Неки кажу - све песме Моторхеда су исте или сличне.
Неки кажу исто за Еј Си Ди Си.
Неки би рекли да су све песме Слејера идентичне.
Зато је Владо једноставно написао једну песму и издао је 100 пута само под другим називима.

Reakcija naših putara na "iznenadni" sneg u januaru.

Весеље које је исто сваке године. Препуно алкохола, хаљина од сома евра и Џеја који пева '' Калашњиков '' тачно у поноћ.

Ни са каквим.
Све што мислиш да си научио до свог првог одласка у исту, видећеш да не пије воду ( пије пиво, вино, ракију...) а све што треба да знаш, научићеш временом.
Само редовно похађај наставу, немој бежати из кафане, као што си бежао из школе, обавезе према особљу измируј редовно и када дође време, само ће ти се касти.
Додуше, тада ти неће ништа вредети, јер ћеш увелико пелинџером заливати цирозу на јетри, али ћеш сигурно задовољно склопити очи богатији за једно велико животно искуство.
Најбоље је у кафану ићи празне главе, спремне да упија знање и пуна новчаника да плати то што ћеш да научиш.
Јер, како наш народ каже ни код бабе, нема џабе.

Fraza koja vam pruža priliku da u nastavku rečenice bez posledica budete bezočno zlobni. Prapreteča pederskog smajlija.

Apsolutno najveće priznanje koje se može dodeliti rendom ljudskom primerku aktivnom u jednoj od mnogobrojnih grana delatnosti javnog tipa. Ultimativna laskava titula kojom se može okititi persona produktivna i obligatorno "marketinški zapažena" u nekoj od sledećih branši: muzici, glumi, modi, sportu i - last but not least - gejštini, mada je to, reala, kategorija sama za sebe.

Elem, da bi zavredeli taj figurativni oreol koji će lebdeti iznad njihovih glava, potencijalnim kandidatima za isti nije samo dovoljno da budu naj naj naj ( šta god to jebeno značilo; prim.prev.) u svojim profesionalnim aktivnostima u životu. Oni se nekako moraju izboriti za to da svetla reflektora obasjaju njihov lik i delo i VAN sopstvenih im karijera a kako bi u moru jednako kvalitetnih kolega i koleginica ispali što veće nakaze - da ne kažem - postali "medijski konkurentni". Asimilovanje sa osvećenom slikom sveca svakako je krajnje apsurdno, posebno iz razloga što pomenuti verovatno nikada nisu stali pred jednu moleći za zdravlje ili, ne daj Bože, oprost. Što se mene tiče, nemam ništa protiv ni da ih Crkva kanonizuje...samo da na kraju skončaju smrću velikomučenika. Amin.

Највећи левел који један пичкопевач може да поседује.
Џаба ти могућност да склепаш микаантићевске стихове и глашчином да плодиш као Фреди, рецимо, ако си екавац-курац, не'ш јебати, па се боље помири с тим или иди у Босну на два мјесеца и јури међеде...

Можда послије тога успеш учинити нешто од свога живота и гласом умјекшати женска срца...

Уништио га. Убио бога у њему.

Najveća navlakuša svih vremena. Kažu da je dobro zato što imaš jedno četrdeset žena.

Niko ti ne kaže da imaš četrdeset ljubomornih žena. Niko ti ne kaže da imaš četrdeset ljubomornih žena koje sikću jedna na drugu. Niko ti ne kaže da imaš četrdeset ljubomornih žena koje sikću jedna na drugu i koje reže na tebe. Niko ti ne kaže da imaš četrdeset ljubomornih žena koje sikću jedna na drugu i reže na tebe i da je po desetak njih uvek u PMS-u.

Posle nekog vremena, moraš da zameniš četrdeset žena sa četrdeset drumskih razbojnika ne bi li našao mir u doživotnom smucanju po pećinama i pustinjama i bežanjem od ruke zakona.

Situacija u kojoj se nađe ponosni muškarac trsitelj šovinista kad prvu bračnu noć sazna da se mlada nije čuvala za njega. Štaviše, ima mesta za nogar od astala.

Glas razuma. Onaj koji određuje gde je granica između dobra i zla. Gde je administrativna linija između Srbije i Albanije. Da li je bolja punjena ili gurmanska pljeskavica sa lukom. On zna. Njemu se veruje. Njegove reči se slušaju. Da ne živi u Južnoj Americi, pomislio bi čovek da je Kleopatra. Ona sa Pinka, ne ona što se jebavala sa Rimljanima.

Jer, kakva je to sapunica bez izanđalog starca koji se poslednji put kupao kada je, zbog nedostatka desne noge, upao u Orinoko? Kao vegeterijanska slava. Dosadna i besmislena. Najčešće se radi o liku koji je do spoznaje života došao na teži način. Bio je bogat, pa sve pare prokockao na kurve, alimentacije i priplodne krave muzare. Toliko je dece napravio da mu je vodilja u životu bila pesma "Hajdemo u planine". Skućio se u nekoj pećini dok mu brada ne poraste dovoljno, trošeći dane na bežanje od međeda i ostalih neprijateljski raspoloženih komšija.

