najvise sam se nervirao kad sma gledao finale Barsa - Arsenal i crveni karton Lemana.. uff prodje me jeza i sad kad se setim.

Ево и дан данас ми је криво због оног пенала ,не могу то да прежалим никад , играли би 2 сезоне за редом у ЛШ да је , да је , да је глупи Боја дао гол из пенала!Али како је он тада само пришао лопти , ноге су му се одсекле , па онај залет па онај килав шут ,јао.........

A u kurac, kad mi osvezavate pamcenje, sad se setih te utakmice protiv Holandije od 6-1. Ne samo sto smo izgubili tu utakmicu, nego sam izgubio i pare na kladionici. Posle par kola Savo je vodio na listi strelaca sa 5 golova, a kvota na njega za prvog strelca prvenstva bila je 14. Naravno, odigram na njega, na kraju prvenstva je i delio prvo mesto sa budjavim Klajvertom, ali po pravilima kladionice igrac cija ekipa prodje dalje se smatrao boljim strelcem. A seljak dao 3 gola nasim supcima i proslavio se PREKO MOJE GRBACE. Em ponizavanje, em gubitak vidjenih para.

Pogledaj moj post na prethodnoj strani.

Gradacijski gledano najteže mi je palo:
5. Izbacivanje Zvezde iz kvalifikacija za LŠ od Dinama iz Kijeva, kada je na Marakani bilo 1:1. pa je Dinamo prošao na gol u gostima.
4. Poraz 4:3 od Španije na EP 2000.
3. Prečka Mijatovića 1998.
2. Ispadanje sa Mundijala zbog Australije, pao sam malo u depresiju, ali bez zajebavanja, što Frenki spomenu malopre, nisam stvarno hteo da komuniciram ni sa kim ni o čemu.
1. Poraz od Turske na SP u košarci prošle godine uzevši u obzir sve okolnosti.

EDIT: Peki što bre otvori temu, sad sam se iznervirao.

Ja pamtim i finale LS protiv Saragose kad je raspali Seaman primio gol sa pola terena u produzetku.

ODOH SA OVE TEME, KOJI SAM KURAC I DOLAZIO, JEBALI VAS PORAZI, SAD SE IZNERVIRAH!!!

Boja protiv Artmedije
Partizan protiv Olimpijakosa na F4 (jebeni Džoš Čirlidersica)
Roma protiv Lacija pre metar godina (Kastroman izjednačio u 95. i šaban preskače reklame)
Roma protiv Venecije koja je već ispala pre 7-8 godina, 2:2 bilo, par kola pred kraj i Juventus uzme tituulu za 2 boda
Popušavanje od Turaka prošle godine.

Kad je Bane zavalio Liverpulu dva gola, jebem ga bangava, tad je našao da se afirmiše u Čleziju, pizda mu materina. Ali drag mi čoek ipak, naš je. Ali još pizdim od te pomisli da jebeni odbrabeni rokne dva komada, uf. Jebo sam mu sve.
Rud van Nistelroj, dok je igrao za Junajted, me je jednom toliko ispizdio kada je u nekoj utakmici sa Arsenalom, pri neriješenom rezu, u nadoknadi, šutao penal i pogodio prečku, a ja čekao tu utakmicu za neki keš. Jebo sam mu sve.
Iako sam navijač Zvezde, ona petarda Partizanu od Dinama me je bolila mnogo. Jebo sam im sve.
Neuspjesi reprezentativaca me toliko sjebu, da ne mogu ni da kucam o tome. Jebem mamu sudijama lopovskim, jer oni su uvijek protiv nas i uvijek nas pokradu, mamu im lopovsku.
EDIT: I taj Dinamo Kijevski, uf. Jebo sam im mamu. Žestoko.

