Dakle, vaši strahovi, fobije, koji su? Ima li neko fearless?

Bojim se zmija, zaba...
A trenutni najveci strah mi je da cu da trepnem, i da cu odjednom postati 10-20-30 godina stariji, i da ce sve ostati isto.

Пчеле и осице због алерчије. Донедавно сам се бојао лифтова, али сам превазишао тај страх.

Бојим се људи са црвеним ципелама.

Bojim se klovnova i onih black&white mimičara.
Bojim se provalnika, 19 i po godina sam živela u kući s dvorištem i stalno tripovala noću da neko preskače ogradu, sada u stanu iako živim stana je lakše. Mada tripujem da mi noću neko otključava vrata.
Bojim se svih vrsta insekata izuzev bubamara.
Bojim se buđi kao da je zarazna.
Bojim se neuspeha, paranoično
Bojim se zmija i tako tih stvorenja.
Bojim se mraka.
Bojim se starih ljudi.
Mrzim kada nešto nije pod pravim uglom ili kada nije na svom mestu, ili kada nečeg ili nema paran broj, ili je neskladno u tom svom neparnom broju. To mu dođe kao neka fobija, ne znam kako se tačno zove.

Бојим се усамљености, бојим се висине...и бојим се јебене Спасићке професорке матиша....

Nekad sam se plasio ljudi koji previse koriste razum u zivotu. Mislim da sam donekle prevazisao taj strah ovde na Vukajliji. Hvala vam, racionalni Vukajlijasi, pokazali ste mi koliko ste ograniceni. :D

Ostrih predmeta. Npr. moja trip scena u snovima gdje klizim nekim podmazanim hodnikom na cijem kraju su metalne bodlje usmjerene ka meni, bez ikakve mogucnosti da se zaustavim. Uh.
Visine - u sta ne ukljucujem let avionom, nego recimo kada stojim na terasi tog i tog sprata gdje nema ograde. Nema sanse ni da prismrdim ivici. Userem se na samu pomisao.

Не подносим висине и ноћне лептире.

Bojim se svega što ima više od 4 noge.

Grmljavine. o.O Nevremena uopšte. I pčela/osa/bumbara/stršljena.

Da, dabome, i veliki leteci insekti su mi prilicno neprijatni :)

Од фобија имам виргинитифобију - фобија од силовања.
А плашим се туђе љубоморе и негативних мисли. Пошто ми то проузрокује низ других страхова.

Пернатих створења. Једном сам баби кад сам био мали удавио 23 мала пилета, она најмања, мислим да се то зову бројлери. Нисам имао ни 3 године, јебем ли га, али ћале ме је убио од батина и од тад вучем трауме и јежим се кад видим кокошку или било какву другу птицу.

Ja sam se do skoro plasio dubine ali sam taj strah prevazisao, imam strah od velikih buba, i blago sam klaustrofobican!

У, јеботе, Данкане. Добра идеја за хорор филм. Плашиш се освете пернатих створења.

Бојим се четника, кинеза и јапанаца, азијата уопште, а нарочито њихове деце. Бојим се људи који ми се уносе у фацу док причају са мном и људи који бече очи. Нарочито се бојим светло-плавих урокљивих очију. Плашим се затвора и старости.

ova tema vec postoji ali je ne mogu naci sad...

insekata..

Bojim se samo svojih misli... Svukud mogu da podju :))

Plašim se klovnova.
Plašim se da će mi sestra umreti pre mene.
Klaustrofobična sam.

Male penzije.

висине... у пичку материну...
а пробао сам да превазиђем тај страхна разне начине, као што је ходаље по огради моста или драгон каном или слободним падом са 200 м.н.м. и слично... није успјело, али можда ће

Lovačke puške budućeg tasta.

Plašim se da ostanem sama kod kuće noću, pogotovo ako čujem neko čangrljanje u zgradi, odmah mi je asocijacija na neke provalnike, pa tako strepim. A plašim se i bubašvaba, mada je to više gađenje nego strah.

Није сад да се фолирам, али никада нисам био од оних који се плаше висине, воде, ватре, мрака или било чега.

Само се једне ствари плашим, за здравље мојих ближњих, поготово у последње време, био сам на доста сахрана ове године...и то тешких сахрана.
Али мени је то нормално, да се неко тако осећа у вези кеве, ћалета, буразера, ееее...али постоји једна фобија код мене, и то ми је најгора фобија.

За моју, данас-сутра, децу. Ту најпре мислим на период трудноће и на сам порођај. Мало мало, па чујем неку причу са проблематичним порођајем, болесном децом и тако тим причама...од тога се јежим и ужасавам.

Insekata i gmizavaca.
Ne znam kako se zove, ne znam lepo ni da objasnim, ali ni za živu glavu ne bi smeo sam da odem na jezero ili na bazen i da sam budem u vodi. Ne plašim se davljenja, solidan sam plivač, već eto unervozim se od same pomisli da sam skroz sam tu.

Sebe.

U, Cakana, to je nesto najmudrije sto sam ikada procitao ovde.

Plašim se Cakane.

I ja se plasim Cakane. (moram da glumim da sam joj drugarica da me ne bi pretukla)

Zaboravih, i promaje se plašim.

Otaku, ne kenjaj.:D

Visine, mraka i fiksnog telefona.Dobio sam traume od jednog u sobi, zato sam ga odvukao u garažu.

kerova jer su me ujedali 100 puta kad sam bio mali.sad imam neke oziljke.
ne svih nego samo nekih zajebanih (pit,staford,rotvajler...)

realnih snova, sjebu ceo dan :)

Ja te krstim, a ti prdis. Bio sam ozbiljan :).

Ja reko zeza me.:)
Pa hvala.

Nema na cemu. :)

Zeko, potpisujem!

Šta je ovo, retko ko se plaši nekih boleščina i tako tih ozbiljnih stvari... Svi pominju insekte, klovnove, gmizavce, mrak (?)...Dečiji strahovi. :D

Ja samo zazirem od čekića, a sve ostalo me ne tangira nimalo.

Zmija i letenja. Mada mi se uzlupa srce kad avioni nadlecu, posledice 1999.

Neuspeha u životu. Tema dušu za mene dala.

Paukova i gremlina.

Samo gremlina. xD

Nestanka gudrovine...odmah bi se ubio.

U majku mu, od svacega, ako cemo od zivih stvari, onda pas(Dzukela,po mome).

Bojim se da mi električar ne popuši svu travu i onda se stondira u mojoj dnevnoj sobi.Mrzi me da ga vučem na terasu.

Bojim se bahatih ljudi.

bojim se teletabisa

Плашим се друштвених паразита и стереотипа.

Plašim se Dankana kad se našika!