Kada mu brada i kosa dostignu dovoljnu dužinu, on se kotrlja na preostaloj levoj nozi niz planinu i vraća se u selo svoje mladosti. Tamo sreće glavne likove, njegovu decu. Sa setom u očima i prizvuke poznate pesme Marinka Rokvića gleda u svoju staru kuću i ženu. I shvata kako više nema alkohola, a da je poslednje pare da na Čivas koji je izgubio kod kuće.

Sa štapom od čiste hrastovine se infiltrira u meštane, rešava intrigantne veze između sve njegove dece, koja se kasnije venčavaju i rađaju male plodove incesta. Najveći adut producenta za završavanje serije posle 53414 epizode suza, prevara, i raznih polno prenosivih bolesti i fizičkih nedostataka.

Čovek mudrost. Starac.

Rečenica kojom vam roditelji stavljaju do znanja da će vas oguliti od batina kada budete sami.

А, није лако, брале мој, немој нико да те лаже. Јесте све: и 'ладно и врућина и стандард и уређена држава, али нешто фали. Тојест, фали много, ствари за које ниси ни сањао да могу да недостају. Овако то иде, немој да буде да ниси знао:

Дошао си у иностранство, побегао, спасао се, еј бре, само нек је главе на раменима! Срећан си и не можеш да верујеш да кад на семафору притиснеш дугме за пешаке, заиста и буде зелено ускоро, у парку клупе и канте за смеће све у комаду и редовно одржаване, а на излетишту у дивљини стоји исправан роштиљ спреман за употребу! А улице чисте, ни пластична кеса да пролети кад дуне устока, стално иду неки комуналци и брискају, гладе, трљају и гланцају. Администрација - милина, канцеларије осветљене, сви насмејани и предусретљиви, просто им дође драго што треба нешто да ти помогну, а ти не мораш да их подмитиш. Градски превоз тачан у минут, ако, пак, возиш, сигнализација је перфектна, нико те не зауставља осим ако направиш прекршај или је петак вече па су затворили рандом улицу да одраде алко-тест. Ти не верујеш, живиш бајку, штипаш се за образе, па и посао си нашао, језик ти добро иде, коначно те кренуло, батице! Изнајмио си гајбу, фрижидер је пун лименки пива и шкотских вискија, купио си комп и инсталирао нет, улетео си у полован ауто у екстра стању! Кући јављаш да ти се снови полако остварују, и да не можеш да верујеш колико си времена изгубио у пропалој Србији, саветујеш свима да се што пре отисну у бели свет! Упознајеш колеге домороце који су тако пажљиви, учтиви и културни, 'Бечка школа' у пракси. Са тобом ради девојка која се презива на ''ић'' и док покушаваш да се представиш, она ти говори да је рођена ту, да не говори српски и да веома жури на састанак. Теби пролети кроз главу да је сигурно нека наша покондирена тиква, и ако ти којим случајем пође за руком да је одведеш у кревет, трсио би је 3 сата без престанка, чисто из ината, док би све време мислио на брчине Вука Караџића и његову дрвену штулу, како би одложио ејакулацију.
Онда схватиш да ти недостаје неко наш, ко је у сличној позицији, да мало размените искуства и да ти каже где има 'Дон кафа' да се купи, јер ти 'Нес' одувек помало иде на ганглије. И ту упознаш пар ликова и неколико младих парова сличних година, и они су се фино снашли, лепо се живи, неки чак нису били у завичају по 3 године, нити им пада напамет! Ти ипак мислиш да је то мало превише, сва ти је фамилија тамо, и сви ортаци и бивше рибе, и најбољи бурек, и најбољи јогурт, и кевина сарма, и ћалетово прасе печено на виновој лози, и све тако нешто, али потиснеш све то, јер правиш каријеру и крећеш од нуле, имаш перспективу и може само да ти буде боље!
Док си се окренуо, прошло је годину дана, ситуирао си се, чак си и кући послао 300 еврића, велики су расходи, али опет остане. Петак је, славиш годишњицу у дијаспори, сам у свом студију (читај: гарсоњера од 17 квм) уз песме са тјуба и чашицу Балантајна, којег си купио још пре 6 месеци, схватиш да си обишао град и околину уздуж и попреко, да коментари на фејсу алудирају да смараш са сликама и статусима о свом успеху, и да ти је, искрено, социјални живот раван нули. Ови овдашњи су други свет, другачије се зезају, немате заједничке теме, а пробао си, није да ниси, и сад жалиш за ловом коју си стуцао са њима у пабу, плаћајући сам себи пиће. Изашао би мало у клуб, у орману су исте оне ствари који си донео, капираш да користиш само одећу за посао и мајице за спавање. Листа контаката у мобилном да се пребројати на прсте и вероватно сви већ спроводе своје планове за викенд у дело, а и ако би код некога отишао - ниси се најавио. Стучеш целу флашу вискија и отвориш лименку пива којој је давно истекао рок, а на тјубу сад пичи Шабанова ''С намером дођох у велики град'' и питаш се одакле знаш ту песму, ти: рокер, ерудита, европејац и интелектуалац, а овамо те стеже у грлу да једва дишеш. Хваташ се за телефон, није те брига шта кошта, кева се јавља и ти спушташ, јер не можеш да говориш од ридања. Зовеш бившу рибу са којом си провео 4 године, она те најбоње зна и њен бураз ти говори да се она удала пре 3 месеца и да чека бебу, и да је већ касно, а он мора да учи. И зовеш најбоље другове на мобилни, они те не чују, један је у кафани, други на фудбалу, трећи у позоришту, нико не може да разговара сада, а и шта, који мој, хоћеш, па теби је бар добро, зар не?
Не знаш баш кад си заспао, светло је остало упаљено, мамуран си целе суботе, лупаш себи шамаре пред огледалом и киван си због тренутка слабости. Ипак решаваш да сутра одеш у нашу цркву, јер Коло српских сестара спрема ручак, а ти си жељан нечег чорбастог. И тамо сви знају ко си ти, али се чуде откуд ту, па сам си рекао да си атеиста, шта сад? Палиш свеће за здравље и за мртве, мирис тамјана те враћа у детињство, прожима те неки чудан осећај. После службе, седиш сам за столом, симпатичне су ти оне бакице што спремају пилећу чорбу и мешају салату рукама, лепо си ручао и залио ''Књаз-Милошем''. У повратку кући пада одлука да идеш на дужи одмор у Србију, и док калкулишеш колико то може да те кошта, схваташ да нећеш то себи моћи да приуштиш, јер си до гуше у кредитима, одмора немаш јер радиш на уговор, а ни трошкови пута и поклона нису занемарљиви.
Одједном ти пуца пред очима да су ти јаја у процепу и да ништа више није сјајно, ако је икада и било. Од својих си се отуђио, а да се овде ниси асимилирао и не знаш да ли би остао или би се вратио, ништа више не знаш. И временом, материјално стојиш далеко боље, а духовно си скоро банкротирао, и сваки даљи корак је све тежи и неизвеснији и не усуђујеш се да ишта промениш, јер може бити само на горе. Да бар ниси ни долазио овамо, али би и онда свакако кукао, јер ни кући никако да крене на боље. Па да, али си кући, свој међу својима, јок, ајде сад сви да запалимо преко!
Од тамо те бодре да си паметно урадио што си отишао, док ти њима говориш да не напуштају земљу нипошто и не разумете се, јер је трава увек зеленија са оне друге стране.