Сви се ложите нешто на те страњске клубове, не знам који вам је. :)
Ја сам се ложио прије на Интер, негдје кроз средњу. Тешко ми било да идем у школу након пораза у дербију, због напушавања, али онда сам схватио да ми је репрезентација сасвим довољна и да немам живаца за бацање.
Рекреативно се нервирам викендима кад игра Будућност, али с обзиром да играмо ову проклету лигу нема превише боли, јер реално и кад изгубимо, шта можемо да изгубимо? Титулу првака (скоро па) аматерске лиге. У Европи никад шансе немамо, ту сам поштеђен нервирања. 90. минута драња и још који сат послије утакмице и прође. Више се нервирам читајући штампу и слушајући људе који пљују по нама, добијали или губили.

uf, već sam počeo da jebem sve po spisku, u kurac i ova tema.
ti holanđani i španci - traume iz detinjstva. tad sam naučio od ćaleta šta su španski cigani, i otad ih mrzim k'o učiteljice iz osnovne...
zvezda i njene kvalifikacione utakmice (pre svega strazbur, bajern (prva u grupi), rendžers, i slavija (!!!) i ostale gde sam bio... gledao sam snimak pre mesec dana sa strazburom , jeb'o me konj i što sam to radio) jedno vreme sam čak mislio da sam ja baksuz, pa nisam išao na utakmice da ne baksuziram.
olimpijada, basket, 2004... pičke, pederi-demoni.
partizan - njukasl, pa real. ruke sam pojeo, ne nokte, iako sam okoreli navijač zvezde.
bruka na svetskim prvenstvima... da sam žensko, plakao bih 5 dana.
ovo sa turcima prošle godine... zajedno smo se vraćali u kafić i otplaćivali čaše i piksle, jebem im sve da im ne jebem.
dodaću još kad se smirim, ima još pun kurac utakmica.

Pogledo, eee koliko sam ja skakao kad je Campbel dao gol.. Eeeee secanja.

Svaka cast, ja nisam gledao ali posle sam nasao negde.

cildres,mijat, kejhil, gijan, tunceri...unistili su mi zivot. da je sve bilo drugacije siguran sam da bi mi zivot bio lepsi. 2010 se desio cildres, kao i eliminacija 3 nase reprezentacije u polufinalima...patim i paticu...katastrofalna 2010...katastrofalna. pre toga je bilo za tolerisati jer klubovi koje volim i repka su gubili sa mnogo pa sam bio realan....2010 me je vratila u kameno doba...

Jes' da sam se nervirao zbog reprezentacije, ali mislim da sam najviše ispizdeo kad je u meču Zvezda-Lacio Kijeza dao gol iz ponovljenog slobodnjaka. Raspali Ranđelović...

Mislio sam da sam dotakao dno što se nerviranja tiče 2005e protiv Artmedije... Boja idiot koji puca penal a nije dao gol koliko meseci, i Slovaci koji prolaze a igrali su bunker obe utakmice. Na kraju mi je ostalo da molim Boga da Artmedija neće biti u grupi sa Interom, jer sam se tad žešće ložio na njih, i naravno, desi se i to.. Par meseci nisam bio normalan.

Pre toga, naravno, Mijatovićeva prečka, imao sam neku lutkicu sa njegovim dresom koju sam kupio od džeparca, 30 maraka, bacio je sa terase...

Kada smo igrali sa Australijom, gledao sam utakmicu sa svojom sadašnjom devojkom koja mi tada još nije bila devojka. Ložio sam se na nju mesecima pre toga, a živeo sa drugom devojkom, i bio sam u totalnom haosu, dal da pokušavam kod ove, šta da radim sa starom devojkom, itd. Na kraju, mi ispadamo, ja koji sam u totalnom mentalnom kolapsu, fazon: "ma, sad više ništa nije ni bitno", pokušavam, uspevam, raskidam, i sad sam srećan čovek. Krasiću i Panteliću, hvala :D

Trudim se da se ne nerviram mnogo oko opklada, jer ih imam oko 400 godišnje, i odavno bih bio u Lazi da se nerviram oko svake, ali znam da popizdim kad se desi nešto mnogo bolesno, tipa:

http://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_div_2/8922191.stm

ja i dalje mislim sta bi bilo kad bi bilo...u osmini finala bijemo amere, posle dodje urugvaj, pa u polufinalu se osvetimo holandjanima!!! ali ne ... ma jebem ti temu i sve u picku materin.

Јебига људи, боље овде да се истришемо него негде другде... :)

Исти случај, ја сам убеђен да би избацили Амере. ЕЕЕЕЕЈ, Американци у осмини финала, па јел може боље?

Ma da, o tome je pričano odavno... To je bila šansa kakvu nećemo imati više nikad, i jebeš ga sad... Ja se nadam da ovaj tim koji ide može nešto da uradi, Krasić će još biti dobar, Ljajić, Tošić, ova odbrana, Kačar, Kuzmanović.

