Skoro sam rešio da poklonim malo vremena, pre svega, srpskoj poeziji i upoznam se sa istom, jer smatram da su nam u školi previše zakinuli na kvantitetu.
Pretražujući internet, nailazio sam na stihove koji su uspeli čak i suzu da mi izmame (nisam pička, majke mi) i da utiču na moje svakidašnje shvatanje mnogih stvari. Koji su stihovi, po tebi, vrhunac umetnosti i na koje ''režeš vene''? Meni je, na primer, naš romantizantizam predobar naročito Đura. Pa kaže:

Gde presta zakon, nestade greha,
Ne čuješ plača, ne čuješ smeha;
U pustu zemlju, u stene gole
Srce me zove...
Đura Jakšić

Ili od Šantića:
Mi put svoj znamo, put bogočovjeka,
I silni, kao planinska rijeka,
Svi ćemo poći preko oštra kama!

Sve tako dalje, tamo do Golgote,
I kad nam muške uzmete živote,
Grobovi naši boriće se s vama!

I da, Ipčetovi stihovi ne spadaju u poeziju, oni su lelek duše, tako da- ne mećite ih ovde.

Pred osvetljenom prodavnicom
U Guduričkoj ulici u Vršcu
Tri stara radnika ispijaju
Večernje svoje pivo iz flaše

Limeni zapušači su stvorili
Sazvežđe na traci zemlje
Između pločnika i kolovoza

Svetluca ono u polumraku
I čeka svog zvezdoznanca

Pošao sam da kupim cigarete
Tražim i flašu piva
Da nađem mesto i svojoj zvezdi

Ево вам највелинчанственија пјесма српске књижевности:

Haiku bre,haiku!

И овај камен земље Србије,
Што претећ сунцу дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама,
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.
Векова тавних то су трагови,
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, ко пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила
Што су у борби протиб душмана
Дедови твоји вољно слагали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишица својих кости сломљене, -
Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смело презирућ
Душмана чекат чете грабљиве.
И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ... Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!"

"живот је (живот је)
некад сив (некад сив)
живот је (живот је)
каси жив."

Бајага Момчилић "Живот је (у и о Лепоти)"

Ne dozvoli

ne dozvoli da ti ljudi budu
temelj.
ni mlade djevojke
ni stare djevojke,
ni mladi ljudi
ni stari ljudi,
ni oni izmedju,
niko od njih.
ne dozvoli da ti ljudi budu
temelj.

radije
gradi na pijesku
gradi na deponiji
gradi na sengrupimastoljeca
gradi na grobljima
gradi cak i na vodi,
ali ne gradi na
ljudima.

oni su losa opklada,
najgora moguca opklada.

gradi negdje drugdje
bilo gdje
samo ne na ljudima,
bezglavoj, bezdusnoj
masi
sto kvari
stoljeca,
dane,
noci,
gradove,
narode,
zemlju
stratosferu,
kvari svjetlost
kvari
sve sanse
ovdje,
totalno ih kvari
tada
sada
sjutra.

bilo sta,
u poredjenju sa ljudima,
temelj je vrijedan
trazenja.

bilo sta.

Pukovnik I Pokojnik

pokojnik vise nista ne sluti
a ne ocekuj od pukovnika da ti suvislo objasnjava
smrt nagradjuje obojicu podjednako
jednog fascinira
drugog spasava zaborava
moze biti da su lovci na glave
kao sto to casni ljudi ponekad rade
a moze biti i da su samo okusali strah
istina
nikog nisu narocito impresionirali
volio bih da zavedes obrijane glave
i da ih uzmes kao misaonu erotiku
da ne budes okruglo kamenje
koje vjetar valja po dolini
da na kraju puta stanes
i svojim culima ukrotis vrijeme
i da kazes odmah
da ne pomislim da lazes
jer
nitko te tako dobro ne razumije
kao ja
vidjet ces kako proslost postaje
ono sto se i mudrima dogaca
nesto izmedju smijeha i odbrojavanja
nesto izmedju sutnje i cekanja
i kad bizarno sasvim stvarno
ostane bez ijednog iznenadjenja
i kad se naces kao i toliko puta
u mome narucju
tko ce onda biti tvoj novi guru
pukovnik i pokojnik
zelim da znam
pukovnik i pokojnik
cije su oni maslo do vraga
pukovnik i pokojnik
prastari stos
pukovnik i pokojnik
ili gledaj mama kako tata svira rock and roll

Ракић ојебао!

Јован Дучић: ПЕСМА ЖЕНИ

Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна
моја реч у шуму; мој корак и блудња;
само си лепота колико си тајна
и само истина колико си жудња.