Jedan od mnogih mučnih koraka s kojim se susreće đak prvak u otkrivanju umetnika u sebi.

Sve nam treba. Hajmo kupiti flaširani vazduh, ona fina teta na tv-u kaže da nam treba. Hajmo negovati perut, moramo imati osveživač prostora sa mirisom lavande u obliku vaze. Ako wc šolja ne miriše na limun, možemo se baciti sa mosta. Ako ne koristiš pastu koju je preporučila većina stomatologa, ili nemaš sopstvenu šaumu, nećeš jebati. Daj, daj, daj. Kriza?Ali mi imamo duck fresh diskove! Tvoja mama NEMA novi trik? Kupite novu mamu u Idea marketima za samo 999.99! Ne rodila nam kruška ako kupimo "drugi" deterdzent.

Omnipotentno biće. Biće koje može da uradi sve iliti bilo šta.

Веома муженствена припадница женског пола.

Nema šta da se definiše, samo se setite ovoga kada vam neka skrndeljuša bude mudrovala na veliko, pa joj onda začepite labrnju.

Uvek je smatrao da je iznad. Istini za volju, imao je i razloga. Svi su govorili, “To dete ima takav potencijal!” Još u osnovnoj školi, podrugljivo je komentarisao povučenost punačkog dečaka, koji je sedeo u zadnjoj klupi. Sam. Sporo je usvajao gradivo, ali nije odustajao i trudio se iz petnih žila.
Na fakultetu su se opet sreli. Pametan je ušao u tu priču sa “Lako ću ja to” , a, i dalje punačak momčić, ozbiljno je shvatio da je budućnost u njegovim rukama i da mu je diploma jedini način da se izvuče iz bede i sirotinje. Za položen prijemni ispit, dobio je na poklon od roditelja hrvatsko izdanje knjige “Mi djeca sa kolodvora ZOO” i sablaznio se. Pametan je čuo za bedu i sirotinju, kad je čitao neke lektire, ali mu nikada nije bilo sasvim jasno šta je to. Studentski život prigrlio je punim plućima – malo klubovi, malo bičarke, malo belo, pa malo žuto, ima se može se … život je nekome majka, nekome maćeha. (?) Ili je ta majka maćeha, ako, iz gluposti ili iz neznanja, zloupotrebiš njenu dobrotu? Debeljuca je uspeo, izvukao se i danas odlučuje o sudbini onoga sto je ostalo od onog pametnog dečka. Ostala je samo mentalna ruina, u obrisima nekadašnjeg sjaja.

E da, debeli više nije ni debeo.

Не, не, синак, тако се не праве авиони! Погрешан си пут изабрао! Сувише си мали, патетичан и неспреман за њега и то што си изпројектовао се никад неће десити.

Али и даље, избор је твој... Па ти види.