Јудејски одговор у упитном облику на позив у кафану, кир-јањска љигавост којом рачунџија наговештава да ће заборавити новчаник и покушај инстант доласка до жељене информације која ће у многоме утицати на одлуку пити или не пити.

Питање које шири смрад "Око ми ископај, ал' ми у џеп не завируј" мота, тврдичлука и јасног става о непотребном трошењу. Што се тиче односа са екипом, једном ногом је давно прешао преко прага толеранције, али ту је и друга која симболизује дугогодишње познавање и одржава истог за столом са неплаћеним пићем испред себе.

Standardni inventar engleske druge lige - Čempionšipa. Fudbalski klub čije je zlatno pravilo - zlatna sredina. Druge lige.

Lišen ikakvih ambicija, ovaj klub je od 107 profesionalnih sezona, čak 76 proveo manje-više spokojno se izležavajući u drugoj ligi, ne pokazavši bilo kakvu želju ka napredovanjem među velikane. Nekoliko puta je doduše pao koji stepenik niže, ali se uvek, gotovo ekspresno, vraćao na stare staze drugoligaške kolotečine u kojima se osećao kao riba u vodi. Budimo iskreni, i nije on za tu snobovsku Premijerligu. Previše je to bezrazložnog stresa i cimanja. Jeste kinta veća, ali on nikada i nije jurio za parama. Da se ima za pljuge i pivo u pabu sa ortacima i njemu dosta. Skroman dečko.

Ipak, par puta je bio nadomak promocije u viši rang. Navio bi sat da ga probudi ujutru u 7, alarm bi zvonio (Delča - Ajde polako, ajde lagano), Barnsli bi digao glavu, pogledao kroz prozor, video tmurno vreme praćeno jakom kišom, zevnuo, odmahnuo rukom, okrenuo drugu stranu jastuka, pošto je prvobitna bila ulepljena pljuvačkom i - nastavio bezbrižno da spava.

Uostalom, biće dana za megdana...

А, није лако, брале мој, немој нико да те лаже. Јесте све: и 'ладно и врућина и стандард и уређена држава, али нешто фали. Тојест, фали много, ствари за које ниси ни сањао да могу да недостају. Овако то иде, немој да буде да ниси знао:

Дошао си у иностранство, побегао, спасао се, еј бре, само нек је главе на раменима! Срећан си и не можеш да верујеш да кад на семафору притиснеш дугме за пешаке, заиста и буде зелено ускоро, у парку клупе и канте за смеће све у комаду и редовно одржаване, а на излетишту у дивљини стоји исправан роштиљ спреман за употребу! А улице чисте, ни пластична кеса да пролети кад дуне устока, стално иду неки комуналци и брискају, гладе, трљају и гланцају. Администрација - милина, канцеларије осветљене, сви насмејани и предусретљиви, просто им дође драго што треба нешто да ти помогну, а ти не мораш да их подмитиш. Градски превоз тачан у минут, ако, пак, возиш, сигнализација је перфектна, нико те не зауставља осим ако направиш прекршај или је петак вече па су затворили рандом улицу да одраде алко-тест. Ти не верујеш, живиш бајку, штипаш се за образе, па и посао си нашао, језик ти добро иде, коначно те кренуло, батице! Изнајмио си гајбу, фрижидер је пун лименки пива и шкотских вискија, купио си комп и инсталирао нет, улетео си у полован ауто у екстра стању! Кући јављаш да ти се снови полако остварују, и да не можеш да верујеш колико си времена изгубио у пропалој Србији, саветујеш свима да се што пре отисну у бели свет! Упознајеш колеге домороце који су тако пажљиви, учтиви и културни, 'Бечка школа' у пракси. Са тобом ради девојка која се презива на ''ић'' и док покушаваш да се представиш, она ти говори да је рођена ту, да не говори српски и да веома жури на састанак. Теби пролети кроз главу да је сигурно нека наша покондирена тиква, и ако ти којим случајем пође за руком да је одведеш у кревет, трсио би је 3 сата без престанка, чисто из ината, док би све време мислио на брчине Вука Караџића и његову дрвену штулу, како би одложио ејакулацију.
Онда схватиш да ти недостаје неко наш, ко је у сличној позицији, да мало размените искуства и да ти каже где има 'Дон кафа' да се купи, јер ти 'Нес' одувек помало иде на ганглије. И ту упознаш пар ликова и неколико младих парова сличних година, и они су се фино снашли, лепо се живи, неки чак нису били у завичају по 3 године, нити им пада напамет! Ти ипак мислиш да је то мало превише, сва ти је фамилија тамо, и сви ортаци и бивше рибе, и најбољи бурек, и најбољи јогурт, и кевина сарма, и ћалетово прасе печено на виновој лози, и све тако нешто, али потиснеш све то, јер правиш каријеру и крећеш од нуле, имаш перспективу и може само да ти буде боље!
Док си се окренуо, прошло је годину дана, ситуирао си се, чак си и кући послао 300 еврића, велики су расходи, али опет остане. Петак је, славиш годишњицу у дијаспори, сам у свом студију (читај: гарсоњера од 17 квм) уз песме са тјуба и чашицу Балантајна, којег си купио још пре 6 месеци, схватиш да си обишао град и околину уздуж и попреко, да коментари на фејсу алудирају да смараш са сликама и статусима о свом успеху, и да ти је, искрено, социјални живот раван нули. Ови овдашњи су други свет, другачије се зезају, немате заједничке теме, а пробао си, није да ниси, и сад жалиш за ловом коју си стуцао са њима у пабу, плаћајући сам себи пиће. Изашао би мало у клуб, у орману су исте оне ствари који си донео, капираш да користиш само одећу за посао и мајице за спавање. Листа контаката у мобилном да се пребројати на прсте и вероватно сви већ спроводе своје планове за викенд у дело, а и ако би код некога отишао - ниси се најавио. Стучеш целу флашу вискија и отвориш лименку пива којој је давно истекао рок, а на тјубу сад пичи Шабанова ''С намером дођох у велики град'' и питаш се одакле знаш ту песму, ти: рокер, ерудита, европејац и интелектуалац, а овамо те стеже у грлу да једва дишеш. Хваташ се за телефон, није те брига шта кошта, кева се јавља и ти спушташ, јер не можеш да говориш од ридања. Зовеш бившу рибу са којом си провео 4 године, она те најбоње зна и њен бураз ти говори да се она удала пре 3 месеца и да чека бебу, и да је већ касно, а он мора да учи. И зовеш најбоље другове на мобилни, они те не чују, један је у кафани, други на фудбалу, трећи у позоришту, нико не може да разговара сада, а и шта, који мој, хоћеш, па теби је бар добро, зар не?
Не знаш баш кад си заспао, светло је остало упаљено, мамуран си целе суботе, лупаш себи шамаре пред огледалом и киван си због тренутка слабости. Ипак решаваш да сутра одеш у нашу цркву, јер Коло српских сестара спрема ручак, а ти си жељан нечег чорбастог. И тамо сви знају ко си ти, али се чуде откуд ту, па сам си рекао да си атеиста, шта сад? Палиш свеће за здравље и за мртве, мирис тамјана те враћа у детињство, прожима те неки чудан осећај. После службе, седиш сам за столом, симпатичне су ти оне бакице што спремају пилећу чорбу и мешају салату рукама, лепо си ручао и залио ''Књаз-Милошем''. У повратку кући пада одлука да идеш на дужи одмор у Србију, и док калкулишеш колико то може да те кошта, схваташ да нећеш то себи моћи да приуштиш, јер си до гуше у кредитима, одмора немаш јер радиш на уговор, а ни трошкови пута и поклона нису занемарљиви.
Одједном ти пуца пред очима да су ти јаја у процепу и да ништа више није сјајно, ако је икада и било. Од својих си се отуђио, а да се овде ниси асимилирао и не знаш да ли би остао или би се вратио, ништа више не знаш. И временом, материјално стојиш далеко боље, а духовно си скоро банкротирао, и сваки даљи корак је све тежи и неизвеснији и не усуђујеш се да ишта промениш, јер може бити само на горе. Да бар ниси ни долазио овамо, али би и онда свакако кукао, јер ни кући никако да крене на боље. Па да, али си кући, свој међу својима, јок, ајде сад сви да запалимо преко!
Од тамо те бодре да си паметно урадио што си отишао, док ти њима говориш да не напуштају земљу нипошто и не разумете се, јер је трава увек зеленија са оне друге стране.

To su uglavnom hardcore krimi porno romani.
Ove opširne knjižurde niko ne čita. Služe uglavnom da se lokalni radikali hvale pred komšijama kako imaju nekakvu debelu knjigu (što odmah uveliča tvoj imaginarni intelekt u očima komšije).
U Banatu ove knjige služe i za to da sose potapaju kupus njima.

Uz "Jebo te Japanac koji te napravio!" jedna od najčešće izgovaranih rečenica prilikom igranja PES -a.

Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.

