Црвена, 'иљадарка, Вајферт, али у једнини. Сама за себе, усамљена попут асоцијалног Рушањца на концерту алтернативног бенда у сали Дома омладине, изгубљеног у одсјају црвене фарбе за косу риба које миришу на воћне купке и дуван.

Тричава, раздрндана, спремна да буде потрошена на маргиналне ствари, али опет у подсвести једног сиромаха величана, јер јебем му матер, не може да буде мало ако има четири цифре.

Деда се испрсио и нашао за сходно да на тај начин награди читаву годину проведену у читаоници, Галатасарај је добио Бешикташ, небитно. Добио си је, имаш је. Јебена црвена, она је главни адут твоје вечери. Данас вреди само десет јевреја, али захваљујући њој ћеш да циркаш, надуваш се, возиш се таксијем од Булевара до Опова, или да урадиш неко слично срање које потврђује да твоје ситне, паорске жеље само додатно потврђују твоју просечност. Знаш да не можеш, али курва се и даље црвени, даје тај манијачки буст као некад. Данас је само гајба пива, а и даље се буса као да вреди пар пристојних патика, крв ли јој јебем црвену.