Da preformulišem. Eo već je dosta godina prošlo od bombardovanja,al se sećam kao da je bilo juče. Znam da možda postoji slična tema,ali na ovoj bi bilo kul da se piše samo o tome gde vas je zatekao zvuk prve sirene za vazdušnu opsnost, i možda kako ste se osećali,ali baš mislim na to gde ste se nalazili i šta ste radili.
Ja prvi.
Vraćao sam se verovali ili ne, iz bibloiteke hahahahah, vraćao sam neki rečnik latinskih reči jer sam sutra trebo dimam pismeni iz jebenog latinskog,diščupam trojku valjda. srednja škola, popodnevna smena.
EDIT:nek mod neki ispravi i doda Zvuk vazdušne sirene, hvala
Vi?

Не сећам се прве сирене али се сећам да сам спавао на каучу и да је почео Дневник ваљда па сам се проудио и чуо да је кева рекла да је почео рат. Онда сам се вратио да спавам и заспао. Преспавао сам све, и када су бомбардовали резервоаре на 2 километра од моје куће а и Лађевце када су бомбардовали. Једино сам се разбудио када су испалили противавионске ракете из мог села, и то на пар минута па сам опет закунтао. Ваљда неки одбрамбени механизам, и сада када сам у стресним ситуацијама могу да заспим ко коњина. Боље него када је све опуштено.

Koji lol, i ja sam se vraćao iz biblioteke, sećam se da sam neke lektire vraćao i da mi je majka ispizdela što sam se toliko zadržao posle škole.

Ja bio 100 metra od kuće, sećam se posle, tog dana uveče zapalili za selo (matorci mislili tamo sigurnije).

Bili, ko bi reko? hahahahaha

Ja bio na autobuskoj stanici, cekao bus, logicno.

JA NECU DA ME BORBANDUJU, HOCU DA SE IGRAM!!!

Ja sam bila mala tada, ali dosta se sećam svega.
Brat, ja i komšija smo bili na ulici pred kućom, igrali se pikanja lopte. Onda došla keva i svo troje odvela u podrum stare kuće. Tu smo skoro celo bombardovanje i proveli. Jedino što mi se urezalo u sećanje, osim toga da za pet meseci ćala nijednom nisam videla, bilo je to kad je bomba proletela iznad kuće i porazbijala prozore. Loše vreme detinjstva mi je bio rat, ne volim baš da se potsećam toga, mnogo ružne uspomene budi.

Gled'o Esmeraldu...

Био сам клинац , хвала богу прву сирену сам чуо у стану тако да смо брзо дошли до склоништа.Иначе моје место су гађали само једном и то само мост на излазу из града тако да немам нека посебна сећања.

gajbi

У кревецу.

У Босни тога није било олололо.

Ni u CG .

Nije kurac..
Sećam se jebte, ćale mi napravio kalašnjikov od drveta, valjda mu bilo dosadno u rovu pa uzo komad drveta i gledao u svoju pušku...Svi su u ulici imali pušku, plastičnu ili drvenu samo ja jebeno motku pa se ćale smilovo da mi napravi. Taman da izadjem da se kurčim pred djecom kad zasvira sirena.. Aj ti Marinko nazad.

У Босни.

Маринко баксузе :Д

Гледао сам са бабом "Бој на Косову". Тога се једино сећам, био сам клинац, 9 година сам имао.

U igraonici. Kanter je dobio efekte uživo.

Ja se jako slabo sećam, dok neki moji vršnjaci znaju tačno gde su bili i šta su radili tad. Pošto sam tad živeo u Vukovaru, sećam se samo da su Hrvati na vestima želeli NATO-u čisto nebo. Srbi sa jedne zgrade jebali majku avionima, a sa druge ih Hrvati pozdravljali. Sirenu, jelte, nisam čuo.

U dvorištu, klepao fudbalsku loptu o zid. 9 godina imao samo, jebote.. Bilo je sranja vamo u par navrata jer su gruvali po Štolcu, ali nije tako strašno bilo, valjda jer nisam dovoljno kontao sve to tada.

Kod kuće. :)

U kuhini. Kum je uleteo kod nas još dok je zavijalo i pitao da l' mož' da se skrije.
Mi zapanjeni, deca mala on upada sa torbom sav zadihan.

Elem, celo bombardovanje je predžedžao u našoj kući jer se krio od mobilizacije (bio je u Vukovaru pa se naplašio).
Inače, ceo rat pamtim po zezanju jer je lik nevidjeno duhovit:
"Kumo, daj mi decu da ih malo šetam"...i tako svaki dan.
Podjem jednom i ja, a on će:
"Ma vrati se, barim dole neke mlade majke, samo ćeš da mi smetaš"

Ja bio kod babe na krofne. I posle u podrum. Fak jea!

bio sam na pijaca u picoder kupovalo mini klompe za psa

Kod nas u Republici Srpskoj je bilo ranije, tačnije 1995. godine.
6 godina sam imao.
Znam da sam bio u sobi i na nekoliko stotina metara od mene je srušen most. Sva stakla popucala. Skupili se u hodniku, sačekali da se stiša i prešli iz naše zgrade u podrum druge zgrade, pošto naša nema podrum.

Kod kuće sa društvom usred partije Lore.
Par minuta smo se prestravljeno zgledali, otvorili flajku 12 godina starog Džonija, pa nastavili kartanje uz zvuke udaljenog tutnjanja.