Osećaj krajnje sramote. Najbolji opis transfera blama. Od ovoga ne mož' gore, "Zemljo, otvori se" je lajt varijanta u odnosu na ovo.
To je osećaj kada vas obuzme takav stid, zbog sopstvenog ili tuđeg postupka, da krv više ne može da vam boji lice, već se spušta ka genitalijama, u čijem predelu počinjete da osećate toplinu i peckanje.

Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.

Najviši čin u srpskoj vojsci.

Otkad znaš za sebe, deda svaki bogovetni dan pušta iste fore. I ti svaki bogovetni dan na njegove opštepoznate pitalice daješ glupe pogrešne odgovore, praveći pritom pauzu od par sekundi i facu kao da se iz petnih žila trudiš da skapiraš šta bi pravi odgovor mogao da bude. Deda se zatim šeretski nasmeje, otkriva ti ceo fazon sa ponosom, a ti se onda lupiš po glavi i smeješ se sopstvenoj gluposti, pohvališ dedu za dovitljivost i produžiš svojim putem. Sutra će, naravno, kao i svaki drugi dan poslednjih 20 godina, deda opet pustiti istu foru, a ti ćeš se opet napraviti da je nisi čuo i tako sve ispočetka, jer znaš koliko dedi znači misao da je još uvek zanimljiv i duhovit.

Ortak iz kraja koji nema pojma da igra fudbal ali je maksimalno spreman i može da trči dve utakmice napred-nazad.
Šut mu je nikakav, pas igra ne postoji, osim ako ne dodaje nekom igraču na metar od sebe ali jednostavno ga ne možeš proći. Može lopta, ali ti nećeš.
Uvek koristan igrač u ekipi lelemuda koji su dobri tehnički ali ih mrzi da trče.
Gatuzo je uglavnom mali, nabijen i izuzetno prgav. Voli da se svađa a ponekad i da se pobije na terenu.
Kada Gatuza usere neki dobar potez on je srećan kao malo dete i svi na terenu mu tapšu a kada uradi neki potez koji je van pameti i potpuno retardiran, opet svi tapšu i smeju se jer on jednostavno ne zna.

Perfektnost, u svakom pogledu. Najbolji drug, verni pratilac, i kreator vašeg raspoloženja. Tihi heroj. Njegov pas nemoš da propustiš, kad ti servira ribu na zicer, i posle te odvede kući, nakon 3-4 ture u lokalnoj kafani. Ne treba mu pohvala. On to radi zato što je takav. Iz ljubavi prema tebi i tvojim lošim navikama i porocima. Može da istera kolk'o god treba, samo da drugima bude lakše. Prvi u redovima na bojnom polju, on je onaj lik koji bi se javio da te spase, iako ne zna ništa. Direktan ogranak sedmog neba, javlja se čak i onim nadrkanim babama iz komšiluka. Dobar k'o pljeska u 3 ujutru, sa omiljenim prilozima.

Зајебантска опаска упућена неком ко одради добар потез играјући неки спорт. Овим исказујемо своје одобравање и стављамо му до знања да је довољно добар да заигра у нашем имагинарном тиму, па га стога морамо правно регистровати.

Ако се нађете у каквом вербалном клинчу, помаже.

Пословице измишљају људи у свађи и жару расправе јер немају аргумената којима би побили оптужбе на њихов рачун или барем скренули тему.

Profesionalni amater-režiser, Čovek-Brom i pronalazač najgadnijih skotova i nedozvoljenih genetskih ukrštaja ove države. Zoran Čalić pornografije.

Fraza, obično upućena mlađem sagovorniku, čiji je cilj da istome stavi do znanja da ga smatramo zrelom osobom.
Kad čujete ove reci, znaćete da više niste klinac.
Postali ste čovek.

Kobni trenutak za pivopije svih uzrasta koji se nalaze tog trenutka ispred dragstora sa poslednjim gutljajem svog omiljenog pića.

Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije.
Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji.
I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!"
Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!"
Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa.
I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema.
I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.

Najgore reči koje devojka ili žena može da ti uputi tokom pokušaja seksa.
Nešto se sjebalo, neće mačor da se podigne, zima mu, ne ide mu se u mrak, još ga drži alkohol od juče, bem li ga, ona vlažna, mokra do kolena, ti već počeo da se nerviraš, jedeš, zamišljaš Dženu ne bi li ga nekako probudio, a ona, devojka, umesto da pomogne, da padne prava oralna podrška kaže "opusti se".
Pa gde više, vidiš da je skroz opušten.

Izraz koji se koristi kada želite da kažete kako ste malo spavali.