Tocilo, preispoljna budala i pre svega kreten. Kada liku(ši) možeš prodati bajat lebac isečen na tanke šnite, zamisli šta mu tek možeš plasirati ako se zapravo trudiš. Isto važi i za razne brusketije, maretije, ostale -etije, dok čipikaoi i slično predstavljaju varijaciju na temu.

Једине две ствари, које када се отворе, смрде на мртве јариће, а приликом јела и нису тако лоше...

Још једна фаза коју дечаци морају да преброде како би постали људи. Попут животињског зова на парење, у средњошколском добу се јавља жеља да се опроба кафанска атмосфера. Е сад, то не би био угођај да то није она кафана коју су чак и локални клошари престали да обилазе у широком луку.

Otrcana fraza čije bi značenje trebalo da bude da u našim bednim životima postoji nada za bolje sutra.

Rečenica sastavljena od toponima poznatih samo meštanima sela i eventualno onima kojima je familija iz tog sela.

Тада сазнајеш да си, док си студирао и кувао сам себи, заправо могао да запатиш свакакве болештине, ниси се хранио здраво и право је чудо да си још увек жив, јер ако и ниси умро од нездраве хране, успут си могао небројено пута да погинеш.

Ona jedna, kritična čaša alkohola posle koje nezadrživo padate u crnu rupu. Iskusniji u piću znaju da je prepoznaju, ali retko ko joj se odupre, jer je u ljudskoj prirodi želja da se sazna šta je sa druge strane.

Novinarska floskula crno-hroničnog dijapazona. Negativna statistička kolona u nasumičnoj sferi prirode&društva koja se od svojih kolona-sestara razlikuje samo po tome što se odigrala u, recimo, prethodna 24h.

Inače, izraz svoje korene vuče iz događaja koji se odigrao 24. septembra 1869, prilikom kada su mnogobrojni deoničari zlata pretrpeli stravične gubitke na njujorškoj berzi usled prethodno izvedenih malverzacija od strane dvojice špekulanata (imena nisu bitna, važno da nisu bili Srbi, hehe) što je u kratkoj američkoj istoriji sve zajedno ostalo zapamćeno kao "**black friday**"...iliti "crni petak" za vas hardkor patriote. Od tada se, izgleda, dobrano napredovalo...

Vrlo popularna prijetnja u japanskim crtaćima, koja se zbog svoje istinitosti i učestalosti može smatrati svojevrsnim klišeom u anime industriji.

Kažu da ljudska jedinka ne koristi pun potencijal svog mozga. Koliko ono beše koristimo? Dvadest? Tridest posto? Mnogo je to... Poenta, Krang je lenština.
Međutim, postoje trenutci kada se mozak ritne ili ako ništa bar protegne. Ti specijalni trenutci kada smo sa svemirom na ti produkt su varijabilnih uzročnika od emotivnog naboja generisanog latentnim pogledom na sise do činjenice da ste upravo spavali usisivač. Nastaje oduševljenje, svojevrsna fleška, radost je enormna i tu dolazi do paradoksa.
Dok misliš dvesta na sat i čuješ muziku na struju, tvoje telo se baguje, jer nije trenirano da podnese tu frekvenciju misli. Osećaš fotone koji prolaze kroz zavesu i poglede u tami. Obliva te dve kugle srama i jedna straćatele i da ne bi do kraja izvršio metamorfozu u šiptarski sladoled i završio kod nekog Zordana u Prištini, kosim hicem prekidaš "pospanost".

Sa holesterolom si odavno na ti. Potpisao si donorsku karticu, ali tvoji organi će završiti u mesnoj industriji - sektor za paštete. Pritisak nemaš, zato što nemaš merač za isti. Nakašlješ se, ispadne ti ruka. Ne možeš da je nađeš jer vinjak lošte utiče na čulo vida.

I tako te uhvati nešto, a debelo dupe je previše lenjo da ode kod lekara. Ko će da se jebava po prevozu, pa po čekaonici, pa opet po prevozu. Čari interneta su ti odavno poznate. Gugl znaš da koristiš, iako se pred ćaletom praviš da je kompjuter samo kutija za prašinu.

Kreneš da istražuješ malo, upoređuješ svoje simptome sa onima na koje si naišao i imaš šta da vidiš. Ti si mrtav već mesec dana.

Na jeziku konobara, zajednički naziv za porudžbinu na koju su potpuno zaboravili.

Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.

U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..

Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.

