Sito i rešeto
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето
Spavanje
Јебање, само мало суптилније.
- Јес ти оно, беше, спавала са Шомијем?
- Аха. Штавише, спавао ме је и у дупе.
Boj na Kosovu, holivudska priča
Četrnaesti vek. Balkan. Bogu iza tregera. Srbija. Zavađena nemogućnošću da izbere vodju varvarska družina Srba podelila se na više kvazi-državica. Najozloglašenija i najpoznatija po tiraniji bila je Moravska Srbija sa centrom u Kruševcu, inače jednoj klanici, crnoj rupi srednjovekovne Evrope .
Ova grupa primitivaca okupljena oko južne, zapadne i Velike Morave okomila se na miroljubivo, pleme Turaka Osmanlija koji su na Balkan došli iz mirodopskih razloga, usled nedostatka obradivog zemljišta i vode za piće. Muka živa ljude naterala.
Tako Turci sasvim miroljubivom politikom stigoše do reke Marice. Srbima je to jako smetalo jer su želeli etnički čist prostor koji je nekada posedovao najveći ratni zločinac u istoriji Srbije, Stefan Dušan, koga je varvarski narod prozvao Silni jer je, po predanju, silovao žene i na silu jeo decu do šest meseci starosti. Dvojica srpskih šovinista Kralj Vukašin i Despot Uglješa susreli su se na Marici sa Turcima 1371. godine gde iako brojno nadmoćni bivaju poraženi.Pobedila je želja i snaga za slobodom turskog naroda.Do 1389. nije bilo većih bojeva. Srbi su spremali plan kako da izvrše udar i etnički očiste prostor od Turaka.Planirana akcija Srba zvala se "Olujni Vidovdan". Lazar Hrebeljanović, novi tlačitelj, nekad službenik cara Dušana,planirao je da trećinu turskog stanovništva pobije, trećinu protera, a trećinu asimilira. Ovoj nelegitmnoj akciji koja nije u skladu sa srednjovekovnom Ženevskom konvencijom, prvo je trebala da predhodi jedna bitka koja bi slomila tursku vojsku. Izabrano je Kosovo. Vekovno ognjište Arbanasa, okupirano za vreme Dušana Decožderca.
I pored Muratovog insistiranja da se sve može rešiti na miran i demokratski način, dijalogom, Lazar je smatrao da je makljaža jedino moguće i prihvatljivo rešenje.
Lazar je u zemlju Arbanasa došao sa ne tako velikom vojskom varvara jer se nadao da će odneti pobedu zbog opremeljenosti svoje vojske, zahvaljujući eksploataciji Albanaca u rudnicima Novo Brdo, Brskovo i Srebrenica.Dobitnik nobelove nagrade za ljudska prava, pozvao je svoj narod da ustane na oružje i brani svoje vekovno ognjište od srpskih agresora i šovinista.Svi su se odazvali. Stari, mladi, gladni, žedni, pederi, bolesni. Murata je na kurvinski s' ledja ubio plaćenik inače, Albanac Miloi Kobilji. Poznate su zadnje reči velikog turskog diplomate "Umirem za demokratiju". Lazar je poginuo kada je bežeći pao s' konja uvidevši duhovnu snagu, snagu za slobodom i demokratijom turskog naroda. Srbi su kasnije formirali i despotovinu sa centrom u tad već pristojnom gradu Smederevu. Međutim, Despot Stefan Lazarević nastavlja sa autoritarnim režimom te Turci u ime demokratije preuzimaju upravu nad Srbijom sredinom petnaestog veka.
Miki Đuričić
Joш једна од мистерија Србије.
Џабалебарош (енг. slacker) из Купинова (близу аутопута код Пећинаца, Рума) који је постигао популарност учешћем у ријалити шоу Велики брат, који се емитовао на Телевизији Б92.
Е управо ту и чучи разлог његове популарности.