Ispred zgrade, igrali smo školice. Nismo shvatili ništa, samo su majke na terase istrčale, i odjednom nastala neviđena frka. Svi se pokupili u podrum, i tamo nastavili da se igramo.

Kod kuce. Igrao sam se na podu sa igrackama,dok su ovi moji gledali poslednju epizodu Esmeralde.

Ispred zgrade, igr'o fudbala.

A onda smo naprasno zavoleli ovaj hit!
http://www.youtube.com/watch?v=Q_6ASMx3M1k&feature=related

Океј, била је тема већ за десетогодишњицу (мрзи ме да је тражим сад), душе смо отворили на десетак страна, па може лок.

Едит: ево вам http://vukajlija.com/forum/teme/22747-24-03-1999

Ја сам сељак човек, па се у мом селу нису чуле сирене. Али зато, док смо гледали Есмералду на Пинку је баба звала из једног села које је више село него моје село (тачније засеок) и рекла да окренемо на ТВ Краљево кад тамо ''ВАЗДУШНА ОПАСНОСТ'' и нацртан авион био. И ја се ту усро, осећао сам се много лоше, а био први разред, траума! Страшна времена! Не дао Бог ником!

Za mene je to jedan od najgorih trenutaka u životu. Živim u Beogradu, baš blizu centra grada.
Bio sam jako jako mali, tek sam trebao da doživim neke lepe trenutke i naučim nešto novo! Bilo je sve normalno, kao i svaki drugi dan. Pošto sam ja živeo u jednoj velikoj kući, a iznad mene je živela još jedna porodica sa dva dečaka mojih godina. Igrao sam se po kući, kada je počelo to treskanje, sirene, vika, jurnjava. Ja sam stao i nisam mogao da mrdnem, dok se tata nije zaleto na mene i bukvalno me bacio pod jedan manji sto. U tom trenutku se otvaraju vrata i ulaze ta dva moja druga, i oni se zaleću tu i sedaju pored mene. Bilo je jako tesno, da nisam mogao ni glavu da pomerim, samo sam gledao u pod ispred mene i ćutao. Video sam noge, koje pretrčavaju ne prestano. Naravno bio sam jako uplašen jer nisam shvatio šta se dešava. Kad' se sve završilo mama me nije ispuštala iz ruku, i ja ništa nisam kapirao. Sve do pre par godina kada su odlučili da mi kažu. Sve u svemu, ja to ponekad još uvek sanjam.

Сећам се да сам био са другарима на терену и сви побегли а ја се сакрио у неки жбун и почео да плачем.

PIČKO!

Mi svi ostali napolju. Keva rekla neće nas, samo se vi igrajte....

?

Затекла ме у спремању за роштиљ код бураза. Кренуле сирене а ја пуним онај плажни фриз месом које ми ћале додаје. После 10-ак минута ћале излази на терасу и види гомилу људи како иду у оближње склониште и каже нешто у фазону "Види ове будале ал су се истриповале да ће зграде да гађају". Кацмо изроштиљали послагали смо у једној соби све душеке а остатак на прозоре и заболи кунт.

Zaboravio sam da stavim lolololo

Vazdušne sirene ne postoje kao i one koje žive u okeanu, uozbiljite se malo ljudi...< jedem gomna.
Ne sećam se isprao sam sam sebi mozak od traumatičnih dogadjaja, ozbiljno...

http://www.youtube.com/watch?v=rLXPQ5Ue6AE

http://www.youtube.com/watch?v=L_01lnvanZE

Bio sam bolestan kao pas tog dana kada je sranje počelo, srednjoškolac. Jedino sam imao neki čudan trip u glavi, nešto u fazonu ''gde baš sad'' jer smo se par meseci ranije uselili u stan koji je ćale dobio od firme konačno, pošto sam prvih 15 godina života proveo kao podstanar.
Valjda sam bio u gasu ''e super nema više gazdi i kirija'', sve se kreće na bolje kad ono kurčina k'o Kip slobode. Sećam se da je keva gledala Esmeraldu kada se čula sirena, pa smo sišli u sklonište. Naravno u onakvoj situaciji ljudima nije svejedno, uplaše se. Bila je prilična gužva u skloništu kada je komšija iz zgrade pored moje počeo da se raspituje da li je neko odgledao kraj Esmeralde i šta se dogodilo jer je on valjda brzinom munje štraftnuo u sklonište kada je čuo sirenu pa nije video konačni ishod te melodrame. Moj matori je hteo da ga usere od batina, nervozan valjda od žena koje udarile neku kuknjavu, pa mu je izgleda samo neka takva budala još falila u tom trneutku. :)

Meni se tačno tu noć rodio mladji brat.

Jebi ga, Vule, nesreca nikad ne dolazi sama.

ahahahahhaha

Гледајући Есмералду.

Oplakah ovo. Hahahahahah :D

Ercov, nesi normalan!

Ja bio u KG-u, vraćao se iz škole ka autobuskoj stanici.
Al' s obzirom da mi se baš taj dan, tog prepodneva tačnije prvi put nije dig'o sa ribom u životu, to mi bombardovanje došlo i kao olakšanje... da je bar jedna mogla da me strefi po sred čela, da ne moram da umirem od blama u nekom narednom periodu.