Programerska ljubav
Taj petak je otišao na friends of friends LAN party. Njegov smartphone je detektovao njen bluetooth signal sa druge strane chatroom-a. Imala je sladak avatar, poveći facebook profil i čvrstu desktop pozadinu. Bila je toliko dobra da je svaki njen nalog bio hotmail. Poke-ovao ju je i ubrzo su njihovi periferijali počeli da komuniciraju na zajedničkoj magistrali. Like-ovao je to što je ona LOL-ovala na svaki njegov comment.
Svi su već bili p2p i srkali su bandwidth dok se nisu overclock-ovali. Otišli su na njen homepage jer se on nije sećao svoje IP adrese. Unzipp-ovala je njegov floppy i google-ala dok se nije upload-ovao. Skrolovao je po njenom sajtu dok nije vrisnula Yahoo! Bio je presrećan kad je ubacio njegov dongle u njen splitter. Čak se i setio da safely remove hardware pre nego što je postovao po njenom kućištu. Išli su restart više puta dok njemu više nije mogao da se digne sistem.
Ujutru je shvatio da nije stavio WPA zaštitu na svoju wifi mrežu. Redovni pregled je otkrio da je zakačio virus, a njegov AV mu je predložio da je remove-uje iz contacts list.. ali on nije mogao tek tako da je uninstall-ira iz srca. Zato ju je kontaktirao na private da da proveri compatibility.
Pitao ju je da ulože u jednu stabilnu mašinu, a ona je rekla da njoj ne treba veća konekcija. On je rekao da nije znao da je ona shareware, a ona mu je predložila da furaju neko vreme open source. On je rekao da nije navikao da deli USB port sa drugim user-ima, osim ako ona nije u fazonu da pozove ortake na MMORPG.
Ona ga je report-ovala kao spam.
Od tad ponovo guli joystick samo na single player.
