Video sam da ne postoje teme o psihologiji, psihijatriji i psihoterapiji ovde, pa reko da pokrenem diskusiju o tome.

Pošto znam da mnoge ljude zanimaju psihologija i psihijatrija kao nauke, da li čitate o tome, koje psihološke knjige ste pročitali? Do kakvih zanimljivih zaključaka ste došli, kroz čitanje tog štiva(ako ste čitali o tome)? Postoje li ovde možda neki koji studiraju psihologiju ili psihijatriju?

Drugo. Po meni je psihoterapija jako bitna, radi pomoći kad je reč o prevazilaženju stresa, unutrašnjih konflikata, traumatičnih iskustava, stresa na poslu, porodičnih problema... Da li je neko od vas nekad bio na psihoterapiji, da li neko ide redovno?

Била једном код психолога, пре пар месеци, да ми каже шта да упишем. Рече ми жена природне науке, сузила избор, скуте јој љубим, просветлила ме, а баш сам хтела да упишем социологију или тако нешто.

Него, свиђају се мени те психо зајебанције, али ми се чини да су се људи опасно попалалили да су добри психолози па просипају мудрости около. Десило ми се да се забленем, одсутно размишљам и приђе ми женска и каже да мисли да сам стидљива јер немам самопоуздања у себе. Нако, непитана. Знам пар њих који ће уписати психологију, а способни су само за метлу ил' лопату. Не кажем да су сви, али верујем да је удео оних који нису позери баш мали.

Такође, нервира ме тај Роршахов тест.

Slažem se.

Takođe. Na regrutacionom pregledu, sam radio taj test, a kad sam pitao tu psihološkinju u čemu je tu fora, kaže "Znam ja u čemu, ne brini se ništa!". Taj test bi ukinuo momentalno.

Inače, pročitao sam mnoge knjige našeg priznatog psihijatra Vladete Jerotića, a u knjizi "Čovek i njegov identitet" između ostalog piše:

"Iako se subjektivni sadržaj našeg doživljavanja stalno menja, neko jezgro naše ličnosti koje se teško može opisati, ostaje uvek isto i pored svih promena kojima smo spolja izloženi ili koje sami stvaramo. Ovo jezgro naše ličnosi, kome su ljudi od pamtiveka davali razna imena, pruža nam čudnu sigurnost i izvesnost da naše "Ja", ili subjekt, u širokoj lepezi osećanja, opažanja, slike i delanja, praktično u toku celog života ostaje sa sobom identično. Zanimljivo je da je ovo osećanje identiteta utoliko postojanije ukoliko čovek doživljava češće i ntenzivnije unutrašnje promene. Kao da su ove promene uslov stabilnosti ovog osećanja. Uporedo sa doživljavanjem ove stalnosti, nepromenljivosti čovek bi skoro rekao večnosti trajanja ovog jezgra u ličnosti, i svet sa svim svojim promenama, brzim ili sporijim, takođe se doživljava kao nešto u osnovi identično sebi."

Zanimljivo...

Čitam samo Frojdove knjige. Što te nervira Roršahov test?

Ne znam kako neko na tim sličicama može da vidi nešto drugačije od šišmiša.

Не знам, мени то изгледа толико бесмислено. Не кажем да јесте, није ми то професија, али да ме неко натера да га урадим одговор би ми увек био мрља, размаз, нешто нејасно. Могла бих евентуално да измишљам. Али никаква асоцијација ми се не појави одмах у глави, чак ни након дужег размишљања.

http://www.youtube.com/watch?v=kw3CLlc1lkk

Јел има неко тетку психолога да ме за џ просветли у вези факса и професие? Лижем и јебем дуго.

postoji nešto što se zove transakciona analiza i čiji je osnivač bio bern. e sad, po tome, čoveku nisu potrebne godine i godine analize i mukotrpna terapija, već je problem moguće rešiti u svega nekoliko seansi.

u srbiji postoji udruženje, koje vode eminentni psiholozi, i oni imaju i kurs. veruju da bi svako, ko želi, mogao lepo da završi kurs (kao u americi i zapadnoj evropi) i da se bavi time, odnosno da bude analitičar. postoje tri nivoa, svaki traje po godinnu dana, i tek nakon položena sva tri nova možeš da budeš analitičar (ne psiholog, i svakako ne psihijatar).

prvi nivo je namenjn nekom opštem upoznavanju i na kraju prvog nivoa radiš analizu samog sebe. tako da prvi novo može da upiše i završi svako ko želi sebe malo bolje da upozna.

