'Начи, ова тема је везана за књижевност, али не у фазону „шта читате тренутно” за шатро интелектуалце да се курче како су прочитали нови роман неког тајландског дисидента фегета, него тема у којој би људи који се разумеју у материју препоручили дела која држе пажњу, без неких просеравања која могу да огаде даље читање, све у свему књиге које би требало прочитати и које би отвариле врата књижевности за нас који живимо у предграђима и похађали смо електротехничке школе.

Ко би да спемује нек спемује ал не овде!

Šta podrazumevaš pod ovim? Pisac-kritičar-filolog-studirao srpsku književnost?

Ма довољно је да је човек нешто у животу прочитао, а да то није рубрика спектакл у Вечерњим новостима. Може и вулканизер да буде.

Lepo čitaj Stivena Kinga, koji priča o teslačenju cavulje od deset godina koja skvirtuje na malog debelog štrebera. Štaš' više od od toga?

Том Холанд: ''Рубикон- Тријумф и трагедија Римске републике''. Моја скромна препорука.

Orlovi rano lete.

pa vi opet krenuste sa 'koju knjigu trenutno citam'. Dajte neko obrazlozenje.

Gospodar muva, pisac Vilijem Golding, knjiga o klincima čiji avion se sručio na neko ostrvo, i sad oni pokušavaju da prežive. Ljudi kažu da je klasik, meni bila zanimljiva za pročitati, pa eto, preporučujem.

ево да допуним/искористим тему да питам јер има нека књига са скупом неких кратких прича модерног карактера или романа (или аутор који пише тако) да буде нешто у фазону - враћам се са журке са три препичке, завршавам 2 мића коксаре у крају код Пеце Робије и идем на гајбу де ћу горе наведен прах мрљати са сиса прве раванеле и успут циркати Џек из пупка друге док трећу шрафим у други слот? Видојковић и Буковски стоп.

Meni je ova "Kad su cvetale tikve" tako fina knjižica. Odavno sam je procitala, al je pitka Bože sačuvaj.

Mhm, preporučio bih jedan Zolin eksces (odstupanje od njegovog sirovog naturalizma, koe čitao Žerminal il neko takvo hardkor sranje zna o čemu pričam). Knjiga se zove Kod ženskog raja i napisana je kao oda životu, pobedi i kapitalizmu (da, kapitalizmu), i sve to lepo upakovano kako samo Zola ume.

Priča prati mladog i uspešnog bonvivana, direktora robne kuće (kada su tek bile u povoju u parizu i svetu uopšte) koji od vlasnika male radnje ženske odeće onim što mi danas zovemo marketingom bukvalno pravi konzumersku mašinu, koja gazi redom konkurenciju i uništava druge male radnje u korist svoga rasta. I on je genijalan u tome, diviš se njegovoj genijalnosti i taktikama kojima se služi da bi privukao sve te ljude da kupuju u robnim kućama, diviš se njegovom poznavanju potrošačkog uma i ljudskih slabosti, mada znaš koliko bede to uzrokuje drugima. Zato Zola daje drugu stranu priče, mlade, polupismene prodavačice, često pristigle iz provincije, koje postaju deo te kapitalističke mašinerije, naizgled glamurozne (svilena odeća, zajedničke prostorije sa klavirom, knjigama), ali iznutra trula, koja ih zbog bednih plata i uslova rada neminovno primorava na prostituciju.

I taj antagonizam je jebeno neverovatan-ti navijaš za tog žovijalnog skota da pobedi i da izgradi robnu kuću veliku kao što je planirao, ali s druge strane si sjeban zbog tih devojaka koje padaju jedna za drugom i isparavaju u pariskim kaldrmama.

Eto preporuke od jednog laika. Moja omiljena knjiga, tako reči.

Prvo bi čovek trebalo da pročita ispočetka sve ono što su mu davali u srednjoj školi za lektiru, to su sve lepe knjige koje onda ili ne shvatiš, ili preletiš, ili pogledaš film, ili ignorišeš totalno i prepišeš analizu od nekoga. Posle po afinitetima.

Sto godina samoće je nešto što valja pročitati a ne radi se više u školi.
Ne valja da se propuste ni Trejnspoting i Kuća droge, vrlo upečatljivo.
I Autostoperski vodič kroz galaksiju svakako vredi uloženog vremena.

