Driblati
Vrdati, mutiti, bariti samo da bismo izvukli sopstvenu bulju iz problema i istu sačuvali u dosadašnjem položaju ili je čak smestili u udobniju fotelju. Veoma koristan postupak kojem pribegavaju ako ne svi, onda velika većina, lišava vas glavobolje i neutrališe skoro sve vrste sranja koja smo napravili. Čudo pa ga još ne izreklamiraše na Top Šopu.
On - Ćao žemska! Šta činiš?
Neprijatna tišinčina.
On razmišlja - Koji joj je sad pa kurac? Šta li je isplivalo? (Fast forvard svih gluposti načinjenih u poslednje vreme) Poslednji put sam imao onu sa strane u Amsterdamu, pre koji mesec, a i to sam pošteno platio, Moldavka beše, majku li joj jebem, da li je saznala za to? Oduvek je blejala sa ravama, al' ova mi stvarno izgledala k'o gari. Ma ne nije. E do kurca, gola sam voda. Nemoj da puštaš vinile, videće da si se se usrao, a tu je onda kraj, provaljen si.
Nastavlja naglas - Rekoh ćao. Ima li šta novo?
Ona - Bio Mare malopre, tražio neki ške. Kaže nisi mu vrn'o ima šurnaest dana, a sad mu je frka, reče da je dužan k'o Grčka.
On (u sebi) - E mamicu mu njegovu, nije joj valjda rek'o za šta je bila namenjena ta lova. A još gore ako ju je uz to i povalio. Upropastiću ga k'o đus votka maloletnicu. Peder jedan.
Naglas - I šta je još rekao, je l' spominjao još nešto, to jest, je l' bacio još kakvu spiku?
Ona - Što? Je l' trebalo nešto da priča?
On - Ma otkud znam, oduvek je bio govnar, taj laže čim zine, pravi politčar, pa reko' možda je izbaronis'o još nešto. Interesuje me čisto onako.
Ona - A je l' ti kriješ nešto od mene? I za šta ti je uleteo sto evra bre?! Što mi nisi ništa rekao za to? A verovala sam ti. Složiću ja kockice, ne brini se ti ništa.
On, u sebi - Rekao je, odležaću ga, skenjaću ga k'o svinja masan džak. Pederčina jedna, ona klasična gejčina, dukatlija jebeni.
Nastavlja naglas - Ja da krijem nešto od tebe? Šta te interesuje. Sve ću ti isparlati. Dao mi je pare, onomad, u Amsterdamu bre, hteo sam da ti kupim nešto lepo, neku garderobu, haljinu, za sve prilike nešto, znaš. Ne bih ja tebe nikad tovario tako. Znaš valjda?
Ona - Znam, znam. A gde je taj poklon sa predumišljajem od sto jevreja? Da nije beba možda, pa da sačekam još samo dva-tri meseca, bože, bože, sa kakvim sam đubretom ja zaglavila.
On - A što ti uvek misliš na ono najgore, stvarno si, ma nemam reči. Pa bre mi krenuli taj dan pred put da ti uzmemo poklon, ganjali to, jurcali i zaustavi nas drot. Odrao nas, boleo ga kurac što žurimo, sisa ona crnačka, crnčuga raspala, morali smo da mu iskeširamo na ruke po sto jura harač, preselo mu dabogda, ma dabogda mu za lek trebalo, nek' crkne.
Ona - Da, da. I šta je onda bilo?
On - Pa ispuših za poklon, ostali smo bez đunte, jebiga prebijene pare nismo imali. Vratili smo se u bus i za Srbiju, pa veruješ mi valjda, nikad te nisam lagao.
Ona - Nisi nisi, sem onih dvadesetak puta, kad si pričao da si zaglavio na poslu, a vraćao se p'jan k'o dupe, ogovedao se. Klasika - šio mi ga Đura.
On - Pa dobro, nemoj i ti sad da cepidlačiš, to su bile sitnice.
Ona - Ajd' ajd', znam da me driblaš samo tako, al' jebiga, opraštam ti ovaj put. Mada ćeš morati dobro da se iscimaš da bi spasao obraz.
On - Srce si, kaži šta treba da radim. Mislim je l' da operem suđe, ili operem govna iz VC šolje, da se tako duhovito izrazim. Samo kaži, sve ću da uradim, samo da moja devojka bude srećna, ako me razumeš.
Ona - Ajde nemoj tu da mi izigravaš papučara, k'o najgora klompa si, dođi da mi ispoliraš picu, ajd' brzo vadi močugu i dolazi u krevet. Brzo!
СК
Сантјаго Коровјов · 14. maj 2011.
Сантјаго Коровјов · 14. maj 2011.
