Savremena srpska poezija
Лирско-епски побачаји на задату тему. Пишу их анонимуси бомбастичних имена или псеудонима ("Петар Ф. Петровић", "Хаџи-Јован Јовановић", "Павле Павловић - Свемир") којима су локална библиотека или друштво скрибомана издале књигу, а додатак "Култура" у "Вечерњим новостима" им је врхунски домет. Када једном доспеју дотле, ређају се посвете ("Сенима Дантеа, мога духовнога праоца", "Пери Ф. Петровићу, Песнику и Човеку") или тематски циклуси длаке из носа Попајеве Оливе као метафоре моралних апорија данашњице.
ПРАСИЈАДА И ОПРАСЕЈА
Антигони Штрбац - Рамадановски
Прасе
У космосу
Са ражњем
Оваплоћеном
Замишљеном
Осом на кори
Меридијани
Упоредници
Копно и море
И јабука као Месец
На који гледа заљубљени пар
На тамној страни прасета
Чија ће љубав трајати
До смака прасета
Прасе суштино спрасна
Сруши се дом истине
Прасну гром кроз еоне
И ничег не оста
Тек блато
Да ти је лог
Пођох с прасетом на извор
У ледени зимски дан
И нож у зденац забих
Погледах прасе
Љубав
И братство
Му задобих
Улицом људи кућама журе
Ми писмо свемир
Из чаше на извору
Над нама Ботичелијева
Прасад анђеоска
Ватромет прасећи
Гле
Свиће Прасећи дан
И Велико Прасе градом корача
Милост у процесији дели
Њушке папци браћа у вечности
Прасост љубав
Праство судбина
Прасенство живот
У праскозорје
Опрасја нова
Слутим
Komentari

Прасе моје самохрано
ко те дозва у мој дом?
Неуморна крмисанко
што крмиво гњецаш танко
међ помијом и међ сном.
Прасе моје, прасе лудо,
шта ти мислиш са крмивом?
Ко крмача она стара
дан што крми ноћ раствара,
међ помијом и међ сном.
Прасе моје, прасе кивно,
убио те живи гром!
Што се не даш мени живу
разабрати у крмиву,
међ помијом и међ сном.
Што је прасе, а мора бит прасе!
Крме једно што га обор вара
а за њега види није обор!
Је ли јагње од њега мрсније?
Дроба спрасног заслужи ли у њем
он се има рашта опрасити
а без њега у пршуту спада!
Прикољење за кулен створено
жене ће се грабит у викенде
да вам цријева у кобас саплету
ваш ће примјер учити касапе
како треба назимице товит!- GO
pa ovo je fenomenalno!