Zola se uči u srednjoj, ako me sećanje služi. Toe jedan od razloga zašto sam ga preporučio. Drugi je taj što su realizam i naturalizam prilično pitki za čitanje, nema tu mnogo mudrovanja i preseravanja.

KAKANA STRUČNJAK!!! Jest da je knjiga onako više za osnovnu školu, ali jedna od najjačih koje sam proočitao... e da, i ''Milioner iz blata'' nije loša, s tim da ja nisam gledao film ni prije, a ni poslije čitanja iste...

Guliverova putovanja i Robinzon Kruso. Deluje smešno, ali kad čitaš u starijem uzrastu, definitivno otkrivaš da knjige ne opisuju samo pustolovine određenih ljudi, nego čitav jedan narod.
Borislav Pekić - Novi Jerusalim (zbirka pripovedaka) i Besnilo. Retko čitam domaće pisce, ali ovaj čovek sabija kako piše.
Za one koji vole da čitaju o nasilju radi samog nasilja i smislu ili besmislu istog - Paklena pomorandža Entonija Bardžisa. Mučno i brutalno delo, ali vredno čitanja.
Dela koja se čitaju u gimnaziji su uvek dobra, ozbiljna štiva kojima možete da se hvalite kad ih pročitate, mada, moje mišljenje je da treba izbegavati takozvane ruske klasike. Ma šta pričali, većini ljudi se smuče kosidbe trave od deset strana i patnja Ane Karenjine. Ja sam navijala da je ubiju i osakate i bace u kontejner, toliko mi je pisac uspeo približiti njenu patnju.
Stao mi mozak više, pošto sam trenutno u fantastici, pa mi ne padaju na pamet drugi naslovi.

KAD SU CVETALE TIKVE - DRAGOSLAV MIHAJLOVIĆ , knjiga je mama,tata i sveti sava.

Može Panteli pomoć veličine mala? Volim tu neku mistiku da čitam što me intrigira tipa fazon podzemne pećine, masonske lože, trostrane piramide, mnogo me to čačne da saznam još, takoreći više. Jel ima tako neko štivo da se zanimam kad sam u karantinu u sobi jednokrevetna polupansion klima satelitska. Hfala ljubim

Evo ja sam imao odlicnog profesora knjizevnosti u srednjoj i on je uvijek davao odlicnu preporuku za knjigu(inace bio je magistar, tema mu je bila Andric tako da je njega najvise preporucivo). Ja sam ti u srednjoj procito dosta knjiga pa imam nekog iskustva.
Ljermontov - Junak naseg doba, knjigu koju ne smijes propustit nije obimna.
Karlo Štajner - 7000 dana u Sibiru, opis Staljinovih logora o covjeku koji je proveo 20 godina u Sibiru, nije teska tematika, ja sam se toliko udubio da sam je procitao za 2 dana.
Aleksandar Dima - Grof Monte Kristo
Albert Camus - Kuga ili Stranac, procitaj obje knjige i vidi genijalnost pisca
Mario Puzo - Zakon cutanja, ako ti se svidio film Kum ovo ce ti se također svidit.
Evo neko je vec Zolu preporucio, uzmi bilo koje njegovo djelo neces se pokajati, kao i Dostojevskog Kockar, Mladac ili Mladic(neki prevode kao Zutokljunac, meni najdraza knjiga), Braca Karamazov, Zlocin i kazna, jednostavno covjek ti otvora oci po meni najbolji pisac koji je ikad hodao na zemlji.
Sa naseg govornog podrucja
Mesa Selimovic - Tvrdjava, Dervis i smrt pokusaj procitati obje knjige i probaj malo ih porediti, vidjet ces genijalnost Mese
Danilo Kis - Grobnica za Borisa Davidovica.
Eto dao sam ti neke prijedloge nadam se da ces pronaci nesto sto te interesuje, iguglaj ove naslove pa vidi otprilike o cemu se radi ali kad citas neko djelo uvijek ga moras tumaciti u skladu sa vremenom u kojem je nastalo i okruzenju to ti je sveto pravilo knjizevnosti.

Хахахахахаха, Пантела оплоди ме!

Пантела је у пар дана постао најбољи зајебантски дупли на сајту. :)

Јебо матер, најтоплије препоруке су, по мени, књиге Борислава Пекића и Данила Киша. Наша два најбоља писца. Скоро све од њих (мислим да чак "Беснило", можда најлошија Пекићева књига, опет јебе кеву) је за сваку похвалу. Енциклопедија мртвих јебе.