časovi su jednom mesečno, deset meseci, jedan mesec je 60 evra, počinju čini mi se od septembra.

menni to uvek bilo zanimljivo, pa ću možda i da upišem...

ovde ima više informacija
http://www.tacentar.net/index.php?option=com_k2&view=item&id=92:otvorena-prijava-za-naredne-grupe-organizacione-transakcione-analize-u-beogradu-i-novom-sadu&Itemid=1

ja preporučujem knjige "Ja sam ok, ti si ok" i Bernovu "Koju igru igraš". zvuče kao govna, ali su daleko od toga, lemaja verovatno zna o čemu pričam, pošto su upravo o TA.
i ja razmišljala da upišem obuku, ali..

Preporučujem knjige doktora Vladete Jerotića, naravno Frojda i Junga kao i knjigu "Devet tipova ličnosti prema eneagramu"...
Inače u stručnim knjigama psihijatrije, postoji mnogo zanimljivih stvari, tako da preporučujem i to i onima koji ne studiraju psihijatriju.

Recimo ovo je zanimljivo:

"Svaki neuspeh u životu čoveka, bilo da je reč o nekoj njegovoj intimnoj drami ili drami društvenih razmera, prouzrokuje određene reakcije koje su karakteristične za svakog čoveka posebno. Dok jedna vrsta ljudi na prvi veći neuspeh reaguje povlačenjem iz svake dalje životne borbe, demonstrativno se ograđuje od svake situacije koja bi ih podsetila na pretrpljeni poraz, gradeći pritom sve čvršće i prividno bezbednije brane, druga vrsta na svaki doživljeni neuspeh reaguje još žešćim i odlučnijim postavljanjem zahteva sebi da se borba nastavi sve dok ne dovede do željenog uspeha. Ukoliko je takav cilj uopšte ostvarljiv i ne spada u sferu neurotičnih Ja-ideala, takve ljude smatramo vrlim borcima za svoje ciljeve. A ciljevi ljudskog stremljenja, u svojoj suštini, gotovo su uvek isti: zadovoljavanje dvaju osnovnih nagona svekolike ljudske delatnosti - Erosa, pod kojim, zajedno sa Frojdom, podrazumevamo seksualni i nagon samoodržavanja i potrebu za važenjem, moći."

Па ко би други отворио тему о психијатрији и психологији ако не лик који на главатару држи Роршаков тест олололо

Ај да се упишем па ћу постовати други пут , сад морам да се бачам у кревете.

:)

Ja kao neko sa dijagnozom, moram da se upišem ovde. ;-)

...Mislim, makar kao neko ko je nekada imao nekakvu dijagnozu u vezi naslova teme. Posle sam prestao da radim to što sam radio, da živim tamo gde sam živeo i na način na koji sam živeo, pa je i dijagnoza je nestala, sama od sebe.

A možda je i normalno biti agresivno-anksiozan ako si ranjen par puta i godinama ratuješ.
Možda je to dokaz da sam u stvari bio sasvim normalan?
...Realno, samo težak ludak je mogao na mom mestu da prođe bez ikakvih promena u ponašanju. :-)

Ја сам у једном периоду, пре десетак година, стварно имао проблема и ишао код психијатра, државног. И тета докторка ме само отаљавала, ништа прича, само кљукање антидепресивима, и тако једно три-четири месеца сам био зомбисан. И једном дођем по рецепт код ње, она ми га напише, ја узмем, савијем и ставим у џеп на јакни. Она крене да се дере на мене: какво је то непоштовање, то није било какав папир, то су паре за лек који добијам ЏАБЕ од државе, по њеној милости, и да тога треба постанем свестан у склопу напора да изградим здраву личност у себи. Ја је отерам у пичку материну, бацим рецепт и престанем да пијем та срања и да идем код психијатра. Сад, нико ми није рекао да не смем одједном да престанем са антидепресивима, па сам сутрадан или прексутрадан имао неки напад и заглавио у хитну. Елем, никад више нисам отишао код психијатра. Нисам баш најнормалнији, али не иде ми тако лоше у животу, кад мало боље погледам. А ко зна шта би било данас од мене да ме та крава није изнервирала.
ЕДИТ: А у војсци ми писао психијатар процену за четног старешину кад сам направио неко срање, па ја отворио коверту и прочитао. Нико ме у животу није тако оцрнио...