*Поштоване даме, уважена господо*

На данашњи дан прије тачно осам миленијума, догодила се можда најважнија прекретница у историји мог народа. Нажалост, остадох само ја да испричам ту причу, али то нећемо данас слушати. Данас ћете чути историју мог народа и како је кад уништаван, кренувши од 2016. године, када је Срба било око 10 милиона, највише икад. Чућете све разлоге зашто сам једини преостали представник свог народа.

Година 2023: Нови рат у Босни, погинуло милион, становништво до тад порасло за још пола милиона.
Година 2026: Вучић Млађи увео субвенције на кондоме, родило се пола милиона.
Година 2033: Напали Марсовци, први брод им се спустио на Београд, погинуло два милиона, пораст становништва за пола милиона.
Година 2045: Нијемци уз Марсовце опет реинкарнирали Други свјетски рат, погинуло два милиона.
Година 2047: Вучић Млађи дао оставку, родило се три милиона Срба.
Година 2100: Пораст становништва од још милион.
Година 2111: Рођен Лука Тесла, геније калибра Николе Тесле. Пораст становништва од пола милиона.
Година 2131: Лука експериментисао са антиматеријом, успио да је створи и у том покушају му је експлодирала лабораторија у Нишу. Погинуло 5 милиона Срба.
Година 2217: Република Српска се спојила са Србијом, славило се, рођено милион Срба.
Година 2445: Марсовци понудили савез у рату са Јупитерцима, савез прихватио Дачић Четврти, погинуло 3 милиона Срба, до тад становништво порасло за још 2 милиона.
Година 3000: Пораст становништва за 3 милиона.
Година 3105: Дачић Седми свргнут с власти, Србија постаје краљевина, опет владају Карађорђевићи, службени језик постаје и енглески. Пораст становништва за још пола милиона.
Година 3302: Србија одбија чланство у Новоевропском савезу. Пораст становништва за пола милиона
Година 4000: Покренут устанак против Карађорђевића, свргнути су са власти, погинуло 2 милиона. Пораст становништва за милион.
Година 4023: Авганистан довози погон за производњу џетпека у Србију.
Година 4025: Авганистан одвози погон за производњу џетпека из Србије због много несрећа на раду. Погинула 3 милиона.
Година 5017: Тадић Деветнаести даје Косово Албанцима. Погинуло милион, до тад пораст становништва за 2 милиона.
Година 5412: Попис становништва, укупно 8 милиона Срба преостало.
Година 5674: Ракија забрањена у цијелом свијету, погинуло 4 милиона у Ракијској буни.
Година 5998: Ракија поново призната као пиће. До тад пораст становништва за 2 милиона, те године рођено још пола милиона Срба.
Година 6389: Прослава 5000 година од Косовског боја, скупило се 3 милиона Срба, сви десетковани од стране Уранских планетоиста. Уранци окривљени за геноцид, оптужбе одбијене пар дана касније усљед недовољно доказа.
Година 6499: На Уран послата делегација за мир, уз пола милиона комадоских свемирских бродова. Сви погинули у сукобу са Уранским снагама. Погинуло и хиљаду Уранаца, Србија осуђена за геноцид.
Година 6666: Све земље покосила невиђена суша и невријеме, Србија цијеле године остала нетакнута, порасло богатство земље за осамстотина тона злата. Пораст становништва за 2 милиона.
Година 7531: Нови Тесла, нових 5 милиона умрлих.
Година 8000: Попис становништва. Укупно 2 милиона Срба.
Година 8140: Војводина добија самосталност, сви се у њој изјасне као Мађари. Пад становништва за 1 милион.
Година 9387: Сво преостало становништво се скупи у Београд на прву (и посљедњу) Србијаду, ја останем код куће на Вукајлији да се расправљам на тему "Које изворе воде још имамо". Јапанцима случајно испадне атомска бомба на Београд, а требало је да је баце на Загреб. Окриве америчке мапе за то.
Година 9388: Србију опет преузме Турска.
Година 9389: Садашњост.

Nisi inteligentan uopšte. Šta više glup si kao kurac ali mi je žao da ti to otvoreno kažem, pa uvijam ovako da se ne bi osećao loše.

Leže neka kinta, muvari se. Malo socijalno, malo konobarisanje, malo pošalje rodbinica iz Ojstriha, malo građevina. Ima se, nije da se nema. Dok kaplje - dobro je.