Мики Ђуричић је нека врста домаћег Великог Лебовског за гледаоце Б92 (и само за њих) које је он одушевио својим ставом да га боли дупе за све и својим познавањем феномена популарне културе који се не појављују у емисијама на Б92 (код Луне Лу или Јелоу Кебу). Фасцинација Микијем и његовим нихилистичким приступом био је нешто сасвим ново за публику Б92 која "све воли, све им је кул и која сматра да је Марко Видојковић најписменији Србин" па им је појава човјека са села који воли Куросаву и Каурисмакија дјеловала као појава НЛО код Баточине.
Мики је одмах (ничим изазвано) добио своју емисију на Радију Б92 док је одушевљење Микијем расло иако се он јадник упорно трудио да докаже тим несретним људима да немају зашто да се одушевљавају њиме. Међутим, хистерија је настављена, те је Мики зарад кинте прихватио ту улогу и продао се за ситну кинту.
Углавном, нити је Мики знао шта га је снашло, нити су "урбани ликови" знали зашто воле Микија, само су знали да га воле. Њима је појава човјека који иоле размишља својом главом, казује оно што мисли, није политички коректан (рекли би "баца хејтове"), не стиди се својих мана (којих је пун), није увијек налицкан и сређен а и прочитао је више од двије књиге у животу (а да нису из Самиздата) била толико егзотична да су сви жељели да буду Мики, бар на један дан. Иако свако село има бар по 5 таквих сеоских слободних мислилаца, неискориштених потенцијала, интелигентних љенчуга, то "урбани ликови" нису знали, јер с обзиром да се стиде своје родбине на села па ни не иду тамо, изненадила их је чињеница да нису сви са села глупи ко даска и силују овце.
Међутим, поред неспорне интелигенције, његова каријера је била осуђена на пропаст, што због његове неодговорности, љености, (склоности коцкању) као и због чињенице да пажњу "урбане публике" ништа не може да држи више од седам дана, тако да се Мики брже боље вратио у своје Купиново.
Но медијски магови су покушали да "исциједе воду из суве дреновине", а пошто је Микију требала кинта, онда су га вуцарали по разноразним репризама, убацивали у Кућу ВБ, чак и његовог тату, покушали да уновче његову појаву на све могуће начине.
Тренутно држи рекорд по броју учешћа у Великом Брату.
Мики: "Е мука ми је од свега. Мука ми је од самог себе. Немојте да ме гледате, ви што ово гледате сте глупи, немајте појма, идите узмите радите нешто паметније. Ја сам једна ленчуга, не слушајте никог па ни мене."
Фенси гледатељи и гледатељке:
- Јао који цар човече!
- Какав лик!
- Страва је!
- Вау!
Aleksandar Lokner
U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.
Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.
Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.
Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:
1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.
2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".
3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.
4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.
5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.
I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija:
- agilna uprava je uložila mnogo u sportski centar i prateće objekte stadiona u X (npr. zaboravio sam tačno gdje, neko sremsko selo, uglavnom preko stadiona od publike krave mirno pasu, a ogradu predstavljaju kukuruzi)
- Sopotski Krauč, Miloš Manojlović
- gospodin BMW Ostoja, novi Kapelo srpskog fudbala
- legendarni delegat Milivoje Milijanović
- legendarni semenkar Bidžolini
- fudbalska legenda Slobodan Plavšić Čkalja
- navijač popularnih Žicara, legendarni gospodin Poštar
- gospodin Dragan Nedeljković Kec
- Borčanelo
- sveži mladoženja Ratko Grabić
- Gospodin Zoran Moca Mitrović, borčanski Berluskoni
- Sportski Centar Jakovelo
- Mladi perspektivni sudija, za kog ne bi bilo čudo da ga vidimo uskoro i da sudi Srpsku Ligu
- Legenda beogradskog petoparca, Radovan Beli
- ima ovde materijala i za treću ligu
- Brazilska atmosfera na stadionu
Srbi u crtanim filmovima
Uvidećete da sledećenavedeni, dobro nam poznati crtani likovi, imaju dosta potencijala da budu okarakterisani kao žitelji jednog dela naše zemlje. No, krenimo:
Pera Ždera:
- Lala, iz Zrenjanina ili njegove malo šire okoline. Ovaj okruglasti gurman koji voli dobro da pojede, je jednom rečju prava ladovina. Jebe mu se za sve živo, a autonomija ga zanima onoliko koliko može da se namaže na hleb - ni malo. Ko će, uostalom, misliti na to pored kobasicijade, pasuljijade, dana vina i piva..