Zajebi psihoterapiju daj mu ga malo po fizioterapiji. :)
Šalim se. Elem, dobra tema. I ja da se upišem pa ću da pišem opširno kad budem imala vremena.

ово ме је раније занимало, па сам и свашта чепркала, али ништа систематично и обухватно, штета.

што спомену лемаја... другарица моја завршила медицину и хтјела је да ради као психијатар (искључиво!), јер се много овим бавила, па сад планира да упише тај курс психоанализе.

супер, остављајте препоруке за читање, ма колико се вама можда баналнима чиниле, јер ко зна кад ћу ја (или неко други) да одлучим да се мало изобразујем о овоме, а онда ће ми требати свашта нешто, од најосновнијих нивоа.

Samo da se upišem, sve jebeno baguje

"па сад планира да упише тај курс психоанализе."
"супер, остављајте препоруке за читање, ма колико се вама можда баналнима чиниле"

http://human-nature.com/freud/tallis.html

Neki ljudi koje znam smatraju da je sramota ići na psihoterapiju, a to mogu po meni da smatraju samo neobrazovani idioti. Sa druge strane znam neke koji su išli i stvarno im je pomoglo.

Na zapadu to gledaju kao nešto najuobičajnije moguće, kao posetu zubaru i sl. To je tamo luksuz, plaća se, dok se ovde usluge psihologa i psihijatra mogu dobiti na knjižicu, tako da mi nisu jasni oni koji imaju problem, a neće da idu...

Pa ti koji neće da idu, su zavisni od mišljenja društva i obično ga poznaje celo selo, pola ulice i td, pa ih je ujedno i sramota jer će biti ogovarani i njime će da ispiraju usta a zatim neće niko da priča s njim misleći da je poremećen. Naš narod je stoka pa ne razumeju tuđe probleme i gledaju na njih kao nešto nadrealno i nenormalno.

Pogledaj moj post dva-tri mesta iznad. Mrzi me ponovo da pišem.

Pametno si uradio. To je neka budala od žene koja ne poštuje pacijente, ali ima i dobrih doktora.
Hteo sam da kažem da mi nisu jasni oni koji uopšte neće da idu, a imaju problem, iz razloga što misle da je to sramota i da će ih okolina ismevati, smatrati ludacima i sl.
Dok sam išao u srednju školu, tamo je postojao školski psiholog, jedna drugarica iz razreda ju je posetila, pa je nakon toga cela škola brujala o tome kako je ona luda, opasna po okolinu i sl...

Potpis.

Inače, moja sestra je išla na terapiju, pa ju je psihološkinja posavetovala da ne priča o svojim posetama njoj okolo , jer ovo je Balkan, ljudi imaju je li predrasude...

Ja imam mnogo iskustva na ovu temu, imala sam zestoke probleme ali sam uspela da ih resim. Drzavni psihijatri su pretrpani poslom, ni ne pogledaju te, samo kljukaju lekovima. Psihoanaliticari i psiholozi su obuceni za neke banalne probleme tipa, ne mogu da spavam, sta je smisao zivota, itd, sa mojim problemima nisu mogli da se nose. Silne sam pare dala na njih i nisu mi nista pomogli. Onda su tu privatni psihijatri i oni su ok, ali su mnoooogo skupi. Mislim da je jedan termin minimum 50 evra. Mene je izlecio jedan specijalizant, kada sam na kraju zaglavila u bolnici. Covek jos uvek formalno nije bio psihijatar, ali valjda posto je mlad i jos uvek ga to sve nije smorilo, on se bas zainteresovao za moj slucaj. Prakticno je samo malo obratio paznju na mene i za dve nedelje sam bila zdrava. A pre toga dve godine mucenja... Eto, mladi lekari su zakon!

Ja sam išao 2,3 puta kod kliničkog psihologa radi razgovora, jer sam zbog nekih stresogenih okolnosti imao problema sa nesanicom,koncentracijom i učenjem. Posle ta 2,3 razgovora bilo mi je dosta bolje i lakše.

Dugo sam bila pod teškim stresom, imala noćne more i nesanicu i posle razgovora sa specijlistima i dve vrste lekova, oporavila sam se. Sada mi dođe da letim. :D
Osećam se kao ponovo rođena. :)

"...dok se ovde usluge psihologa i psihijatra mogu dobiti na knjižicu"

Могу курац, дизвинеш. Можеш само лекове да добијеш. Кад их платиш.