Остај недостижна, нема и далека
јер је сан о срећи више него срећа.
Буди бесповратна, као младост, нека
твоја сен и ехо буду све што сећа.

Срце има повест у сузи што лева,
у великом болу љубав своју мету.
Истина је само што душа проснева.
Пољубац је сусрет најлепши на свету.

Од мог привиђења ти си цела ткана,
твој плашт сунчани од мог сна испреден.
Ти беше мисао моја очарана,
симбол свих таштина, поразан и леден.

А ти не постојиш, нит си постојала.
Рођена у мојој тишини и чами,
на Сунцу мог срца ти си само сјала
јер све што љубимо - створили смо сами.

Ova mi stoji i na profilu:

Nije srpska ali je sa našeg govornog područja (posebnu težinu daje činjenica da je napisana na samrti):

@Avokado, Jebeni Tito... Koje je to ispiranje mozga bilo.

Električni orgazam, Nebo, 1981(valjda), jedino što od njih valja.....

Moje su nebo vezali žicom
Po mome mozgu crtaju šeme
Žele jos jednu kopiju svoju
Da njome vrate nestalo vreme.

Al' ne dam svoje ja ideale
I ješću snove umesto hleba
Ja svoju sreću nosim sa sobom
Ona je parče slobodnog neba!

Aferim, Alkaloid.
Mada ja voli Orgazam.

Ljubivoje bre!

I paljenjem ambasada, lololo.

@glavni Uze mi pjesmu iz usta! A, znam je napamet. ;)
E'o Mizera od Crnjanskog

Kao oko mrtvaca jednog
sjaje oko našeg vrta bednog,
fenjeri.
Da l noć na tebe svile prospe?
Jesi li se digla među gospe?
Gde si sad Ti?

Voliš li još noću ulice,
kad bludnice i fenjeri stoje
pokisli?
A rage mokre parove vuku,
u kolima, ko u mrtvačkom sanduku,
što škripi.

Da nisi sad negde nasmejana,
bogata i rasejana,
gde smeh vri?
O, nemoj da si topla, cvetna,
O, ne budi, ne budi sretna,
bar ti mi, ti.

O, ne voli, ne voli ništa,
ni knjige, ni pozorišta,
ko učeni.
Kažeš li nekad, iznenada,
u dobrom društvu, još i sada,
na čijoj strani si?

O, da l se sećaš kako smo išli,
sve ulice noću obišli
po kiši?

Sećaš li se, noćne su nam tice
i lopovi, i bludnice,
bili nevini.

Stid nas beše domova cvetnih,
zarekli smo se ostat nesretni,
bar ja i Ti.
U srcu čujem grižu miša,
a pada hladna, sitna kiša.
Gde si sad Ti?

Iz noći koja me obavija crna, kao najdublja jama
zahvaljuje Bogu - koji god da jeste
na ovoj neosvojivoj duši.

U okrutnim kandžama okolnosti
nisam posustao niti naglas zaplakao.

Pod udarima mogućnosti
moja glava je krvava ali ne i pognuta!

Izvan ovog mesta gneva i suza
vreba samo užas senke.
ALI ĆE ME ZLE GODINE OPET TRAŽITI
I PRONAĆI NEUPLAŠENU.

Nije bitno koliko je uska kapija...
koliko je ispunjena tragom neuspeha...
JA SAM GOSPODAR SVOJE SUDBINE.
JA SAM KAPETAN SVOJE DUŠE! - Viljem Ernest Henli

Dobro jutro - dobar dan!
Ide Dragan razdragan!
Izgubio nevolju,
lutajući po polju.
Izgubio tugu,
lutajući po lugu... Ne znam kako beše dalje, ali me ovo nekako uvek oraspoloži. ;)

Ja ne znam šta treba da znači
Ta tako tugujem,
O nekoj starinskoj priči
Jednako umujem.

Tu mirno protiče Rajna,
Hladno je, hvata se mrak!
Na vrhu brijega igra
Posljednji sunčev zrak.

A na tom brijegu se vidi
ljepote djevojke stas;
Ona sva u zlatu blista,
I zlatnu češlja vlas.

Sa zlatnim češlja je cešljem,
I pjeva još uz to,
A glas od pjesme zvuči
Silno i čudesno.

Lađara u malom čunu
Njen divlji zanosni ton;
Na stijene ne gleda dolje,
Već gore gleda on.