Gargamel:
- beogradaski sredovečni penzioner. Muka ga je naterala na preživljavanje na visokom spratu stare zgrade na Konjarniku, koja već svojim izgledom i starošću podseća na zamak. Devedesetih je oćelavio i zastranio jer firma mu je završila pod stečajem, žena i deca su ga napustili i ima još samo mačku, ne jer je voli već jer uživa da je maltretira. Komšije ga izbegavaju, deca zajebavaju, a on vreme provodi na špijunci, tonući u još veće ludilo. Ponekad se iznenada prodere u hodniku verujući da je čarobnjak i urlajući na aktuelne vlasti koje su mu sve oduzele. Od petnaestog do prvog u mesecu vija mala bića ispod ormana, kreveta i frižidera, kako bi uhvatio nešto čime će se prehraniti.
Čarli Braun:
- Depresivni klinac iz Subotice. Nema reku što ga ubija u pojam, ima psa koji ga ne sluša - što ga dovodi do ludila, a dane provodi u školi i viseći sa drugarima, od kojih je svako počeo da zastranjuje u nekom svom pravcu. Prerano gubi kosu jer ne vidi svoju budućnost u ovom gradu, medju ljudima, priča sam sa sobom kadgod je u prilici i polako zalazi u neku svoju depresivnu krajnost..
Barni Gambl:
- lokalni alkoholičar neutvrdjenog porekla - tvrdi se da je Vrbašanin, završio na ulici kao tehnološki višak karneksa, mada svojataju ga i Niš, Pirot, Šabac, Sremska Mitrovica..Životari od socijale ižicanja po kafanama, često je vidjen ispred prodavnica i dragstora gde drži govore o politici, reprezentaciji, kataklizmama i tome kako mu je glupavi drugar iz klupe oteo posao.
Kenny:
- siromašak, živi i ide u školu u malom šumadijskom mestu. Doselio se sa porodicom iz Pirota koja je došla trbuhom za kruhom, pa ga zbog naglaska većina žitelja ne razume.
Bole (generalova radnja):
- Apatinac, ljudina. Voli pojesti i popiti, tišti ga nepravda, i karakteriše ga blaga i vedra narav iako deluje kao rmpalija - ubica. Konstitucija navodi na zaključak da su mu se dede u Apatin doselile iz Like.
Djole Proleće:
- blago orijentisani četnik iz Čačka, nekada udarnički radnik koji je crnčio po radnim akcijama, sada je gradjevinski fizikalac koji zagovara povratak kralja i teoriju da ova zima proći mora.
Klinci iz "Negde daleko u zemlji snova":
- siromašna deca sa Kosmeta, na koju je vlada Srbije odavno zaboravila. Ne nadaju se više ničijoj pomoći. Žive sa samohranom majkom, a otac im je nestao"99. Jedina radost im je prolazak pored albanske poslastičarnice, gde im starina Bekim ponekad da kuglu sladoleda od čokolade u kornetu.
Onaj svirac iz Asteriksa i Obeliksa:
- šiljokuran, nakrivo samonabedjen da je izvanredan muzički talennat i da će završiti u grand produkciji kako bi ostvario svoj san. Na svadbama i slavljima gde ga plaćaju da nastupi ga popnu na drvo i vežu mu usta kako ne bi kvario dalji ugodjaj.
Ptica trkačica:
- stanovnik iriškog venca, koji obučen u šareni triko beži ispred kola, autobusa i kamiona. Pitanje je kada će ga kamiondžija Pera iz kompanije Kojot&co pregaziti dok kao muva bez glave strmoglavo krivuda niz venac.
Milo za drago
Pustiti na Turskoj Nacionalnoj Televiziji serije Siniše Pavića.