*Шкрипа Сатурновог прстена кроз полуотворен прозор муњевито је одјекнула у мојим ушима, успевши да ме тргне из дремежа. Поново ргљам из петних жила, али сам барем жив. Брзим потезом десне руке зграбио сам чашу воде са стола. У пола гутљаја зачуло се звоно на улазним вратима и пар мени драгих гласова. Сув кашаљ, поново. Избледела магла. Отварам очи.*

- Извештај! :лупање у чело: Јебени извештај! Кхм, кхм...

**Поштовано историјско друштво,**

већ пар пута сањам гласове. Дозивају ме, хране говнима, псују оца и дете, мајку обашка. И као такви ми недостају. Овај извештај је моје сведочанство о истребљењу српског народа.

Нестали су сви, потомци свог аскурђела на 14-ти степен Маринка Маџгаља, последњи потомак Ђорђа Балашевића, чак и Ева Рас! Остао сам само ја! Као последњи Србин подносим ово парче папира и дајем след најбитнијих догађаја који су довели до нестанка небеског народа.

• Ђоковић осваја РГ по први пут у каријери. На дочеку бива бачена бомба од стране непознатог Швајцарца, за кога се сумња да је послат из Базела, по специјалном задатку.

• Како би осветили своје најмилије, близу 100.000 Срба креће пешке ка Швајцарској. Након месец дана стижу до планине Жумберак за коју мисле да су Алпи. У походу на локално словеначко становништво гине 75.000 Срба и пола Словенаца, а 25.000 Срба се враћа назад, не знајући да то заправо није била Швајцарска.

• Најављено смањење пензија од стране Александра IX Вучића изазива револт српских пензионера. У нападу на Скупштину придружују се и остали старији грађани од 50 година којима је докурчила тиранија лозе Вучића. Одлучивши да Александров девети потомак буде и последњи, организује се септембарски преврат где гине 60% старијих од 50 година од стране *Вучићофила*, којима је млади Александар обећао радна места.

• Испушивши за посао, Вучићофили су схватили да је Александар IX Вучић манипулатор и лажов, те одлучују да изврше атентат на њега. У ноћи између 14-ог и 15-ог јуна 3022. година, лоза Вучића се гаси када непознати сељак из Лаола убија Александра хидрантом. Од тог тренутка Србија нема председника, већ су изабрани представници Београда, Крагујевца, Новог Сада, Ниша и Лаола који у будуће воде државу.

• Пошто је свако од њих желео веће парче колача, представник Ниша организује напад на Крагујевац где страда фабрика Фијата, споменик у Шумарицама, Дом ученика "Артем" и пумпа на Аеродрому. Међутим, у помоћ Крагујевчанима пристиже Нови Сад који није био у добрим односима са Нишом. Избија грађански рат. Лаоле ратује за себе и прети свима да има нуклеарно оружје. Београд чека. Након две године у Србији остаје нешто мање од 70.000 становника. Рат престаје.

• Највећи непријатељ Срба – негативан природни прираштај – за свега пар година смањује становништво на пола.

• 5022. године обележава се 2000 година откад Србија нема председника. Организује се манифестација "Дани победе" где се игра фудбалски меч између Србије и Републике Српске. Након водећег поготка Србије, западна трибина попушта услед радовања домаћих навијача и гине 12.000 људи. У Србији остаје још 23.000 људи смештених у једној варошици у Шумадији.

• Природни прираштај је на позитивној нули. Одржава се од 22 до 24.000. Труде се људи, јбг.

• Година је 9367. Остало је још 687 Срба по последњем попису. Еву Рас хвата шлог у вилицу. Умире. Године, бајо мој. Сви су на сахрани. Једино мали Милош студира у Прагу, Чешка. Кад је чуо за смрт "мајке укрштених речи" шаље мејл саучешћа на адресу госпође.

- Стано, Миша послао мејл.
- НЕЕЕЕЕЕ ОТВААААААРАААААААЈ ЈЕЕЕЕБОТЕЕЕЕ ___________________________
__________________________________________________________________

Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.

Komentator sa RTS-a koji ima neugodnu naviku da balavi na lepo gradjene sportistkinje (pogotovo na svoju nesudjenu Juliju, Jelenu Isinbajevu). Ne pamtim kada je poslednji put bio trezan. Njegove prenose je pravo uzivanje pratiti, sto zbog lapsusa koje izvaljuje na minutnoj bazi, sto zbog cinjenice da covek ipak zna nesto o sportu koji prenosi, sto ga cini boljim komentatorom od dobrih 99% konkurencije.

Fin način da za žensku osobu kažete da je jebozovna, i da biste je pocepali kao poziv za vojsku.