I sad lađaru i čamcu
Ja mislim da je kraj:
A sve to sa svojom pjesmom
Učini Lorelaj.
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
O склопи усне, не говори, ћути,
Остави душу, нек' спокојно снева
Док крај нас лишће на дрвећу жути,
И ласте лете пут топлих крајева.

О склопи усне, не мичи се, ћути!
Остави мисли, нек' се бујно роје,
И реч нек' твоја ничим не помути
Безмерно силне осећаје моје.

Ћути, и пусти да сад жиле моје
3абрекћу новим заносним животом,
Да заборавим да смо ту нас двоје,
Пред величанством природе! А по том,

Кад прође све, и малаксало тело
Поново падне у обичну чаму,
И живот нов, и надахнуће цело,
Нечујно, тихо, потоне у таму

Ја ћу ти, драга, опет рећи тада
Отужну песму о љубави, како
Чезнем и страдам и љубим те, ма да
У том тренутку не осећам тако...

А ти ћеш, бедна жено, као вазда,
Слушати радо ове речи лажне:
И захвалићеш Богу што те сазда,
И очи ће ти бити сузом влажне.

И гледајући, врх заспалих њива,
Како се спушта нема полутама.
Ти нећеш знати шта у мени бива,
Да ја у теби волим себе сама,

И моју љубав наспрам тебе, кад ме
Обузме целог силом коју има,
И сваки живац растресе и надме,
И осећаји навале к'о плима!

За тај тренутак живота и миља,
Кад затрепери цела моја снага,
Нека те срце моје благосиља!
Ал' не волим те, не волим те, драга!

И зато ћу ти увек рећи: Ћути!
Остави душу, нек' спокојно снива
Док крај нас лишће на дрвећу жути,
И тама пада врх заспалих њива.

Душко Трифуновић - Грех

послушати итерпретацију радета шербеџије

дис - пијанство

наГЛАСИо бих још две мени драге
бранко миљковић - узалуд је будим; дис - можда спава

петар краљ је био ненадјебив
http://www.youtube.com/watch?v=p_tjJWKfq4E

Има пар гoтивних превода, и пар не тако готивних лол
тако да нема боље од оригинала
радјард киплинг - ако

Mika Antić - Besmrtna pesma

Српска мајка

На меком, топлом крилу
Јединка сина њиха,
Љуби га ноћ и дан;
Цвећем му власи кити,
Песмом му слади сан.

Расте јој синак, расте,
На своје ноге стаје,
Васцео мајчин свет –
Ох, није шала, није:
На грани један цвет.

Расте јој синак, расте,
А мајка дршће, стрепи,
У нежном срцу свом,
Да не би на цвет пао
Из ведра неба гром.

Расте јој синак, расте,
Једино благо мајци
Које јој даде Бог.
Ко не би брижно чуво
„Зеницу ока свог?“

Расте јој синак, расте,
Мајка би звезде с неба
Скидала сваки час,
Да синку, свом јединку,
Од звезда сплете пас.

Синак се снагом паше,
А мајка снева свате,
Весеља нада свог;
Топи се од милина
Крај сина јединог.

Ал' зачу с' бојна труба:
„За Српство, за слободу!“ –
Мајка му паше мач.
А кад је пао, нико
Није јој чуо плач.

Јован Јовановић Змај

Čovek Peva Posle Rata

Ja sam gazio u krvi do kolena,
i nemam više snova.
Sestra mi se prodala
i majci su mi posekli sede kose.
I ja u ovom mutnom moru bluda i kala
ne tražim plena;
oh, ja sam željan zraka! I mleka!
I bele jutarnje rose!

Ja sam se smejao u krvi do kolena,
i nisam pitao: zašto?
Brata sam zvao dušmanom kletim.
I kliktao sam kad se u mraku napred hrli,
i onda leti k vragu i Bog, i čovek, i rov.
A danas mirno gledam kako mi željnu ženu
gubevi bakalin grli,
i kako mi s glave, raznosi krov, ─
i nemam volje ─ il’ nemam snage ─ da mu se svetim.

Ja sam do juče pokorno sagibo glavu
i besno sam ljubio sram.
I do juče nisam znao sudbinu svoju pravu ─
ali je danas znam!

Oh, ta ja sam Čovek! Čovek!
Nije mi žao što sam gazio u krvi do kolena
i preživeo crvene godine Klanja,
radi ovog svetog Saznanja
što mi je donelo propast.

I ja ne tražim plena:
oh, dajte meni još šaku zraka
i malo bele, jutarnje rose ─
ostalo vam na čast!

Dušan Vasiljev

Твоје сунце носе сад на заставама,
Ти живиш у бесном поносу синова;
Твоје светло небо понели смо с нама,
И зоре да зраче на путима снова.