Mali Mustafa - Mama, prebaci ovo govno, hoću da gledam derbi!
Mama - Da ćutiš! Evo sad će kraj, samo da Riska napravi našu kafu i... Eto šta si uradio, izgubili su Simu i Neca će opet da plače! Daj tu cigaru i beži napolje, sad će repriza Porodičnog blaga!
Mali Mustafa - (Trebali smo ih pobiti sve dok smo mogli...)
Jugoslavija za predskolski uzrast
U pesku ispred obdanista igrali se Stjepan, Milorad, Primoz, Momir, Kenan i Trajce.Posto ih je vaspitac stavio zajedno da se igraju, posle velike svadje u kojoj je ucestvovalo citavo igraliste, deca su bila dobra i igrala se zajedno, mada su se ponekad malo raspravljali. Primoz bi obicno stajao po strani, ne mesajuci se puno u igre, bio je lepo vaspitano dete,lepo odeveno i nije puno pricao. Trajceta su zadirkivali kao i Kenana da je glup, a nije lepo zadirkivati drugu decu,mada je Trajce uvek bio plasljiv i cutao je,dok se Kenan jako ljutio i zadirkivao sve ostale zauzvrat. Deca su ga volela svejedno. Momir se uglavnom izlezavao, dok su Milorad i Stjepan gradili zajedno figure u pesku, kopali kanale, pravili puteve izmedju svojih delova igralista. I sve je bilo super,dok jednoga dana deca nisu cula da je vaspitac smenjen i da se ne zna ko ce ga zameniti.
Tada je doslo do problema...deca su pocela da se otimaju oko lopatica i kofica koje su do tada bile zajednicke, da brazdaju pesak i tvrde da je sve to njihovo ponaosob.
Primoz je krisom piskio u pesak druge dece i pobegao na svoju stranu, ogradivsi se malim jarkom, lopacom koja mu je preostala.
Trajce se uplasio svega, i dalje je cutao i drhtao, ne znajuci sta da radi, te su ga kasnije, dok nije primecivao, otela deca cudnog izgleda i govora,koja su i ranije bila pored peska, iako niko do tada nije na njih obracao paznju.
Momir je shvatio da i dalje treba da radi ono isto sto je radio do tada, tj nista, i resio da ce se drzati Milorada, barem dok ovom bude dobro islo u skupljanju igracaka za sebe.
Milorad, Stjepan i Kenan su se jako posvadjali. Gadjali su se peskom, prvo svako protiv svakoga, kasnije Keno i Stipe protiv Milorada, a sve oko Kenanovog dela peska gde se on uglavnom igrao, mada novim vaspitacima nije bilo potpuno jasno zasto. Deca su vikala,plakala, gadjala se igrackama, stipala, udarala, tuzakala semedjusobno, a svadja je odjekivala duz celog dvorista obdanista.
Novi vaspitaci su se pojavili, izvukli deci usi, neke kaznili, druge manje, sto je kod dece izazvalo nezadovoljstvo, posebno posle odluke vaspitaca da podele pesak i da svako ostane u svom delu. Momir je kasnije odustao od druzenja sa Miloradom, gradivsi svoje kule u pesku, koje su i Stjepan i Keno gradili kao blesavi,jer su im novi vaaspitaci doneli nove, moderne kofice i lopatice na poklon.
Danas su deca zajedno i dalje u istom pesku, neki se slazu, neki ne,ponekad se opet posvadjaju, ali najvise pricaju o tome sto su naculi: naime, novi vaspitaci su resili da primene ista pravila na clokupno igraliste obdanista, sto ce znaciti da ce ponovo jednom svi biti zajedno i sve deliti. Primoza su vec pustili na klackalice i tobogan...
Najbolja porodica je disfunkcionalna porodica.
Aforizam
Omiljena pisana forma propalih desničara. Ime dobila po činjenici da se principijelno zalaže protiv fora (a-forizam). Najčešće nastaje u kafanama poput Lude kuće. Jedan je od početnih simptoma demencije.
- Bolje je da karaš Severinu, nego da živiš u Karaš-Severinu.