А увек можеш да читаш Русе, за то је свака пичка вонаби начитана чула, па ако кажеш да читаш Достојевског, поп, ето пичке.

Marja Rađevičuvna - "Devajtis". Interesantna knjiga, ne preterano teška i jedina koju preporučujem svakome. Što se tiče pisaca, to su Ladlam, Robins i Kronin, moji omiljeni.

Ја би препоручио од Карл Луис Сафона, све. И од Ремарка.

Lepo zbori Grujan. Ja dodajem Hesea i Hemingveja.

Андрић је основа. Добро би било читати и Црњанског и Дучића. Што се тиче странаца незаобилазни су Достојевски, Толстој, Пушкин и Гогољ, а додао бих и Хемингвеја и Коеља.

Па рецимо "Деца са станице код З-о-о-лолололололололололо...

Па јбг, може се почети окле ко оће... свако ће да пронађе нешто занимљиво макар и у извиканим срањима и у 1000 страна вербалне дијареје у руским класицима ако га то занима, тако да ша те боле курац, кренеш азбучно/абецедно редом од свих живих писаца које постоје и завршиш шчитањем тамо негде у стотој години... и онда умреш, а ништа ниси разумео! Битно да си другима реко да читаш књигама... лололол Шта је знам кренеш рандом вако...

Дулчић - Тозла цара Радована Џићкара
Селим - Мож све...
Михајловић - ...тикве...
Цигањски - Сељобер ---> Село бре ---> Сео бе (мож и појезија његова)
Кићпе - Бешњео
Домановић - све приповетке
Андрић - Екс Понто

Љермонтов - Јунак нашег доба (па после поезија)
Гогољ - Виј (по овоме снимљено "Свето Место"), Мртве Душе
Иљф и Петров (ака Толстојевски, без зајебанције а ми мислили Цеца не чита лололо) - 12 100 лица
Тургењев - Очеви и деца
Џонатан Свифт - Гуливерова Путовања (1-4)
Џон Кенеди Тул - Завера Будала
Кастањеда - Учење Дон Хуана (за једно слово јебач)
Акутагава - Збирка "Бели" / "Широ" на јап. (приче: Мандарине или Магија...) и друге његове приче типа Нос (што је мало покро од Гогоља)

Е да целог Данила Хармса (више је зајебант, него писац али је зато врхунски зајебант)

Орвел - 1984
Џозеф Хелер - Квака 22

појезија:

Жуборски и Дрински ("О-ле воле!" збирка) - они су цари!
Брана Петровић
Дис
Антић
Иван Лалић
Душко Трифуновић

од страни опет овај Љермонтов...
Јесењи
Едгар Алан Пу...
Букварски...

од бајки: Народне бајке Лужичких Срба

ето то је само неки

Хм, Золу сам читао, пар књига од Ремарка и још нешто мало од осталих наведених. Хвала свима који су одговорили на тему, само цепајте.

Е да, ви што препоручујете „Кад су цветале тикве” и осталу лектиру за основну, примите топле поздраве од Јогурта.

Ако ниси прочитао од Ремарка: "Искра живота", то препоручујем.

Ако желиш озбиљну књижевност, онда, Хајнрих Бел: "Мишљења једног кловна"

Erih Fon Deniken - Sećanja na budućnost

Ljudi, čitajte Leonida Andrejeva! Juda Iskariotski, Eleazar, Priča o sedmoro obešenih, drame, Satanin dnevnik, ma šta god nađete. Uvek je dobar, i zapanjujući!

Mrsko mi da pišem o čemu se radi u kom delu, lako ih izguglati.
Beovulf, poemu, ne mislim na ono čudo nastalo po scenariju filma.
Frankenštajn, Meri Šeli.
Dikens, Velika očekivanja.
Ime ruže, Umberto Eko.
Ričard 3, Šekspir.
Mol Flanders, Defo. Iskreno, prvi put kad sam pokušala da čitam ovo, smorilo me jer sam bila pod pritiskom da je što pre pročitam. Kasnije sam skontala da je prilično dobra knjiga.
Ako vas zanimaju pesnici, iskopajte engleske romantičare(Šeli, Bajron, Kolridž...). Bili su blago puknuti od glavu od laudanuma, i napisali su neke od najjačih pesama/poema/itd. ikad.

