Занима ме ваше мишљење по питању књига коју су вас толико удавиле у току читања да сте једноставни дигли руке или једва их довршили. Такође постављајте и лектире које су вас смориле током средњошколских дана.
Мене је сморило од Мана "Чаробни Бријег". Тотално сам инкомпатибилан са писцем у глобалу, нисам дигао руке, али сам се опако сморио. Бацам пеглу на Хегела и Фрома. Такође не готивим(НЕ ДА НЕ ГОТИВИМ НЕГО ЈЕБЕМ ВАС УСТА) Селимовића, Андрића, Ћосића и још пар мудријаша, који кроз форму писања на папир остављају утисакам као да читаш колекцију разних мудрих као и шатро мудрих мисли. Радња бачена скорз у други план. Брате поруке у књижевности треба да буду посљедице, никако изроци радње. Почео да читам Боја неба од Џејмса Рансија и прекинуо на четредесетој страници, једна од сморнијих књига, уз непознавање Византијске културе од стране пишча. Није ми јасно како је човјек уопште издао књигу. У средњој ме је смарало већину руских диела и предност дајем Ањи Карењини убједљиво. Његош, са Горским Вијенцом ме удавио скоро да сам дигао руке, додуше у средњој нисам готивио Епску поезију као што је то случај сада.
Навешћу још наслова, кад ми не буде мрско.

Baš ovo. I ''Tihi Don'', ne daj Bože nikom. Oni opisi prirode me ubili u pojam.
Što se tiče drugih naših pisaca, ne volim Andrića da čitam, pa nikako.
Od stranih knjiga, nikad nisam gotivila ''Alhemičara'' od Paula Koelja, niti bilo koju drugu njegovu knjigu. E da, ni sagu ''Gospodar prstenova'' ne mogu, probala, pročitala tridesetak strana prve knjige i odustala.

EDIT: Promeni u 'knjige' u naslovu, života ti. :)

Neke knjige od kojih sam digao ruke i nisam procitao jer su me uzasno smorile:

-Gospodar prstenova
-Ana Karenjina
-Disksvet (Boja magije)
-Autostoperski vodic kroz galaksiju (tesko sranje)
-Der Prozess
-Robinzon Kruso
-Zan Pol Sartr - Mucnina
-Odiseja u svemiru 2001
-Sve od Stivena Kinga i Lovecrafta
-Tom Sojer
-i ubedljivo najgora bljuvotina: Igra prestola

Cekajuci Godoa.

U stvari, Godo me nije umorio, iznervirao sam se koliko je glupa knjiga.

Острво с благом. Узех ја, реко ово је класик, не би било познато да није занимљиво, кад оно... није толико лоше колико је споро и колико је радња једноставно досадна. Реално, првих 70 до 100 страна им овај капетан кења нешто а клинац кења о капетану. Стигао сам негде око тричетврт и баталио.
Аутостоперски водич, књига је генијална али ми се мозак прегревао после 30-40 страна, па сам морао да читам миц по миц... једва заврших, ал се вала нисам покајао.
Господар прстенова, архаични говор уме да смара у пичку материну, поготово кад је и нарација написана архаично. Прочитао све три књиге и захвалио богу што нема више. Књига је иначе добра, али ово је јебе да буде одлична.

Gospodar me smorio nacisto.

De ti pročitaj još koju knjigu...

Uh, znaju knjige stvarno smoriti, a ja imam taj problem da moram završiti svaku knjigu koju počnem, ne samo knjigu, nego i filmove, serije...
A mislim da me Andrić najviše smorio, Travnička hronika, Prokleta avlija, Na Drini ćuprija... i sve njegovo što sam bila prinuđena da čitam, sem pripovijetki njegovih, al to je vjerovatno zato što su kratke. Stvarno ne volim Andrića, i uvijek se svi zgroze kad to kažem, al jbg. Stariji ljudi kažu da je to do godina, da se Andrić treba čitati u zrelijim godinama, pa ko zna, možda ga nekad i zavolim.
Od ovih novijih stvari me jako smorila knjiga Jedi, moli, voli, koju sam pročitala pre neke dve godine na nagovor svoje matere. Iako ne čitam bestselere uzmem to da vidim šta je i smorim se ko nikada.