- Zapisi mnogih eminentnih aforističara često počinju sa “Bolje...”
Gde bismo stigli kada bi nam tako bilo i u državi?
- Bolje da nam deca jedu hleb mešen kod PRIVATNIKA,
nego da se PRIVATAVAJU pred kamerama mobilnih telefona.
- Za neke kažu da prave dobre “fore”.
Oni koji imaju nešto protiv fora, radije pišu - aforizme.
- Kažu da onaj ko ne plati na mostu, plati na ćupriji.
Znači li to onda i da onaj ko ne plati u dvorištu - plati u avliji?
Hendžab
Iliti drkanje kurca,ali od strane žena.
Stvar s kojom najčešće preteruju devojke koje u toj fazi veze ili uopšte ne žele da rade bloudžab, odnosno pušenje kare.
Preteranim hendžabovanjem devojke uglavnom pokušavaju da se iskupe za to što nemaju želju ili hrabrosti da stave stvar kojom vi pišate u stvar s kojom one jedu.
A preterani ručni rad žene muškarcu je jednak vašem pokušaju da animirate amalgam Velimira Ilića i Milutina Mrkonjića masnim vicevima i ispijanjem radže iz bidona.Oni su to počeli raditi mnogo ranije od vas i dan danas se zanimaju tom rabotom mnogo češće od vas.
Placebo student
Студент који иде на предавања да би слушао музику и гледао около, али сама помисао на то да је на предавањима има плацебо ефекат да уствари више зна.
Tekstovi narodnjaka za 10 godina
Ako pogledamo kakvi su danas tekstovi narodnjaka, ne smemo ni pomisliti kako će izgledati tekstovi za desetak godina.
Verovatno više neće biti cenzure pa ćemo slušati svakakve prostote.
"Jebi me analno u šupak, liži me oralno ustima, udari me kurcom nežno po glavi".
Tada će se svi žaliti na izražavanje u pesmama.
"Kako mogu to puštati? To deca slušaju. Sutra će mi dete u pismenoj napisati kurcom umesto kurcem, dobit će jedinicu!"
Pohvala ludosti
Ako recimo neki muškarac umisli da je zec(ili tome slično) i počne da se ponaša i oseća kao zec, a pritom je evidentno da nije zec-pošto je čovek, neminovno je da će posle nekog vremena biti smešten na psihijatriju i biće smatran bolesnim čovekom.
U bolnici će psihijatri pokušati da ga izleče od te njegove bolesne fantazije.
Ali ukoliko neki muškarac umisli da je žena(ili tome slično!) i počne da se ponaša i oseća kao žena, što evidentno nije - kao što ni onaj mučenik od pre nije bio zec, ne samo da neće niko pokušati da ga izleči, nego će se hrpa nevladinih organizacija boriti za to da se ta njegova bolest smatra normalnom i zahtevati od svih njemu bliskih da tu njegovu bolest prihvate kao nešto sasvim normalno i kao njegov lični izbor i slobodu, a automatski dobija i titulu "gay"!
Pa lični izbor i sloboda biranja i onog prvog je bio da živi i da se oseća kao zec i nikog da ga razume, pa da mu pomogne u tome!
Obojica se osećaju kao nešto drugo, a ne kao ono kako su se rodili, a samo ovom što se oseća kao žena se pomaže, a ovaj drugi treba 'ladno da ide u ludnicu!
JA se ovom definicijom borim za prava svih, a ne te tamo neke gay organizacije..!
Borim se za prava ovih koji misle da su zečevi, Napoleoni, itd...
Gde je tu pravda, gde je tu jednakost, gde je njihovo pravo da se javno deklarišu tako kako se osećaju?!
Zašto je samo njima zabranjeno da se osećaju i izjašnjavaju kao ZECOVI?
Pa spasite ga majku vam pokvarenu!
Mnogi uživaju u dokumentarcima o životinjama. Tu ubrajam i moju malenkost.
Najčešće su omiljeni dokumentarci o odrastanju malih lavica, geparda, majmunčića i ostalih stanovnika savane.