Ono što je problem je to što nemamo napadače, a Crnogorci, koji nikad ničemu nisu služili, se cepaju i odmah nakon toga stižu Jovetić i Vučinić aaaaaaa

2005-те , звезда-псв 3-2, био сам срећан као нова година, на моју и жалост многих звездаша у холандији нас натоваре 5-0...највеће разочарење у тадашњи фудбал, и и дан данас кад видим какав имамо тим и тај од пре пар година...земља и месец.

Puko sam kad je Holandija izgubila finale od Šuganije. I kad smo pukli od Turaka. T'o sam gled'o u gradu sa oko 200 ljudi. Svi popizdeli. To me držalo par dana, al' nikad se nisam nervirao oko takvih stvari duže od 2-3 dana.

I uz malo srece tucemo Spance i prvaci sveta :D

Кроација - Партизан 5:0

Тамо негде, 98', 99' .Тад сам, сећам се, сео пред зградом на степенице и плак'о.

ЕДИТ : Ипак је 97', и то квалификације за Лигу Шампиона, сунце ти јебем. Сад потражио на нету. Пу маму им јебем!

E, to je tek bila keva.... Dolazim sa mora, palim TV...
- Tata, 4-0 za njih
- Ma to su sigurno korneri.

U tom trenutku, Kroacija daje peti gol...

E da, morao sam da se vratim na temu da kazem da sam sebi odavno zabranio gledanje reprezentacije u rukometu, narocito muskom. Inace ne pratim klupski rukomet, ali ne da se nalozim na reprezentaciju, dovoljno je jednu utakmicu da pogledam i da se sav zapalim. A uvek ima nekih talenata, i uvek smo konkurentni svima, pa opet uporno duvamo na svakom takmicenju.
A npr. reprezentaciju u odbojci gledam skoro ravnodusno, bilo da dobijamo ili gubimo.

Па да кренем прво од Звезде и утакмице у Стразбуру, па онда Бајерн, па Левергузен, Лацио, Динамо Кијев, Селта, ПСВ... После Стразбура ми је било толико тешко да нисам проговорио ниједну реч после утакмице, а нисам могао да заспим целу ноћ.
Па да наставим са нашом драгом репрезентацијом. Прво Холанђани и Шпанци на Еуро 2000, па јебена Аустралија, а са њом и Гана, једно финале Светске лиге у одбојци када смо изгубили од Бразила у пет сетова(пети сет био прешао 30-и поен), рукометаши у више наврата, ватерполисти у финалу Олимпијаде 2004,... А наравно ту су и Турци прошле године. Чини ми се да је то био најдепресивнији дан у целој прошлој години. Иронично, тај дан сам славио рођендан.
Да споменем и финале СП, када су јебени Жабари добили Французе. Како ми је тада било криво што су Французи изгубили.
Ту је и финале Лиге шампиона 2008. године, када је Манчестер освојио. Али чини ми се да то није било ништа у односу на 2004. годину када је Ливерпул освојио. Сви у мојој кући навијају за Ливерпул, а ја једини за Милан. Како је то било тужно вече. И сутрадан сви нормално причају о сјајној утакмици, а једино ја седим у неком ћошку и ћутим. Али како сам се радовао 2007! :)

Prošlogodišnji porazi Partizana od Olimpijakosa i CSKA na F4 su mi mnogo teško pali... Jebeni preplaćeni Čajldres, je zakucao u poslednjoj sekundi i to je jedino korisno što je uradio u Olimpijakosu :/ Poraz od CSKA mi nije toliko teško pao, više je bio kao so na ranu...

Još uvek se nerviram zbog Terijevog promašenog penala za titulu LŠ 2008.
I MNOGO SAM BESAN I SVAKIM DANOM SVE VIŠE MRZIM BARSELONU JER SU POKRALI ČELSI U POLUFINALU LŠ DVE ILJADE DEVETE. Onaj ovrebo je mogao da svira 4 ili 3 penala, morao je da svira makar 2, a najmanje jedan, a SLEPAC je svirao NULA breeeeee!!!!

Isključivo pizim zbog Mančestera. Na reprezentaciju ravnodušan, nemam više živaca za to.