Ja nesam mlogo čitao, ali eto, da reknem - volem Basaru. Ali nisam liberal, da se zna!

a jbg.... pročitaj osnovnu srednjoškolsku lektiru, ako nisi u srednjoj školi, meni su se tu nekako razvili književni ukusi
evo ja npr volim psihološke romane, pomalo mračne, da nisam čitala Kafku to bi teško skontala...
mislim da svako treba početi od toga, a onda tu svi pronađu nekako svoj neki književni put

Od Bruce Paul Dickinson-a bilo koja!

za ulazak u lepi svet knjizevnosti, Danilo Kis, jedan od najboljih svetskih. "Basta, pepeo" omiljena od njega. "Enciklopedija mrtvih", topla preporuka.
"Devet prica" od Selindzera. Skolski primjer kako kako kratka prica treba da izgleda. Mnogo simbola, na svaku rijec, recenicu treba obratiti paznju.
Treba citati Hemingveja, "Starac i more" kao osnova. Zivot, borba, nesavrsenstva i tako dalje. Njegove kratke price, brutalno dobre. "Sunce se ponovo radja", jos jedan roman za preporuku.
Mesa Selimovic i Ivo Andric definitivno, sta god vam padne pod ruku, nasi narodi, preci, njihovi zivoti, dogadjaji, mentalitet... niko to bolje nije odradio od njih dvojice.
"Usta puna zemlje" od Branimira Scepanovica, ljudska priroda, psiha, genijalno djelo.
Pojma nemam sta jos. "Stranac" od Kamija. "Proces" od Kafke, malo vise filozofska djela, ali niko nije sa manje rijeci bolje opisao apsurd.
I pojma nemam sta vise.

Od poezije, mante se Bukovskog, crnjak taj. Jesenjin je nesto najljepse sto je poezija mogla da dozivi. Vladislav Petkovic Dis. Mika Antic. Vitomir Nikolic. Sarl Bodler. Saborci Puskin i Ljermontov... Svaki na svoj nacin.

Од поезије:
Мирко Бањевић: ''Напукло сунце''

Од прозе- Зола, дефинитивно.

лоло

Primiš ti topao jogurt umesto pozdrava.

Majstor i Margarita (Mihail Bulgakov) - Lako čitljivo delo, veoma interesantno a ima i dubinu.
Neverovatno dobra knjiga

Да је лако читљиво и интересантно дело стоји. Али дубина? Ма хајте, молим вас, то је књига за тинејџ-готик-емо лезбаче њаннабе.

Ја бих препоручио од прозе Камија, Киша (мада је и он помало за девојчице, ал' кул је лик био), наравно - Толстојевски, Маркес, Кундера, Кјеркегор, Хемингвеј, Џојс, Шо, Галсворди и ту још понеки. Од поезије Превер, Лорка, Рилке, Брехт, Мајаковски, Бранко Миљковић, за оне мало бистрије Холдерлин. Ако се сетим још нечега, додаћу.

едит: И Стендал је сјајан.

Ou izgleda da nisi shvatio poentu knjige, inace ovaj roman je proglasen za najboljim romanom 20. stoljeca pa ti vidi.

Ima par gresaka knjiga, ali to autoru moram oprostiti jer sam se zbog tog dela zainteresovao za rimsku istoriju, btw kome se ovo svidi mogao bi i da procita Masters of Rome (kod nas su 4 knjige (trilogije) prevedene).

O, KOLIKO GREŠIŠ!

autostoperski vodič kroz galaksiju

Не значи да је свакоме најбољи.

Иначе, да још препоручим и Емила Сиорана: ''Черечење''

начи невера, оће ли ми ко одговорити на пост спрве стране? тражим помоћ врсте лема, а ви тако...

Не знам да ли је неко написао, мрзи ме да гледам оволико страна, али ето мислим да вреди прочитати ‚‚Злочин и казну." Објашњава на толико нивоа.

O da.

Е и ово.

Није што је класик, него исто објашњава на толико нивоа. Дечија књижевност мај ес.

Измена: Да додам још неш'. ‚‚Краљ Лир."

"Лорд оф д флајз" је квлтчина. Препоручујем "Сагу о Форсајтима", Џон Галсворди.