Nekoliko puta sam išao kod kliničkog psihologa (u državnu kliniku) na razgovor, kao što već napisah i sve je bilo potpuno besplatno. Moja sestra inače uzima antidepresive, lekove dobija besplatno na recept uz participaciju od 20 din. Znači faktički je džabe...

Inače, evo jedne zanimljive emisije, u kojoj su gosti prof. dr Vladeta Jerotić psihijatar i dr Žarko Trebješanin psiholog. Pričaju o raznim temama, mislim da bi bilo zanimljivo čuti.

http://www.youtube.com/watch?v=e_Qvnrrx8FM

Buraz moj završio psihologiju, pa sam mu, dok je studirao, povremeno uzimao neke knjige i čitao. Bilo mi zanimljivo sve do onog momenta kad sam pročitao da je stereotip da su crnci glupi. Pu mater im jebem laživu.

EDIT : Inače, psihologija je jako zanimljiv fakultet, kad skupim 50.000 KM, idem u BL upisati i završiti. Ozbiljno.

Причао си о терапији, не о разговорима.
Зависи које лекове.

Pa, postoji terapija razgovorom, testovi ličnosti, bihevioralna terapija, hipnoterapija, terapija medikamentima koju prepisuje psihijatar...
Sve to spada u psihoterapiju.
Inače bihevioralna terapija spada u kliničku psihologiju, ali retko gde u državnim klinikama tu terapiju rade, tako da tu terapiju češće praktikuju u privatnim klinikama, pa se ona plaća. Hipnoterapija može da se uradi i u državnoj klinici, ako psihijatar proceni da je stanje pacijenta kritično.
Inače moja sestra koristi lek koji je vrlo skup (bez recepta košta 6000 din.), ali uz recept ga dobija besplatno uz minimalnu participaciju, kao i dva druga leka.

Ajde malo da oživimo temu.

Video sam da na internetu postoje razni tematski sajtovi kada je reč o psihologiji i psihijatriji, postoje i sajtovi koji pružaju tu vrstu usluge, da možete postaviti besplatno pitanje psihologu u vezi nekog vašeg problema, nedoumice (sad me ovo podsetilo na Svetosavlje.org LOL). Zanima me da li imate da preporučite neki zanimljiv sajt naš ili strani gde postoje recimo neki zamimljivi članci, kolumne vezane za psihologiju, psihoterapiju?

Bila je skoro na drugom kanalu neka lepa emisija o Frojdu, Jungu i psihologiji uopšteno. Baš je onaj Trebješanin bio narator. On mi deluje kao skroz zanimljiv lik. Zanimljivi su mi bili opisi političara koje je davao u nekoj emisije, na pinku beše čini mi se, neka voditeljka sa čudnim imenom ju je vodila. Sećam se kako je pričao zašto Predrag Marković stalno izvija obrve, to je bilo zanimljivo slušati.

Emisija "Raspakivanje" na RTS-u, voditeljka se zove Antonela Riha, valjda. Inače zanimljiva je bila ta emisija, pogotovo ona sa Šešeljem. Trebješanin ponekad drži tribine na razne teme, napisao je mnoge dobre knjige, recimo knjige "Psihosocijalne posledice rata na roditelje i decu", "Šta Jung zaista nije rekao", "Psihoanaliza - mali leksikon"...
Preporučujem.

Jebeš Zapad gde se sve kupuje, gde vrediš onoliko koliko potrošiš, gde je sve zasnovano na tržišnom kapitalizmu i popularnoj psihologiji...

Ја знам само да познајем тројицу не баш нормалних људи чија је кева психолог/психијатар шта год.. Мислите о томе.

Evo jedan link, jednog tematskog psihološkog sajta, tu ima svašta, možda će se nekom činiti banalno, ali poslužiće onima koji se do sad nisu puno zanimali za ovo, pa su se skoro zainteresovali. :-)

http://www.psihologijaonline.com/

Evo ga i jedan strani sajt o psihologiji

http://psychology.about.com

Inače, ako neko ima problem sa socijalnom ancioznošću, ili sa ankcioznošću bilo kog tipa, može da pogleda ovaj blog. Blog je iz nekoliko nastavaka, ima mnogo korisnih saveta za ljude sa ovim problemom.

http://socijalna-anksioznost.blogspot.com/2009/08/uvod.html

Postoji i ovaj sajt, koji se bavi baš tom tematikom i prevazilaženjem tih problema.

http://www.pstec.org/

Kad popizdim od modernog života, jurnjave i stresa, vratim se korenima i jednostavnom životu. Ovo je moja psihologija i medecina, jaro moj, nema dalje:

http://www.psihijatrija.com/fotoskitnje/images/livada.jpg
http://i.pbase.com/g6/80/489980/2/70641995.jOdYWClS.jpg
http://farm4.static.flickr.com/3532/3900726065_397fa6efb5.jpg
http://zdravlje-prehrana.com/wp-content/uploads/2011/05/tresnja.jpg

JOOOOOOOJ SLIKE! PREMRLA SAM.