Још си уз нас, света мајко, коју муче;
Све су твоје муње у мачева севу,
Све у нашој крви твоје реке хуче,
Сви ветри у нашем осветничком гневу.

Ми смо твоје биће и твоја судбина,
Ударац твог срца у свемиру. Вечна,
Твој је удес писан на челу твог сина,
На мач његов реч ти страшна, неизречна.

Млеком своје дојке нас си отровала,
У болу и слави да будемо први;
Јер су два близанца што си на свет дала -
Мученик и херој, кап сузе и крви.

Ти си знак на небу и светлост у ноћи,
Колевко и гробе, у одећи сунца;
Ти си горки завет страдања и моћи,
Једини пут који води до врхунца.

Ми смо твоје трубе победе, и вали
Твог огњеног мора и сунчаних река:
Ми смо, добра мајко, они што су дали
Свагда капљу крви за кап твога млека

Ј.Д.

Sjedila sam za masinom sila sam
Pitali me momci dobri cija sam.
Mamina sam, cerka tatina
Ko da dva dinara, toga sam

"Kurvi koja mi je uzela pesme" - Bukovski

Po meni njegova najbolja. Da ne kopiram bezveze kada na jutjubu ima snimak njegove recitacije ove pesme.

I da, najbolji stih dolazi na kraju.

http://www.youtube.com/watch?v=zSo9_iVc9Cs

isčitavam V.H.Odena ovih dana, pa da podelim s vama sve koje su mi najviše zadržale pažnju

Funeral Blues (ili Stop All the Clocks)

^ima je u onom filmu Four Weddings and a Funeral

nešto ljubavnou
As I Walked Out One Evening

Druga je poslužila i Dylanu kao inpiracija za njegovu kraću ali daleko intrigantniju, As I Went Out One Morning http://youtu.be/RuQsSKzK9x0 is '67.

Фјодор Сологуб

Milan Rakić!
Ovo je možda najveća istina koju sam u jednoj pesmi čuo, sve na kraju se svede na mračnu raku, eventualno urnu, ali suština je ista!

Poslednje ostaju one nasred stola
Nekad pune smeha, nekad pune bola
Sa malo vina što im na dnu osta
Pričaju u mraku sudbu kasnog gosta
Da bar neko tugu tu na podu smrska
Ne bi čaše ove svitanje dok prska
Sa poda sivog kao mrtve sene
Žudi zadnje vino čaše razbijene
I dok zora puna novog vina sviće
Ne bi žalile što slomljene biće
Nebo je sve šire, dok seda kraj stola
Gost plav od smeha i krvav od bola

Libero Markoni

"Inaction is a weapon of mass destruction"

" Vaske dodju po svoje kad ne prepoznas gnjide"

"Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа."

"Tamo daleko, gdje cveta beli krim,
Tamo su zivote dali zajedno otac i sin"

...НЕ ЗНАМ ЗА СЕБЕ А НОЋУ ЧУЈЕМ ЗВУКЕ

ШТО МЕ ТЕРАЈУ И ВУКУ У НЕКУ НОВУ ЗОНУ
ЗОНУ БЕЗ ДИМЕНЗИЈА ГДЕ ЧАС САМ НА ТРОНУ
ЧАС НА ДНУ, ЧАС ПОЛЕТИМ И ОПЕТ ЈА СЕ СПУСТИМ
ДА, ОПЕТ ЈА САМ ТУ ДА БИХ ОСЕЋАО ОПСЕСИЈУ

Молим дотичног да искључи капс лок када буде следећи пут постављао ишта на ову тему. Не зато што су му стихови срање, него зато што је једноставно одурно овако. Не мора свака тема која иоле вреди да се спемује.
Хвала.

Иначе, свиђају ми се поједини стихови одавде. Има баш квалитетних ствари. Поставићу и ја нешто касније.

Владислав Петковић Дис

Владислав Петковић Дис

Дис јебе реално, много бољи од Дучића и педерске компаније :) Нирвана кул пјесма :) ал на мене највећи утисак оставила задња два стиха од можда спава :)

Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;
Не знам место на ком живи или почива;
Не знам зашто њу и сан ми јава покрива;
Можда спава, и гpoб тужно негује јој стас.
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.

Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава, невиђена, њена лепота;
Можда живи и доћи ће после овог сна.
Можда спава са очима изван сваког зла.

Полако, тек сам се залетео. :) Не знам, Дис објашњава, и стварно је проблем изабрати једну која глетује личност јер реално се и бавио темама погодним за то.

