- Сине, која је гужва у граду данас била, јеси вид'о!
- Аха. Ал' пази фору. Чек'о ја тролу на почетној станици, а око мене пун курац људи, најмање 200. И долази трола и отварају се врата тачно испред мене. И ја улазим, полукруг око шипке, седам до прозора, слушке у уши, бог отац није могао да ме дигне.
- Хаха, као газда!
- Па, тај стил, брате.
===================================
- Човече, положио сам књижевност!
- Озбиљно? Како кад ниси ни планирао да изађеш?
- Лепо. Свратио ја до факса да пишам и видим асистенткињу из књижевности у копирници како оставља нешто на копирање. Оде она, ја уђем у копирницу и питам лика да ми покаже оно и лик ми одштампа један примерак, пошто смо ортаци, је л' те. Одем у библиотеку, узмем књиге, нађем одговоре на сва питања и право на испит.
- Сереш! И?
- И убодем десет. Као газда.
===================================
- Је л' знаш ти, ћеро, како је било кад сам ја први пут извео твоју мајку у град?
- Како?
- Био сам клинац. И рек'о ћалету да треба да изведем девојку и ћале ми чак да кола, ал' пичка, каже ''за бензин се сам сналази''. А ја без кинте. И он без кинте. Криза, ћеро, није се имало тих година.
- И како си се снашао?
- Ништа, одем ја у цркву и покупим све паре с иконе. Као газда.
- Не сееери! Бог ће да те казни!
- Ма јок. Бог ме вид'о те вечери и ја сам јебао у колима.