Međutim, mnogi od istinskih ljubitelja životinja bivaju šokirani pojedinim scenama, a dešava se da mlađani naraštaji povuku i traume posle gledanja pojedinih dokumentaraca.
A predatore, koji su im u početku simpatični, počinju da mrze...
Voditelj: Lavice love u čoporu... Ipak, one nisu toliko hrabre da napadnu krdo slonova. Verovatno će čekati priliku da se mladunče slona odvoji od krda......
Gledalac(u sebi, zadovoljno): -Ma mogu da ga puše lavice kad je on u grupi. Samo se ti slonče drži njih i sve će biti ok. Mogu da probaju da napadnu, baš bih voleo da vidim kako lavovi lete u nebo, hehehe(zlobno)!
Voditelj(nakon 5 minuta): Ali šta je ovo?! Izgleda da su lavice dočekale toliko isčekivanu priliku. Mladunče je još uvek mlado i ne moze da prati korak slonova koji se kreću isuviše brzo za njega.
Gledalac(u sebi, dok polako skace adrenalin): - Alo bre slonovi pizda vam materina klempava, pa usporite malo, a ti slonče potrči malo jebem te u noge.
Voditelj(nastavlja): Mladunče sve više i više zaostaje... Pištanjem doziva ostale slonove ali oni su se sada isuviše odaljili.... To je znak da lavice krenu u akciju.
Gledalac (guta knedlu): 'Oće li neki slon da se okrene, jebo sam mu majku slonovsku glupu.
Voditelj (nastavlja): I krenule su... Lavice obično ubijaju tako što zubima pokidaju gušu i puštaju da se žrtva uguši u sopstvenoj krvi.......
Gledalac (šok i neverica, suze u očima, nemo posmatra kako lavice već 5 minuta mrcvare slonče koje se još uvek mrda)
Voditelj (nastavlja): Ali, to su sve zakoni prirode... I protiv toga se ne može. Ovakav lanac ishrane već vekov.....
Gledalac (eksplozija adrenalina i pičkaranje koje nastaje nakon raketnog iskakanja sa fotelje): -Alo bre kakav lanac ishrane, njih 3 na jedno slonče bre mamu im jebem, pa šta rade ovi što snimaju, što ga nisu spasili pičke nijedne, tako bi i čoveka ostavili!!!
Pukni puškom, spasite ga majku vam pokvarenu!
......
Na kurcu te nosam lik
Specifično stvorenje koje će na svaki pokušaj izgovorene rečenice upasti bar nekoliko puta sa domišljatom rimom.
1: E tebra mogli bismo u Niš.
2: Šta ćemo u Nišu?
1: Apiš me za pišu.
____________________
1: Aj' nešto da stavimo pod zub.
2. Ajde.
1: Gde ćemo?
2: Da ti ga mećemo!
1: Ne ozbiljno, ajmo u Gud fud.
2. Sedneš mi na mud.
___________________
1: Halo.
2: E brate gde si?
1: Evo me, blejim kući.
2: Što blejiš kući kad ti ovde može ući?
___________________
1: Je li, taj Džoni Mladenović, odakle ga znaš beše?
2: Ma neki ortak iz kraja...
1: Sedneš mi na jaja!
____________________
1: Juu matori, ajd' da uzmemo onu kremu za sunčanje što prodaje lik za smešne pare.
2: Batali bre, vidiš da nije krema nego neko jadno ulje.
1: Srčeš mi iz bulje!
Rafalno vređanje inteligencije
Besomučno forsiranje besmislenih izgovora i opravdanja za napravljena sranja. Pokušaj branjenja neodbranivog. Nebuloze koje se proturaju kao normalne iako se kose sa zdravim razumom i svim aspektima logike, a ipak su skoro apsolutno društveno prihvaćene.
Dezodorisanje smrdljivog traga zaostalog za hodajućom moralnom kanalizacijom.
-Ne bacaj bombu, jeste da je rat, ali vidi, tamo su deca!
-Da, ali to su NJIHOVA deca.
-Opet bombardujemo nekog?!