Priroda je najjaca terapija.Kad puknem,ona mi je jedini lek,odmah pozelim da odem sto dalje iz grada.Ne mislim da je to bezanje od problema,za mene je to resenje,vratim se kao drugi covek.

Pa nije Univerzitet Banja Luka Harvard, majku mu. :D

Dok sam čitao temu (da ne pametujem sad nešto, videh par zanimljivih linkova) pade mi na pamet nešto što mi je ortak pričao. U Elektro školi BL on je imao neke probleme i ode da popriča sa školskim psihologom. I tu valjda radi neka kurva. I on mi pričao da je išao par puta kod nje da bi onda čuo od profesora fizičkog vaspitanja i jednog profesora Šašiša koji je banjalučka legenda kako se čitava zbornica sprda sa njegovim problemom (išao je na razgovor zbog problema sa devojkom). Odnosno, ta krava je svima u zbornici ispričala o tom problemu i još napravila sprdnju od toga. Lik je popizdeo. Mogu samo zamisliti šta bi bilo da je meni to uradila. Bacio bih je sa drugog sprata. Nemojte me smatrati moronom, ali o takvom problemu nikad ne bih mogao pričati sa psihologom, pogotovo školskim. Toliko o profesionalnom odnosu doktor-pacijent. Pa majku joj jebem u pičku.

Kod mene u školi takođe radi jedna kurva (kurva je jer je dobra, a ja je ne jebem). I sad pošto sam radio na nekoj humanitarnoj akciji sa njom lepili smo neke plakate (a mi se nešto ne gotivimo, jer budala ne zna šta je levo, a šta desno, a ja je podjebavao kad je tek došla u školu da radi - mlada je) kad odjednom poče da me pita ''Sa kim ti živiš kući? Koje su tvoje obaveze?'' Ja u fazonu koji kurac? I odbrusim to se vas ne tiče, je l' jasno?! Ona me pogleda i vidi da sam zapenio i zaveže. Možda sam i ja odreagovao impulsivno i nagonski, ali šta ona mene ima da ispituje dok lepimo jebene plakate za školu, a ni ime mi ne zna kako treba.

Da li si ikad čuo za to da suplementi u ishrani podstiču agresiju? :)

Hahahaha, da, da! To mi je od proteina! :)

Konobar, meni daj sve po jednom.

Bilo je trenutaka kada sam poželela da odem psihoterapeutu i da mu ispričam sve što mi leži na srcu. Želela sam samo potvrdu toga da je sa mnom sve u redu, a da je problem u drugima sa kojima imam problem. (Bila je to konkretna životna situacija).
Ipak sam morala da budem samoteraput i pomognem sebi. Spoznala sam svoju unutrašnju snagui zaista bila ponosna na sebe, u smislu da sam shvatila da sve može da mi se desi, ali da poludim - nikada.(Za šta je, paradoksalno, potrebna neka vrsta odbrambenog urođenog ludila, ha!)
Ipak, mislim da je takva vrsta terapije jako korisna i da je šteta što na ovom podneblju i dalje postoje predrasude o poseti stručnim licima, čak i kada sam ne možeš da prevaziđeš problem.

http://www.psihologijanis.org/clanci/6.pdf

Ovo je dosta dugačak tekst o psihološkim mehanizmima odbrane pod nazivom "Razmatranje mehanizama odbrane
u okviru adaptivnog ponašanja i razvojnih istraživanja", pa koga zanima neka čita!

Inače, evo i link, radi se o ePsihoterapiji, sa listom psihologa koji nude svoje usluge:

http://www.epsihoterapija.com

Inače na ovom sajtu ćete naći informacije o održavanju zanimljivih radionica u BG i NS:

http://www.psihoedukacija.rs

Što manje razmišljaš to ti je bolje...što bi Bora Đorđević reko "O kako je lepo biti glup"...