Све сам мислио да ћу прочитати на овој теми сем Водича. :)
Али, донекле ми је и разумно зашто ти није у почетку толико ишао.

Svaku knjigu Ive Andrića koju sam počeo da čitam sam batalio, probaću opet za nekoliko godina.
Veći broj knjiga epske fantastike, na preporuku drugara počnem čitati, ne vredi, ne volim taj žanr.
Od lektira, sećam se da su me ubili Robinson Kruso i Ana Karenjina.

Proces.

Казните ме због дјела!

Јао, Робинзон... јеботе, мени је требало 2 године да га прочитам, ал буквално... кренух негде у трећем разреду, стигох до пола, па у петом прочитам још пола на онај један дан-једна страна фазон и ето... рачуна се да сам прочитао. Иначе тешко срање. Мисим, лик је продао у робље дечка који му је спасао живот, јебо филозофију курвинску.

Najiskrenije rečeno, vi niste normalni ako vas to smara.

Uliks. Mada ga nisam dovršio. A planiram da mu se vratim. I Ilijada, ali strašno.

Које и због чега?

Џизс крајст,

Pa, nekih 98% knjiga koje ste pomenuli su fantastične i vjerujem da ćete ih u određenom životnom dobu pročitati i shvatiti da niste bili u pravu.

Елем, Бодлер ме је убио.
Алису у земљи чуда сам прочитао на силу, али баш преко курца, давно још. Контам да би било тако и сад.

mali pirat, robinzon kruso, grof monte kristo (ne znam kako sam se nakanio da pročitam sve tri, valjda zato što je bilo bombardovanje tada), bela griva i ostale lektire, sve što pisali rusi a vezano za lektiru u školi, al najviše sam se smorio čitajući jebeni TIHI DON, E! jer sam mrzeo da šitam školsku lektiru. Sve sam ih hejtovo, osim dečaka pavlove ulice i hajduka, koji realno sabijaju!
ma ne volim da čitam knjige, nikad nisam bio u tom fazonu.
EDIT: posebno naglašavam rsmo od spisanija u vidu Ane Karenjine...brate....metak u čelo.

овог што је реко да је игра престола бљувотина, нека га је срамота, класично паметовање само да испадне како он зна тајне универзума а осталих 400 милиона читалаца и фанова су ретардирани
процес је готиван, а том сојер исто шије, не капирам како вас то смара

Многе књиге су ме убиле у појам. А те књиге су биле препоручене од стране квалитетних читалаца, а не неких новинских издања. Толико сам њига "добрих" покушао да прочитам да је то невероватно бацање времена било. Закључио сам да је боље да не читам књиге. Није свако за то срање. Пре ћу бројати пукотине на плафону и избочине на малтеру него узети неку књигу која ми није у литератури за испите...

Говно, оно мало ређе.

Убоде га у срж са хајдуцима, а дечаци павлове улице... мњах. Патетика мање-више.

Хазарски речник. Умало да умрем читајући оно. То јест, покушавајући да читам.

Ниједну књигу нисам читао као ову, оде ми фазон годину дана на њу...
http://4.bp.blogspot.com/-adYvbF9N1t4/TtfrtyS21yI/AAAAAAAAAIY/-IVhBRbParg/s1600/bukvar.jpg

Kratko i jasno:
http://obradovic.rs/wp-content/uploads/2010/08/KNJIGE-OBRADOVIC_0019.jpg

Овим постом осуђујеш читатељску субјективност, што је лоше. Поента књижевности као и сваке умјетности је субјективни доживљај, никакви апсолути не могу да постоје.