-Demokratija je demokratija, mora svuda da se instalira.
-Oče, abortirala sam 22 puta do sada. Nisam znala šta radim!
-Iju, ako ne daješ priloge crkvi svaki vikend ima da goriš u paklu! I nemoj metalno, grebe staklo.
-Ne verujem, prevarila si me sa celom prvom postavom OFK Beograda?!
-Ni ja! Krivimo votku, od sad neka bude naš zajednički neprijatelj. Ua votka!
-Dobro bre ženo, aj i da razumem da me varaš, al' sa kerom?!
-Šeri Brendi je čudo!
-Dobro bre, razumem da se svađate, al' onol'ko da isprebijaš ženu da visi mesec dana na VMA, to stvarno ne razumem! Zašto, bre?!
-Bio pijan!
-Što prebiste bre vas desetorica konjina one žgoljave tinejdžere?
-Sekte bre. Sekte.
Vukajlija nekad i sad
Ovaj sajt je u svome nastajanju imao potpuno drugu svrhu i formu,do danas se izmenio i prošao kroz razne modifikacije.To što je ovaj sajt danas nema nikakve veze sa onim što je bio na početku.
Nekad:
............................... 24:3
Šibnuti
Pobeći
Primer:
Šibnuli smo od murije.
omiljeno (0)
................................
Komentari:
Sloba:Svidja mi se, +
Deky:Izvini ali moram da ti dam minus,ne svidja mi se .Pokušaj malo da promeniš formu pisanija.
_______________________________________
Sada:
.............................1935:147
Gledanje na život sa lepše strane
Kada imaš stav da je bolje da nam Rusi zavrnu gas nego da nam ga Nemci odvrnu
omiljeno (345)
.................................
Komentari:
Markoni '99: Ahahahaha ,odlicno. + i omiljeno.
Deki d Marmelada: Dao sam ti minus,pa cu i da ti obrazložim zašto.
1. Ovo nije definicija, nego neki običan fazon.
2. Sve i da ima formui definicije loše si je sročio.
Mrnjau: Veoma sam nesrećan povodom ove definicije.
Psihoza: Šmekeru! -
Petar Kralj: Šljas
TwiterFanatik: Dobro je bre Petre, prestani da reklamiraš tu svoju definiciju,nabio si joj 400 pluseva.
Trezan: E Rajo kako te nije sramota , imao si na ovu defku posle pola sata 12 omiljenih.
Mrnjau: Ma vidiš da ima krš duplih naloga.
RajaZa: Ja sam već sto puta objasnio da nemam duple naloge,kome nije jasno nek se žali kod modova,pa nek provere ip.
Don Vito:Nemojte da spamujete temu, predjite na čet inače ću da vas tužim Džoniju.
Milosrdni: Nagruvam ti jaja, ajde briši ovo sam dok još možeš, cvrče mi jajca da ti ja brišem kada mi budeš kukumavčio na forumu.
Bejbren: Slučajno sam izašla se četa i videla da se ovde priča o duplim nalozima pa samo da kažem da je Ruralni Emo dupli nalog Koste Stefanovića, pogledajte mu fejzbuk nalog.
Milosrdni: Ma cvrče mi jajca ko je čiji dupli.
Džoni: E ko sledeći stavi komentar dobija ban zbog spama.
Milosrdni: Ma Džoni, nagruvam i tebi jajca.
Obavestio: Rizikujem ban ,ali ne mogu da dozvolim da prodje neka definicija dok sam ja tu a da ne iskomentarišem nešto.
______________________________________
Svaka sličnost sa stvarnim autorima je namerna ali ne i zlonamerna.
Pisanje motivacionog pisma
Nalaženje društveno prihvatljivih reči za sebične motive zbog kojih baš ti treba da dobiješ posao/stipendiju/neku nagradu.
-"I šta kažeš, koji su ti motivi da ideš na taj seminar? Aj kreni jedan po jedan, ja ću da pišem."
-"Pa jebi ga, sve je za dž..."