Jos jednom samo, o, da mi je dici
Ispod zivota svet umrlih nada,
Jos jednom samo, o, da mi je ici
Prostorom snova pod vidikom jada.

Potajna slabost i zudnja ka sreci,
Skrivene misli u boji ljubavi,
Njen pogled nekad sve sto znade reci,
Jos jednom samo da je da se javi.

U harmoniji svetlosti i tame,
Lik duse trajno gde se od nas krije,
Gde svesti nema, vec ideje same,
Otkud bol slece, da osecaj svije

U meni o njoj, o lepoti, cvecu
I o mladosti – o jos jednom samo,
Da mi je da se moje misli krecu,
Da mi je da sam jos jedanput tamo.

Da mi je da sam u predelima onim,
Gde su mladost, san i uspomene,
Kod negda svojih da je da se sklonim
S lepotom njenom sto k`o miris vene.

Il` da je groblja, senki, vetra, zvuka
I igre mrtvih, avetinja kolo,
Da je bolova, secanja, jauka –
Znamenja, da sam nekad i ja vol`o.

Al` nije.Ja znam svi ti dani stari,
I zelje, njena tuga i lepota,
I nezne veze osmeha i cari
Nemaju vise za mene zivota.

Nemaju vise zivota ni za nju
Sva njena ljubav i moja stradanja,
Dremez i suton i nocu i danju.
Nama se spava. Nama se ne sanja.

Gube se redom, trunu pod zivotom
Aleje bola i podneblja plava,
I moja lira sa njenom lepotom,
Tugom i srecom…Da je da se spava.

I samo katkad, al` to retko biva,
Nju kada vidim posred ovih zala,
Prilazi k meni neka magla siva,
Nagovest bleda dalekih obala.

Gledeci dugo taj magleni veo,
Kamo se dani moji razasuse,
Siri se pokrov velik, prostran, beo,
Pod kojim leze utopljene duse.

Реме

Крајње духовито, ајд' сад пали. Не прљај тему.

Look around you,
Look beyond.
You could make
An unbreakable bond!

The world around you
Is not what is seems
Soul revealed
beyond your wildest dreams

(So many things
I never could see.
So many choices
Fallin' on me!)

(Could It be my destiny...to be Shaman King!)

Shaman King...
(To be Shaman King)
Shaman King!
(If your spirit is stro-ong!)
(You could the one!)

(I can look at the world in a dif-fer-ent Light!)
(I know what it takes to make it right)
(And I won't give up the fight)
(To be Shaman King!)

Sha-man KING!!

хе хе, мало шале. Јер где су млади ту је и шала :)

Не знам ко треба да пали, у последњих пар недеља на сваки други мој пост одговараш прилично хостилно, да се тако нововукајлијашки изразим. За сад ми не смета јер ме генерално боли курац, ал ако видим одговорићу ако нађем за сходоно, што да не.

www.youtube.com/watch?gl=US&hl=sr&client=mv-google&rl=yes&feature=related&v=0NzHhALuQOs

A onda je došla Marijana Mateus i neki novi panonski govnari...

Небитно да ли си ти у питању. Одговарам особама које усеравају сајт. Мада се не сећам да сам нешто улазио у расправе са тобом (ако изузмемо твоје јако арогантно пљување по каратеу и срање по старим филмовима). Иако пратим редовно тему, са филмовима, никада нисам реч рекао и терао са исте некога иако велики број филмова који се постављају тамо сматрам срањем (опет, сем што сам теби одговорио). А измењале су се генерације људи активних на истој.

А чији год да је пост који усерава неку од ок тема, одговорићу. Не зато што морам, него зато што ми је ипак драго да има још пар ствари на овом сајту које ваљају и не бих волео да их усере неко. А ова тема је свакако то.

Иако испада да сам против спема, не нисам.
Него сматрам да је оригинални спем јако добар, али када је све спем, онда спем губи смисао. И није интересантан.

Хвала на пажњи и довиђења.

Плакао сам,
певајући
Уздиз`о се,
падајући
Видао се,
страдајући
Враћао се,
одлазећи
Одлазио,
долазећи
Мрзео сам,
што сви хвале
Хвалио сам,
што сви жале
Градио сам,
сам идоле
Руг`о им се,
кад их моле
Грешио сам,
кајући се
Спасав`о се,
дајући се
Кушао сам,
безброј пића
Претвар`о се,
у сто бића...
Волео сам,
и кад кунем
Живим и сад,
када трунем.

Синиша Пауновић,
на зиду затворске ћелије у Кејптауну
11.XII 1942.