:бљув: :бљув: :бљув:

Кад сам видео тему очекивао сам да ће издоминирати постови на фору "Коељо, Маријана Матеус и Весна Радусиновић су срање и сморили ме кад сам узео да видим да ли је то стварно толико говно као што се прича а ја заправо читам праву литературу зато што сам много паметан и кул". Пријатно ме је изненадило то што углавном нисам био у праву.

Сеобе су ме смориле као коња. И све што сам узео да читам од Кафке. Не Кафке са сајта, чешког Јешована Кафке.

Ово има смисла. Наравно, нико нас не тјера да читамо оно што нас смара, али... увијек има изузетака.

-Zlocin i Kazna
-Gospodar Prstenaca
-Seobe (jebo pas mater mojoj profanki srpskog sto me je terala, da joj pas jebo mater)

Ali ne možeš poreći da sa određenim godinama i novom stečenom zrelošću drugačije gledaš na knjige i možeš da ''svariš'' i one ozbiljnije knjige koje si kao klinac odbacivao, možda čak i argumentovano. Ali opet klinački :)

Ne mo'š Dostojevskog čitati pre 25-e, brate. Ne onako kako treba, barem .

Vidjećemo kroz koju godinu, ili deceniju. :)

Кад већ нико не помиње, ја ћу, па макар ме његови сљедбеници убили. Шекспир ми је смориша. Дакле, није СМОР, него СМОРИША. Генерално средњовјековне и ренесансне драме ми не пашу, или слабо.

Можеш, наравно, али као што кажеш, то ће и даље звучати итекако клиначки. :)

Бушидо помену Сеобе...да, дефинитивно, једно од сморнијих лектира.

Mali Princ.

У задње време рецимо "Пакао" од Дантеа (мислим да је ок али много замара).
Као мали се сећам да сам плакао од досаде док сам читао "Алису у земљи чуда" пошто је књига сморила за медаљу...

jako puno ljudi smara Kafka, a ja ga obožavam, zbog čega mnogi misle da sam luda :DDD
u srednjoj sam čak napisala i svoju neku verziju Procesa za neko takmičenje :DDD

I ''Mali Princ'' i ''Pakao'' što već pomenuše ovih dvojica, Tragedija.

СВЕ!

I ''Mali Princ'' i ''Pakao'' što već pomenuše ovih dvojica. Tragedija.

Brate, razumem da si glumac, scenarista ili reditelj pa da moras da ga citas. Ali da bi ga citao slobodnom voljom, moras da budes specijalac i tezak degen.

Једном сам успео да заспим на пола песме, Плави чуперак је био у питању.

Оног Видојковића сам узео да читам пре годину-две, не знам како се беше зове књига, али знам да сам стигао до пола. Не смара толико колико је њосра и без смисла. Типа, цела књига је о томе где је био, где се напио, кога јебао, коју текму гледао... Очај.

http://25.media.tumblr.com/tumblr_l7p6o20RQB1qzhit2o1_500.jpg

Mene nije :)

Zato sto je bedni i neuspeli imitator Bukovskog. Istripovani panker za samarcinu.

Лол, Буковски зонфић. Он и није толики смор иако бесомучно обрће једно те исто.

Магбет.
Отело.
Ромео и Јулија.
Хамлет.
Сан љетне ноћи.
Ричард трећи.
Ово су све средњошколске лектире, па ти види. Моја наставница је имала фетиш према средњовјековним драмама поготов Шекспиру.

Од Буковског сам прочитао Пост Офис и то ми је довољно да не прочитам више ниједну његову књигу. Баш је срање Буковски.

http://www.svastarnica.com/image/cache/data/nove%20slike%202/14400%20Resize%20of%20proljeca%20ivana%20galeba-500x500.jpg

Neko gore pomenu Dečaci Pavlove ulice. Jebote, koliko je to dobra knjiga. Sećam se kao mali da sam to obožavao, pored neprevaziđenog Belog Očnjaka. Volim da čitam, ali vremena nemam. Nisam uzeo knjigu (da nije vezano za jebeni fakultet) već dve godine.

I da, meni je Čekajući Godoa bila fantastična knjiga.

Ali ovaj galeb je smorio za oskara.