-Ček, ček, pišem... dakle:
Smatram da je ovaj seminar izuzetna prilika da mladi i perspektivni ljudi iz čitavog regiona dobiju neophodno usavršavanje svojih teško stečenih veština, s obzirom na to da živimo u jednoj siromašnoj zemlji u kojoj i znanje košta. Mišljenja sam da moje teško materijalno stanje ne sme da bude prepreka mom daljem usavršavanju, te je to jedan od razloga zbog čega sam aplicirao.
Aj dalje."
-"Biće ekipa brate, zajebancija."
-"Ok, polako, da nastavim.
Takođe, ovo predstavlja neverovatnu šansu da upoznam i steknem nove kontakte sa ostalim mladim ljudima iz regiona. Građenje veoma vredne mreže međusobnih odnosa i dalje saradnje među nama je od krucijalne važnosti ne samo za nas kao pojedince, već i za čitav region.
Dalje buraz?"
-"Ahahaha kidaš. Dalje... biće pičaka, možda opalim nešto."
-"Ok...
Ono što mogu da naučim od svojih vršnjaka i vršnjakinja može biti zaista dragoceno. Smatram da je naš region pun perspektivnih mladih ljudi od kojih mogu naučiti mnogo toga. Takođe, verujem da će i moje do sada stečene veštine nekom drugom otvoriti nove horizonte."
-"Ahahahaha nove horizonte... Brate koji si mag... Aj pomeni i kako hoću da kvasim jaja u plavom Jadranu, nisam nikad bio na hrvatskom primorju, pričao mi ćale da je ful."
-"Hahaha aj...
Takođe, ova vrsta regionalnog povezivanja za mene lično ima i sentimentalni značaj. Zbog proteklih dobro poznatih dešavanja na tlu bivše Jugoslavije nisam imao priliku da upoznam prirodne lepote i kulturu naših novih suseda. Smatram to ogromnom greškom i velikim propustom. Zbog toga u ovom seminaru vidim priliku da mladi ljudi ostave iza sebe netrpeljivost svojih roditelja i ponovo se upoznaju u nekom drugom svetlu, sarađujući na predivnim obalama plavog Jadrana.
Ahahahahaha ako te posle ovoga ne prime ubij se odmah!"
-"Vala baš. Aj staviću još kako me šatro interesuje tematika globalnog zagrevanja i šaljem."
Izvođenje (a priori) zaključaka o ljudima na osnovu imena i prezimena
Ретардиран начин да се изведе закључак о некоме, али нема везе - може да гарантује добру зајебанцију с неким људима.
Пример први:
- Е, синоћ смо се као смували.
- Аха. Кул. Како се оно беше презива?
- Крњајић.
- Хаха! Луда је на мајку.
- Што?
- Па, само луда жена може да уда за неког ко се презива Крњајић. Боље ти бежи од ње на време.
- Не сери. Нема то везе.
- Добро. Видећеш. Немој после да кажеш да ти нисам рекао.
(после недељу дана)
- Е, брате, био си у праву. Причала ми како хоће да убије сопствену бабу.
- Кажем ти ја. Луда на кеву. А и на ћалета, јер само луд човек може да ожени жену која је довољно луда да се уда за њега.
---------
Пример други:
- Симпатична цура она Синтија...
- Ма, бежи... Лудо.
- Откуд знаш?
- Лудо на родитеље. Само луд родитељ и највећи сноб може детету да да име Синтија. Још јој презиме Убипарип. То је доказ да је луда на мајку.
- А немам појма... Видећу. Идем у суботу код ње на гајбу.
- Чувај се.
(у недељу)
- Е, брате, био си у праву.
- Јел?
- Таман кад је требало да падне неки секс, а она ме питала да ли може да ми стимулише простату краставцем. Ја покупио ствари и побегао.
- Па, да. Прво је требало да се запиташ што те зове кући, а знате се отприлике 3 сата. А онда, требало је да претпоставиш да јој је кева луда, јер се удала за човека под презименом Убипарип, а и ћале јој је сигурно луд кад је оженио луду жену. А заједно су факат луди кад су детету дали оно име. А ивер не пада далеко од кладе...